Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
* Obogaćeni trgovinom, dubrovački su građani počeli stvarati književna i naučna dela. Od poslednje četvrti XV veka bilo je među njima pesnika i dramskih pisaca.
Sva naučna i književna društva u Zagrebu, Novom Sadu i Beogradu su u stalnim vezama. Na srpskim ili hrvatskim književnim glasnicima
Nušić, Branislav - POKOJNIK
je i za vanrednog profesora univerziteta, jer, gospodine, to nije delo samo obične naučne vrednosti, već je to jedna naučna revolucija u oblasti hidrotehnike po novim metodama rada koje su u njemu iznesene.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
393-403; Drobnjaković, B., „Etnološka nauka kod Jugoslovena“, u: Etnologija naroda Jugoslavije, Naučna knjiga, Beograd 1960, s. 13—14; Đorđević T. R.
4, Beograd 1929, s. 51. ⁴ Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, knj. LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 160. ⁵ Stojadinović, Milica Srpkinja, U Fruškoj Gori 1854, Prosveta, Beograd 1985, s. 174.
130; Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 247. ¹⁶ Grbić, S. M., isto, s. 98. ¹⁷ Šnevajs, E.
M., isto, S. 104; Milosavljević, S. M., isto, s. 89; Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, knj. LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 248; Miodragović, J., isto, s. 40. ²⁷ Mićović, Lj., isto, s. 249; Milosavljević, M. S., isto, s.
5, 1894. s. 146. ⁸⁴ Filipović, M. S., Život i običaji narodni u Visočkoj Nahiji, SEZ, 27, Naučna knjiga, Beograd 1949, s. 147. ⁸⁵ Lovretić, J., „Otok“, ZNŽOJS, sv. 2, JAZU, Zagreb 1897, s. 414. ⁸⁶ Knežević, M.
, „Porodilja i novorođenče u običajima na Kosovu i Metohiji“, Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu (1901—1951), Naučna knjiga, 1953, s. 246. ⁶⁸ Petrović, V. T., „Nekoliko listića iz narodne pedagogije“, Učitelj, 3—4, Beograd 1897/98, s.
47. ¹³ Nikolić-Stojančević, Vidosava, isto, s. 418. ¹⁴ Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 172; Filipović, M. S., „Srodstvo po mleku kod Južnih Slovena“, Etnološki pregled, 5, 1963, s.
60; Filipović, M. S., Život i običaji i verovanja u Visočkoj Nahiji, SEZ, 27, Naučna knjiga, 1949, s. 150. ⁵⁴ Dimitrijević, Sofija, „Običaji u ličnom i porodičnom životu“, Banatske Here (zbornik), ur. M.
659. ¹² Dragić, M., „Porodilja i novorođenče u običajima oko rođenja na Kosovu i Metohiji“, ZEM (1901—1951), Naučna knjiga, Beograd 1953, s. 248. ¹³ Milićević, M. Đ., isto, s. 200. ¹⁴ Tanović, S.
64. ⁷ Cvijić, J., isto, s. 341. ⁸ Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, LXV, Naučna knjiga, 1952, s. 139. ⁹ Mićović, Lj., isto, s. 235. ¹⁰ Čajkanović, V., „Slava“, u: O krsnom imenu (zbornik), (ur.
339. ⁴ Drobnjaković, B., Etnologija naroda Jugoslavije, I, Naučna knjiga, 1960, s. 85. ⁵ Cvijić, J., isto, s. 340—341. ⁶ Erlich, Vera, U društvu s čovjekom, Liber, Zagreb, s. 218.
83; Cvijić, J., isto, s. 339. ¹⁶ Karadžić, V. S., isto, s. 123. ¹⁷ Mićović, Lj., Život i običaji Popovaca, SEZ, LXV, Naučna knjiga, Beograd 1952, s. 123; Bogišić, V., isto, s. 38—39; Rihtman-Auguštin, Dunja, isto, s. 167. ¹⁸ Pavlović, J.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
sadašnjost no i prošlost srpskoga jezika, on je svoje znanje znatno proširio, i kada je vodio svoje poslednje polemike i naučna nadmoćnost nad školovanijim protivnicima bila je nesumnjivo na njegovoj strani.
Razvijajući ideje moderne evolucionističke škole napisao je dva veća naučna dela iz filozofije istorije (Principi istorije): Red u istoriji (Beograd, 1898), Proporcija u istoriji (Beograd, 1901).
razmišljanja; u njima ima tragova filozofskog spekulisanja i istorijskih ideja, terminologija je često stručna i naučna, ali u njima ima vrlo mnogo ličnoga, svoga, gotovo autobiografskog.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Šmit je u toj velikoj naučnoj ustanovi bio jedan od direktora u čiju su nadležnost spadale i subvencije za naučna istraživanja i misije; tako je došlo do toga da dobije pomenutu pomoć od tri miliona franaka za svoje veliko putovanje
Preustrojen za naučna istraživanja prema iskustvu dotadašnjih ekspedicija, brod je davao nade da će rad ekspedicije biti uspešan.
dobijeni proučavanjem toga materijala objavljuju se u naročitim izdanjima o trošku kneza, i te su publikacije danas naučna riznica za sve one koji se bave oceanografskim problemima.
i tačnu sliku onoga što se nalazi i dešava ispod površine mora i na njegovom dnu i doprinele su da se rasvetle poneka naučna pitanja.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ne može se rešiti filozofskim razmatranjem i njihovom rečitošću, već samo opitom, jer veština u prepiranju ne rešava naučna pitanja. Zato preduzeh da opitom ispitam može li postojati prazan prostor“.
„Kakva je to nauka?“, zapitah začuđen. „To je jedna nova naučna disciplina koju je Monž samostalno stvorio“, objasni mi Lagranž. „Nije li o tome još ništa objavljeno?“, pitam dalje.
On me odvede do jedne velike police na kojoj su bila poređana, lepo ukoričena, sva njegova naučna dela. „Eto vidite, ovo ovde su pet tomova moje“ Uporedne anatomije životinja, koja je prevedena i na više stranih
Jer ja sam stavio sebi u zadatak da prokljuvim na koji način nastaju velika naučna otkrića i pri svojim putovanjima, koja sam u tom cilju preduzimao i koja su me odvela pred velike pronalazače, uverio
„Dali ste preduzimali još kakva naučna putovanja?“ „Nisam, dragi moj, razboleh se, oronuh i izgubih sasvim svoje nekadanje zdravlje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
MOJE AKADEMSKE KARIJERE NA KOLUMBIJA UNIVERZITETU 170 XI USPON IDEALIZMA U AMERIČKOJ NAUCI 187 XII NACIONALNI SAVET ZA NAUČNA ISTRAŽIVANjA 209 Mihajlo Pupin SA PAŠNjAKA DO NAUČENjAKA Autobiografija Mihajla Pupina U spomen majci PREDGOVOR
diplomiranja na Kolumbija koledžu dobio stipendiju za studije klasičnih jezika na Triniti koledžu i tamo je zadobio mnoga naučna priznanja. Vratar na starom ulazu Kings koledža obavestio me je da je Oskar Brauning na letnjem odmoru.
diplomiranja na Kolumbija koledžu dobio stipendiju za studije klasičnih jezika na Triniti koledžu i tamo je zadobio mnoga naučna priznanja. Vratar na starom ulazu Kings koledža obavestio me je da je Oskar Brauning na letnjem odmoru.
A ta nauka prvi put je ugledala dan na Triniti koledžu u Kembridžu. Vrhunska matematička veština Ruta i naučna oštroumnost Maksvela, dvojice najboljih kembridžskih ”renglera” 1854.
vera da su istina i plemenitost nerazdvojivi. Duboko poštovanje za naučna dostignuća, ukazivanje na visoka priznanja koja su namenjena onima koji traže istinu u nauci, ukazivanje na razlike između
I nigde se ne bi osetio blagotvorniji uticaj... Postarajte se da osnujete katedre sa ciljem da im originalna naučna istraživanja budu glavni cilj i težnja. Ne treba ih suviše bogato opremati, već onoliko koliko je dovoljno...
Nije preterano reći da je pokret za naučna istraživanja u američkim koledžima i univerzitetima, koj i datira iz ovih nezaboravnih godina, bio eho na ovu poruku.
Članak o Faradeju pročitao sam pre toga, ali bilo je još nekoliko rasprava koje su ozbiljno pokretale naučna istraživanja na koledžima i univerzitetima.
Kembridžski univerzitet su ozbiljno kritikovali neki njegovi profesori u ovim raspravama, zato što nije dovoljno podsticao naučna istraživanja. Jedna od ovih kritika je tako karakteristična za stanje duhova na Kembridžu 1873.
Zašto bih se i žalio? Čovek čija sam izvanredna naučna otkrića gutao svakodnevno, počeo je kao knjigovezački šegrt, a osnivač velike izdavačke kuće Mekmilen bio je rođen i
koje su mnogo olakšale život ljudi, potiču iz domena apstraktne nauke koji su bazirani na Faradejevim otkrićima. Naučna istraživanja dobila su nove dimenzije i u očima vodećih industrijalaca koji su do tada pokazivali malo interesa za
Vebsterovo i Ejmsovo pričanje uverilo me je da je u Americi došlo do preokreta u odnosu na naučna istraživanja i da je progres dosta brz.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Čini se da je, pored ostalih, glavna smetnja tome da bar nešto od rečenoga oposli bila njegova, sa malo kime uporediva, naučna odgovornost u zadacima najvišeg reda sebi postavljenim, bez opravdanja, još manje izgovora.
Ćipiko, Ivo - Pauci
” Gorko požali što se oni dani neće već nikada povratiti i beznadno gledaše u selo. Čemu sva ta naučna filozofija što zapostavlja istinski život, kada nema u sebi ništa što je opravdava?
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Taj prvi posao čisto je naučna stvar; i sam Kepler, jedan od najvećih astronoma svih vremena, bavio se naime i izračunao horoskop slavnome vojskovođi
To je bila naučna tekovina prve vrste. On je našao da se oba preseka nebeskog ekvatora i Sunčeve putanje, ekliptike, pomeraju polagano
njegovih spisa očuvali su se samo baš oni neznačajniji, isto tako kao i od spisa Aristarha i Eratostena, a evo zašto. Naučna produkcija imala je onda, kao i dan današnji, dva vida.
u kojoj su zaglavili svi dosadanji predlozi za reformu pravoslavnog kalendara, svi oni koje je ispitivala ruska naučna komisija 1899 godine, pa i onaj koji je izradio jedan naš gimnazijski profesor.
Sa džinovskim zamahom dao se Eumenes na taj posao i skupljao za velike pare spise i naučna dela. Od svih njih najviše su bila cenjena dela velikog sirakuškog geometra i mehaničara Arhimeda, pa je zato uložen sav
Austriski tehnički doktorat beše veoma sličan filozofskom. Za nj se, pre svega, tražila samostalna naučna radnja, disertacija.
Tako se između nas razvila naučna prepiska i, u njenom toku, Kepen me je pozvao na saradnju u pitanju klime kvartera, to jest onoga perioda Zemljine
lepih časova proveo sam u domu Kepena i Vegenera, jer publikovanjem njihovih „Klimata Zemljine prošlosti“ nije naša naučna saradnja prekinuta, nego se naprotiv razgranjavala sve više i više.
visini od 3000 metara; da se na tim stanicama, gde besprekidna duga noć traje dva puna meseca, u toku cele godine vrše naučna ispitivanja, a između tih stanica da se premeri debljina ledenog sloja koji je pod sobom zatrpao celo to ogromno ostrvo.
Na toj srednjoj stanici ostali su, dakle, Georgi i Sorge da tu prezime i vrše za sve to vreme naučna posmatranja. Ali ta tri transporta nisu donela ni polovinu onoga što im je za zimovanje bilo potrebno.
Kako je on izgledao jednostavan i usko ograničen sa sviju strana u prostoru i vremenu! Ali su kasnija neumitna naučna ispitivanja, naročito ispitivanja prošloga stoleća, porušila njegove granice i, u vremenskoj pozadini njegovoj, otvorila
Ta vekovna zagonetka biće rešena možda ovih dana. Prekosutra polazi odavde jedna naučna ekspedicija da ispita obližnje kratere. Učesnici te ekspedicije pozvali su me da sa njima pođem.