Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Sirotinja smo, gospođo, stade kmet uvijati poluironično, smejući se u sebi i čudeći se smelosti ovog devojčeta. »’Natema je... pomisli on, a vi’š ovaj ne ume ni da obeli !« Ne može narod da izdrži ovolike terete... — A vi zatvorite školu.
Stojan iziđe iza odžaka, gde se beše prikrio, pa se stade okretati po kujni i krstiti. — O, ’natema je !.. o časni je !... Kako ga obanđija onako!... Ide, bratiću, za njom ka slep... Hm...
Ona se sakri u baštu za neko gusto ružino žbunje, a Bogosav ode preko dvorišta, mašući glavom. — ’Natema je !... Lud sam ja da idem na robiju, ili još da izgubim i glavu zbog njenih vranih očiju!... Ehe-he!...
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Odi, deri kurjaka dok je vruć; bojim se nećeš moći sutra, kad se ohladi. — Kakvog kurjaka, 'natema te ne ubila! — odgovori bunovan i začuđen Marko. — Ja, vala, jednog ucoljah, pa ako ti treba koža, odi oderi ga...
— 'Natema vas bilo, kako doznaste za ovo tako brzo? — zapita kmet ljubopitno, čim ostadoše njih dvojica sami. — Ni ja ne znam sve,