Crnjanski, Miloš - Seobe 2
devojčetom, Isakovič joj onda, pošto je bila ćerka njegovog saputnika, reče: da će, kad odraste, biti kao Luna, na nebesima, koju živ čovek ne može stiđi, ni kad bi imao krila, ali da je trke, sada, dosta.
na reci, pa i tu reku ispod Kijeva, pa i tu ravan, koja se, u beskraj, pružala, pa i svu lepotu tog letnjeg dana, sa nebesima, pa i svoj život.
uplakanog, na zemlji, na kolenima, sa detetom podignutim prema nebu, koje je psovao, hulio, zajedno sa Bogom u nebesima. Urlikao je od bola.
Teodosije - ŽITIJA
Hodeći bos, po manastirima i po pustinji razdavaše, zidajući palatu, koja se ne vidi ali veruje, caru ocu, na nebesima, gde se sada zajedno s njim nastanjuje. Vrativši se u svoj manastir Vatoped, po pređašnjoj službi držaše se.
Štaviše, ovim što je tuđe zapoveđeno nam je da tražimo svoje, trajno i nebesko, jer nam je život na nebesima, reče apostol.
i kao što si na nebesima pred anđelima sluzi tvome, ocu mojemu, milost tvoju podario, proslavićeš ga čudesno, Gospode, i na zemlji pred ljudima,
njegova uspenija mnogo više trudio da ga Bog proslavi i da sada svi ugledaju darovanu mu od Boga počast blagodati na nebesima, izlivanjem mira na zemlji iz svetih njegovih moštiju.
Javi nam po Božjoj ti zapovesti bogatstvo koje imaš od njega na nebesima. Izlivanjem mira uveri decu i narod svoj na zemlji, kojim pomazavši se i obogaćeni obradovaće se, a moju dušu od žalosti
Jer slavu i počast, ,koju oko ne vide niti uho ne ču̓, od Boga proslavitelja svojega, jer su ga uzljubili, primaju na nebesima, i zemaljsku ne žele, kao što prorok od njih ka Bogu govori: ,Šta imam na nebesima od tebe, šta hoću na zemlji?
jer su ga uzljubili, primaju na nebesima, i zemaljsku ne žele, kao što prorok od njih ka Bogu govori: ,Šta imam na nebesima od tebe, šta hoću na zemlji?
nam sazdanjima i jednorodnima po krštenju, koji su vam pod vlašću, velim, znajući da je i vaš i njihov Gospod na nebesima, i da obaziranja na lice nema u Boga.
raslabljene mu ude mnogim svojim vrelim suzama i molitvama rastvarajući pomaza, i dovoljno ih odaždiv i umom kao na nebesima da je, i uvis prepodobne svoje ruke podigavši, iz dubine duše zovući, bezdnu milosti prizivaše, govoreći: „Vladiko
niti pak želimo što sami korisno od njega dobiti; jer kada prepodobni na zemlji, za života, pohvale ljudske nije hteo, na nebesima tek ovu nikako sada ne želi, po davidovim rečima: U tebi je pohvala moja u crkvi velikoj, to jest na nebesima, i što
hteo, na nebesima tek ovu nikako sada ne želi, po davidovim rečima: U tebi je pohvala moja u crkvi velikoj, to jest na nebesima, i što imam na nebesima mimo tebe, i što zaželeh na zemlji.
nikako sada ne želi, po davidovim rečima: U tebi je pohvala moja u crkvi velikoj, to jest na nebesima, i što imam na nebesima mimo tebe, i što zaželeh na zemlji.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ni te noći pod vedrim i tamnim nebesima, ni ti voćnjaci koji se osete tako u mraku i mirišu negde u blizini, ni taj lavež pasa koji je svud isti, ni te vatre
Velike promene na nebesima dešavahu se pred njima; duž reke se produžiše guste šume, u kojima su lomili žbunje i rili po kišnici divlji veprovi;
Neko vreme, u blesku ogledala, njima se učini kao da sede na nebesima, među zvezdama, na sjajnim mlečnim putevima, njihajući se lako.
Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši, sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni golubova i lasta, mora da ima nečeg nebesnog za njega.
da mu dadu i verovao je da mora postojati u njegovom životu neko doba u kom će mu biti prijatno i dobro, lako, kao na nebesima, kao što je njegov brat Vuk verovao da mora negde biti neka dobra i krasna zemlja, kuda svi treba da se isele.
toliko da će sve svoje imanje zaveštati crkvi, što uostalom i oni treba, na samrti, da učine, jer je život najlepši na nebesima, i da će, odmah sutra, imati da voze gospožu Dafinu u Jazak, gde ima neka voda od koje će se sigurno izlečiti.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Ja imam svetitelja oca i deda, imam svetitelja za kuma, i na nebesima sve Suhoj planini od gromada preko Sitnice do Rasa i Huma moja loza vlada.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Na moru i na kopnu, pa čak ni na nebesima Bolje životinje od mene nigde ne ima! Zajcu će počasno mesto osporiti medved, a naposletku će i jednog i drugog
Radičević, Branko - PESME
Ovo reko, Pegaza obodo, Te upravo nebesima odo. Pa kroz oblak, sad manji, sad veći, Prođo jedan, prođo drugi, treći, Pa udarim tad na jedan tavan, Tavan
91. Gleni tamo nebesima, Gle ta čeda umiljata; Al' meseca nema njima, Traže zvezde svoga brata, Traže, sjaju, svuda glede, Ta kud im se
Pa ka zemlji sve strašivo Oboriše oči svoje... Zaman, zaman, zvezde moje! 93. Gleda junak u tišinu, Gleda gore nebesima, Gleda dole u gradinu, A tuga mu srce prima, Tuga neka slatka, tija, Kô taj vetrić što ćarlija. 94.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
slatkog bruja zatrepti neka zaboravljena žica izlišno je mislim što u snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim nebesima donjeg sprata javljaju burne eskadrile avioni providnih krila spuštaju se na periferijske terase niže od nasipa niže
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
Sve junake pod krilima, Sve se mani krajevima, Kao sunce nebesima! Domani se zavičaju, Tu ćeš naći mnogo brata! Pozdravi ih, o Jovane!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ispuniće se pesničke ludosti, i, kad prva proletnja noć zaplavi, videću ja još vas i život kako igrate, na nebesima, a ne na javi.
blagoslovena, I kako će, posle, učiti Evropu jednoj novoj ljubavi, nemačkoj ljubavi, prema brdima, prema šumama, i nebesima; ljubavi koja neće zavisiti od gradova, društva, i života. Ja sam gledao, začuđen, njina bleda, iznurena, lica, i ćutao.
Pripovedam da život nije vidljiv nego da je van naše moći, „na nebesima“. Neko će mi reći da sam sentimentalan; a drugi: „Ta to je već bilo. Njegov „sumatraizam“ je samo podgrejan romantizam.
Tako su mi bar svi rekli. Ali se meni čini da ću i ja od njega odneti samo njegove plave rubove, kako se ocrtavaju na nebesima noću.
ostaće i odavde samo modrina njegovih rubova, kako se oni, u kišovitoj noći, kad je prazan, kad ga uhodim, ocrtavahu na nebesima. Ostaće na meni, i ovde, samo onaj mir što ga ostavljaju na duši kamenje, voda i nebo.
Male, majušne mušice roje se nad nebesima. Gole Venere kleče pred granjem što pupi. Vi znate da ja imam ludu teoriju „sumatraizma“: da život nije vidljiv, i da
strasno imena rodnih polja, azijskih ostrva, i dalekih reka, da pomislim na boju leda i snega, oko zemlje, i mesečine na nebesima. Okean je tu bio rumen i zelen, pun stena, na koje su padali vali i pene, kao beli venci.
Naša zemlja sa svojim nebesima. Zaboraviv njenu površinu, njene gradove i selendre, njena brda i ritove, čim sklopim oči, ja vidim sad jasno, tako da je
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
onaj prašak što se, potajno, celoga veka prenosi među prste čoveka, ko dokaz da nešto nejasno ima na zemlji i na nebesima.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
s živinom, u nj ratuje narod sa narodom, u nj ratuje čovjek sa čovjekom, u nj ratuju dnevi sa noćima, u nj ratuju dusi s nebesima. T'jelo stenje pod silom duševnom, koleba se duša u tijelu.
Pandurović, Sima - PESME
SIMBOLI Novembarski dani kad se naoblače, A s crnih se grana rone kapi vode, Oblaci i magle nebesima brode K’o simboli koji pašu propast znače.
Sveti Sava - SABRANA DELA
i dobrim pastirom i učiteljem Hristom hitaju, stradaju njega radi i mnoge muke trpe kako bi savršene vence primili na nebesima, raspinjući se živi, odričući se svoje volje, koljući se nožem svojevoljnim, onome koji se zaklao nas radi ostavivši sve
Um naš, dakle, neka bude na nebesima u gledanju na krasote rajske, na obitelji večne, na anđeoske horove, na tamošnji život, gde li su, kako li su duše
Ovo nam treba, ljubljena braćo moja, brinuti i pomišljati, u ovom živeti, jer smo van sveta, jer život na nebesima imamo, (Flb.
Utvrdiv telo svoje na zemlji, primiv krst posledova Hristu, života udostoji se neostarivog na nebesima, oče preblaženi Simeone!
Ćosić, Dobrica - KORENI
Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš. Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo, kod tebe na nebesima, nema dućana. Ja imam pet. Trebalo je da budu četvorica. „Desni“ je suvišak. Znači, greška.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
ispod cilindara, cedio znoj, jata krupnih roda i divljih pataka kružila su brzo, nad Terazijama i Barom Venecijom, pod nebesima nije bilo ni daška, išli su ka predgrađu, ka Terazijama, drumom od utabane, vruće zemlje, sad je to Kolarčeva ulica,
Zatim je rat, Kočina krajina, prošao a došle su godine kada je valjalo raditi zemlju, rađati dedu i čekati pod nebesima. Od velikog ugleda i knez gročanske nahije, Vasa je i dale prepoznavao u sebi onog zmaja, neosetljivog od večne
Prvi put, počeo je da se pogađa sa onom tajnom u nebesima: neka smrt dođe i ranije, ali da on kroči na palisade iza beogradskih zidina. Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo.
i njegova braća, i sav narod, pred kojim će se, za koji tren, pokloniti i ona, ipak nemoćan, i on, pod tim muklim nebesima kojima se ona bez utehe, moli.
Ugledala je, u taj mah, u nebesima svetlosni bezdan i saznala da milosti nema, ni oproštaja, da će je stići sve i do kraja.
svestan svoje uzaludnosti, koji se, sa zvukom crkvenih zvona, u kiši što je rominjala, ni o šta odbijao pod muklim nebesima. Dvadeset i šest dana kasnije Kneginja nije plakala.
A njega, Dositeja, kao da je privlačilo da sklad vidi i tamo gde je izgledalo da nesklad uzimaha maha. U olujnim nebesima i besnom moru, na primer, onda kod Korinta u proleće 1768, kad se lađa kojom je putovao, dvadeset dana i noći, bez
Postepeno, neka se tama taložila nad Dort-jolom, nepromenljiva pod promenljivim nebesima, i zgušnjavala se oko mesta tog obreda smrti.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
ovo: „Najprije načini Zemlju, nebesa načini, more, i Sunce neumorno i Mesec načini puni, Zatim zvijezde sve po nebesima prosute cjelim, Snažnog Orijona, Plejade i k tome Hijade, Medvjeda, kog još zovu i Kola, koji se vrti Na mjestu istome
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
građanin i dobrotvor, beše, dakle, čovek koji se za sve bio postarao dole na zemlji, da bi mu dobrotvorska duša gore na nebesima u blaženom večnom pokoju i na što većoj distanciji od pakla počivala, sem jedino što za života ne beše predvideo da
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Napolju se smračilo, u četvorini prozora nebo je sasvim potamnjelo slično modrocrnim nebesima što slikaju djeca zamačući kist u crnilo. Na njemu se jedva razaznaje crno i pusto borovo granje.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njen značaj za čovečanstvo nemoguće je proceniti. Siguran sam da su mnogi naučnici tih dana bili srećni i zahvalni nebesima što su doživeli da vide ovo veliko otkriće za čovečanstvo.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
vuk se moli Gospodu za mladića koji je kao i u „Helioterapiji afazije“ ležao u travi, samo što se sada, zajedno s nebesima, ogleda i u vodi: I za mladića, što s glavom nad rekom beše u travi, Zvezdani pod sobom što je gledao svod, I ribe
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
(ptica) i zvezdanih nebesa: „Negde, kao i taj snop sjaja što je stajao na vrhu voćnjaka, iznad varoši , sa zvezdanim nebesima za sobom, u tami krovova što su u dubini bili puni golubova i lasta, mora da ima nečeg nebesnog za njega“.
i njegovi ratnici telom svojim osećaju najsitnije pokrete i izmene u vazduhu kroz koji se kreću, u pejzažu, a i na nebesima.
kroz nove, nepoznate predele: izmenila se „zemlja pod nogama i vazduh”, promenilo se drveće, a i „velike promene na nebesima dešavahu se pred njima”.
vezu, u saglasno treperenje s promenama u prirodi: u pejzažu, na razlivenim vodama i na večito živim, promenljivim nebesima. Ali, to čemu teže poseduju samo trenutno i samo kao varku.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Smutnja u narodu raste, i briga se diže i jauk. Mole i zaklinju, pomoći traže od Đorđa i majke. Onda i Marica, ruke nebesima šireći, vrisnu: „Ode ah, ode, i sad će se nevine valjati žertve, Ljutih kad vukova sevati oči sa mačima počnu.
Bojić, Milutin - PESME
Sve tutnji u snazi napregnute volje, Krši se i pišti i seva i para, Razjaren se orkan s nebesima kolje, Polusmrznut Neptun s Adom razgovara.
Petrović, Rastko - PESME
Klokoće izvor u Tami. Eskimoski čamci, koji klize niz vodu, Otprate me svojim tokom do bolova - nebesima; Šesnaest hiljada robinja taru velikoga boga uljima, Na dlanu mu engleska flotila njiše se: Admiral, veći od palca,
svetlih Sunaca, kad odlazi da kopa, I pretio prigušeno da svetu neće da je rob; Svakim udarom motike u zemlju zidaše u nebesima grob. ”Ja ću nameniti tebi taj grob!“ VUK III Ne, ne, ne!
II Dignem tad oči nebesima, nada mnom se plavilo rađa, Pogledam dole, i beskrajnih svetlih izviranja je java, I kruži magleni daljni dah, sedefom,
svojim rukama I strepi da li će moći da zlobu svoju zbrišem svojim noćima, Ili ću otrovati njom još jedini spas mira u nebesima. Taj neobjašnjivi, kobni, i povratni napad udesa, Katkad na jedan jedini zvuk ili na suviše udahnuti dah!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ako bi ga iko i primio? Nebesima i cveću ne pripada, a zvezde i leptiri osećaju da nije njihov rod! Krilati Belko poče i od sopstvene senke da beži, u
Radana to podseti na priču o Princu oblaka koji luta nebesima, a kad se sunce počne spuštati ka zemlji silazi i usamljenim dečacima postaje drug u igri.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Tebi se svuda priviđa taj tvoj Stric! — okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima? — Čekajte, idem ja da vidim — reče Jovanče i kuražno zakorači prema onome stablu iznad koga se čula galama.