Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Pa onda se čude što toliki umiru od apcerunga! Kad sam ja bio vaši’ godina, ja sam toliko mogao našte srca popiti koliko trojica vas sadašnji’ posle najmasnije karmenadle... — Ama, Spiro, kako to još govoriš!?
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷ U Crnoj Gori, žena koja nema mleka, valja da „uzajmi vode u devet Stana i u devet Marija, pa neka za devet jutara našte srce pije vode prijed ishoda sunčanoga“.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ne znam, nisam, čini mi se. — To, vidite, nije dobro; našte srce ne valja se truskati u kolima; može vam se smučiti. A zašto se niste malo založili?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Gorki b. sa šećerom lek su za one koji pljuju krv (o. s., 67). »Ko hoće da se ne opije, neka našte srce pojede pet gorkih badema« (iz srbulja, Sofrić, 12. Još rimsko verovanje! v. Sofrić, 1. s. ).
G3M, 4, 163; 12, 1900, 159; BV, 16, 280), probadi (ŽSS, 305), stomaka (GZM, 20, 1908, 347), zatvora (piti ga 40 dana našte srce, ZNŽOJS, 11, 270; G3M, 4, 163), šarlaha (SEZ, 16, 433), zaušaka i bolesti ušiju (GZM, 4, 163; SEZ, 16, 433) zalca
133). D. je imao širok značaj i u starinskom kultu. Njime se naš narod i danas u vrlo svečanoj formi, in aller Form, našte srce, pričešćuje, isto onako kao i naforom, o Božiću (ŽSS, 169, šabački kraj; GZM, 6.
Endivija, štrpka. U latinskom tekstu Luіćeve Ljekaruše njen sok preporučuje se da ga našte srce pije onaj koji pljuje krv (ZNŽOJS, 14, 68). ŽALOSNA VRBA Trauerweіde (ѕalіx babylonіca).
pre Ivanjdana (naročito ne trudne žene, »da im dete ne bi bilo zeleno«), a toga dana okuse ih, i to našte srce (іb., 74). — Na dan Usekovanja (29. avgusta) ne sme se jesti crvena j. (SEZ, 19, 65).
Košutica. Lek ženi »od mleka« (mlad koren k. treba jesti kroz 40 dana našte srce, GZM, 20, 1908, 345). Bere se na Biljani petak (SEZ, 14, 57). KRASTAVAC Gurke (cucumіѕ ѕatіvuѕ). Krastavac.
Pokatkad važe za lečene magični propisi. Kod bolesti stomaka, ili materice, treba našte srce pojesti tri vrha p. (ZNŽOJS, 18, 191). Ko hoće da se izleči od sušice, neka odgrize »vrh p.