Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčin mu pruži kesu s duvanom, a Marinko je prihvati s najvećom poštom, gotovo onako kako u crkvi prihvata svetu navoru. — E, moj Mašo, moj dragi brate!... Nijesam ja za ova posla. Ovdje treba Mujo iz Bogatića, a jok ja!
Matavulj, Simo - USKOK
Recite svi, u ime svoje i svojih, po tri puta: Amin! Svi, užasnuti, povikaše tri puta: „Amin!“... Onda sta dijeliti navoru i opet bješe blag. Glavari mu ljubljahu ruku, a on svakoga u čelo.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Gospoja, prekide joj misli jedan mališan: ovaj pio vode jutros, pa... je l’ da ne sme uzeti navoru? — Ne sme... odgovara ona mehanički, više ponavljajući detinje reči, ne znajući ni sama šta je rekla.