Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
bogami, gazda-Radovane — poče Sima kao da se zateže — ono ja bih ti kao i skinuo... ama šta ja znam ko ti je to naturio. — Ama oni, Simo, brate, bogami!... Eto, lepo hoće da me obrukaju. Kumim te bogom, skini mi!...
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Nikoga kod njega, nikoga oko njega, nikoga nad njim sem straha... On mu se jedini naturio za prijatelja. I on naže da pobegne od toga prijatelja... Jurio je i jurio. Najedanput stade.
— Ne daj!... viknu neko. Jedan Turčin na dobru hatu projuri gazeći leševe braće svoje. Za njim se naturio glavom Stojan Čupić, ali Turčin se dokopa šibljaka i zamače u gustiš. I ovo što beše pršte kud koje.
Da je bio nasamo, pustio bi zube da cvokoću do mile volje, ali ovako... stegao vilice i naturio osmejak na lice... Sve beše spremno. Ratnici već uzeli svaki po jednog na oko i čekahu zapovest.
Radičević, Branko - PESME
Gledaj, brate, grom ga pokosio! Gle koji se Turčin naturio, Bi se, bogme, kuga umorila, Pa opet ga ne bi pomorila. Ali sada pogledaj Srbina, Prema Turkom nije ni petina,
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Čini mi se da kao malo vrdaju. A ja na tebe svu nadu polažem. — Ama ne brini se ti. A je l’ sam mu se samo ja naturio. Gore mu napasti ne treba. A ja, znaš, onako lijepo s njim i opet ćeram svoje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Za njime se naturio Marko; al' je brza pusta bedevija, brza mu je kao gorska vila, i tijaše da uteče Šarcu. Pade Marku na um topuzina, pak
Pouzda se Kraljeviću Marko da će uteć na svome Šarinu, pa pobježe poljem širokijem; za njime se Đemo naturio. Brz je Šarac, uteći mu šćaše, al’ poteže Đemo topuzinu, pa zaljulja pokraj sebe njome — jadna Marka među pleći