Obradović, Dositej - BASNE
(koji neotložno mora služiti za osnovanije sviju čelovečeskih znanja) upadaju u ono što Nemci zovu „švermeraj”, a po naški „parenije i okretanje uma”, i počnu se sjemo-tamo motati, istražujući nekakve črezjestestvene jeroglifičeske i rabinske
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— A možemo l’, gospoja, da nakitimo malo... onako, po naški... s fronclama, što kažu, ako ne bi zamerili štogođ? — zapita Sever. — O, zdrage volje! Ih bit’ si; molim vas!
Matavulj, Simo - USKOK
— Pa kako ćemo onda? — A kako ste dosad? — Mučio se starac te skrpljao, pa kad zapre, onda nastavimo naški. — Ja se čudim što uopšte ne pišete naški?
— Mučio se starac te skrpljao, pa kad zapre, onda nastavimo naški. — Ja se čudim što uopšte ne pišete naški? — Zato ne, što i mi često imamo potrebu od njih, pa kad im pišemo naški, onda vazda otežu odgovorom, izgovarajući se
— Ja se čudim što uopšte ne pišete naški? — Zato ne, što i mi često imamo potrebu od njih, pa kad im pišemo naški, onda vazda otežu odgovorom, izgovarajući se da im nema ko prevoditi.
— Jesam. Znam sve! — odgovori on veoma zadihan. — Hvala bogu! Kako je vama? — Ništa: prozebao sam, pa se liječim po naški, kao što vidite. Eno vam ondje na stolu sve. Janko nestrpljivo uze pismo i sjede. Ruke mu drhtahu.
Medik se okrene Janku: — A sad, momče, drži se kao i dosad i stisni zube! Ja, vidiš, vidam po naški, a ko zna bolje, može biti nego po učevnu! I stade u ranu uvlačiti fitilj, vrteći njim. Dugo je to trajalo.
Radičević, Branko - PESME
voda bistroga izvora, Samo jedna stena ponosita, I dubova na njoj jedna kita, O, da ima samo tu pastira, Da po naški u vrulu zasvira — Goru, vrelo, tvoj, pastiru, glas, — On imade tako rado vas! Zašt' vas nema pored sebe vođe?
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
DUŠAN PRED CARIGRADOM U nedelju su mi kapije otvorili na gradu istočnome anđeli što naški su govorili. Mišljah da tajnu grada znam te grčki prozborih na trgu, no građani povikahu: nije to gospodar naš, i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Međutim, kampanja, noja se vodila protiv Uskokovića, kao agenta Austrije (!), u Beogradu, vođena je sasvim tipično, naški, moderno. Oterali su ga da skače u Nišavu.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Ni po čemu je ne možeš poznati, samo kad govori, kad rekne nešto, moraš se nasmejati, jer ne govori naški; nekako smešno govori, a, nađavola, voli mnogo da govori.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Da li ti se, oče, ne dodije, a od toga . . . . . . . . . . . . Ja bih voli sad trivnu orahah, da je jednom po naški izbrojim, no stotinu tijeh brojanicah da prebiram prstima za fajdu. SERDAR JANKO Ti sve, kneže, na šalu okrećeš.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
On ih omjeraše od glave do pete. „Đe bi mogli konačiti, striko?“ zapita mališa, izgovarajući čisto naški. „Vaistinu i ovdje, u mojoj kući, kad ste putnici, a sreća ve nanijela!
„Ma ti nijesi iz Kotora. Ja bih te poznao da si!“ „Ne, ja sam iz svijeta!“ „Ama lijepo govoriš naški!“ „Kako ne bi, kad sam Srbin!“ „A taj drugi?“ „On je Nijemac!“ „Pa idete zar na Cetinje, ka Gospodaru?“ „Da.
“ naniza Joka, prikrivši rukom usta. „Pa sad ćemo sve doznati, mamo“, reče Stana, smijući se. „Ovaj mali đavo govori naški kao i mi.“ Serdar se bješe već razonodio i pripalio, te ponudi gostima svoju duvankesu.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Fra-Brne jednako prkelaše pogledajući sinovca, pa kad i tome dođe kraj poče naški. — Jeto tako! Nisam čuja lipe glasove za nj, ali, ako se ne bude vladâ kako valja, ja ću fiju!
ispriča još njekoliko odlomaka iz žitijâ, pa izređa oko dvadeset kratkih latinskih rečenica, koje je prevodio na „naški“ i koje ovako izlažahu: — Duša je neumrla tilo. Je umrlo janje iđe. Tica leti stol je. Okrugao a kuća...
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
reč ne vredi ni pola lule duvane, jer se, iz preterane francuske učtivosti, upotrebljava uvek, pa i onda kad bi se po naški kazalo: „Idi do sto đavola!“. A ja želim da se sa Kivijeom upustim u duži razgovor i da doznam od njega sve što hoću.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— Smiješan ti je! — veli joj on, kad je oficir mimoišao. — A ne zna naški.... Ima jedno njihovo magare što im poštu nosi. Vidjeo sam na svoje oči jednom: miluje ga i gladi kao da je kršteno...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
22. od 22. marta 1842. javlja sledeće: „Hoteći se i mi u vreme naših mesojeđa naški proveseliti, složimo se, skupimo nužni trošak i dobivši dopuštenje od magistrata ovdašnjeg, ustrojimo srpski bal.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Zato i imenuje se ono brdo od ono dobi Litostroton jelinskim jezikom, a po jevrejski Gavata. Po naški: Namet s kamenja.