Upotreba reči našem u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Ti si gusenica na telu našem, otrovna para u vazduhu, sa koje narodi teško dišu, a slabiji umiru!... Kad sam se kući vratio, zastao sam moga

Katkad bi presedeo po čitav dan, gledajući pažljivo svaki povlak kičice moje. U živopisu i u muzici uživao je. U našem selu beše jedan diletanat u violini. I pored svega što je bio Nemac, otac ga je s najvećim uživanjem slušao.

Imali bi mi i svojih lekara, te kakvih valjanih mladića, ali su gospoda u našem diškretu čudni Srbi! Sami svoju krv preziru; pomažu tuđina, podižu ga, slave ga... a svoj rođeni porod bacaju u blato.

Hiljadu nas kuća razdvaja, a ja vidim kako, ogrnut debelom opaklijom, kroz najdalje sokake pažljivo koračajući, sve bliže našem kraju dolazi!... On mora doći, mislila sam. Ponoć je...

Ja sam uzdahnula... a duša mi je očajno slutila: nikad više!... I zaista, naslutila sam moju i njegovu nesreću. U našem mađistratu se dogovoriše senatori i glavni ljudi da se u svakome kvartu našega sela nameste po nekoliko kazana koji će

Nikakav šum nisam čula od njegove opaklije ili od opanaka: pažljivo je koračio sve senkom, pomrčinom, samo da ga u našem sokaku ne uhvate. Nijedno pseto nije zalajalo na njega... Čak u trećem skoku čuo se lavež pasa i glas njegovih gonitelja.

Pre tri godine, baš na same Duhove, dođe mi pobratim u goste. Beše kao neka zavetina u našem Lukovu. Dan lep, planine se zelene, a povetarac nosi sa golemoga Rtnja miris od zdravca; po vrhovima planinskim igraju

„Pobratime“, veli „imam s tobom nešto da razgovaram; imam nešto da ti poverim, a nisam rad da ti i stara majka o našem govoru što čukne, nego da idemo nekuda u kraj“.

Tako jedanput digne se Milisav sa pljoskom u nedrima. — Moram, — veli, — odneti ovo malo rakijice našem učitelju, nisam ga ni onako već davno video... Ko zna, možda se dobri starac i zaželeo naše komovice?

Čudo od sveta!... „Milisave“, svetujem ga ja, „ta ima u našem selu ljudi, te kakvih gazda, i od kakve familije, pa i u njih ima devojaka!...

Obradović, Dositej - BASNE

Ovakovi slavni primeri daju meni povod iz različnih starih i novih jezika najlepše basne izabrati, i na našem serpskom jeziku na svet izdati.

Čovek ljubokoristan i lakom priličan je našem kurjaku, koji zlobi na lisca ne zato što on krade i tuđe otima, nego što I njega krađe svoje učasnikom biti ne

se počelo bilo već i gladniti, i odgovori kurjaku: „Dobro, kad je tako, a ti hajde sa mnom; ja ću ti naći gospodara u našem selu koji će te dobro hraniti, samo da mu u noći od lupeža kuću čuvaš.

— „To je u našem zakonu dopušteno, |— odgovori ovi — „i iz toga se našim domaćinom mloga jaja legu.“ „Ho, ne mogu se ja ovde s tobom

vremenu i ljudma znati kako sa starijim, kako li s podobnim sebi, s zdravim ili s bolnim, s veselim ili skorbnim. Našem arhimandritu hopovskom, Hadži-Zahariju, bolnu, dođe na posještenije starac Vuja iz Iriga, pak uza svaku reč: „Moli se

do|brim i česnim ljudma, s našim pravim blagopolučijem, vremenim i večnim, i s samim bogom, „vo Hristje Isusje Gospodje našem, komu slava, čest i poklonjenije vo vjeki vjekov, amin!

No neka njih nastranu, hajdemo mi k našem lepšem i boljem poslu. Dobrodjeteljni i vredni čovek može imati neke slabosti i pogreške, koje i sam on kako bi valjalo

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

„A zašto, Aleksa, ti nećeš da ostaneš u našega cara službi, pak ćeš skoro kapetanom vanžirati, a zakleo si se da ćeš našem caru veran biti?

Ja vidim te vatre i poznam da begaju. Odem odma u Kotešicu našem kumu i dobrom kmetu, starcu Savi Savkoviću, i nađem ga s nekoliko Kutišana na brdu, odakle je i on vatre gledao.

On je od vaše nacije kao kralj, a dobro se pazi sa princ-Karlom, a princ Karl sada je nad svom vojskom u našem carstvu najstariji vojvoda. Pišite njima dvojici ili general-komandi u Varadin, ne bi li se za vas poduzeli; molite se”.

dogovor: koji će poći na Vračar, koji li će ostati oko nahije straže čuvati, i da ostavimo ko će u nahiji u odsustviju našem tišinu nabljudavati.

„Kad je vezir sve obećao ispuniti, jeste li tražili da, ili on ili mi, zaMolimo od Nemca jednog činovnika koji će na našem ugovoru biti, pak ako bi mi pokvarili ugovor, neka Nemci pišu u Stambol da smo mi krivi; ako li Turci pokvare i zulum

” — I tako sam išao svakome po dvaput i baš nijedan ni grošića. Ja najposle dođem onako ljutit našem čadoru, zovnem popa Simu iz Brankovine, i malo za kuću naručim, pa onda uzmem prošenija koja su odavno bila gotova, i

gde se kola, saonice i proče različite drvene stvari opravljaju i iznova grade, ali jedan na konju u crvenu kaputu reče našem kočijašu: „stoj!” — i stade. On zaviri u naše karuce i zapita tko smo.

Onaj: „Horošo!” po ruski reče našem kočijašu: „pojdi za mnoju”. A on pred nama a mi za njim, do u traktir zovomi „Novi Pariz” blizo dvorca.

No Teodor i Čardaklija katkad, u nemačkim haljinama, i u trakter odu, a ja i Protić Jovo u turskim haljinama sve u našem kvartiru donešena jela jedemo. Sutra predanimo.

Mi smo u prošeniju našem zapisali da šaljemo dva naša poslanika, ali treći da stoji svagda po gdi u tajnosti, da može svagda u rusku misiju

Mlogo je i drugi̓, osim barjaktara, Turaka padalo, i u našem šancu mlogo se ranilo i konja poginulo. Posle trećega juriša Turci se poistupe malo, materize po̓vataju i iz šešana

i osamnaest bogonosni̓ otaca i svim svetim — po kaluđerski — „da ću ja Đurica sa drugim sinodžijama starati se o svemu našem narodu, a najpače o svojoj nahiji, motriti, istraživati, raspitivati i čuvati, da ne bi jači slabijega, starešina,

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Bogme, to nije roga nego čitava ruda! — reče Sima zagledajući je. — Ne može to nijedan vo u našem selu poneti. — Ima jedan te će moći — prihvatiti Spasoje.

Kad al̓ hoćeš... Ne mo̓š iščupati pare da klečiš! Daju ti, ali po duplo. Najposle zažmurim, pa hajd, onom našem Čivutinu, Uzloviću poganom. »Daj zaboga i pobogu!...« Vidi, gde ti je preša, pa šiša kako on hoće.

— Pa šta ćeš mu kad je taki... Evo, ima dve godine kako je kapetan u ovom našem srezu, pa ga već i deca znadu kakav je i smeju se hvalisanju njegovu. — Naposletku, ja ne znam kaki si Ti to!

— Ali molim te, Niko, kako neću?... Eto, uzmi samo jedan prost raspis šta staje. Na primer, nađe se u našem selu kakvo mangup prase; ne vredi najviše dvadeset groša. Šta bude?

— upita Manojlo. — Naredi kapetan — eto ko! — odgovori Jovan gotovo ljutito. — »Našlo se«, veli, »u našem ataru...« A nije, zakona mi! Eno, sutra nek iziđu ljudi... Eto i ti si, Marjane, bio onde kad smo ga našli.

Eno, sutra nek iziđu ljudi... Eto i ti si, Marjane, bio onde kad smo ga našli. Kazaće svi da nije u našem ataru, nego u paštrićkom.

— navali Jovan. — A sutra mu ne gine napojnica — svi ćemo dati... — 'Oćemo, 'oćemo! Šta, zar mi našem Simi da ne damo?! — graknuše svi. — Ali to treba još noćas, dok nije kapetan dokučio pa nam može smetati — veli pop.

Ide te kopa vampire! — E, baš da vidimo je li lud!... — viknu Purko, pa se okrete svojim ljudma: — Hajdemo, braćo, našem popu. Neka ga nek zija koliko hoće, hajdemo mi odmah popu!... — Ama, može dići selo na nas, kakav je! — reče Srdan.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

— Braćo! — poče on. — Sazvao sam vas da vam javim da se nešto strašno u našem selu dogodilo, nešto što nac je obrukano i osramotilo pred celim svetom... Glas mu je drhtao...

Za trideset godina moga kmetovanja ovakvog nepočinstva nije bilo!... Juče je, braćo, u našem selu učinjena krađa!... Nešto prostruja kroz one starine. Nasta žagor kao u košnici...

Samo kad je bog života i zdravlja dao!... — Je l̓ bilo boja sutradan po našem odlasku? — upita Surep. — Te još kakvog boja! — reče on.

Dučić, Jovan - PESME

si uz nas, sveta majko, koju muče: Sve su tvoje munje u mačeva sevu, Sve u našoj krvi tvoje reke huče, Svi vetri u našem osvetničkom gnevu. Mi smo tvoje biće i tvoja sudbina, Udarac tvog srca u svemiru.

Na obali se ovoj u kletvi grcalo, I sve molitve nikle u suzi patnika; Ali ti, sveta reko, tu beše zrcalo Svakome našem plugu i štitu ratnika.

Svi naši bunari redom otrovani, U kandilu ulje, pričest u putiru; Kroz naše bedeme svi su puti znani Našem izdajniku i tuđemu žbiru.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru. dođe opet nasred sobe, opet pogleda uokrug, pa prošaputa: — Spavaju!

Piha! Šta velite, na dobrom konju? Svi konjički oficiri vole da govore o konjima, pa ma to bilo i s kaluđericama. I našem kapetanu čisto senuše oči. On je izvesno mislio na kakvog arapliju kad reče: — Za osam sahata! — Za osam, bogami!

O, kako mu tu beše drago sve: i stari orahov orman, i zarfovi oteti od nekog turskog paše još u prvom našem ustanku, i skrhani nogari za kacom u podrumu, i ikona svetoga Nikole s dvokrilnim i uvijenim nosom, nalik na dva puža,

Da uzmemo? — Kako ti narediš, brâto, ti si muška glava! Ona ljubi đedu u ruku, a sve drugo, što inače nije običaj u našem selu, i žensko i muško, ljubi nju u ruku.

I vjerujte, ljudi, u našem selu nema, kao u drugima, ama nijedne glave koja svetkuje petak. A nedjeljom crkva, rekoh vam, puna puncata, pa i

” I bog ga je zajedno s pošom odario zdravljem. Ali kad poša namiri po našem računu tako pedeset i pet godina, počne nešto uditi, svako jutro povraća, a poslije nekoliko mjeseca i noge joj počeše

Kad se opet primakosmo, čusmo ponovo puške u našem selu i vidjesmo kako se crveni nebo. — U selo! U selo! — ču se sa svih strana. I sve grunu opet Zebićevim šorom.

— Mogla bih dokazati da imam više prava no vi, al' kako je to pravo na našem međunarodnom, tj. srpsko-nemačkom kongresu ukinuto, to neću ni da se služim njime.

, itd. Hvala bogu, kažem ti, jedva jednom opametih se. E, brate, ti znaš da ima u našem životu trenutaka u kojima se, hoćeš-nećeš, podetiš. Tako je i sa mnom bilo. Ko će tome dati računa?

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

u Talijansku, a onome veli: „Pa vi sad nemajte brige, nego napun’te još ovaj bokal za sretna puta ovih pet forinti našem Proki. A, sto mu zaveraka njegovih! Pišu mi odande da je prvi momak u Talijanskoj! A di bi i bio drukčiji nemeški sin!

— E, znate, kad bi samo mogli dobiti kakvu dobru, masnu parohiju; kao na priliku evo ova što je u našem selu. Bolju vam ne bih znao poželeti.

»Možda se predomislio«, razgovaramo se: »valj’da je pao na teme da dođe pa da se zakopa u ovom našem kaljavom selu kod tolikih krasnih varoši i tolikih varoških frajlica.

Sokak ili avlija, to je svejedno, u svakom selu. Zato i u ovom našem nije bila retkost da se razapne pajvan i da se suši veš preko sokaka.

Ćiro, kad mrziš, mrzi! I brkove mu nemoj oprostiti, sve dole, sve! Sve!... — Ali, Persida... — ...A našem Peri treba da kažemo da odma’ od sutra pusti još dužu kosu; kad dođe vreme, nek je gotov i za đakona i za popu!

Je l’ ja? A kako ne bi’ pev’o, kad gođ mi je srce veselo! Pevam i pojim, gospodin-popo. Ta poj’o sam ja i keruviku u našem selu... pa još pred gospodin-protom... onim našim starobečejskim. — E, da? — čudi se putnik.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

— Nisam bio u stvari načisto. — Ja sam došao da prosim frajlicu Savku. — Drago mi je. — A je l' vam što poznato o našem ugovoru? — Nije mi ništa poznato.

Afrika

u česti, pale i gase, kao lanterne, oči mačaka–pantera, antilopa, hijena, koje i ne dajući znaka od sebe prisustvuju našem prolasku. Zvonjenje zvečarki, lavež majmuna i šakala, pištanje noćnih ptica.

U našem životu, kad se pojavi jedan elegantno odeven gospodin, ali koji je neku pojedinost zanemario slučajno pri svom odevanju,

U trećoj je, kao i u prethodnoj trećoj, jedan sasvim besan; on već iz ugla počinje pljuvati i juri u našem pravcu, tako da se sklanjamo u stranu, i gledamo samo ludu staricu iza rešetke one četvrte ćelije, kako mi govori neke

To je poslednji pozdrav Afrike našem pogledu. Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo,

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

je namjerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na rasuždenije malo, bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo djelo napisati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Ta igra dana i noći u našem životu stalna je, do smrti, i uvek se ponavlja. Iako se bio čvrsto rešio da ne ide na sprat, do prvih vrata, levo, gde

Čestnjejši Isakovič bio je opet poražen, tom razlikom, koja nastaje između naših nada i onoga što se u našem životu zbiva. Začuđen stvarnošću, koja biva sasvim drukčija, nego što je naša volja želi da bude.

“ Pop se i na to setno smeškao. Tu priču o užasima pakla, kaže, izmislili su papežnici! Nema toga u našem svetom i slatkom pravoslavlju!

Ne znaju da žive u sadašnjosti, u našem vremenu. Uoči Male Gospojine, u sredu, osmog septemvrija, pomenute godine, Isakovič je, sa papirima Volkova u rukavu,

Oni, koji se sele u Rosiju, hoće da iskoriste sažaljenje koje Moskalji imaju, prema našem nesretnom nacionu, ali nije pravo da patnju čitavog jednog naroda, pojedinci, pretvaraju u kamatu.

Između austrijske gospode i naših staraca. U našem nacionu, kaže, ima malo kurvara, među ostarelim ljudima. Naše starice smatraju da je starost od Boga, i da ne treba

Mnogo se, posle, u našem nacionu, oko tih selidbi, vikalo. Međutim, kad je došlo, iz Beča, da oni, koji su se ranije upisali, i dozvolu dobili,

carska pozvala nas, Višnjevskom, u Rosiju, niti predobila nacion naš od Austrije Višnjevskom, kurvaru, već celom rodu našem, krštenom, pruža svoju silnu zaštitu.

Teodosije - ŽITIJA

duše i uma očistivši u sebi, mogli bodro iskazati dobrodetelji života sveblaženog Save, koji je sada ponovo zasijao u našem rodu.

A našem poslednjem, lenjivom rodu, u koji svršetak vekova dostiže, u kome je malo onih što se spasavaju, ne samo da je potrebno n

Šta sada da učinimo? Kako da se javimo gospodaru našem? Koji će kamen, koja železna priroda poneti te žinu takve vesti koju mi nosimo roditeljima i braći?!

i ovaj sve pouzdano ispriča mitropolitu o blaženom Savi i o njegovu ocu prepodobnom Simeonu, govoreći kako ga u našem naraštaju vrenjem mira od svetih moštiju njegovih proslavi i čudesnim učini Bog.

naš Isus Hristos tvojim dolaskom milostivo prosvetlio lice svoje k nama i tvojim molitvama zapovedio prepodobnom ocu našem Simeonu da Duhom Svetim toči sveto miro iz svojih svetih moštiju, i da nas kao svoje sluge uteši po pređašnjem običaju.

Bogu pođemo, i oproštaj grehova ovde dostignemo i obnovljenje večnih blaga dobijamo, u tome samom Hristu Isusu Gospodu našem, kome slava sa Ocem, moć, čast i poklonjene zajedno sa svetim duhom, i sada i svagda i na veke vekova, amin.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

treba da nestane pred našim generičkim imenom; mi ćemo, dakle, uzeti ime Južni Sloveni, koje će najviše doprineti našem narodnom jedinstvu.

posle oslobođenja Srbije Starovlasi su bežali u šumu i odmetali se u hajduke zbog nepravde, često beznačajne, bar po našem današnjem shvatanju.

Razlike koje se zapažaju kod stanovništva ovih oblasti tako su osetne, da su poslužile kao pouzdana osnova našem pokušaju da podelimo centralni tip u varijetete.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA (brani se): Šta ja? SPASOJE: Nešto mi se mrštiš, hteo bi valjda ti da predstavljaš vrlinu u našem društvu? XVI SOFIJA, PREĐAŠNjI SOFIJA (donosi kartu): Gospodin. SPASOJE (čita kartu): Gospodin Marić. Neka uđe!

MARIĆ: I taj ćete iskaz potvrditi uverenjima sličnim onima koja ste sudu podnosili o našem srodstvu? SPASOJE: Ja znam kako ću to potvrditi, to je moja stvar.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

To, naravno, ne igra u našem slučaju: kretanje po ulicama dozvoljeno nam je samo do osam, a pred bioskopima za kasnije predstave stražare po dva

Idiotizam! Kao da ste videli fudbalera kome pronicljivost nije u šutovima! Našem, karanovskom, koga je „Partizan” kupio za milione, ona je tu. Mrzeo sam Vesnu zbog njega.

ona nema ni zlatnog zuba u glavi, a i da ima, ne bih mogao dozvoliti sebi da pljačkam nekog ko više i ne živi u našem svetu. Što se Melanije tiče, pusti tu stvar na miru! Zapleli smo se dovoljno i bez traženja!

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

SVADBA I POSLE SVADBE MAGIJA ZA PLODNOST I NEPLODNOST U našem narodu široko je rasprostranjeno shvatanje da bi svaki odrastao, polno sazreo član zajednice trebalo da se na vreme

Često se kao jedino objašnjenje zabrane u našem narodu jednostavno kaže „ne valja se!“. Tabuisane radnje čiji je cilj da se izbegne neplodnost mogu se odnositi na

⁴ B) Mnogo više nego tabua postoji u našem narodu pozitivnih magijskih pravila ili čini kojima je cilj da se mladencima obezbedi plodnost u braku.

⁵ Gotovo sve čini koje imaju za cilj podsticanje plodnosti upravljene su na mladu, jer se u našem narodu uglavnom misli da je za jalovost odgovorna žena.

¹⁶ Jedan od najčešćih najpoznatijih i najraširenijih svadbenih običaja u našem narodu koji se vrši plodnosti radi jeste bacanje žita, voća i drugih plodova na mladence.

Skup tih indirektnih postupaka za plodnost možemo nazvati protivčinama, a samu delatnost raščinjavanjem. Zapravo, i u našem narodu smatra se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih vradžbina,

/ Taj što je vezan, / on se odvezao, / kad je razboj preskoči.“³⁰ Ne samo u našem, već i kod mnogih drugih naroda rasprostranjeno je shvatanje da su mlada i mladoženja za vreme svadbe, kada se nalaze u

I u našem narodu postoji veliki strah od urokljivih očiju, koje posebno vrebaju mladence koji su lepi, mladi, a nalaze se u jednoj

MAGIJA ZA DOBIJANjE MUŠKOG DETETA U našem narodu mnogo se više ceni i priželjkuje muško nego žensko dete. Muško dete je, kaže se, „kućni stožer“, ono nastavlja

djever svoju snahu muškim pâsom opaše po košulji, da bi mu mušku djecu rađala“.⁴⁹ Običaj je u našem narodu da se mlada pri ulasku u mladoženjinu kuću provuče kroz savijen muški pojas.

U našem narodu, kao i kod drugih, vrlo je jaka želja da se dobiju deca, dok se sprečavanje začeća smatra velikim grehom.

Veliki broj raznovrsnih običaja koji se u našem narodu vrše s namerom da se ženi obezbedi uspešan i lak porođaj svedoči o tome koliko su nekada porođaj i njegov ishod

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

se onaj ulični časovnik na banderi pod kojim smo čekali, pod kojim su nas čekali, onaj sat što još otkucava u našem pamćenju. On se traži. Ispod njegovih kazaljki upoznavali su se budući ljubavnici.

Jer, to je bitka bez ikakvih izgleda na pobedu. GLUVARENjE Nismo ga videli dvesta godina, a onda se pojavio na našem ćošku sa nekom plavom mačkom; jednom od onih, mislim, što rade na zlatne poluge; šta se dogodilo, proslavio se, pa sad

s izvesne daljine, a ja sam je gledao čak iz pedeset i neke, iz sirotog restorana »Balkan«, koji je u to doba, jedini u našem gradu, imao lampe s abažurom na stolovima i po tome podsećao na pariske kafane, kako smo ih mi tada zamišljali.

Neće shvatiti. Ne vredi. To se uvek događa na različite načine, ali našem sredovečnom muškarcu dogodilo se ovako: jednoga dana, kada nije znao kud pre da se okrene od posla u kancelariji, neki

Matavulj, Simo - USKOK

I ruski car Aleksandro blagoslovi sve to, još po njegovu nagovoru presiječe našem vladici onijeh hiljadu cekina, što mu davaše na godinu.

— A o vladici našem šta si čujao? — Da je pametna glava i dobar vojskovođa. Jedva čekam da ga vidim. — A o drugijem glavarima plemenskim

Još samo jedna ima u našem plemenu. Ovu je svojom rukom dao ovome Mrgudu vladika Sava, poslije onoga velikoga boja na Kčevu, đe je Mrgud već bio

Tada mi je isti vladika dao ovu carsku medalju, koju u našem plemenu ima samo još Savo Markov, zato što je posjekao Mehmet-pašu Kokotliju.

— Pa to je lijek njeki? — A i jest lijek! — Pričali su u našem plemenu — nastavi dijete — da se noću pred vratima njegove ćelije može čuti razgovor, baš kao da dvojica razgovaraju!

Janko se pokloni i otide s đakonom u dvoranu, gdje nađe tri službena pisma na talijanskom jeziku. Francuzi su u našem Primorju zadržali talijanski jezik u službenom saobraćaju, pa ga zadržaše i Ćesarovci. Janko uze čitati napise.

— Usnih da posjekoh Islam-bega i njegovu glavu natakoh na jatagan, pa je držim visoko i igram i popijevam po našem polju, a preda mnom silna vojska, sve ljudi bez glava, i oni poigravaju, a za mnom se razliješe prasak pušaka, ali se ja

Zanago, jedva bi čekala da od nas pobjegne, jer je i onako malo radosti imala u našem domu. Pa da ti pravo kažem i sada me srce boli kad o njoj mislim, jer nijesu to godine kad je lasno udovati pored nas

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

U raspravama o dečjoj književnosti, onima koje su dostupne našem čitaocu, najčešće se prikazuju vidovi upotrebe ove vrste književnih dela.

da je dečja književnost jedna mogućnost književnog izraza, jedna duhovna pustolovina koja se nije slučaj no dogodila u našem, modernom vremenu. No kakav god joj značaj pridavali, čini mi se da nije dobro pripisivati joj važnost posebnog žanra.

Da bi se, tako samovoljna, legalizovala u našem svetu dečja pesma je uzela dete kao tobožnji izgovor i opravdanje. Dete se njenom pozivu odazvalo, što nije nevažno; ali

Mi detetu prema potrebama i prilikama pripisujemo želje i težnje po našem ukusu, uznosimo njegovu zamišljenu duševnu čistotu da, potom, te lepe pretpostavke nametnemo i dečjoj pesmi.

i današnje dečje pesnike, privlačila smelost igre, iracionalna uzročnost zbivanja, a podsticaj za to on je nalazio i u našem folkloru.

Posle nadrealističkih opita, i svih sumnji s kojima se poezija, u našem veku, morala susresti, Vuču je ostalo jedno jedino područje na kome se, slobodno, mogao prepustiti nadahnuću i igri,

dečje pesme. Sve što je od ranije koncepcije pevanja, u našem vremenu bitno uzdrmane, vredelo sačuvati, preuzela je i sačuvala dečja pesma.

Zajedno s Ćopićem, iako drukčijim sredstvima, on u našem jeziku izgrađuje ono što bih nazvao šaljivo-pesničkim romanom.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

I koliko god muški za srpstvo ,rade, toliko triput više našem polu ova dužnost na srdcu ležati mora. NANČIKA: Mi se ne možemo tući. ZELENIĆKA: Tući?

LEPRŠIĆ: Mnogi nam se smeju i nazivaju nas fantastama. ŠERBULIĆ: Tako nam treba. LEPRŠIĆ: Našem novoustrojenom pravitelstvu rugaju se i kažu da je to od nas ludost.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

dalmatinskih pisaca upotrebljavaju tolike turcizme: »nije li bolje od jednokrvnog brata što uzeti negoli se turstvu našem viečno uticati?

»Otkako su se državni pitomci stali vraćati s nauka, uticaj austrijskih Srba u našem javnom životu sve je više opadao; naša intelektualna zavisnost od Austrije bivala je sve slabija, i mi smo počeli

stvorio u Pešti Josif Milovuk, sa ciljem »pisati i izdavati ona dela koja bi našem knjižestvu česti i polze prineti mogla«.

je namerenije pri pisanju Tvrdice bilo, uzimajući navlastito na rasuždenije malo, bolje reći nikakvo čislo komedija na našem jeziku, takovo delo napasati, koje bi čitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zavedu) na

U današnjoj srpskoj književnosti ima pesnika originalnijih i mislenijih, onih koji više kažu našem duhu; ima ih živopisnijih, melodičnijih i veštijih, koji lepše zabavljaju naše oči i naš sluh, ali nema pesnika

koji lepše zabavljaju naše oči i naš sluh, ali nema pesnika neposrednijih i iskrenijih osećanja, koji više govore našem srcu i onom što je najintimnije u našoj duši.

Njegova Dubrovačka trilogija (1900, 1902, 1911), veoma emocionalna i književna, najbolja je dramska tvorevina na našem jeziku poslednjih godina.

Sremac, Stevan - PROZA

osobito laskalo što se tako brzo i dobro upoznao sa jednim kraljevsko-srpskim beamterom, da je s njim bio »per-tu«; a i našem Jovi dopalo se sve kod Švabe, i njegova mala ženica Katika, a još više voleo je da čuje kad Švaba stane da govori

kako drugu, vojniku i vrsnom poštaru, koji si ti poštansku struku na jedan, reći, visok stepen uzdigao u otečestvu našem, da se sada poštari mogu smatrati među prve sinove ove zemlje, a to što si ti moj prijatelj, to je jedna radost moja

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

), na neki vrlo neodređen opis: „Žuto je, a kao i nije žuto, nego nešto onako — i jest i nije.“ Kako je na ovome našem šarenom svijetu većina stvorenja i predmeta obojena „i jest i nije“ bojom, to je s mojim djedom oko toga uvijek

Eto, po tome su se mlinovi izdvajali od ostalih neobičnih mjesta u našem kraju. Bogomolje, groblja, jaruge i raskršća preko dana su bili pusti i uvredljivo obični, osobito za onoga koji se nekom

Poštetljive muškarce u našem kraju još odavna su uobičajili nazivati „mlinarima“. Počelo se to množiti poslije prvog svjetskog rata.

— opet jeknu djed. — Da, da, moj Radoje. Poživi tako koju godinicu, pa kao tičica — kljunom u travu. Eno je na našem starom groblju, bar je mrtva među svojima. — A ti se nikad ne oženi, a? — ote se djedu poslije dužeg ćutanja. — Nikad!

Svoj završni, slavni sukob, zbog koga se pročuo nadaleko u našem kraju, djedov kamarat izveo je u seoskoj birtiji, onoj preko puta osnovne škole.

SLIJEPI KONj Gazdinske kuće u našem kraju bile su čuvene po svojim njivama, po šumi i stoci. Znale su se gazdinske oranice, gajevi, konji i volovi.

Već pod samu zimu, jednog suvog dana punog oštre golomrazice, pojavi se dorat u našem dvorištu. Doveo ga komordžija bez ruke, neki seljak s okolnih brda, koji je, također, imao konjsko ime — Zekan.

Pita se samo puška i opasač, a civila niko ne zarezuje kao da ga majka ni rodila nije. U našem štabu, opet, baš i nema koga vještog sudskim poslovima.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Iziđoh iz doline i počeh se peti našem vinogradu, koji se odmah poznavao po gomili kamenja, bresta i onog reda od divljih ruža i trnja, što je bilo na međi i

Jedva naiđe na baštenska vrata. Kao da se oslobodi nečega kad se vide u našem dvorištu i kad sede na postelju... Poče da se tare rukom po čelu, skuplja kosu, hladi...

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

A šta bi mi radi da nam drugi čine? Da nas puštaju s mirom živiti u našem zakonu, da nam ne čine nikakva zla, da nam opraštaju naše slabosti i pogreške, da nas ljube i poštuju i da nam pomogu u

Kostić, Laza - PESME

mladim iskušenikom smesta nek jedan paši odjezdi, neka mu nosi ponizne vesti da se grešnica nije mogla spasti, da j' u našem domu, u njegovoj vlasti! Žurite brzo na najboljem konju, paša nek dođe, kad hoće, po nju!

A kad se slegne slatki sanak u nj, čuvaru našem željen podaj mig — pa umesto krvnika roda tvog u tvoj će pasti blažen zagrljaj žeženog zlata nebrojeni slog, i purpura i

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

3. Odbacili smo svaku raniju, po našem mišljenju čisto formalističku podelu narodnih pripovedaka na fantastične, realne, hrišćanske, šaljive, podrugačice, basne

Fantastična fabula, po našem mišljenju, pripada dubljoj prošlosti, dok pažnja pripovedačeva još nije bila okrenuta prvenstveno stvarima i zbivanjima oko

joj treba, a ona mu odgovori: — Ja sam došla da te nešto zamolim, ali da mi obećaš da nećeš nikome ništa kazivati o našem razgovoru.

jednom dva čovjeka, jednome je bilo ime Laž, a drugome Paralaž, pa reče Laž: — Jesi li čuo za oni struk zelja, te je u našem selu izniknuo? — Kakvo zelje? Ne ja! — odgovori Paralaž. — To je strašilo božje!

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

PUTNIK: Samo da ga ima ko držati. POZORIJE 8. (ISAJLO I MANOJLO) ISAJLO: Šta je našem gospodinu? MANOJLO: Tako nas gledao strašno, da sam mislio: sad će nas progutati.

STANIJA: Ko lud gradi takove pustoljače? VELIMIR: U jednoj takvoj kući ima više ljudi nego u našem gdikojem selu. STANIJA: Taka je velika rodbina? VELIMIR: Nije, nego se daje pod kiriju.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

— Moram da meditiram! — Molim? — ljupko će ona. — Hoćeš da kažeš da makar jedanput nedeljno nećeš izdržati ceo dan u našem društvu? — Izdržao sam već dvadeset godina! — kaže mirno matori.— Sve te godine, naravno, računaju mi se duplo!

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

No gle, ja zabrbljao, a ne pitam te kako si dosad životario. MITA: Kako? Po našem običaju: ako se ko ženi, ja provodadžija; ako je daća, ja držim slovo počivšem; ako je slava, ja veselim goste.

Sve što bude u našem mogućstvu, nećemo mu odreći, kao prijatelji njegove kuće. MARKO: A, Batić ostaje moje dete. BATIĆ (Aleksi): I tako smo

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

„Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!

“ NOĆ UOČI PROLEĆA Proleće svu noć vodom pljuskalo pod starom trulom branom, svu noć po našem krovu kuckalo šljivinom golom granom.

“ NAJBOLjI DEČAK Godine prošle, negde u maju, izgubih dečka, dobro ga znaju, najbolji beše u našem kraju. „Najbolji dečak ovoga sveta izgubljen — već je nedelja peta!“ Poruka takva po svetu šeta.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno, u

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

uvek pristaje da bude odozdo al njen pol je tajna inače bi svako mogao da je ima ona se čudi našim saborima i našem neznanju da lije jezik u misli ili misao u jezicima vreme se produžuje kaže ona vreme je tu da traje kaži ti njima

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

DANICA: Tako, palo mi na pamet. Malopre je jedan od naslednika govorio sa mnom o našem stanu, pa meni pala na pamet ona kućica. TETKA: Ostavi, dete, tu brigu; imamo dosta drugih na vratu.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

— Odite unutra! — reče im značajnim glasom. — Slušajte, našem podnaredniku su danas ukrali šinjel i čuturicu. Sigurno onda kada smo otišli za slamu. E, pa...

Onda ležu pored puta i zure u noć. — Pazi, mesec! — veli jedan. — Njega vide i u našem selu... Odvojeni od svojih kuća, gledaju grčevito u tu jedinu vezu, i zamišljaju svoje selo obasjano mesečevim sjajem..

Ugledasmo dugačku povorku kola, kako lagano ide u našem pravcu... Na čelnim kolima sede neki ljudi, I drže beo barjak na kome se vidi crveni krst... Mi se zgledasmo...

— Ama mučno je kad je konjica ispred tebe — kaže on našem komandiru. — Pešaci će da izginu braneći bateriju. Ali ovi, boga ti milog, pojašu konje, pa te i ne izveštavaju, i tek

A kada se vratio, ovaj reče: — Naredio komandir da sva posluga pređe na drugi top. U našem zaklonu ostavismo Vučka i nišandžiju drugoga topa, a mi, jedan za drugim, pođosmo kroz saobraćajnicu.

Počeli smo uobražavati da smo sa svih strana opkoljeni i, pri najmanjem našem pokretu, pripucaće na nas, bilo to neprijateljski, ili naši vojnici.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

— Baš krasan čovek, reče Ljubica; — veseo, otvoren, i tako lepo govori o našem poslu. — A, Velja je i u školi bio veoma otresit. Znam da ćemo kod njega naći čitavu biblioteku.

i kad nam zatreba odmora, da ga nađemo u našem gnezdu... Ta to su tako male, tako ništavne želje, pa i to se ne dâ !«...

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde! Uzeše nam čast, ali svetli slast, nebesna, kao ponos, na našem licu! Naša je strast gurnula u propast: laži, zakone, novac, i porodicu.

Pitam ribare šta im uče, u školi, deca. Ali mi oni neveselo odgovaraju da ribanje prelazi sa oca na sina i da i na našem brodu ima takvih koji rade zajedno. Šoferov sin – šofer! Ribarev sin – ribar! Oko ponoći odlazim da spavam.

Dovikivanje. Zatim ruganje i potsmeh. Izgubljeno je nekoliko hiljada dinara. Na našem brodu je ćutanje. Ljudi lepljivi od blata, mokri, prozebli, sede pod jednim fenjerom.

u meni kao u kaleidoskopu, a sa njima i tolike pročitane knjige, na nemačkom, na mađarskom, na talijanskom, i ruske u našem prevodu. Lovčeve zapise, od Turgenjeva, imao sam u vozu na svom jastuku.

Dok sam ja čitao Zmaja, Miletića, Kostića i divio se pesmi koju je Kostić napisao o Šekspiru („našem Viliju“), novosadska policija pohapsila je srbijanske glumce pozorišta i strpala ih u voz, da ih otpremi, i internira.

Policija me je, u zgradi nasred Segedina, nemilosrdno saslušavala, ali, sem gurnjave sa detektivima, pri našem hapšenju, nije mogla da mi prebaci ništa.

U zgodnom trenutku punili su bolnice, sa previjališta. Radilo se po onom našem: gledamo se nemo, al’ se razumemo. Dr Dumić, iz Melenaca. Sima Aleksić, iz Novog Sada. Čapa Radovančev, iz Pančeva.

Slušao sam o vešalima. Austrija je vodila rat prema našem narodu, kao prema zverovima, ili stenicama. Nije mogla očekivati pardona.

Priteruje konja i pita kako se zovem. Ja onda urličem, u stavu mirno, licem prema neprijatelju, ime. On me na našem jeziku pita jesam li Srbin. Velim, Srbin. Veli, dobro je bilo. Komandovao sam znacima i nisam pustio ni glasa.

Slikari, i najbolji, i najmoderniji, strčali se da vide, i sad sve revije ištu članke o tom, i o našem starom živopisu. Mi, tamo kod nas, mislimo da je to svršena stvar.

Vesnić opet dođe. Možda ćete reći: sve to nije važno. Da, kad bi u našem Parlamentu imao pet stotina tvrdoglavih, mišarskih, javorskih seljaka, pa da ne mrda ni tamo ni amo.

Čar, koju on toliko ima u našem dobu, zato je tolika što ima toliko intelekta. Iako to, katkad, znači konstrukciju. Boja, radost, pa i kompozicija,

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

po literarnim oblicima, ne znam ni sam, a nisam hteo ni stručnjake pitati, jer bi i oni, bez svake sumnje, po utvrđenom našem srpskom običaju, uputili taj predmet na mišljenje opštoj sednici Kasacionog suda. Uzgred budi rečeno, to je lep običaj.

poljubi tu svetu zemlju kad nogom stupiš na nju, idi i voli je, a znaj da su velika dela namenjena toj viteškoj zemlji i našem narodu; idi i, na ponos oca svoga, na dobro upotrebi slobodu, a ne zaboravi da je tu zemlju orosila i moja krv, krv oca

Ne znajući šta dale da preduzme u tom jedinstvenom slučaju, izvini se što me je uznemirio, reče da će o tome našem razgovoru izvestiti gospodina ministra, i ode. Sutradan su već sve novine pisale o meni.

Sutradan su već sve novine pisale o meni. U jednima beše beleška: „Čugo od čoveka. U našem mestu već se od juče bavi jedan stranac, kome je sada šeset godina, a nije nikad za to vreme bio ministar, niti je i

morati biti od velikog interesa po naše poštovane čitaoce a, po mogućstvu, gledaćemo da donesemo i njegovu sliku u našem listu.

— Na kom jeziku najviše čitate? — upitam. — Pa, na našem jeziku. Ja drugi jezik ne volim, i nisam hteo nijedan učiti.

Uzeh čitati: „Uviđa se kako se kojim danom sve više i više počinje kvariti jezik u našem narodu, i da čak neki građani toliko daleko teraju te su, zaboravljajući odredbu zakonsku koja glasi: 'Narodni jezik

Ja sam i sam nauman da, koliko-toliko, pomognem narodu u tom pogledu, te sam počeo pisati delo: „Štednja u našem narodu u starom veku”; a moj sin piše delo: „Uticaj štednje na kulturni napredak u narodu”; a moja ćerka je dosad

onda treba upotrebiti oružanu vojsku da se takvi izdajnici ove napaćene otadžbine kazne i da se vlast preda u ruke kome našem čoveku... Gospodin ministar se zakašlja, te ja ugrabim reč.

Stara postojbina (istorija) 2. Srodni jezici z. Zajedničke osobine i razlike srodnih bratskih jezika našem jeziku 4. Dijalekti zajedničkog jezika u staroj postojbini razvijaju se u zasebne jezike 5.

Vrli stranče, tvoj dolazak u našu zemlju istorija će zabeležiti zlatnim slovima, jer taj znameniti dolazak čini epohu u našem državnom životu; tvoj dolazak donosi srećnu budućnost našoj miloj Stradiji.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Znate već, 'nako, kako je pritez'o tabane našem Živku.... — A što lažeš, bolan!.... — Ćuti, more, Žiko, svi znamo, da ti je ćeo da ispravi tabane uz dasku, samo da

napada naš gospodin kapetan, a da biste pojmili svu težinu i značaj toga greha, moram vam progovoriti nekoliko reči o našem mirnom gradu. Istorija nije zabeležila vreme kad je zakopano naše mesto.

Kako se živelo kod njih, tako smo produžili i mi. Rek'o bih da su se u samom našem temperamentu legli uzroci ovih pojava: nama je bilo nemilo sve, što je donosilo sobom kakvu promenu.

I opet se nastavi čitanje, koje se ponovi ravno sedam puta. Ja vi ni sad ne umem kazati sve što se tu čitalo o našem kapetanu i njegovim »nedelima« i »bezakonju«.

— U koliko mi je, kao profesoru, poznata istorija evropske kulture, ova je spravica našla najširu primenu u našem današnjem XIX veku... — Gospodine, u kome veku vi živite ? prekide me ona.

To je ogromna istorija duge i teške borbe, koja je, do najmanjih sitnica, poznata svakom našem učeniku. — Veoma me zanima sad pitanje: kakvu zadaću imaju muškarci i čime se oni bave?

I ljudi, i okolina, i sve što vidiš u našem selu uverava te, da ovuda gotovo nikad ne hodi noga jabanska i da je ovo mesto samom prirodom odvojeno od ostalog

U drugim selima, kažu, retki su istinski pobožni ljudi, a u našem selu bilo ih je dosta. Između njih naročito se pročuo čiča Pera.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM (ohrabren): Ja sam, braćo moja, dugo razmišljao o tome kako da se tome zlu koje se ukorenilo u našem narodu stane na put i došao sam do zaključka da je najbolje da se to ostavi vladi da ona razmišlja o tome.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

da menja s drugim misli i da raspravlja pitanja iz sociologije, da izrekne svoje mišljenje i svoj sud o svakom pojavu u našem životu, pa pitao ga ko o tome ili ne.

— »Nema, gazda Đorđe«, — veli drugi — »ako taj tvoj Marko nije što bio rod onom našem Marku Kraljeviću, nikad on, vala, ne može take goleme brke da ima!

Došljak je, istina, ali tu plaća i porez i prirez. Štaviše, u poslednjem našem ratu dao je i komoru, pošto mu se tom prilikom nekako omakla iz ruku grčka bandera za koju se hteo uhvatiti, i on,

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

STRAH OD PROMAJE U našem narodu veoma je Raširen strah od promaje: U čekaonici, u kolibi, u palači Svak se boji da ga ne zakači!

Dođe mi da zaurlam, to ne krijem, Kad vidim đake, sa zastavicama, na ulici, A pohvale i pesme Našem Najvoljenijem U uhu mome odjekuju kao urlici.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

o izdržljivosti jegulje i o vodama koje ona podnosi, dovoljno je, na primer, videti lovište jegulja na ostrvu Mljetu, na našem Jadranu.

Kod Azorskih ostrva Fajal i Korvo nailazili smo i na stalne naprave u moru za lov tunja, slične »tunarama« na našem Jadranskom Primorju, ali o njima bi se imalo duže govoriti, što bi nas udaljilo od našeg predmeta.

Rakić, Milan - PESME

Takva je sudba! Niko neće znati Da nekad besmo prvi, premda mali, Kolenu našem da smo, kao mati, Nov jezik s novim osećajem dali.

Pandurović, Sima - PESME

A naša dva sina, dva čestita krila Poleta i nada u buri i lomu Nisu dali maha porazu ni slomu, I bili su ponos našem skromnom domu.

— I mislite?... — Kad se već prilika dala, Možemo tu tezu slobodno obići. — Želite li, možda, našem društvu prići? Tu je tako zgodno i veselo. — Hvala... PORUKA Ne, druže!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Dan je bio vedar, sunce je grijalo, kao što samo u našem ubavom Primorju u to godišnje doba grijati može. Kroz sunčanu svjetlost vijaše prašina, što se dizaše sa ispremetanijeh

“ nastavi đakon. Što oko Vladike, a što u trijemu, žagora je bilo dosta, a to je taman bilo dobro došlo našem „glagolivom“ đakonu, da po volji uzmože dati maha svome kićenju. „Gle ovoga bana kako mi se u licu namrdio!

No što znam, to je, da mi je u ovo osam dana omilio, meni i mojima, i svemu našem brastvu taman k’o da je rastao među nama. A nešće nikako, te nikako da ostane s nama, no sve: „vodite me Gospodaru“.

I ona njemu stavi ruke na ramena, pa ga gledaše milo. U našem je narodu rodbinski osjećaj snažan i među daljom svojtom. On se prenio u pobratimstvo pa čak i u kumstvo.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Na ovakve poslovice misli Vuk, kad veli „da u narodu našem ima mnogo malijeh pripovijedaka koje se kao poslovice pripovijedaju“.

B) ŠALjIVE Kome ću nazdraviti, dobro će mu biti. ’Ajde, baš, našem Jovu. Zdrav si, Jovo, srce sokolovo! Bog ti dao: šupalj nos do očiju; plodnu ženu, neplodnu stoku, — žena ti se

Sveti Sava - SABRANA DELA

Toga radi i svaki povod za sablazan po našem znanju je u ovom tipiku, i zapovedismo jasno i nepokriveno izvoleti postarasmo se, da ne bi posle našeg odlaska,

Ja mnogogrešni i uvek klonuo na podvige duhovne bejah u manastiru našem Presvete Vladičice i Bogorodice Nastavnice naše, i da li poslužih, ili potrudih se, ili ne male tuge primih, govorim

(Mt. 19, 21) Sve ovo blaženi ovaj starac ispunivši, provede u manastiru ovom našem dve godine, i umnoži stado Hristovo monaškog čina.

A vladaru sinu svom, koji je ostao u bogodanoj njegovoj oblasti, o svemu zapoveđenom, i o ovom našem manastiru, zapovedi brinuti se, i pokrenuti na dali napredak njegov.

A ovo beše meseca februara u devetnaesti dan. Neka vam je znano o ovom blaženom ocu našem i ktitoru gospodinu Simeonu, od rođenja njegovog pa do kraja: Rođenje njegovo bilo je u Zeti na Ribnici, i tamo je primio

3, 20) ovaj život mirno provodeći, nadu imajući da ćemo buduća večna blaga steći u Hristu Isusu Gospodu našem, zastupništvom Presvete Vladičice naše Bogorodice i Dobročiniteljke, i molitvama prepodobnog i blaženog oca našeg i

Svetu uđe kao Mojsije bogovidac, i Božije blagodati nasitiv se, bogomudri, radujući se potrča ka podvigu Hristu Bogu našem, i na nebesa uznošen i svetilnik nam na zemlji javi se, oče Simeone, ne prestaj, moli se za stado svoje!

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

IKONIJA (Prosjaku): Ajde i ti nategni jednu, valja se! Na grobu ima pilava, piletine, i paradajza, posluži se! Našem Anđelku za pokoj duše! Stande, života ti! MILE: Šta je sad? IKONIJA: Pogledaj!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Po smrti matere moje, dva brata moja, stariji Ilija i mlađi Luka, i ja, vratili smo se k našem stricu Grujici koji nas je kao roditelj primio. On je imao u domu jednu staricu sna[h]u s dvema sinovicama.

knjiga, iz koje u svako doba, svaki čas i svako trenuće oka, k očima, k ušima, k svim čuvstvam, a navlastito k srcu našem, bog govori: nebo s[a] suncem, mesecom i zvezdama; zemlja sa svim šta se na njoj vidi, vozduh, oblaci, vetrovi, molnije

da me nagleda; da on već vidi kako sam ja tako naumio da mene niko ne zadrža, a da je od sve nevolje mlogo bolje da se u našem mirnom vilajetu gdi pokaluđerim, nego kud u Tursku da odem; da ne hitim odveć s kaluđerenjem, no da čekam barem jošt

Pri našem rastanku, ovi mi razgovor učini: „Moj sinko, čini mi se da se nećemo više u životu viditi; ja znam da ćeš ti kud libo

Na tri meseca po našem rastanku prestavi se u Šišatovcu, gdi sam mu bio na pogrebeniju, i oplakao sam ga kako god majku moju.

Ova su dva moja načalna namerenija. Prvo, dajem priklad učenim naroda mojega, da na našem prostom dijalektu pišu i na štampu izdaju; drugo, da moji jedinoplemeni usude se svrh svake stvari slobodno misliti i

Kazivao sam ti pre nekoliko dana što se je jednom našem episkopu u Vršcu slučilo pre tri ili četiri godine; pak sad sudi, ko bi bio rad da ga pijani i razjareni ljudi čupaju i

i, na moje izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzaimnom pisma sootvetstvovaniju naznačujem što znanja dostojnije od mojih događaja, koje ja od nekoliko vremena i

„Kad se ti budeš ženio“, reku mu, „na tvom veselju putnike i goste veži, a ne u našoj kući i o našem veselju! I tako ti ga isteraju iz kuće i avlije, a meni reku da se ja nimalo ne bojim.

„Po tome možeš ti spavati spokojan,” rečem mu, „nisam ja ovde došao proces terati.” Dođemo u grad k našem [H]ercegovcu, koji, smejući se, reče nam: „Ja sam dobro znao da će to tako biti; zao je ono pop.

Deset dana po našem prišestviju, starešine mesta opredele poslati nekoga popa Điku u Primet i u druga nekolika mesta k nekim albaneskim

Pervo — od Maksima, gdi mi daje na znanje da na tri meseca po | našem rastanku začnu se velika smuštenija u Albaniji između pomesni[h] paša, u koja neodložno i Hormovite morali su se

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Premetnuše razgovor na bolesnika. — Dakle, doture, šta vam se čini o našem gvardijanu? — E, može ostati, a može i umrijeti.

Jer do toga roka traži i glavno i dobit od svakoga. Jeto, samo u našem selu, dužni su mu Piždrići do dvista talira. Vajkaju se ljudi šta će?

Ćosić, Dobrica - KORENI

On je to pogano seme i posejao po čaršiji i našem narodu. Gde bi mi, Srbi, gde bi ti, seljak, bio protiv kralja? — Kako ti, apsandžijo, smeš da kažeš za Andru, profesora,

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

i Srpkinjo sele, Kojima se jošte danci bele, Rastav'te me sa ovom daljinom, Moje kosti operite vinom, Pa ih nos'te našem zavičaju, Zavičaju, mom negdašnjem raju.

Prošlo je leto! Mutna jesen vlada. U srcu našem ni jednog slavulja. Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... A. Šantić LXXIX GOSPOĐICI...

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, I ako to beše davno u

Popa, Vasko - KORA

kako nam srca U grlu mrtvih stubova lupaju Istrčali smo iz grudi 14 Očiju tvojih da nije Ne bi bilo neba U slepom našem stanu Smeha tvoga da nema Zidovi ne bi nikad Iz očiju nestajali Slavuja tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko

tvojih da nije Vrbe ne bi nikad Nežne preko praga prešle Ruku tvojih da nije Sunce ne bi nikad U snu našem prenoćilo 15 Ulice tvojih pogleda Nemaju kraja Laste iz tvojih zenica Na jug se ne sele Sa jasika u grudima

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Knjiga prirode ispisana je brojevima - harmonija prirode je harmonija brojeva. Ona govori našem oku razmerama, oličenim u građevinama naših hramova, ona šapuće našem uvu zvucima lire.

Ona govori našem oku razmerama, oličenim u građevinama naših hramova, ona šapuće našem uvu zvucima lire. Ja sam izmerio dužine žica tog instrumenta i našao da one, udvoje ili zajedno, daju samo onda čist,

„E, sada pođimo dalje!“, reče on svojim pratiocima. „Idite i javite to našem Eskulapu!“ Oba senatora pođoše po Hipokrata, no vratiše se bez njega.

Ali našem nomofilaksu beše teško oko srca. „Šta onda“, razmišljaše on, „ako ribolov ne uspe? Prepredeni Milon svu odgovornost za

Beše to dug i težak posao, jer naša opažanja nam kazuju kako nam sve to, po našim čulima i našem ograničenom shvatanju, izgleda, a ne kako je to u stvari.

Naša opažanja su samo relativna, a istinu prave stvarnosti možemo tražiti samo svojim razumom. Našem opažanju se otkriva promenljiva, relativna i prolazna stvarnost, a našem razumu nepromenljiva, apsolutna stvarnost,

Našem opažanju se otkriva promenljiva, relativna i prolazna stvarnost, a našem razumu nepromenljiva, apsolutna stvarnost, jednaka samoj sebi“. „Pa šta je nepromenljivo, šta je prolazno?

„Za to sam vas iz svih pokrajina tog nekadanjeg carstva okupio ovde da u ovom našem gradu skujete, prikupite i izoštrite duhovno oružje za ovaj pohod.

“ „E-e?“ „A mene potkaza zbog jednog poljupca!“ „Poljubac je samo znak pitanja“. Tako stigosmo u našem razgovoru do bečkih jezuita do bečkih devojaka; mladi student je bio njima oduševljen.

odličan državnik, učestvovaše u osnivanju državne banke, u stvaranju unije sa Škotskom, u osiguranju nasledstva prestola našem sadašnjem kralju i potpomagaše pesnike i naučnike. Šteta što je umro u pedesetpetoj godini svog života“.

Moja ispitivanja mi, zaista, obelodaniše da se u našem telu i hidrožen vezuje sa oksiženom i sa njime stvara vodenu paru“.

“ „Šta više vrlo mnogih! Njegov prvi javni položaj u našem društvu i državi bilo je zvanje generalnog zakupnika carina“. „Šta je to, milostiva gospođo?

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Imalo je nečeg zavereničkog u našem ponašanju. I tako šetasmo, čekasmo, udisasmo divan miris trave, slušasmo zrikavce, lavež pasa, otkucavanja telegrafskog

To milo stvorenje, sa očima tako naivnim i uvek punim one religiozne uzbudljivosti, zaradovalo bi se redovno pri svakom našem susretu i kad god bi me ugledalo, pa me i sad pozdravi tako radosno i sa toliko uzbuđenja, da mi se učini kako, od tog

Zar klonuti pred jednim ipak slabijim stvorom od nas? Zar dozvoliti da se svet podsmeva našoj slabosti, našem mekuštvu, našem kukavičluku?

Zar dozvoliti da se svet podsmeva našoj slabosti, našem mekuštvu, našem kukavičluku? Zar pristati da to slabo stvorenje trijumfuje nad nama, da ono nama stane nogama odozgo umesto mi njemu,

Na desnom krilu našem, kod puka potpukovnika Vase Ginića nije se čula paljba; tamo valjda nije ni bilo organizovanoga otpora.

Ulazi on, dakle, i predstavljaju ga oni jednom takom nepoznatom kao Engleza i lektora za engleski jezik na našem univerzitetu. Pa Ilija Vasić brzo steže zube, i prilazi onome: — Aj em čarmet. Haudujudu! — kaže on.

U kafani ostasmo skoro sasvim sami, jer su seljaci otišli da pomognu našem kočijašu, koga su poznavali i sa kojim su se po njihovski šalili, a ja tamo nisam prilazio peći, bojeći se da pred njom

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Taj njegov jednonoćni boravak u našem mjestu ostao je i za samo mjesto i za naš dom nezaboravan, svijetao događaj. A za njega, vjerovatno, samo uspomena na

za te jedne noći probdjevene u zabitnom gnijezdu šćućurenom pod stijenom surog, golog masiva koji je zajahao za vrat našem mjestu, stiješnjenom na uskoj traci zemljišta između njega i divljačnog mora.

tobožnjem rasporu i ja stajao na bakinoj strani, a krivo zato što sam bio surevnjiv na druge koji su, pristupajući tom našem savezu, razvodnjavali draž koju je on za mene imao.

Jeza ništavila pokretač je svega u našem bivstvovanju, klica i nemir svakog kretanja i svakog traženja. Jer svako je čovječje traženje traženje jednog izlaza iz

Zaostao čovjek koji cijepa drva u našem dvorištu nije ni izdaleka onako zanimljiv, onako podoban da pobudi naš altruizam, kao onaj iz Gobi pustinje ili iz

smislu; jer tada, baš naprotiv, strelica s neobično jakim električnim nabojem izlijeće iz nas pravo uvis i gubi se našem oku u prorijetkim visinama, kao odbjegao balon.

Nije ono zbog toga manje naše, niti je njegova vlast nad nama manje snažna. I nije to težnja za nečim što stoji napram našem biću, različito od njega: to je uvijek ona ista, stara žudnja za integracijom našeg ja, onaj pohod zbog iskupljenja jednog

I kao što je nekad svijest držala zasužnjena u svome podrumu okovanog Baščelika podsvijesti, na našem današnjem stepenu, oslobođeni Baščelik u tami svojih podruma čuva svrgnutu i okovanu svijest: koliko god je nekad

Vrijeme zbriše i takve stvari koje su bile izuzetno važne, pa i presudne u našem životu. Ili ih se sjetimo u velikim razmacima, blijedo i bez osobita odjeka u nama, a i to najčešće tek na kakav

i on kao da po nekakvim svojim nama neznanim mjerilima bolje zna što je značajno a što beznačajno, te predaje stvari našem pamćenju ili našem zaboravu.

nekakvim svojim nama neznanim mjerilima bolje zna što je značajno a što beznačajno, te predaje stvari našem pamćenju ili našem zaboravu.

Umalo što nisam uskliknuo: pa ti si još relativno plemenit! Cinizam, kažu. Eto: zapažamo pojave koje se nameću našem oku i našoj pažnji, spontano, sasvim automatski, i razmišljamo o njima.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

— Mi moramo leđa uz duvar — poče jedan čiča. — On neće dosađivati našem selu, a mi mu moramo biti na ruci. Nije to šala bolan: metnuo čovek glavu u torbu! Ne smeš ga darnuti, kâ u oko.

— Jok, brate, ništa nam to ne treba. Slušala sam ja da su za vreme Turaka venčavali noću, oko bureta. Idi ti našem popu, pa se razgovori sa njim. Videćeš, on će pristati.

vidim da si se mnogo umorila. Stanka se osvrte i sede na stolicu. — Gde je sad Đurica? — Kod Jova Dikića, u našem selu... Ostao je na spavanju, i sutra će predaniti kod njega. Ali treba da ideš odmah, da ga uhvatiš pre zore ...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

A, po duši, od svega onoga što, SI me dosad učio ništa u našem selu ne služi, neto je eve prava besposlica. Niti me nauči kako se ore ni kopa, kako se sije i žanje, kako se u bašči

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Moja majka je poticala iz jedne od najstarijih porodica u našem kraju i pripadala je lozi izumitelja. Njeni otac i deda su izumeli mnogobrojna oruđa za domaćinstvo, ratarstvo i druge

Učinio sam to pomoću majskih, odnosno junskih gundelja kako ih zovu u Americi, koji su bili istinska napast u našem kraju, a ponekad su se pod teretom njihovih tela slamale grane na drveću. Žbunje se crnelo od njih.

Između ostalog, pročuo sam se kao jedinstveni šampion u hvatanju vrana u našem kraju. Način na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan.

Ali nekoliko dana kasnije doznao sam da u našem kraju hara kolera i iskoristivši priliku, vratio sam se u Gospić, ne obazirući se na želje svojih roditelja.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Zemlja koja im je data postala je njihovo vlasništvo. U našem selu mi smo se sami brinuli o svojoj školi i crkvi, a svako selo je biralo svoju sopstvenu upravu.

jata delfina kružila je oko našeg veselog broda i ja sam, u šali, primetio da se oni pojavljuju da bi se poklonili našem ”Tati Neptunu” i njegovim lepim ”nimfama”.

šalje prijateljski nastrojen podmorski gospodar da se poklone ”Neptunu” i njegovim ”nimfama” i da budu počasna pratnja našem brzom brodu. Ništa se nije dogodilo a da nije u našoj mašti dobilo slično tumačenje.

Niko u našem složnom društvu nije izgleda želeo da se pozdravi sa dobrim starim brodom i zlatnom atmosferom dobro raspoloženog

Na svetog Mihajla će se oženiti, a to što si slušao je njegova sevdalinka budućoj nevesti kojaje tamo u našem malom me Na njegovu šaljivu primedbu da sam ija mogao uživati u sličnoj slasti jednostavnog pastirskog života kao i

Kada se ugasi život koji je deo našeg sopstvenog života, nastupa čudan preokret u našem umnom i duševnom životu. Umesto da tražimo svetlost koja će osvetliti značenje materijalnih stvari u fizičkom svetu, za

Nekoliko meseci posle ove konferencije, saznao sam da je jedan od tamo prisutnih naučnika, saopštio jednom našem zajedničkom prijatelju da je na osnovu mog govora u Pančevu o američkom idealizmu, mislio da ću na beogradskoj

Vaš pronalazak nam je omogućio da otkrijemo mnogo grešaka u našem prenosnom sistemu, pa čak da nije ništa drugo osim toga dao, bio bi vredan bar deset puta više nego što smo Vam

Odnos pojedinaca prema društvu u idealnoj demokratiji, kako ja to zamišljam, bio bi sličan odnosu naših ćelija prema našem organizmu.

Rad pojedinaca biće usklađen kao što su usklađene ćelije u našem organizmu, a jedan složeni mozak će rukovoditi odgovarajućim aktivnostima čitavog društvenog tela.

znači bolju koordinaciju svih prirodnih aktivnosti, aktivnosti atoma u usijanim zvezdama ili akgivnosti ćelija u našem organizmu?

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

naravno, pre svega Frojda i njegovo insistiranje na različitim verbalnim omaškama i snovima, dakle na onoj oblasti u našem svakidašnjem životu koja izmiče svesnoj kontroli.

o osnovama sopstvene kulture korelira sa merom upoznavanja i razumevanja drugih kulturnih modela, onih koji su tu, u našem susedstvu, kao i onih koji su nam dosta daleki.

Sve ovo pominjem zato što nas gotovo sav razvoj književne nauke u našem veku navodi da o književnosti razmišljamo u sklopu celoga modela kulture, pa zato ni o ulozi umetnosti u prožimanju

Ona je, naime, krenula – kao i one na početku pominjane nauke – ka onim oblastima u našem verbalnome ponašanju koje pripadaju osnovnome, svima nama zajedničkome kulturnom pamćenju.

On ga nije izumeo, on ga ne iznalazi, nego ga u pamćenju svome i našem pronalazi. Pogledajmo bliže: govori se o kosovskoj večeri, u prvom stihu je sipati u putire, u trećem je glagol piti,

Da li nam se, drugim rečima, dešavalo nešto slično kao jednom našem uvaženom filologu koji je, čim se u pripoveci Stankovićevoj suočio s oblikom pomalo već zaboravljenog starosrpskog

Ona takođe u sebi sažima više raznorodnih uticaja sa strane. Ali možda upravo zato u njoj, što cmo bliže našem vremenu, sve istaknutije mesto dobijaju pisci koji kao Rastko Petrović, Momčilo Nastasijević i, u naše dane, Vasko

pisao izvanrednim naučnim stilom koji se, kao i naučni stil Ljubomira Nedića i Bogdana i Pavla Popovića, formirao u našem modernom književnom jeziku a u beogradskoj kulturnoj sredini.

pomisliti da ovakvo pojavljivanje žene na nebu nije ništa drugo nego pokazivanje nekog znamenja ili znaka na nebu, i u našem će probuđenom čitalačkom sećanju istoga časa iskrsnuti dobro poznati prizor iz Apokalipse ili Otkrivenja: I znak veliki

a da u isti mah ne primetimo da ta objavljena pesnička lepota ima nešto tajanstveno, što nam se otima, što izmiče našem poimanju.

u sebi sređeno a potresno viđenje sveta i čovekovog položaja u njemu koje je isto toliko dostupno našim čulima koliko i našem umu.

Ali nije poznato, jer to nije ispitivano, da je upravo on, i tada, najdalje pomakao kazaljku na našem književnom časovniku.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

pametan čovek, neće valjda dozvoliti da se dve države zavade zbog jednog nosa; a što mu je psovao oca, recite da to u našem jeziku ne znači ništa ružno, to je kao kad bi se engleski kazalo „dobar dan”.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Skerlić i B. Lazarević, a i pesnik J. Dučić, pa do danas40 - s one strane s koje se po našem mišljenju pre prikriva nego što se otkriva njena čisto književna uloga u prozi.

Čoveka danas može pomalo i da iznenadi koliko su ondašnji srpski kritičari bili saglasni u zamerkama upućivanim našem piscu. Tako Skerlić u istoriji srpske književnosti iz 1914.

U jednoj drugoj pripoveci, Našem Božiću, opet nalazimo dečaka u istovetnoj ulozi: u praznično praskozorje dovodi nas on do svog kreveta, u trenutku kad

Tu je i majka, koja - tačno kao u Našem Božiću - u pamćenju jednako stoji „oko ognjišta sa zasukanim rukavima”. Kuće - kuće iz „starih dana”, iz „pustog

U Poljskoj ga, dok leži u krakovskoj bolnici, doktorka zove „Pubi”. 215 Zatim, u našem su ga Primorju, veli, s obale pozdravljali rečima: „Adio, Pjere.

Bio je to u našem veku prvi i možda najjači talas opštekulturnog antitradicionalizma. 277 Samo se time može objasniti što je književnost

Zapravo je on prvi u upotrebu uveo neke sintaksičke mogućnosti koje „pre njega na našem jeziku nisu bile korišćene. Ili bar nisu bile dovoljno korišćene.

Oni sami ne govore. Drugo, postoji jedna prećutna norma, koja se inače dosta jasno ispoljava u našem očekivanju. Ako, naime, autor pripoveda roman, očekujemo da će to činiti na jezičkom standardu (na „pravilnom”

Stoga je važno što u našem primeru ponavljanje senke ide paralelno s primicanjem časa zlokobne preljube. Još je važnije, međutim, što se posle

Smrt Dafinina i poraz Aranđelov stoga i nisu književno modelovani kao kazna zbog počinjenog greha. Uprkos našem očekivanju, a možda uprkos i samoj polaznoj piščevoj zamisli.

Blistave stranice posvećene junakinjinom opraštanju od sveta najbolje su stranice te vrste koje su uopšte na našem jeziku napisane.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Javor« 1890. ZA POTOKOM (Po nemačkom) U samotnom domu našem Čuje s’ uvek žubor lak: Potok teče, vodenica Odgovara: tikatak! Potok teče dalje, dalje..

Padni, sneže; padni, sneže, Po gradovi i po seli, Nek’ se našem suznom oku, Nek’ se Božić barem beli. Padni, sneže; padni, sneže, I zavej nam stranputice; Padni, sneže, nek’

Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira.

milina; Digô bih je da je vidi ceo srpski svet, Sve bih tebi nazdravio: kol’ko kapljic’ tol’ko let’, Sve u zdravlje našem milom, vragolastom čiki, Neumornoj al’ humornoj „Starmalovoj“ diki; A ta bi mi čaša vina tako slatko pala, Kâ što

Ti si onaj grabancijaš uvek, bez prekida, Koji ume da oblake sa čela nam skida. Hladni vetri prete našem telu zadrhtalom, Al’ ti uvek gotov da nas zaogrneš šalom.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest? JOVAN: Ajde, vidićemo. (Pođe.) Oho! A znate šta je novo, majstor... gospođa? Našem Žutovu prebili nogu. FEMA: Kakvom Žutovu? JOVAN: Lamuru.

Miljković, Branko - PESME

Ptico uzidana u mozak i zid koju nikad nije upoznao vid koju je sluh našo u prostorima šumnim, u našem uhu tvoja se smrt zače. O kamena ptico nek te noć oplače zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim.

Duž tebe kasnimo duž tebe smo izdani, duž tebe u našem odlasku rastu omorike prokazane vazduhom kolebljivih ždralova. To dole je li mržnja?

zvezdom umesto iščupanog srca pred nepojatnim, kada je pred nama samo jedan dan, nepomešan, kao cvet koji se u snu našem budi.

kasnim te reko u noći zasađenoj najlepšim baštama duh mi valovlju sličan al istrošen na bizarne cvetove što cvetaju u našem oskudnom znanju Dan se udvaja gde se rađa vreme buduće noći veliki vodeni duše nad gorama kad grom mi snuješ u sluhu

Petrović, Rastko - AFRIKA

u česti, pale i gase, kao lanterne, oči mačaka–pantera, antilopa, hijena, koje i ne dajući znaka od sebe prisustvuju našem prolasku. Zvonjenje zvečarki, lavež majmuna i šakala, pištanje noćnih ptica.

U našem životu, kad se pojavi jedan elegantno odeven gospodin, ali koji je neku pojedinost zanemario slučajno pri svom odevanju,

U trećoj je, kao i u prethodnoj trećoj, jedan sasvim besan; on već iz ugla počinje pljuvati i juri u našem pravcu, tako da se sklanjamo u stranu, i gledamo samo ludu staricu iza rešetke one četvrte ćelije, kako mi govori neke

To je poslednji pozdrav Afrike našem pogledu. Odsada mi plovimo Sredozemnim morem, kraj španskih obala, i na veliko čudo svih, nalazimo da je tiho, plavo,

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Tu razaznasmo da ne gore samo sela preko naše granice, već i neka ispod malog Jastrepca na našem zemljištu. Dakle, Turci su već prodrli preko granice.

Dok se ovo zbivalo na našem desnom krilu, na centrumu je tekla strašna borba. Turski lanac spočetka beše zaustavljen u svome napredovanju ali se

Odjednom kraj šumatovačke kose u daljini ukaza se u vinogradima jedno odeljenje konjice, pa se kao vijor ustremi našem šancu, vitlajući sablje u zraku.

me obuze pri pogledu na ono more uskolebanih crnih redova i kolona, što su sa sviju strana u grčevitom trku stremili našem šancu.

13 avgusta bilo je u našem štabu vedro i veselo. Turci su odstupali i đeneral se spremao da pređe u nastupanje. Mnogi u štabu dobili su toga dana

na Ahmed-Ejubovu vojsku, koja je razmeštana odmah preko naše granice oko Gornjega Krupca, a ima jakih odeljenja i na našem zemljištu (Fazi-pašina divizija) kod Katuna, Dobrujevaca i Donjeg Bujimira, da joj čuvaju levi bok.

Čitava istorija našega uskrsnuća kao države svedoči da je AustroUgarska našem podizanju vazda stavljala prepreke i s planom mu smetala. Ni sad ne može biti drukčije.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Poljupci će zvezde palit’, — Pa šta veliš, je l’? Sme l’ na našem nebu biti Mnogo zvezda, sme l’? Mora biti mnogo zvezda, Crn je onaj mrak, Moji stari crni jadi Ištu svetô zrak.

Onda sam suzu zbrisô, Sad je razumem tek, Ti s’ čedu našem, Smiljci, Videla kratak vek. A sjajak u toj suzi, I taj razumem sad, — Tvojoj je srpskoj duši U deci bio nad.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Sećam se, ah, grozno, jedan naš stiže Bugarina i zari mu bajonet u leđa. Ovaj se neverovatnom snagom izvi, i izbaci našem vojniku pušku iz ruke. Onako, sa zabodenom puškom u leđima okrete se dva puta oko sebe i tresnu na zemlju.

Četvrtoga dana izvršili su napad na Kočobej. A još u početku sam vam rekao da je Kočobej bio u našem prvom planu, a tek posle zauzeća Kočobeja trebalo je da mi napadnemo na vrh. A ispalo je sasvim obratno.

U ovakvom našem položaju hrabrost je ludost. Najbolje je pričekati mrak. A vojnicima sam rekao da prisluškuju i, ako osete najmanji

Kao da je tamo ostala neka životinja. A do malopre bio je u našem društvu. Ali valjda i zato što je i nama nad glavom lebdela smrt. Kad smo stigli u puk, bila je ponoć.

Ali na njemu nije bilo nikakvih promena, sem što su mu, ne znam iz kojih razloga, nadenuli ime „Kica“. Pri našem prvom susretu objašnjavao mi je: — Danas je najglavnije biti bolestan, da bi ostao živ.

Bugari su počeli da regrutuju naše mladiće, ali oni beže iz vojske. I jedan od tih piše: „Zahvaljujući našem dičnom caru Ferdinandu, obukli su nam uniforme i izvukli iz naših zagušljivih kuća.

— gotovo sam uskliknuo. — Jest, i da je u toku noći sprovedeš na Grivički put. Ona je dodeljena našem odseku. Da je bila u pitanju ma koja druga baterija, sigurno je da usmeni protesti ne bi izostali što ću morati cele

— Jest. — Koja? — Peta. — Gde je komandir? — Na čelu. Vojnici su polegali pokraj puta. Konji opustili vratove. U našem hodu nailazimo naizmenično na top, onda karu, dok ne stigosmo na čelo baterije. Zapitao sam opet za komandira.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

BOŠKO: Pa ni za štamparu. BOGDAN: Ni za lepotu Te nabeljene Svetlosti! BOŠKO: Hajd’mo, Bogdane! Ja pravo odoh našem Staniši. BOGDAN: Ja glavarima. Sutrašnji dan je Za sabor Đurđe opredelio...

VL. VAVILA (za sebe): Neverni Toma! KATUNOVIĆ: Ma što zborite kao u inat, Hajd’ ne čudim se našem Vuksanu, On uprav’ ne zna šta je ozbilja, Pa mu je niko i ne kazuje. — Al’ tebi, Radošu!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Zakon te goni; mi te ne gonimo. — Onda vas molim s božje strane, prikaž'te dolje sudu da moje kućište predade kom našem čovjeku iz ove naše proklete zemlje. Digoše ga. On se preseli u 'nu dolinu.

pa ja kô mlim: sevap je da narodu prikažem kad je koji svetac, da ne griješi, jer je i 'nako dosta grijeha i kletve na našem zakonu... A meni moj mili i dobri narod pomaže, pa i ja njemu šta mogu i kako mogu...

Vidiš: Krajišnici su, veli, razbijeni; nastaje, kaže, druga sudija. Mutno je, veli, danas vrijeme u našem otečestvu, ama će se, kaže, brzo izbistriti.

Pisarčić: A, vrag ga odnio, tako je! Mom je bratu, što je u žandarima, ime Mane, a u samom našem mjestu ima pet-šest Dana i Mana. Sudac: Pa ti, Davide, nisi, kako vidim, budala? David: Ko kaže da sam budala?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

da je on začetnik moderne srpske poezije, preteča avangardizma i stvaralačkih eksperimenata kakvi su zavladali u našem pesništvu mnogo, mnogo kasnije. I u životu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobičajenog.

donosilo novo doba, otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa, prvi prikazao sudbinu intelektualca u našem društvu.

Nastasijević, Momčilo - PESME

5 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom zahuji, il’ cvetaj kao cvet. PRIČA 1 Jesen po našem vrtu smetove lišća snela, te raskošna ti kosa, i nabori odela, dah veju pomrla bilja.

A u nama pevaju milja; radosni, ruku pod ruku, gazimo po zlatu. 2 Veštica zima na našem nastani se bregu, skameni goru i vodu, i tici krila. Te sura poljem luta zver, i gavran sam crni se po snegu.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

B. igra izvanredno važnu ulogu u magiji, religiji i kultu, u medicini, u poeziji srpskog naroda. »Ova je biljka našem narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što b.

Veliki i razgranati primerci b. obično se u našem narodu smatraju za svetinju, i kad je kakva procesija, pod njima sveštenik zastane i očita jevanđelje i daje blagoslov

Ivanjsko cveće, ivanova trava, gospino cveće, gospin prostirač (Šulek; Sofrić). Vrlo omiljeno cveće u našem narodu. Prema hrišćanskoj mitologiji, ono je posvećeno svetom Jovanu letnjem, ili Bogorodici.

(SEZ, 41, 1927, № 63). O postanku r. i njene crvene boje pričaju se u našem narodu razne skaske. Bog se jednom razgnevio na đavola, i naredio anđelu da ga uhvati.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Doktor crkovnoga prava, ljušteći jabuku, potvrdi fra—Jerine nazore uglavnome, ali se njemu čini da iskvarenost u našem narodu još nije uhvatila maha, ali bojati se! — I poslijedi jačim glasom: — Lažni liberali šire se svugdje...

Kad oni varaju, varaću i ja ... —Tako je! I opet se diže starac otac Dionisije i veli: — Mi smo zaboravili u našem veselju da ispijemo čašu u zdravlje — znate koga? — onoga koji je krv naše krvi, u zdravlje našega naroda obiju vjera!

Lugar je odobravao i govorio da nema „grdobasnije čeljadi nigdje ča u njihovu selu”, pa zaključi: . — Naopako, ako se našem svitu pušča! Ča ti njega grđe biješ, on je sve to bolji... Najzad se mladić oprosti i pođe u svoju sobu.

Padoše mu na pamet đačke razmirice sinova jednoga jezika, novinarski članci sve o „našem milom narodu” i druge besmislice ljudi koji misle da su pozvani da vode narod i da budu njegovi pretstavnici, a pri

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Prohor Čim sam video Doroteja kako ulazi na kapiju, znao sam da će se nešto promeniti u našem životu. Nisam mogao tačno naslutiti u kom smeru će se pomeriti tok naših navika, ali da će se pomeriti, u to ni

Neće biti straha od božijeg suda. Ako Dorotej posrne, posrnuće najbolji među nama. Onaj kome se veruje više nego svem našem čteniju i bdeniju. Sačuvaj nam Doroteja od greha.

se dovoljno dobro zabavljao, tutkajući vojnike protiv razbojnika i obratno, da bi imao vremena da prisustvuje onom našem ludom šaputanju. Bila je noć.

Matija Ova noć je naša, moja i Ankina. Dok u srednjem dvorištu trešti pijanka, ja i ona smo najzad sami, na našem starom mestu u senu, onde gde smo se prvi put sreli.

Isplevimo sve pod nebom što ne godi našem nosu. Uzalud je siromašni stolar iz Nazareta svojom upaljenom zubljom rasterivao tamu.

Bio je naš brat. Voleli smo ga i poštovali. Ali, u trenutku naše najveće nesreće, kada se radilo o našem opstanku, on je okrenuo od nas glavu i prešao našim neprijateljima.“ Udahnu, njegova surova glasina grunu svom silinom.

inače naša braća da nas zagledaju sa svih strana, utoliko pre što nas bije glas da smo učeni i umni uprkos žalosnom našem izgledu.

Ilić, Vojislav J. - PESME

A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle. Pamtim ga i sada lepo, Iako to beše davno, u

veče, I najzad, promuklim glasom, sa suznim očima reče: „Istina to je jasna, kô sunce s vedroga neba, Da mladom narodu našem ozbiljno pomoći treba.“ I čuvši besedu ovu, i pojmiv dubinu jada, Svi smo mu za pravo dali, i svi smo pljeskali tada.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

moje sobe, proučavam planove starih gradova, Vavilona, Atine i Aleksandrije, pravim pribeleške, jer hoću da Vam na našem putu pokažem samo ono što je naučno utvrđeno.

Kad stignemo onamo, moraćemo, po našem srpskom običaju, dete darivati, pa će zato biti dobro da Vam kažem štogod o njegovim roditeljima i njegovom rođenju.

“ Želimo li, draga prijateljice, da u našem letu kroz minule vekove prisustvujemo najvažnijim scenama velike drame u kojoj je um čovekov otkrio tajne sveta, onda

Po našem ubrzanom disanju, i po svežijem vazduhu, koji sa zadovoljstvom udišemo, osećamo da smo se popeli vrlo visoko. O tome nas

Na stanici srdačan doček, u varoši gostoprimstvo kod Grka i u našem poslanstvu. Sa Grcima razgovaram francuski ili nemački, sa našima Srpski.

Ovo ovde je slavna biblioteka. Eratosten je njen upravnik, pa ćemo ga tu i naći. Mi zahvaljujemo našem vođi, i na ulazu biblioteke predajemo Arhimedovo pismo za Eratostena. Uvedeni smo u prostranu dvoranu.

ovo pismo i opraštam se sa Aleksandrincima; ta ni na njihovom gospodskom stolu ne bih mogao biti bolje počašćen nego na našem, bez srebrnog i zlatnog posuđa i umetničkih amfora.

Da vidimo koje će od sekularnih godina biti prestupne u našem novom kalendaru. Očito 2000-ta, 2400-ta i 2900-ta, jer 20, 24 i 29 podeljeno sa devet daje ostatke 2, 6, 2.

„Pošto je u Našem Svetom i Časnom Sinodu pročitana odluka Svepravoslavnog Kongresa o kalendaru, u cilju pravilnog usvajanja njenog, koje je

Naša otadžbina bila je maloaziska Mizija, ljupki predeo, pun sočnih livada. Kada smo se u našem detinjstvu, pasući travu, popeli na ovaj ili onaj brežuljak toga kraja, videli smo u daljini ponosnu kraljevsku prestonicu

Njena putanja imala bi u našem modelu poluprečnik od sto četrdeset četiri metra, pa bi pala sasvim izvan granica moga vrta, a zalazila bi i u sam

O tome važnom događaju još ćemo govoriti. Njena veličina pretstavljena je u našem modelu ovim zrnom granata koje je malko veće od bisera kojim sam pretstavio Uranus.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

— Dobro da me razumeš, Todore. I mi volimo uspomene iz mladosti, samo, znaš, u našem kraju ostavljaju venčane vence tako samo katolici, Švabe, a ja ti, brat si mi, ne volim Švabe...

To je vaša dužnost domaćice, starateljke i posednice, i građanke! — Mnogo je to zapleteno za mene, što rekoste. U našem kraju, zna se, ima ognjište i imaju se deca, i imanje i kuću preuzimaju ognjište i deca.

Moj otac, veseo prirodan čovek, on je trebao mene voditi. Moja mati smeta, i smetaće dok je živa... A u našem razredu ja smetam Milanu. — Branko pršte u smej. Voleo je da se smeje, i umeo je smejati se.

I to nije bio đački koncert, pa je trebalo paziti šta se radi... Kad Pavle bude svirao na našem, đačkom koncertu, sviraće i naše stvari. — Društvo se na to smirilo.

Njena uloga, to je Pavle, Pavle Jevrejin. Sad znaš sve što imaš da znaš o drugu našem, koga treba mnogo da volimo... A ja se, bogami, uzbudih dobro...

— Drugo sam hteo, Branko. Da ti saopštim da u razredu našem imamo konkurenta na polju književnosti. Vladimir Ribarić, onaj demon, koji je doduše bio dobar đak, ali školu učio bez

Ama, da li si ti to sasvim prešao na francusko pisanje? — Nisam. Evo ti dve pesme na našem jeziku; možda si ih i primetio u časopisu?... A tamo, jedan moderni francuski list pozvao me u saradnju.

— Tim seljacima posrednicima govorila je frau Roza: — Jeste, istina je, kuću ćemo zidati Pavle i ja, na onom našem placu do katoličke crkve, i biće kupatilo, i bašta s travom koja se šiša kao vaše glave u berbernici i biće tenis.

Palanka se zadovoljno smeje: — Nije mala stvar: sniziti procenat javnom beležniku. I to ovom velikom majstoru našem! To je pobeda! I još ga nagnao u begstvo. To je, bogami, što se kaže, admiralska pobeda: bez prava na ikakvu otštetu.

život radi svašta, pa se i skita... I dobro je dok skitnice ne silaze s drumova. Ali u Austriji, ovde u ovom našem budžaku, u Rimskoj ulici biti kolonijica poslednjih ili pretposlednjih Grka...

Uzeo ga Matić. Pa sad ako se mladi Zamfir ne oženi — a po našem receptu ne treba da se oženi — radio je za Matića, koji uostalom ima bezbroj kćeri.

— Jelena, ima pravo i Morfidis, imaš pravo i ti: treba rađati decu. Znaš li kako Srbi govore o ovom našem budžaku katoličko-jevrejsko-grčkom? Kažu: „Oni fratri uopšte ne umiru, uvek su na broju.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— »Oho, g. spisatelj, šta je to? Toliko ste knjiga izdali, pa se ne stidite kazati da štogod ne znate. To bi po našem mneniju najbolje bilo taki spočetka pero ostaviti.« Vi ste vrlo strogi, gospodo moja.

000 groša dao, sablja oštra kao zmija, na desnoj strani nadžak i koplje — sve to našem putniku osobiti izgled pridavaše.

a noću leventaju, kad uzmu najposle na rasuždenije da mlogi ne samo spavajući, nego i budni spavaju, zašt’ ne bi i našem junaku nekoliko časova na taj konac opredelili; osobito što u romanima i tragedijama (kao što je poznato) samo se onda

Čimpeprič, dakle (jer se ovo ime, kao uprkos, ulepšati ne daje) ispovedi svu svoju žalostivu povest našem gimnosofisti, predstavljajući nevernost i neblagodarnost Romanovu, i kao na nos pridevajući mu da su momci svi takovi

pošto smo dobru aginu kćer usrećenu vidili, mislim da je vreme ostaviti je njenoj radosti, koja svedodžbe ne traži, i k našem skoro zaboravljenom Romanu vratiti se.

kad se mlogi bez opredelenija i bez rasuždenija žene, kad se najposle mloge knjige bez opredelenija pišu, možemo li našem Romanu kao neiskusnom mladiću zameriti što se tek u Egiptu setio razmišljavati kuda ide? — »Kuda?

— I tako božijom milostju prešavši život magaraca, mislim da je vreme opet k našem Romanu vratiti se, koji je, međutim, na svojej Rozinanti grdnom jednom šumom tiho jašio; otkad je pretpohvaljenim

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ta moja misija nije imala za sobom poverenje nikakve skupštine, ali to nije nimalo neobična pojava u našem političkom životu.

Ujedanput, i sasvim iznenada, pojavi se s boka našem razvijenom frontu domaći pas, koji je dotle spavao negde u kujni.

“ Zbog tih izuzetaka u nemačkom jeziku, đak sa dobrom ocenom iz tog predmeta u našem razredu bio je pravi izuzetak. MATEMATIKA — Ja bih vas molio, gospodine doktore, da dete svestrano pregledate, jer

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Ali svaka čast našem vojniku. Ispunili su svoju dužnost do poslednjega daha. Komandir zaćuta, obuhvati prstom slepe oči i protrla ih.

Onaj mali Arnautin prinese sud sa vodom. Stari skide kondure i u prisustvu našem poče da pere noge... Najzad opra i ruke.

A mi smo tako maleni, sitni i podrpani. Ipak, saveznici su to naši. Mi smo gordi, pa u oduševljenu našem i ne opažamo onaj pesak, odakle jedva noge izvlačimo.

Od roda se salomila... Već po Uskrsu počelo se govoriti o našem skorom pokretu za Solun. Iako su ljudi znali da ih onamo očekuju nove borbe, radovali su se ipak, jer će tamo biti

Ova patrolna služba torpiljera zanimala nas je. Vojnici su pronašli i skrivene topove na našem putničkom brodu. Nalazili su se na prednjoj i zadnjoj strani broda, pokriveni ciradama.

To stanje trajalo je čitavih šest dana neprekidno. Jednoga dana naređeno je da se izvrši pritisak na našem delu fronta. — Našima ne ide dobro — veli zabrinuto potpukovnik Petar.

Cele noći se nismo smirili. Sa komandantom i izviđačima obilazili smo baterije i pešačke delove na našem frontu. Situacija je očajna. Usled malobrojnosti trupa svuda smo nailazili na prazne; neposednute prostore.

Naređuje komandirima baterija da na ta mesta otvore brzu paljbu. Teren je na ovom našem položaju strahovit. Sve sam krš i kamen. Nigde drvceta.

— Ne, ja sam bio u komitskom odredu. — A... Tako mi kaži. Zato ti i ne znaš gde je Kožuh. Dakle, pazi: Kožuh je na našem krajnjem desnom krilu. Tamo dalje drže Englezi... Od Kožuha levo nastaje Zborska Kosa, zatim Kukuruz, pa Vetrenik...

Petrović, Rastko - PESME

i ono što bi već bilo Najužasnijim grcanjem i da se snilo, tražismo zacenjeni: O, bolno neko prapotopsko meso; Drhtanju našem kao da si streso U nedra, sa grana svojih mornara Ti, Okean!

Šantić, Aleksa - PESME

Prošlo je ljeto! Mutna jesen vlada. U srcu našem nijednog slavulja; Tu hladan vjetar svele ruže ljulja, I mrtvo lišće po humkama pada... 1908.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Kod Konstantina Filozofa odluku o „našem“ porazu doneo je „naš“ bog u skladu sa hrišćanskim učenjem da se za stradanja na zemlji dobijaju nagrade na nebu.

U pesmama o kosovskom boju nema humora, koji je inače toliko drag našem narodnom pevaču, nema vedrih tonova. Iz svake reči bije teška zbilja, svaka je pesma jedna velika tragedija, sve pesme

Ali to nije bilo dovoljno, te su Turci bili prinuđeni da daju povlastice našem življu koji je stanovao pored drumova: oslobodili su ga raznih dažbina i dali mu oružje, a on je u naknadu za to bio

Nije slučajno to što je na našem jeziku ispevana krilatica: „Pesma nas je održala, njojzi hvala“. U vekovima ropstva slobodan život bio je moguć samo u

U našem pesništvu epiteti su veoma retko, samo po izuzetku, složene reči: tankovrha (jela), starokovka (sablja), belogrla (vila)

Koliko retka i lepa, alegorija je u našem pesništvu toliko i prirodna. Po pravilu, ona se javlja onda kad neki junak zbog okolnosti u kojima se nalazi ne sme

Sličnih okamenjenih formula ima i kod Homera, na primer: „Kad ranoranka zora ružoprsta osvanu veće“ (stih koji odgovara našem „Kada svanu i ogranu sunce“).

Između raznih opštih mesta poseban značaj ima tzv. epsko ponavljanje. Ono epskom pesniku — ne samo našem nego i svakom drugom — služi ili kao gotova formula pomoću koje pravi pesmu, ili za to da proširi pesmu, ili za to da

Sve je to i dobro uočeno i prikladno rečeno. Ono što našem — kao i Homerovom — humoru daje visoku cenu jeste činjenica da se on ne zasniva toliko na komici reči koliko na komici

sili, on kaže: Nemoj tako knezu kazivati, jer će nam se kneže zabrinuti, i sva će se vojska poplašiti, već ovako našem knezu kaži: ima dosta vojske u Turaka, al' s' možemo s njima udariti, i lasno ih pridobit možemo.

Ivin dorat je jedan od dva ili tri najpametnija i najjunačnija konja u čitavom našem pesništvu. Stari Đurađ, zabrinut za život svoga jedinca, obraća mu se kao što bi se obratio čoveku prijatelju: Doru

, strogo sam pazio u čitavom ovom radu da govorim samo o našem srednjem veku francuskom i da zaključujem o junačkim pesmama prema samim junačkim pesmama.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Iako mali, oni su ipak bili djeca svoje zemlje. Zbog toga se, dok su stajali oko hajdukova groba, našem Jovančetu naresila suza u oku.

— Tu bi svake noći mogli sakriti kuju, pa bude li neko po mraku pošao prema našem logoru, ima da upadne pravo kod Žuje. — Bogme će biti dreke i poderanih čakšira! — uskliknu majstor Mačak.

— Odatle se dobro vidi drum od varoši, koji savija oko brijega i penje se iz nizine prema našem selu. — Ihaj, čim ih ugledamo, mi ćemo strčati u selo i dići uzbunu, a dok oni stignu uz onu veliku okuku, svak će se

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

NAŠE MISLI Naše misli nigde s mirom ne stoje, sve durma prhaju i lete, kano male ptice. Tko bi to dao našem smišljivanju takva krila ka golubinja, da polete na dobro i tu otpočinu!

SMRT Da ne prevari smrt I uljeze kroz ta vratca naša, Štono se čuvstva osećnja nariču! I podrugat će se Našem grohotnome se smejanju!

se s nami i obeđujući nas, da ih Gospod s krstnom silom nizloži pod noge naše da bi mi dostanuli pokoj i mir u našem boravljenju, kakono se svagdar o tome molimo, uzdajući se božijoj pomoći.

vaskres život nam darujet I lučše ješte dati obeštujet, Hristos vaskres i ne umret k tomu, Na vsegda budet žiti v našem domu. Blaga vnosit vsa v dom naš sa soboju, Đavol musit ustupiti sa zloboju.

i štit, te ustani mi u pomoć« ŠETNjA PO GROBLjU Da izađemo pošetati se po groblju, Te s otvorenim očima da vidimo Gde su našem pustom životu domovine, Kućišta i dugo boravljenje ovoga sveta. Nije li y zemlji?

Dođe k onoj glavi; svi je gledaju i čude joj se. Kaza car čija je glava i reče: »Da joj učinimo poštenje kano našem prvomu ocu. I svi joj se pokloniše.

rekoše mu: »O caru, i ne slušaj koga za to, niti to umi ni malo, ni misli za toga čoveka da je on ikakvo zdanje tamo u našem vilajetu načinjao, ili da je štogod i započeo bio praviti.

Al' u našem zanatu nije tako. Na bolje i lepše se prevrće. Dosta put može se spraviti od obojka diba, od strune skupa čoha, iz drven

Da bi pod njinom vladošću mirno se mi boravljeći obdržali i tiho poživili u našem dobru. Kletva mu je sablja u jeziku Vodeći lava, risa li, a što li drugo, valja mu se

Ta ako bi u svakom našem poslu izarad koje štete i pogrešivanja [rešio] zaviše ko tom ne prianjati i dati se u besposlenu hiru, to bi već sve

To je teke za početak kano dim pred vatrom, po našem zlu zgrešivanju. Da kamo jošte veliki grad i tresak, s neba vatreno kamenje i goruće ugljevje, požar, osojne zmije, zemlji

Tolika je širina ovosvetskome našemu preslanu, nekojim i šećernu moru, — koliko je vremenom dužina svemu našem životu! POHVALA SKROMNOM ŽIVOTU Ko je čemu vrstan i kadar je snositi, toga posla da se i prima!