Radičević, Branko - PESME
živi plamen, Opet osta kao stanac kamen, Sretnom suzom zasuzilo oko, Bože veli, o nebo visoko — Kažu Boga tamo na nebesi, Al' se nebo ukraj mene desi, Bilo nebo, al' za doba malo, Postajalo pa g' odma nestalo, Bog ga dade — de ste
po gori je tavno, Ali bure nestalo je davno, Oblačići ka svojima ite, A nebesa zvezdama se kite; Još se mesec na nebesi javlja I čuje se po gorici slavlja, Peva slavulj sa dubove grane, Peva pesmu, ta nema joj mane; Al' de mane,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
sobu da im ukućani ne bi smetali i smijali se, i otud se ubrzo začuje potuljeno žuborenje: — Oče naš, iže jesi na nebesi ... Stric Nidžo poprijeko gleda u raspukla vrata, kao da tamo zuje stršljenovi. — Hm, izučiće za vladiku.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Sve što blatnoj zemlji prinadleži, to o nebu ponjatija nema; duhovni je život na nebesi, materije - u carstvu gnjilosti. Sva besmrtna vide namjerenja, tražiš uzrok tvoga padenija.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
njine sve zemske oluje Nigda spirit neće, nigda kadre biti, I podluni dusi sveže će im viti Dok poslednje traje na nebesi zvezde, Duh ne pada nigda u prošlosti bezde!...