Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zar ste izišli? — Eto, sinko, — jedva dočeka i poče da se tuži mati mu. — Govorim ja: nazepšće. Ali Ariton... — I glavom bacajući na njega krivicu, pokaza na Aritona. Ariton se obrecnu na nju. — Šta: nazepšće?
Ali Ariton... — I glavom bacajući na njega krivicu, pokaza na Aritona. Ariton se obrecnu na nju. — Šta: nazepšće? Ništa mu neće biti. Sve ti... — Pa dobro, ništa!
Stanković, Borisav - TAŠANA
TAŠANA (zamišljeno): Što ga nisi doneo? JOVAN Htedoh, ali snaška ne dade. »Nemoj«, veli, »još je hladno, bojim se nazepšće, pošto je nešto slab.« TAŠANA (uznemirena, uplašeno): Zašto, kako: »slab«? Što ga ne leče?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Čini mi se i postelja se usijala poda mnom, te ih molim da sad zbace onu ćebad kojom su me bili pokrili. Neko reče: „Nazepšće... Ovako će se pre oznojiti.“ A mene nešto guši i pred očima trepere neke iskrice.