Dučić, Jovan - PESME
Angel ispriča priču sjajnu Šta su nebeski vrti, A duša cele zemlje tajnu: Magiju ljubavi i smrti. I osmehnu se angel potom Na carstvo večnih zraka; Duša
moje žene, mračni trijumf ploti, Koje večnom tugom opijene behu, Svoj su prostor našle u njenoj čistoti, A svoj čar nebeski u njenome grehu.
Ti ljubičicu pojiš u šumi skrovitu. I kaplju rose rađaš u žednoj latici. I sav je svod nebeski u tvome koritu, I sva zvezdana kola na tvojoj matici.
Teodosije - ŽITIJA
k sebi od viđenja, nađe srce svoje svakim veseljem i radošću stišano, pa mu se činjaše da je na nebu, a ne na zemlji. Nebeski je i govorno ovo sa njim u obliku očeve pojave.
Ko sam ja, nedostojni, da si me svetim tvojim molitvama ka Bogu udostojio da nebeski i sveti njegovi anđeli dođu k meni, i tvojom pojavom da ovako meni govore, i da iz uninija podignu i uzvesele dušu moju?
Sremac, Stevan - PROZA
u komarniku ispod strehe; kako čiča Pera hitno promače u šljivar, ali ne da gleda izlazak sunca; kako je azurni svod nebeski hermetički priklopio zemlju, obasutu ružama, pa ne da mirisu ružinom da iščili, nego neka zapaja sve porezplaćajuće i
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Jedino mu, jedne kasne večeri, neki pijan pilot, Bosanac, pokaza mračne krvave oči i proškrguta: — Nekad smo bili nebeski orlovi, a sad nas po šipražju love krivonogi birtaši. Ej, živote, živote ...
Kostić, Laza - PESME
Navek su sa njom pojave nove, zemnih milina nebeski kroj. Tako mi do ne prostire pute, Ѕanta Maria della Ѕalute. u nas je sve k'o u muža i žene, samo što nije briga i
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Beskućna kuca skita, tužno joj svetle zene, svakoga usput pita: „Zašto ne kupiš mene?“ Žirafa važno šeta, nebeski poduporanj, ne može stana naći, traži crkveni toranj.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Akvatični susret u noći na čamcu. Susret dveju sudbina. Svud oko mene, do u beskraj, jedino voda, vazduh, zemlja i nebeski ognjevi. Ptice i slepi miševi koji lete između toga. Ribe koje proplivavaju. Ima svakako sitnog jezerskog zverinja, tj.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Na bedeme su svi otišli da vide kako rastu opsadne kule i nebeski ratnici odlaze jedan po jedan bacajući oružje u pepeljaste oblake.
Sveti Sava - SABRANA DELA
Bogonosni i prepodobni i preblaženi oci naši, celom svetu svetila, zemaljski anđeli i nebeski ljudi, isprva od predanja Svetoga Duha navikavši inokovati i blagodaću Božijom otuda prosvećeni bivši, i Hrista uselivši
I prosto reći: sve svoje imanje u zajam izdade, jer drugi Avraam bi, stranoprimac, zemaljski anđeo, nebeski čovek. „Stoga i Bog preuznese ga i darova mu ime koje je više od svakog imena“, (Flb.
Ilija kolesnicu ognjenu, ali on ushodišta drugima ne ostavi, a ti po smrti svojoj u otačastvu ti put pokaza carevima, nebeski čoveče, zemaljski anđele, svetilniče otačastvu ti, Simeone blaženi, moli za spasenje duša naših!
ONOME KO ĆE DRŽATI OVAJ PSALTIR Bogonosni i preblaženi i prepodobni oci naši, celog sveta svetila, zemaljski anđeli, nebeski ljudi, naučeni isprva inočastvovati predanjem Svetoga Duha, i blagodaću Božijom prosvetivši se, i Hrista nastanivši u
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Ne dam. Kotite decu kao zečeve, a posle ih drugi hrani. — Neko koti decu, a neko dukate. Onaj nebeski ne dâ da se deca mešaju s dukatima. Kvare im se oči. — Uši će ti pojesti. — Bole nego da se dukati ubuđaju.
Skida šubaru. Ne može više da je nosi. Nad glavom, nebeski čokot otežao grozdovima zvezda i od njega je tama nad selom modrikasta. Iz poslednje kuće nariče lampa.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Dan je bio prolećni, sav rasvetljen i, prvi put posle mnogih nedelja, nebeski bezdan kao da je bio blagonaklon. Činilo mu se, ipak, da je, već jednom, upamtio takvo nebo koje je, odasvud, bezmerna
Popa, Vasko - KORA
da se razdani Na mome licu Voštana noć Tek je dogorela Do nokata praskozorja Crne opeke Već su popločale Ceo nebeski svod 7 Nad mirnim vodama Zubate oči lete Oko nas modre usne Na granama lepršaju Krici udaraju o plavet I padaju na
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Oni naćuliše uši. „Pogledajte bezbrojne ove zvezde! One pokrivaju od pamtiveka nebeski svod. Otkad se pojavio na Zemlji, čovek ih je posmatrao, razaznao njihova jata i dao im razna imena.
Iz njihovih iskaza sledovalo je da se na istočnom nebu horizonta, tamo gde se nebeski svod i površina Jonskog Mora međusobno dodiruju, iz toga mora dižu i penju na nebo bez prestanka nove zvezde, dok je na
Sunce se baš bilo uzdiglo iznad arapskih planina i preplavilo svojim sjajem ceo nebeski svod, drevnu varoš sa svojih sto kapija, morem kuća i bezbrojnim hramovima.
već čuli, Aristarha na dva mesta svoga dela, ali u sedmoj glavi prve knjige, gde je reč o filozofima koji su smatrali nebeski svod za nepomičan, a Zemlju za pokretnu, ne napominje se ime Aristarhovo.
Sve što protivureči Svetom pismu pogrešno je. Zato se odmah posumnjalo da je Zemlja okrugla i da je nebeski svod obuhvata sa svih strana, kako su to učilo stari Grci.
Zora je taman orumenila nebeski svod na kojem se videla samo još po koja izbledela zvezda. U varoši je vladala potpuna tišina.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Samo što je ona uvek gledala dole u ambis, a ja sam gledao gore, kao da će se nebeski svod sručiti na mene. Gospodin sa masnim brkovima, i sa navikom da nervozno podiže desno rame, molio me je stalno da
unapred da bih razaznao kroz onaj sumrak, ja se zagledah ne dišući i, uverivši se da je ono tamo zaista ženski stvor nebeski lep, umalo ne vrisnuh, umalo što ne poleteh da skočim, da se survam kad se prsti moje uzdrhtale ruke nekako sami i
da se naziru vatre, a malo docnije, kad se mrak spustio, čitava sela buknuše u plamen, koji je, čini mi se, dodirivao nebeski svod.
je sij’o na mestu zvanom „Osoje“, i kako pravo govorio tako mu Bog pomogao ovoga i onoga sveta, a ako pak laže neka ga nebeski grom tu, na samom licu mesta, smesta ubije i zgrumica.
seljak zaklinje prikačinju mu oni, pozadi o zubun, po jednu žabicu i šiškavac, te kad on izgovori poslednje reči: „da ga nebeski grom tu na licu mesta ubije i zgrumica, ako istinu ne govori“, zaprašti i zašišti ono najedanput iza njegovih leđa, a
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Izgledala je mnogo starija, ali i mnogo lepša. Oči su joj sjale nekim svetiteljskim sjajem koji mi je otkrivao vedri nebeski svod sveta u kome je živela. Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja.
Izgledala je mnogo starija, ali i mnogo lepša. Oči su joj sjale nekim svetiteljskim sjajem koji mi je otkrivao vedri nebeski svod sveta u kome je živela. Ni Rafaelo, ni Ticijan, pomislio sam u sebi, nikad nisu naslikali tako lepog svetitelja.
Ono što je Herc doneo na zemlju, bio je nebeski dar. Svako je bio uveren da je svetlost postala deo nauke o elektricitetu.
I kao što životna aktivnost ranih cvetova i medenih plodova u poznu jesen, ima svoj početak u dahu života koji pruža nebeski mladoženja i sjajno sunce, tako isto i svaka aktivnost na zemlji, svaka prirodna pojava, jednim krajem ukotvljena u našoj
Pre pedeset godina, iz Davidovih psalma saznao sam da je svetlost zvezda nebeski jezik koji veliča slavu gospodnju, ali tada nisam znao kako taj glas dospeva do mene, iako sam se nadao da ću to
” Svetlost zvezda je deo životnog daha boga. Nikad nisam pogledao u nebeski svod, a da nisam osetio ovaj božanski dah i da mi duša nije ustreptala. Ali tu se moram zaustaviti.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
„tri zvezde device“) gubi devičanstvo, i to ga gubi isto onako – evo još jedne, šire paralele sa pesmom „Nebeski prsten“ iz narednoga ciklusa – kao što se i sjaj nebeskog prstena „propio“ i njegova se „mlada praznina“ „ugojila“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
On glasi: „Beskrajni, plavi krug. U njemu, zvezda“. 236 Beskrajni plavi krug sa zvezdom očito nije što i zvezdani nebeski svod: prvi predstavlja simboličku stilizaciju ovoga drugog.
I to ostavlja najdubljeg traga u junakovome pamćenju. Očigledno je, dakle, da se u Seobama nebeski svod daje zajedno sa simboličkom projekcijom u obliku beskrajnog plavog kruga: ona iz njega ili kroza nj čas jače, čas
San i varka, kao ona magnovena Isakovičeva epifanija kad mu u visokim Alpima plavi nebeski sjaj ukoči oči. Stoga u romanu senka i privid sustopice prate ono što se prikazuje kao da se stvarno događa.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Starac gledi iz daleka pa se pokloni: „Pomozi Vam Bog nebeski, gospo boljarko! Sad se valjda želje vaše već umirile.“ — Ali žena, al’ boljarka kâ da ne čuje: Ona posla svojeg muža u
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Što posle smrti pravovernima U rajskom vrtu prorok poklanja; Raduj se, more, i spremi dušu Da je hurija pogled nebeski Sa iznenadom svoga plamena Ne zbuni kako... A ne brini se Za skotsku polu tela zemljinog — Sahraniću je ja...
VLADIKA: U zemlji, sine, Gde retka biljka bratske ljubavi, Umilnog cvetka miris nebeski, Željnome čulu smrtnog čoveka Na meki krili sloge donosi — Još dublje koren hvata razdora. (Čuju se puške.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Pokloni mi riječi, Gospode, krupne i zamašne kô brda himalajska, silne i moćne kô nebeski gromovi, oštre i jezive kô svjetlice božje, i tirjanima nerazumljive kô što je nerazumljiva sfinga egipatska rodu
Znaš već! — Znam! Dosta! Budi mene miran! Kad bismo na 'noj okuci u gaju, jeknu štuc kô nebeski grom; za štucom ciknuše dvije mâle, pa se razdera ostraguša kô sveti Ilija. Zuji kuršum oko ušiju.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Početak posleratne drame, međutim, označio je Nebeski odred (1957) Đorđa Lebovića (1928) i Aleksandra Obrenovića (1928).
Mračne scene iz nacističkog logora i likovi koji su izgubili ljudske osobine približavaju Nebeski odred egzistencijalističkoj drami. A najplodniji i najpopularniji dramski pisac svakako je Aleksandar Popović (1929).
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
I tako redom. Ponavljao je neprekidno kako mora biti lepa kao nebeski anđeo, mila lika, smeđih grudi, nežna i umiljata, visoka tri i po lakta, bujnih grudi, vitkih dugih nogu.
Ilić, Vojislav J. - PESME
času tišine bajne, Pobožnu dušu diže lahora blagi let, Kô miris ruže majske na krilu zorice sjajne, I smerna duša vidi nebeski, zračni svet. Svetovi dole blude...
U toku burnih dana ti blagi, nebeski glasi, Smrtnome stvoru daju pitomu, rajsku ćud, I u tom slatkom času požuda adska se gasi, I smerna, sveta ljubav
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Vodena para, uzdignuta Sunčevim zracima iz tih voda u vazdušne visine, stvara oblake, koji šaraju ili sasvim pokrivaju nebeski svod.
No zato nam svaka vedra noć otvara kroz nebeski svod široki izgled u dubine prostora. Onda vidimo nebo obasuto bezbrojem sitnih sjajnih zvezda.
Ta se tačka zove Severni nebeski pol, a nalazi se u neposrednoj blizini Polarne zvezde. Ova zvezda pripada jatu Maloga Medveda, a leži u tamnoj
Po toj svojoj postojbini, Haldeji, značilo je na Zapadu ime Haldejac isto što i nebeski vrač, astrolog. Kraljevi, vojskovođe, pa i same rimske pape, imali su svoje astrologe.
On je našao da se oba preseka nebeskog ekvatora i Sunčeve putanje, ekliptike, pomeraju polagano duž ove, zbog čega i nebeski polovi opisuju po nebeskom svodu krugove oko pola ekliptike.
Zato ću o njima da Vam napišem koju reč. U jednom od mojih pisama, ja sam već spomenuo nebeski pol i polarnu zvezdu, i rekao da ova leži, tamo daleko, u produženju Zemljine osovine.
daleko, daleko izvan naše Zemlje - onda će ta ravan presecati prividnu nebesku kuglu po jednome krugu koji se zove nebeski ekvator.
Ja prilažem ovome pismu jednu kartu neba, i Vi ćete na njoj, draga prijateljice, naći taj nebeski ekvator, pa možete svake vedre večeri naći njegov položaj i na samom nebeskom svodu, i uveriti se da njegova ravan stoji
Pre svega, ravnodnevice ne stoje na miru, nego se sele polagano duž ekliptike, vukući sa sobom i nebeski ekvator, pa pomerajući time i sami nebeski pol.
ne stoje na miru, nego se sele polagano duž ekliptike, vukući sa sobom i nebeski ekvator, pa pomerajući time i sami nebeski pol. Tu pojavu seljenja ravnodnevica opazio je, kao što sam Vam već saopštio, Hiparh; ona se zove precesija.
To svoje posrtanje beleži naša Zemlja na samome nebu. Zaista, prodori Zemljine ose sa nebom su nebeski polovi, i mi ih raspoznajemo i nalazimo po tome što se oko njih celo nebo obrće.
Čim osa naše Zemlje posrne, menjaju se nebeski polovi, to jest način rotacije našega neba, a to nam ne može ostati neopaženo.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
koja je po svoj prilici pripadala nekome popovskome sinu sa sela, sećam se da sam pročitao ovakav stih: Gospode nebeski, koji vladaš svetom, Milošću okrepi celu našu naciju, I pomozi meni u nevolji teškoj, Da naučim treću konjugaciju.
Petrović, Rastko - PESME
Sa svakim dahom blaženstvo je više u meni, Il me u Njemu snađe nebeski brodolom, Zar u poslednjem času, kad besmo satrveni, Talas nas Njega preli ko blažen dah za dom: Iz očajanja osmeh
Al još je ljubim i dahom tim svoj dah nisam mešao, Sa radošću sam je gledao pred ticama što pasu, Pre nego onaj nebeski krik i jednom sam prešao.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Tako i do jezera dođe i zaustavi se da još jednom, u jezeru, vidi nebeski cvet. Naže se nad vodu i kriknu. Iz vode, kao iz ogledala, rastao je ka njemu lik visokog, prekrasnog momka.
— Ako već moraš ići — idi! Cvet saže glavu, a Kapljica skoči na Zračak sunca, ili je to, možda, bio nevidljivi nebeski konjić, ko zna? »Visoko, sve više, u plavu zenicu Sunca i ko zna kuda još — idem!
Nije je ni pogledao. Njegov pogled bio je uprt u visine gde je, usamljen, plovio mesec nalik na blistavi nebeski beluatk. Bar da se spusti. Kao orah slatkom jezgrom punilo se srce Belutka nadom.
Bar da se spusti. Kao orah slatkom jezgrom punilo se srce Belutka nadom. Ali, nebeski brat ne siđe, niti ga k sebi pozva. A onda se, jedne noći, uskomeša more. Zadrhta Koralna Grana od užasa.
— a nad njivama i livadama još dugo je, kao nekakav nebeski uzdah, lebdeo utišani jek zvona. No, takvi trenuci bili se retki. Zvono je najčešče radosno zvonilo...
Oštro i nezadovoljno klimnu Danica glavom: Mesec ju je i ovog puta prevario.. Pognu Danica svetlu glavicu, a nebeski joj vetar zamrsi kose. Nestrpljivo je čekala. Ali, i Nebeski Strelac poruči da na raspravu neće doći.
Pognu Danica svetlu glavicu, a nebeski joj vetar zamrsi kose. Nestrpljivo je čekala. Ali, i Nebeski Strelac poruči da na raspravu neće doći. U Nebeskome čestaru pojavio se zlatorogi jelen: njemu je važniji lov...
— Zato umiru. Zvezde su večne, ne znam šta je s ovom. Nije se još rodila zvezda koja bi imala ljudsko srce... — Nebeski Vidar prepisa zvezdi mirovanje i tišinu, pa ode, a Velika Zvezdana Majka naže se nad krevet svoje najnežnije kćeri.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Alaj će tada pljuštat batine, kao grad nebeski! Domišljati Lijan i sam je krao voće, ljubenice i krastavce, a onda je po selu dizao dreku i „tražio“lopove.