Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
KUĆNI PRAG 269 3. BOJ NA MIŠARU 276 4. „NA MIR” 286 5. SVADBA 294 6. OBIČAN DOGAĐAJ 299 7. ŽIŽAK SE GASI 304 8. NATUŠTENO NEBO 310 9. OČAJNA BORBA 317 10. ZBEG 325 11. MALO VEDRINE 335 12. 1813. GODINA 340 13. RAVNjE 344 14. NAJEZDA 348 15.
Popa i Jova iziđoše napolje... Noć se lagano spuštala... 8. NATUŠTENO NEBO Sahraniše Aleksu. Sveta je bilo dosta na pogrebu.
Nije se govorilo glasnom rečju nego šapatom. Svako čelo beše natušteno. Čupić, kao vojvoda, naredi kmetovima da nejač sklanjaju u zbegove. I opet ožive Drenova Greda. A opusteše lepa sela.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A na polju grozna omorina i mračno, na oluju natušteno nebo mučilo se nad frontom. U menaži, pod hladnjakom od osušenog grana, raskopčani i zajapureni, prepirali su se
Matavulj, Simo - USKOK
Što se većma penjahu, nebo bješe sve većma natušteno i kao da se spuštaše. Ozgo, sa Krsca, iz dubodolinâ i sklopova, koji se spuštaju među obroncima Lovćena, zviždahu
Milićević, Vuk - Bespuće
Napolju, jedno natušteno junsko popodne, sa suncem koje se izgubilo iza gustih oblaka, ali koje je ostavilo u vazduhu toplinu svojih zraka,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Zasve što je već pun dan, u kući je tek sutonska svjetlost, a tako je uvijek kad je nebo natušteno. Iz tijesnih ulica što leže ispod golih brdina s visokim nagomilanim kućama odmah s jeseni svjetlost je postupno
Ćipiko, Ivo - Pauci
Svi ostadoše na nogama. Zadugo niko nije govorio, a kroz prozor vidjelo se je kako sipi kiša i nazrijevalo se natušteno nebo. — A bićete čuli, — nanovo progovori stari, — kako će nas posvema ucviliti... Do koji dan poć' će sve... — Sve?