Jakšić, Đura - PROZA
Kad smo prošli ciganske kolibe, okrenemo desno kroz jedan gust branik koji se sa našom kućom sučeljavao... Tu smo odahnuli. Otmica beše izvršena.
Obradović, Dositej - BASNE
A starac bež' u među, govoreći: „Ta lud je sasvim; bi me upljejao na mesto!” Dovde je za šalu. Niti smo s našom voljom došli u ovi život, niti pak valja da želimo iz njega izići dok nas ne pozove Onaj koji nas je ovde postavio.
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Taman mi s našom vojskom iz Žarkova dolazimo, i čujemo gde puške pucaju, a dotrča momak Crnom Đorđu i reče: „Udariše Turci mnogi a naši
Sad kako Asan-paša dođe u Šabac, pobojimo se da neće na valjevsku nahiju udariti. Dođemo na Dumaču u Topolik s našom vojskom, počistisMo onaj nemački šanac, čuvamo, a vojska po Topoliku oko Dumače.
) Veće se zasvetli i po našem šancu, i mi sa 18 momaka pobegnemo niz polje šabačko za pročom našom vojskom. Na dnu polja, nedaleko od Dumače ćuprije, stigoše nas Turci u mraku, i na stražnje momke opališe puškama, gde
momke opališe puškama, gde Nikola Živkelić iz Kutišice padne s konja neubijen, no blizu u rit sakrije se, a mi za našom vojskom pobegnemo. No čusmo gdi oko Mišara puške pucaju i han u Mišaru gori.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— More, ljudi — počeće Purko, zaparavši malo onim patrljkom ispred sebe — šta ćemo s našom vodenicom? Vodeničara nema, niti ga možemo naći.
Dučić, Jovan - PESME
SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom! I kolika rana otvori se tajna, Kad i za tolikom našom suzom mnogom, Opet padne jedna suza oproštajna. Napred! Ali kuda, i kamo, i zašto?
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Kad pop sjede u kola pred našom crkvom, pričekaše ga dvanaest konjanika što su iz našeg sela u narodnoj vojsci, i oni otpratiše popa u varoš, a cijelim
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
osobito milo bilo kad je čula za to, pa je ushiđeno govorila: »O, Pera je napravio terno, hauptrefer je napravio sas našom Melanijom!... Kad bi on dosp’o u taj svet?! Nikad! Nego njeno izobraženje i moje vospitanje!
Afrika
Svi su oni bili osvetljeni sa jedne strane suncem i nebom, a sa druge našom emocijom. I svi su zato bili prozračno svetli skroz, između nas i večnoga.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Da ne diraš u moju jetrvicu. Ja ću da ti sudim. Šta kukate? Nije dete na tvojoj sisi. Šta si se rasplakao nad našom nejači? Ako treba da se selimo, pa, ne idemo mi u Nedođiju, nego u Rosiju. Tamo odoše toliki.
Teodosije - ŽITIJA
najšim oskvrni, i ubijena postade krvlju, i u plen inoplemenicima padosmo, i neprijatelji naši ismejaše nas, i našom mržnjom postadosmo prezir i poruga onima koji su oko nas.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Šta to može biti? — Šamika pobledi. — Vi niste katolik, pa znate, kako smo mi stari ljudi, mi hoćemo sa našom familijom da živimo i umremo u našoj veri. — Pa vera tu ne smeta ništa. Frajla Lujza zadržala bi svoju veru i kod nas.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Vojvoda Prijezda, Banović Strahinja i drugi) ujedno su, kako to pokazuje jedno istraživanje, i najomiljeniji likovi među našom decom.⁴⁹ Miloš Obilić, vitez nad vitezovima, najslavniji je lik celokupne epske poezije.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
put videh je kako jede pon-čips u »Doručku kod Tifanija« Pomislih da je ipak dobro što nismo otišli predaleko sa našom vezom. Ja sam bio u najboljim godinama, a ona je već lagano venula.
Matavulj, Simo - USKOK
Tek što se zajedno uputismo na treći juriš, a ozdo se krenu s jedne strane vladika sa svom našom vojskom, s druge strane Vjazemski sa svojom. Osvojismo veliki šanac s deset topova.
čamasmo, a u svakoj prilici dosađivasmo novijem susjedima, te, vele, da je Napoleon prijetio da će Crnu Goru obliti našom krvlju, te da se otada neće više zvati „Crna“ nego „Crvena Gora“.
naše krsno ime, da ginemo za nj, ako ustreba, i on za nas; da mu se zna ognjište i grob, da mu se natraga izjednači s našom, ako je uzima! Pristajete li? — Pristajemo — graknuše svi. — A ti, Janko, šta na to kažeš? — zapita ga knez.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
sela dvostruko je idealizovana: zavičaj je najdublje doživljen u detinjstvu koje se više vratiti neće, što je povezano sa našom omiljenom iluzijom daje na zemlji nekad bilo bolje, a da je propadanje počelo tako reći odnedavno.
Svakoga dana kad pere ruke on nasapuni sestri lice, i prska vodom kanarince, i s našom mačkom igra žmurke. U ovoj porodičnoj idili, valjda zato što se oseća periferijska, radnička sredina, ima topline i
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
što su njime pisali i dubrovački pisci, što je on najbliži slovenskom, i što se samo »črez njega možemo ujediniti s našom braćom rimskoga zakona«.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Ovaj svijet oko mene šašav je i budalast, a nisam ja. Stega popušta tek onda kad se pred našom kućom pojavi stari samardžija Petrak, neumorna skitnica.
— Sjećam se kao da je večeras bilo: pomoli se mjesec nad gajem, sto metara nad našom kućom, a mene noge same ponesu k njemu. Kuda? — drekne ćaća pa za mašice, za kamdžiju, za ...ne bira čime će.
A tek naša jutarnja vraćanja sa mlinarenja! Svako od njih bilo je svečano pobjedničko nastupanje kroz polja, uveličano našom natovarenom starom kobilom, iza koje sam ja veselo kaskao i potrkivao.
Istom jednog jesenjeg popodneva, punog suvog vjetra, perja i oštre graje čavki, ispili se pred našom kućom krupna, rumena ljudina, sva zarasla u prosijedu kosu i našušurene bakenbarde.
bosonogo djevojče, koje pojma nema da od bljeska njenih očiju i biserja njezina smiješka mrkne svjetlost nad čitavom našom dolinom. — Znam ...ne govori. Ja još uvijek osjećam na sebi njen pogled, kos i nepovjerljiv.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Ne smej se na drugoga, ne gledaj ga; svest mi se gubi! Tako mi Boga, zakukaće kukavica nad našom kućom... Reci mi, pogledaj me, nasmej se, te i ja da vidim biser tvoj, da i mene ogreje sunce tvojih očiju. O devojko!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca? S tolikom našom snagom nijesmo mu ipak kadri ništa učiniti.
Lalić, Ivan V. - PISMO
svetliš na nebu A zariš u duši Ko žižak blizanac Na dnu ogledala; Onaj ko u ruci Odsutno te nosi Sa nesrećom našom Sklopio je zavet, Pa zaboravio I zavet i sebe — Al svetiljku ipak Ne gasi u hodu.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Ja želim da znam šta vi to govorite; o čemu govorite; s kime da se venčam? AGATON: Pa mislim sa ovom našom rođakom. ADVOKAT: Ali kako možete, kako smete, ko vam je to kazao? AGATON: To se ne kazuje; to se onako pozna.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Ona glavica, sa koje nas je tukao brđanin, u našim je rukama i mi sada na miru dejstvujemo, čisteći put pred našom pešadijom. Ali naše trupe na Drenu zastadoše.
Iz nizine, tamo negde oko sela Nemanikuća, dopirali su pucnji pušaka. Vidimo kako plave bluze poterane našom pešadijom beže putem, a neki nagrnuše u jednu kuću pokraj puta, sigurno da se tamo zaklone.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
More je boje mastila i sasvim mirno. Trokut Novog, Vrbnika i Glavine sad je pravo nad našom mrežom. Na brodu je tiho. Mrak je raširio more u beskraj, zvezde trepere, trepere i svetionici u daljini.
Izađosmo, kad su zvona ućutala, na krov, i oni me zapitaše gde sam proveo mladost. Videh, nad našom glavom, jednu prvu malu zvezdu, i razveselih se.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
dobri učitelj bio tako pažljiv te je bodrim okom motrio da se predupredi svaki nesrećan slučaj koji bi se mogao desiti našom nesmotrenošću, već je uz njegove usmene šamare došla odmah i napismena, pametna lektira za mladež.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
NOKTE SAMO NA DESNOJ RUCI Dolazi Mornar s načetom flašom (Mešavina ruma, džina i kokte), I s nonšalancijom poznatom našom Procenjuje dedu, šapćući: „Bokte, Ovog bi trebalo zasuti praškom, Nahraniti hlebom, sirom i graškom, Nakljukati
Rakić, Milan - PESME
Plači mi, dušo, kad u nama Još ima suza da se redom Prospu nad tuđim nesrećama I neiscrpnom našom bedom! O, kake slasti, da se rida Bezumno, silno!
Pandurović, Sima - PESME
I sto tamnih veza u nama se spaja: Veza ranih snova o večnoj lepoti, Veza našom decom, radosti i vaja, I perversne strasti i duše i ploti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
otpustu jutrenja i uobičajene molitve, i pošto biva Trisveto od svih, neka čini tri metanija pred Presvetom Vladičicom našom Gospođom Bogorodicom i Nastavnicom, i neka sa strahom pobožno celiva [ikonu]. A potom da se poklopi igumanu do zemlje.
“ (Ps. 112, 1) I neka polažu ustav crkveni pred Presvetom Vladičicom našom Bogorodicom i ključeve crkvene i da čine Trisveto.
GLAVA 29 O tome da niko ne kuva zasebno niti da jede u ćeliji Posle ovoga i ovo vam pred Bogom i samom Vladičicom našom Presvetom Bogorodicom Nastavnicom zapovedam: zapovedam vam da bude svima vama isto jelo i piće, a da ne kuvate
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A šta ako je namerno postavljena? A šta ako drži kvartir za oficire? A šta ako je u vezi s našom komandom? TANASKO: Možda je neka iz Kola srpskih sestara. Možda je žena baš neka patriotkinja...
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Kako je izgleda mali korak tek Potreban nama (ili barem nekom) Da ili shvatimo odjedanput vek Ili se s našom sudarimo jekom. Ja činim taj korak: al sa njime gle Kao da vučem korenje i vreže Iz nečega što sam dosad zvao tle.
Ćosić, Dobrica - KORENI
“ „Vaše su stvari!“ rekao je neko u tišini iščekivanja. „Ceo će srez da priča.“ „Što si neveseo? Sin ti se ženi našom devojkom. Iko, kuvaj dva bakrača vruće.“ „Ti se, gazda-Aćime, udade u liberale“, dobacio je jedan sa šeširom.
„Danas sam ti, sine, kupio još jednu livadu. Dvadeset i šest ari je velika. Spojio sam je s našom starom kupovinom i sad nam je ta livada dva i po hektara velika. Šta kažeš, Adame, na to?
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
A. Šantić LVI PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva, I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom, I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
proljeće je kratko, znojno ljeto za njime sljeduje, smutna jesen i ledena zima; dan za danom vjenčaje se tokom, svaki našom ponaosob mukom: nema dana koji mi želimo, nit' blaženstva za kojim čeznemo. Ko će vjetar ludi zauzdati?
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Zatvoren fijaker stajao je već pred našom kućom, a stari kočijaš, u dubokim čizmama i dugim šarenim čarapama preko kolena, u bundi i šubari do ušiju, tapkao je
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
onu stranu, ili uvis, s određenom i čvrstom tendencijom, ili pak ravno nizdol, prema našoj kotvi u Zemlji, saglasna s našom zemaljskom gravitacijom.
i našem neznanju dati što je njegovo, a i objektivnoj stvarnosti — inače tako banalnoj i toliko inferiornoj u poređenju s našom sposobnošću zamišljanja — lojalno priznati one izuzetne prigode kad je pokazala više fantazije nego mi.
I kakva je logika u tome da tuđe reagiranje na zubobolju mjerimo našom osjetljivošću, našim osjećajnim aparatom, dok, naprotiv, samu zubobolju on doživljava svojom osjetljivošću, svojim
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Idi ti našem popu, pa se razgovori sa njim. Videćeš, on će pristati. A ja odoh da te čekam u Beglucima, tamo pod našom njivom, dok to ne svršiš.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ti si vidio našu jakost, ali šta je to prema jakosti toga čudnoga starca. S tolikom našom snagom, nijesmo mu ipak kadri ništa učiniti.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Kada sam posetio svoj dom, iskoristio sam prvu priliku da mom ocu i njegovim prijateljima koji su se okupili pred našom kućom u nedelju popodne i razgovarali, ispričam šta sam novo naučio.
Oni su bili jedini znaci o postojanju sveta oko nas i gospodarili su našom svešću dok smo obavijeni crnim pokrovom noći i okriljeni bezbrojnim plamtećim zvezdama čuvali naše volove.
Ona sebe troši da bi začela nov život. Ah, kako se divan prizor otkriva pred našom maštom i kakve je sve lepote otkrila nauka u značenju reči geneza: “On je udahnuo u njega dah života, i postade čovek
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
ČEDA: Sa gospa-Živkom? KALENIĆ: Ne, nego s našom državom. Zatim sam rekao da dotična gospođa ministarka, kojoj je on došao, momentano još nema čekaonicu u kući, a kako
Petrović, Rastko - AFRIKA
Svi su oni bili osvetljeni sa jedne strane suncem i nebom, a sa druge našom emocijom. I svi su zato bili prozračno svetli skroz, između nas i večnoga.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
TREĆI TURČIN: Pa kakve pomoći i od vjere i od junaštva?... Da je šćede ovom našom zamijenit, prvi da dođe u vezira!... A onako, evo đe ga gladni hrtovi oblijeću!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Naskoro i to prestade; turski topovi poslaše još nekoliko metaka za našom vojskom, pa i oni umukoše i nasta večernja tišina koja se čudno odzivaše u duši posle onolike dnevne huke i urnebesa.
! Čudan razgovor pred stupanje u borbu, uz kobno guđenje granata nad našom glavom i zviždanje kuršuma oko naših ušiju! Sravnjivao sam, ovo sadašnje bezbrižno ćeretanje sa onim zabrinutim ćutanjem i
Stvar je stajala rđavo s našom baterijom. Pešaci odstupali, i nije da beže, već ih sretosmo u gomilicama gde ošljare polako i mirno se razgovaraju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pljusak je bivao sve jači. Kao da se nebo zgrčilo nad našom glavom, i neka nevidljiva sila steže sve jače, da se iscedi i poslednja kap.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Hercet poslao mi je tekst jedne mađarske pesme čije bi prve reči mogle zavarati kao da bi mogle biti istovetne sa našom pesmom; one to međutim nisu.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Zad nas još nije dosta propalo Po visovima ovim kamenim, Već i aveti sinje pučine Zar našom krvlju misliš pojiti? A Bosna plače — plače Srbija, A Hercegovina, ta sestra naša, Čekajuć žrtve braće slobodne Sa
ČETVRTI SERDAR: Kneže! I ja, i svi da izginemo Za ovaj kamen zemlje sirotne.... PRVI SERDAR: Da izginemo, Al’ s našom smrću, o, gospodaru!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
“ — prodere se i silno zadrma kosmatom, podbulom glavom kad mu se parohijanin potuži na ženu. Od davnina ne može s našom kućom.
Bojić, Milutin - PESME
priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom. O, zašto, dusi, crnom rukom vašom Na starom krstu pozlatiste slova!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
lađi, dok su episkopi pojali molitve za dug život kraljevskog para, srce mi se paralo od tuge za tom devojčicom, našom kraljicom, koju su ko zna kakvi vetrovi, kao nemoćnu belu leptiricu, doneli ovde u tuđu zemlju, u naručje ovog starog
Ilić, Vojislav J. - PESME
I kruna tvoja s čela tvog Talijom, dragi, samom Prezrena biće dana tog, Zajedno s našom dramom. A njena mila, gola grud, S barjakom sramne strasti, Pozvaće k sebi zanos lud 3a roba svoje vlasti.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
odmah u oči koliko se mali deo mora vidi na otvorenoj pučini njegovoj; taj deo ličio je na plavi okrugli štit, ukrašen našom lađicom u sredini. Isti utisak za vreme cele vožnje!
Svi ti predlozi, mesto da približe oba hrišćanska kalendara, još više bi ih razdvojili. Izgleda mi kao da smo mi našom željom da zadovoljimo i nauku i stvarnu potrebu sazidali visoki zid oko nas koji nema izlaza.
„Kada je ispisao celu tu knjigu, preostade još nekolicina neupotrebljenih listova. Šta se sa tom našom braćom dogodilo nije nam poznato.
Sve to utiče, kao i oni listići trave, na tok našeg života, i u tome leži ono što se zove našom slobodnom voljom. Mi hoćemo i želimo samo ono što već leži u nama, zametnuto od oca i pradede, od naših najstarijih
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
jedne diplomatske posete, vodio ovakav razgovor: — Vaša država, nije li ona voljna biti u dobrim susedskim odnosima sa našom državom?
nije li ona voljna učiniti izjavu našoj državi, da je ona, vaša država, voljna živeti u dobrim susedskim odnosima sa našom državom?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Taj zadatak pade u deo Drinskoj diviziji. I sad nastade užasna, krvava borba. Iznenađeni našom navalom, Bugari počeše da odstupaju.
Šantić, Aleksa - PESME
1905. PROLjEĆE Nemoj, draga, noćas da te san obrva I da sklopiš oči na dušeku mekom! Kada mjesec sine nad našom rijekom I na zemlju pane tiha rosa prva, Rodiće se mlado proljeće!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Eshil, Sofokle, Euripid, Vergilije, Bokačo, Rable, Ser vantes, Čoser, Šekspir, Šeli, Gete, Balzak, Puškin, Tolstoj. Našom narodnom književnošću oduševljavali su se i davali joj visoko m esto u svetskoj literaturi takvi pisci kao što su Jakov
Maretić ovako prikazuje sadržinu te priče i njenu vezu sa našom pesmom o Marku i Musi: „Na dvoru asirskoga cara Sinagripa živi mudri Akir, koji nema sa svojom ženom Teodulijom
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Videći kola s učiteljem i njegovim prtljagom, Jovanče zamišljeno reče: — Eto ti, ode i on. Sad je sasvim gotovo s našom hajdučijom. Dječaci se nisu baš naročito veselili učiteljevu stradanju. Što da se raduješ tuđoj nevolji, pa ma ko to bio.
A moje djevojčice? Lazar Mačak povede Jovančeta u stranu i šapnu: — A šta ćemo sad s našom pećinom, s mojom radionicom koja je tamo ostala? Da prenesem bar neke stvari kući? — Nešto možeš a ostalo nek čeka.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Crkva je mesto nebesnoga naseljanja s mobom našom i učenjem, a mi je učinismo pazarom i uličnom zurnicom. Vaše žene i devojke ne imajući na sebi lepa odela u crkvu ne