Obradović, Dositej - BASNE
Pritom znaj, predraga junoste, što god dobro i polezno ove godine od mene polučiš da za to ja i ti našemu milostivomu i blagodjetel|nomu Z o r i č u blagodariti imamo.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
ili mi da zovnemo jednoga od nemačkoga dvora čoveka, da nam bude svedok ugovora, pa ako mi prestupimo, neka Nemci jave našemu caru da pošlje vojsku svoju i neka sve Srbe iseče; ako li Turci pokvare i nama zulum počnu činiti, kao što su činili,
iseče; ako li Turci pokvare i nama zulum počnu činiti, kao što su činili, neka Nemci, kao naše najbliže komšije, jave našemu caru, neka car pošlje svoga jednoga vezira i vojsku da nas odbravi”.
On, izvestivši se o svemu, i srpskom vostaniju protiv Turaka, i našemu ondašnjemu položeniju, opomene veličinu Turaka u Evropi a malinu Srba, koji su se tako osmelili u nevreme vozbuditi,
Sčastliva doroga, praščajte!” Dođemo opet k našemu društvu (čini mi se preko 70 vrsta putujući) u Moskvu. Sutra poranimo preko velike Moskve, dok veće i svanu.
Smederevo, premestimo u Smederevo, a posle u Beograd, — ja onaj odgovor austrijski, da nam pomoći ne mogu, ostavim u našemu Sonetu, u arhivi da se hrani, ako bi nas Nemci kadgod prekoreli zašto smo mi ostavili nji̓ kao prve i bližnje konšije, a
Miloš opet umiri ovo zemlje, pređe i Grujević Mijailo (Mijailo koji je pri padeniju Srbije 1813. godine u našemu Sonetu sekretar bio) i počnemo se o onom austrijskom odgovoru i o pročim važnim pismama razgovarati, koja se tiču
VIII Boža Grujević, (Teodor Filipović) prvi sekretar Soveta, u aprilu mesecu dođe. Njegova je starina i familija u našemu selu Vrelu, no on je sedio kod nas u Brankovini, i počeo pisati ustrojenije Soveta, kakov Sovet treba da bude u našim
Dođe nam i kaže da je se on sastaj̓o sa četiri bosanska bega, i da su mu govorili: „Pošljite ljude našemu veziru, primite aračke teskere i kabulite caru pokornost, pa ćemo se mi svi vratiti”.
Pita nas jedan: „Zašto se vi s carem bijete, i zašto se caru ne pokorite?” — Ja kažem: „Mi smo svagda našemu caru pokorni kao i naši dedovi i ocevi što su bili, i mi smo i sada caru i većilima pokorni.
On neke pusti, a pola i̓ poapsio, i u apsu dosad su petorica u gvožđu umrla. Iskali smo da i̓ po našemu zakonu sa̓ranimo, i nije dao. Pa ko sme onakome otići na predaju?
A on odgovori: „Ja sam i sam pošao, i ovo žito hoću da nosim jerbo u našemu kraju nema leba. A što je Aleksi za tim stalo? I tako ga pozdravite”. Ode preko Kolubare.
Pavkoviću da i̓ prevede na rosijski, koje će on, g. Nedoba, taki dati grofu Neselrodi, a grof caru našemu. I to mi je rekao g. N(edoba), da su Turci u Vlaškoj neke zulume počinili; no za se gore. Odnesem taki g.
Matavulj, Simo - USKOK
Oštro, oštro im otpisaše, čuvaše im obraz, kao i oni našemu! Prepis toga pisma ima Savo Markov, ne zaboravi da ga pročitaš.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Između narodnog jezika i književnog jezika ne sme biti razlike: »što god u jeziku našemu nije narodno ono nije ni srpsko«.
pisao Lukijanu Mušickom: »Mi smo Platoni i Aristoteli u današnjemu narodu našemu...« I u taj veliki posao on će uneti svoju retku snagu i istrajnost.
u pozivu za izdavanje celokupnih Karadžićevih spisa, nazvali su ga »drugim Mojsijem« koji »otvori narodnomu duhu našemu u žednoj pustinji neznanstva bistro vrelo života narodnoga«.
Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU
od Adrijatičeskoga mora do reke Dunava, svi će ga pohvaliti Slatka je uteha nadati se da ćedu naša imena živiti i mila našemu rodu biti za dobro koje smo mu učinili do oni(h) sami(h) dalekih(h) vremena kad se naše kosti u prah obrate.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
ti pravo kažem, davaše mi jutros, da oprostiš, moja žena jedan dobar par kokoši i deset puta reče mi: „Na, ponesi ovo našemu dobrome agi“, — a ja, kako mi ti ono reče skoro, ne hćeh ženu poslušati.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Pobjedi blagovjernomu Gosudarju i Kralju našemu Petru pervome... Prednji levak poče da škljoca zubima o đem, ali vozar priteže uzde, slušajući glas sveštenika koji se
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
govor na drugo, zapita: „Ama kako veliš da je taj čovjek iz tvoga mjesta, a ne zbori onijem jezikom što nalikuje našemu, kao što si ti s početka zborio?“ „U našoj zemlji pomiješani su Česi i Njemci.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Ne učini li to, blago će mu se, iako ga nađe, pretvoriti u ugljevlje. 2 U narodu se našemu misli da zakopane novce, osobito gdje ih je mnogo, čuva nešto i da se ne mogu lasno iskopati; mnogi pripovijedaju kako
VISOKI STEFAN U narodu se našemu pripovijeda da je Visoki Stefan po smrti oca svojega pobjegao u Moskoviju, pa poslije nekoliko godina odonuda s
Daj, Bože, našemu banu domaćinu hajer i berićet u njegovoj kući, u njegovoj muci, u tvrdu volu, i brzu konju, u punoj ćasi i veseloj sreći,
Daj, Bože, našemu bratu domaćinu svega do volje a brez nevolje: kruha, vina, meda, mlijeka, srebra, zlata i svakoga dobra od tebe,
Koje prijatelje Bog našemu bratu domaćinu do danas podario, te mu i podržao, a k ovima druge, svake vrsne banove kumove i prijatelje, pobratime i
MELHIOR: Svi idemo da mu se poklonimo i darove odnesemo kao caru i bogu našemu! IROD (tiše): Idite, dakle, i raspitajte za tog novorođenog cara, i kad ga nađete i poklonite se, dođite i javite mi
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Ovo je kazano onda, a sad uz ovu knjižicu valja kazati jošte što. Pripovijetka u narodu našemu, osobito po južnijem krajevima, najviše se zove priča, kao što se govori i pričati mjesto pripovijedati, a gdješto i
niti je čist narodni niti je jezik našijeh narodnijeh pripovijedaka, nego u njima ima i gramatičnijeh pogrješaka u našemu narodnom jeziku (kao n. p.
d.), i riječi kojijeh u našemu narodnom jeziku nema (kao n. p. čislo, bezčislenый, nogočislenый, čove čestvo, otricatelanь, očaяniє, sudbe čovečeske,
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
je sam večna pravda i istina, da se smiluje na sve nas, da nam otvori oči uma da poznamo šta je polezno i potrebno našemu blagopolučiju vremenomu i večnomu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Iako se malo protivio, iz straha da ne nazebemo, stari kočijaš je ipak pristao i smešeći se šeretski popustio našemu navaljivanju, pa se, ošinuvši konje, krenuo pred nama, s tim da nas sačeka na samome prevoju, odakle se posle spušta
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
— Ne znam, moj zlatni aga, prije no što čujem. — Znadi da u našemu ćitabu piše: kad pravo i vjerno raja služi svojega agu sedam godina a aga ga osme godine posiječe, otvoren mu je raj
ti pravo kažem, davaše mi jutros, da oprostiš, moja žena jedan dobar par kokoši i deset puta reče mi: „Na, ponesi ovo našemu dobrome agi“, a ja, kako mi ti ono reče skoro, ne hćeh ženu poslušati Na koje mu aga reče: — Dobro je kad i kad i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Kad si pečena, već iz daljine Miris te javlja našemu nosu, Al’ kad od tebe paprikaš stvore, Tad’ lovor pliva po tvojem sosu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Avrio! — veli Milan „Kica“, držeći se za platan. „Fikus“ je govorio: — Sergije Nikolajevič... Znaješ, po našemu zakonu kapitan imejet pravo ubić pjat potporučnikov — — Zamečaćeljno!... Kolosaljno! — zacenu se kapetan Sergije.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Jere gurnu staroga kaluđera oca Dionisija što do njega sjedi i veli ozbiljno: — Videćeš sada kakovih govornika ima u našemu svetomu redu!
pretplatnika i darovatelja, i kad bi svi domoljubi bili tako darežljive ruke za naše amanete, druge bi ptice pjevale našemu dobrome narodu ..... Hvala vam! i hiljadili se takovi...
se radi i zaključi otprilike: „Ja s moje strane nijesam za diobu s razlogom što bi se time više škodilo, nego pomoglo našemu bijednomu težaku”. Svi ućutaše, nekoji samo uzvrpoljiše se na stolici i sve paze ko će da uzme riječ.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
piću su teške pijanice, a u kavzi ljute kavgadžije; opiće se, zametnuće kavgu, pa je teško dževap dati kavzi u našemu bijelu Leđanu. A đevojku sada ćeš viđeti i prsten joj dati po zakonu“.
blago, a ne gradi nigđe zadužbine; eto nama neće pristat blago ni za zdravlje, ni za našu dušu, a ni nama, ni kome našemu“.
izber' iz vaše družine, pobratime, tridest mladih druga, kojino su kao i đevojke, hajde s njima na Grahovo ravno, a našemu prebijelu dvoru“. Kad đevojka knjigu napisala, navriško je Gruju opravila.
Na Bukrešu, gradu bijelome, onđe bješe bego Radul-bego s svojim bratom Mirkom vojevodom. Na našemu prostranu Srijemu, ovđe bješe Mirko vojevoda.
— U narodu se našemu i sad pripovijeda da se nikakva velika građevina ne može načiniti dok se u nju kakvo čeljade ne uzida; zato se takovijeh
Ovakovi je rob imao oko vrata gvozdenu halku s katancem pod grlom, i ponajviše se u narodu našemu zove tucak... I sužanj je nalik na roba, ali se sužnjevi ne prodaju, nego se drže u tamnici dok se ne otkupe; kadšto se
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kako što i sami znamo to i vidimo mnoge tuđoverce oko nas, te nas jošte kore rugajući se hulom našemu zakonu. I što im možemo za to činiti, kad su silovitiji od nas i poknjiževniji drže se da su i krštenici?
I još oni suproć nas dižu se i ustaju, svemu našemu zavičaju rugaju se i kore. Zovući zločestnike i nevaljaoce s verom i sa zakonom, skori su na parbu i na odgovor, mnogim
Žedne od vode otržu. Gotove ražanj za zeca, a zec ko zna gde je; u polju, u šumi li! Na hrptu našemu zid zidaju grešnici i na glavi krušac se s kopitami potkovatim vrše. Kakvi mladi, takvi i stari.
i lepa se vina napijati iz dovolje, eda se ne sećate tome da je to Bog dao na zemlji i svega je dosta nasporio k našemu naslađivanju nezabranjeno?
šuvrtnom verom, s postom, s mobom, s podeobom, čisto se držeći milokrvno svakad, da bi po njemu i kroz njega nebesnome našemu ocu došli u život gornji, nebesnu slavu.
Tolika je širina ovosvetskome našemu preslanu, nekojim i šećernu moru, — koliko je vremenom dužina svemu našem životu!