Jakšić, Đura - PROZA
Ali zato nek ne misle naši bogoslovci da su oni i sa svešću tako nisko stojali, kao sa naukom... Bilo je, istina, među njima koji nisu znali ni deset zapovedi božij’... pa opet nisu krali ni otimali.
Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Ovo isto biva ljudma kojih um nije prosvešten čistom naukom, koji živu u gluposti i varvarstvu, i kojih su kačestva i sklonjenija svojstvam četveronožnih životinja podobna.
od neznanja, da nas je izveo iz tame u svet, da nam je dao pravo boga poznanstvo, i da nam je pokazao ne samo s svojom naukom nego i s svojim primerom p u t k soveršenoj pravdi i dobrodjetelji, tojest k carstvu nebesnomu.
A dobrodjetelj iziskuje zdravi prirodni razum, koji kad se jošte s naukom sojedini, onda ostavlja onaj božestveni venac koji krasi i uvenčava slovesnu dušu.
” Um! Slavna slavenoserbska nacijo u Serbiji, Bosni, Dalmaciji sa Hercegovinom, um kad s naukom prosvetiš i s prosveštenoju dobrodjeteljiju sojediniš, izbranije nacije nad tobom neće biti na zemlji!
dužni smo nesravnjeno veću starost prilagati za slovesni um i za besmertnu dušu: da nam je nahranjena zdravom i razumnom naukom, da nam je zdrava od svake naravne bolesti i nedostatka, i da nam je neporočna i čista od svake mane i blazni, kako
Turci, dok su toga zakona, nikada se neće s naukom prosvetiti, zašto im njihova vera ne dâ, koja budući silom i s oružjem raširena, na njima je i utverždena; ko se tu
Blaženi dakle narodi koji presvetoj Isusovoj nauci sljeduju! Kad god bude, oni će se svi s mudrostiju i s naukom prosvetiti, zašto gdi je god prava mudrost s najzdravijim razumom, s neporočnjejšom i s čistjejšom dobrodjeteljiju
k kojemu se ovim putem dolazi: gdi se zli pod strašnom uzdom i ljutim bičem, a dobri s mudrim sovjetom i s čistom naukom vode, nastavljaju i upravljaju.
Sada sravnimo ovakih svetaca dela sa presvetom evangelskom naukom, pak ćemo lasno viditi kako stoje, i može li, ko boga zna i počituje, ovo znati a drugima ne kazivati?
Ako episkopi, sveštenstvo i blagorodstvo među njima ne budu naukom i dobrodjeteliju krašeni, izbranjejši u naciji i istiniti otečestva verni sinovi, svoboda ista služiće im na rastljenije
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Onda bile su u Sremu vrlo retke škole i srpske nauke, a i sam posle vidno sam mloge stare sveštenike, koji su se s naukom malo od naši̓ srbijanski̓ sveštenika razlikovali. No sad je već drukčije s naukama.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Samo »jeste« i »nije«, pa ni reči više da bekne. Sačuvaj, bože, takvu kakvu kakvom mužu koji se bavi naukom, pa mu treba da se razgovori i razgali malo... — O, pardon — prekide Pera i skoči sa stolice.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Ere neobično vole da se školuju. To je nešto više nego prosta želja za naukom kakva se često zapaža kod mladih naroda. Nigde među Južnim Slovenima nema toliko samouka kao među Erama.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
da dokazuje čistotu učenja pravoslavne crkve, tačnost njenih dogma i obreda, njenu punu saglasnost sa pravom Hristovom naukom.
i Ezopa, koje će docnije prevoditi; tu se, u »graždanskim rosijskim i istoričeskim knjigama« upoznao sa svetovnom naukom i modernim duhom, čiji će apostol u srpskom narodu docnije postati.
je tada bilo nekoliko učenih crkvenih učitelja, koji su, školovani na Zapadu, bili upoznati sa zapadnom kulturom i naukom, pokušali da ih prenesu kod Grka, i vršili izvesnu duhovnu obnovu u grčkom narodu.
teologa tako i učenje kod grčkih crkvenih reformatora bilo je samo posredno upoznavanje sa zapadnom kulturom i modernom naukom. Obradović se tu otresao od starih predrasuda i zabluda, ali ne potpuno.
JEZIK. — Mušicki je bio više naučan duh no pesnički, i u mladosti se više bavio naukom no književnošću. Naročito su ga zanimala pitanja iz srpske prošlosti, crkvene istorije i nauke o jeziku.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
ne znajući za tajnu koju sam vam saopštio, kako ga zapitaju koliko je učio, odma počne opisivati trud i muku koja je s naukom skopčana. DOKTOR: Ako je to, ja mogu pokazati svedočanstvima da nisam učio ništa.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
vezujemo oko hrasta ništa mu naše temenanje ne prija on nema gušobolju ni šugu te kori naše običaje i basme idite za naukom pravom i prirodnom tamo gde je ima skupljajte po svetu nova znanja pa mi pričajte posle šta je matematika šta
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Vaš gospodin pašenog se bavi na svaki način naukom? — O, još kako! On je inače piljar, ali rado čita romane, a novine guta, što se kaže.
— Tako; ne mogu da gledam da mi se tu svaka šuša pravi nešto. — Šta se pravi? Čovek se bavi naukom i ne radi nikom ništa. — Ne znam ga, brate?! Molim te, kakva nauka? To kod nas ne može da bude. — Što? — Tako.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Da nisu se Evropejci usudili misli svoje popravljati i um naukom prosveštavati, ostali bi do danas u prvoj gluposti i varvarstvu i bili bi podobni bednim narodom afrikanskim.
Moj starac, videći me sasvim predata čitanju, neprestano bi mi poftoravao da ću kud u svet poći za naukom i pridodavao bi da, kad bi imao dovoljno troška, bi me poslao u Kijevopečersku lavru da se učim.
ovi mi razgovor učini: „Moj sinko, čini mi se da se nećemo više u životu viditi; ja znam da ćeš ti kud libo za naukom poći.
Idi za naukom; s njom ćeš svud prestati i tvoje življenje pošteno zaslužiti. Moj sinko, prošla su ona glupa i slepa vremena kad se je
da sam i sâm toga mnjenija da samo oni narodi mogu se nadati da ćedu blagopolučniji postati koji, prosveštavajući se naukom, od dan do dan ispravljaju se i na bolje preduspevaju, raspoznavajući i pretpočitavajući poleznije od nepoleziijega i
Nestalo, propalo i iščezlo da mu ni traga nema, kako god lastavici koja kroz vozduh leti! A spisanija prosvešteni[h] naukom umova?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A Demokritu sam posvetio naročitu pažnju i trudio se da se što bolje upoznam sa njime i njegovom naukom. Kada sam nekako krajem 1940 godine, doznao za delo nemačkog pisca Levenhajma koje se isključivo bavi Demokritovom
Kada sam nekako krajem 1940 godine, doznao za delo nemačkog pisca Levenhajma koje se isključivo bavi Demokritovom naukom i njenim uticajem na prirodne nauke, obratih se jednom od dvojice izdavača mojih nemačkih dela sa molbom da mi nabavi
kakav događaj ili lični doživljaj u kojem bi on, kao glavna ličnost, odigrao svoju ulogu, a njome me upoznao i sa svojom naukom. Radilo se, dakle, o jednoj dramskoj sceni čija radnja je bila plod moje uobrazilje.
živa pred sobom, izmislio sam kakav događaj u kojem bi on odigrao glavnu ulogu i njime upoznao čitaoca sa svojom naukom.
Svi koji se oduševljavahu umetnošću ili težiše za višim vaspitanjem i naukom pohitaše onamo. Jednog letnjeg jutra 367 godine pre nove ere stiže onamo i jedan jedva osamnaestogodišnji mladić.
slobodu u tom pitanju su ovi: Demokritos življaše još za vreme mladosti Aristotelove, kad ovog obuze neodoljiva žudnja za naukom.
„Moje mlade godine behu ispunjene željom da se nadojim učenosti arabljanske, da bih se posle mogao žedan napojiti grčkom naukom. Raspitivao sam se na sve strane gde bih to mogao učiniti i doznadoh da je to mogućno jedino ovde u Toledu.
I što se evo dogodilo sa arhitekturom antike, desiće se i sa njenom naukom: ona će vaskrsnuti iz ovih ruševina“. Sad tek razumede jasno što je nekad čuo u Bolonji, na jednom predavanju o grčkoj
Pored svih tih ogromnih dužnosti, ispunjavanih najsavesnije, dospe i da se bavi naukom i da postane jedan od najvećih fizičara svoga doba. Kao takvog želeo bih da ga lično upoznam. No gde da ga potražim?
“ On razmota omot. „Šta ti je to?“ zapita ona začuđeno. On pocrvene pa preblede i reče: „Moj venčani prsten sa naukom“. Majka udari u plač. Sutradan odveze se Njutn opet u Grentem.
Tu ispovedi gospođici Storej svoj veliki porok, da je neodoljivo obuzet žudnjom za naukom i da ne bi bio sposoban za porodični život. Zato se neće nikada oženiti.
Sa Naukom, sadržanom u njoj, mogućno je, kao što je Ernst Mah tačno kazao, prozreti, bez upotrebe kakvog drugog principa, svaki pr
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ja zasad idem za onim što mi duša i srce ište, jer viđu da mi je otuda i korist, a za naukom srce mi ne prilišće, pa nije se fajde ni mučiti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
On mi je odgovorio da tako bistar mladić, koji toliko žudi za naukom, nije valjda prešao Atlanski okean da bi postao ložač. ”Nišani malo više, mladiću!
Ovo je kratak sadržaj te rasprave: Poznato je u čitavom svetu da je nauka skoro mrtva u Engleskoj. Naravno, pod naukom smatramo dolaženje do novih saznanja koja su sama sebi nagrada...
političkom jedinstvu, o čemu je razmišljala i većina Nemaca na univerzitetima, bez obzira da li su se bavili umetnošću, naukom ili literaturom. Moji prijatelji, nemački naučnici, naročito oni iz istočne Pruske, gde sam proveo letnji raspust 1887.
Od tada sam prelistavao u svojoj pameti mnoge činjenice koje su u vezi sa američkom naukom, a koje sam mogao pomenuti na konferenciji u Beogradu, ali što onda nisam uradio.
Čovek Severa... ne bavi se naukom iz zadovoljstva, i samo je onda oberučke prihvata kada primeti da se može korisno primeniti.
Univerziteti bi tako mogli bolje plaćati svoje profesore i instruktore koji se bave naukom i poboljšati svoju opremu za naučna istraživanja.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zar je ljubav sram za koga? — Sram je tad’ i mladost sama. Ta zar ljubav sa naukom Uporedo ne sme stati? Što se svačem srcu dalo, Zar se njemu ne sme dati? Ta zar da se ljubav krati Samo njemu...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Prazno u svjetu živit opako, svak skažet ludo za mene tako: eto, učil se, k čemu godil se s naukom on, s naukom on. Eto nauka: bogatim biti, svak mudar takov, i mož javiti da novcov plodi dajut s prirodi nauku
Prazno u svjetu živit opako, svak skažet ludo za mene tako: eto, učil se, k čemu godil se s naukom on, s naukom on. Eto nauka: bogatim biti, svak mudar takov, i mož javiti da novcov plodi dajut s prirodi nauku svim, nauku svim.
Ja samo žalost budu imati, jer nejmam svjeta polak gledati, bez službi domu gdjegod mojemu s naukom ja, s naukom ja. MELODIJA K PROLEĆU (str. 44). Pesma je štampana u zasebnoj knjižici, u Mlecima, 1765.
Ja samo žalost budu imati, jer nejmam svjeta polak gledati, bez službi domu gdjegod mojemu s naukom ja, s naukom ja. MELODIJA K PROLEĆU (str. 44). Pesma je štampana u zasebnoj knjižici, u Mlecima, 1765.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ „Nijesam ja, ženo, mlada, pa da se poklanjam. Šta je tebi? Da ti nećeš prećerati s tom tvojom naukom!“ — velim joj ja. „Šuti, sunce te nebesko spržilo, kad ništa ne znaš!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
vizija vladike Danila do filosofskih meditacija igumana Stefana, u kojima se hrišćanska tradicija dodiruje s modernom naukom. Struktura speva, nesaglasna s pravilima dramske forme, ima dublju zasnovanost.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
simbol grčkoga genija, jer su samo ostala dvojica stvarni utemeljitelji aleksandriske kulture, koja se odlikovala više naukom nego poezijom. Valjda je samo tle Egipta bilo pogodnije za takav razvitak.
„Zato je Njutn morao početi naukom o kretanjima kojoj je posvetio dve trećine, to jest prve dve knjige svoga dela. Ovim dvema knjigama dao je naslov „De
Čudnovata je stvar da su Francuzi bili među poslednjima koji su se sa tom naukom sprijateljili, ali su oni onda najviše za nju uradili. U vremenu od 1798 god.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Ali, veli se, pred naukom se moramo pokloniti i njenu reč smatrati kao stariju, jer, vele, čovečanstvo ima nauci da blagodari za svoje velike
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
domaćine i kmetove k sebi na stan prinuditi; nevaljali prosjak bogatice ujedno sa siromašu, s vrlim svetom i s dobrom naukom može obdarivati. I sad, odovud napred gozbu vam po redu iznositi započinjem, a vi teke pripravni budite ko tome.
I kroz tuđe zlo u večnoj muci goreti, ako proću našega dara i od ljudi nam dohotka ne povraćamo to s veštom i s dobrom naukom... A krošto je to te sad ljudi mrze i videti svoje sveštenike?
li kad koga tuđina putem, svu misao i umiljanje priložimo što izdramčiti da se zajazimo i to nam je čovečno posećivanje s naukom ljudsko! Jošte i čuvene zločeste reči prenoseći te svađati ljude. Kako da nismo pristali za ukor i šegu svojim ljudma! ...
No bar kad si se toliko snizio u dohodu stuljeno, sad proglasi se i na veliko s naukom se ukaži tome narodu te ih krsti.
Tako i Hristos nama na zemlji svetli s naukom jevanđelskim i sa svojim prikladnim životovanjem ko tome dokle je na zemlji ujedno s ljudma boravio svetlio je u crnome