Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Kuća iz kuće izbačena, drvo iz drveta prognano, zaglibljeni već do ramena kroz razlivena gacamo blata; ni iz nebeskog bleska ni iz čamca niko nam ruku ne pruža; tonu gradovi, planine, tonu crkve, za pramen magle davljenik se hvata.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja se smiriti neću dok se triput njegovom glavom ne koturnem!... Tako mi onog nebeskog sveštila što nas greje, i tako mi ovog časnog znamenja!... I prekrsti se. Njegove reči lediše srca...
Teodosije - ŽITIJA
i papa volova i uzimanja neveste odrekli slatke večere i besmrtne hrane, pa su nedostojnima izabranoga zvanja i veselja nebeskog cara Hrista s pravom nazvani.
prvo smo kroz tebe zasijali, i postavši blagonaročiti, bili smo svetodršci, a sada s tobom i mi vojujemo u vojsci nebeskog cara, i ništa nas od tebe neće razlučiti.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
se u pomoć zove, kad ne mognu naći nijednog broda ni da se vrate, do tvoje palate, ni da produže do obećanog nebeskog svoda.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
« Crkva treba da sjedinjuje ljude, a ne da ih mržnjama razdeljuje. Verske mržnje među ljudima, sinovima jednog istog nebeskog oca, raspiruju oni za koje je vera postala zanat od koga žive: magi, bramini, bonze, jerofanti, lame, hodže, fratri,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Od čega bi drugog, vrednijeg, i bilo. Ljutio se samo na nemarnog nebeskog kolegu kalajdžiju što je po tako lijepoj bakarnoj kupoli udario neki plav kalaj, pa sad presveta božja čerga neodoljivo
Kostić, Laza - PESME
Mrak opruža ruku tamnu na kumovske slame stog, pa ukida jednu slamku sa tog gumna nebeskog. Bunovno se slamkom titra o tamburu, o žice, mesečevo kolo igra — silne, svetle nožice.
U tebi tvorac čitav stvori svet; nebeskog oca zahvalan si sin, ne moga svet u tebi živu mret: kô teret srca izvrže ga sinj.
Samo naveki ispred tvog lica, naveki prognan da je izdajica! Na njega samo, roba doveka, na njega samo, samo na njega, nebeskog gnjeva sve gromove prospi, ne prosti njemu, il' nikom ne prosti!
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Po barjak-platnu nebeskog pepeljka gudači prate Zvezde u pometnji, dok sluh im gluši tutanj Hajduk-Veljka i odjek širi nego praznik letnji a
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
—Na dalek put vam odlazim, kaže, ispod nebeskog luka, gde večno Pseto, poljem bez kraja, juri večitog Vuka! Od toga dana putuje vreme, beskrajni teku sati, a
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
života dostignemo, daj nam da u stvorenom stvaramo ne bi li mir u nestvorenom našli, roka nam daj za pripremu nebeskog puta da stranputicom u polusnu ne naselimo provalije hadske, jer pre dugog premišljanja u smrti i dugog delanja pre
to i nebo hoće da pokaže neke velike reči i počne da pati od uveličanja plavet postaje masna kao koža kita i slova nebeskog naslova više niko ne može da pročita šta im je krtica se pomamila pa izvrće oblake i činije a ptice pevačice
Monahinja Jefimija - KNJIŽEVNI RADOVI
ovo postigao: da ostaviš propadljivu visotu zemaljskog gospodstva i da se obagriš krvlju svojom i sjediniš sa vojnicima nebeskog cara. I tako dve želje postigao jesi: i zmiju ubio jesi i mučenja venac primio jesi od Boga.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Laže, naše mi glave a tvoje brade i tako nam svečeva indžila i božjeg dženeta a nebeskog sifata! Sad svi jednogrlice zaviču: — Istina je, čestiti veziru! Ako ne bude istina, evo našijeh glava a tvoje sablje!
Sveti Sava - SABRANA DELA
(Lk. b, 21) „Blaženi su krotki ovde, jer će tamo naslednici biti carstva nebeskog. Blaženi su gladni i žedni ovde, jer će se tamo nasititi. Blaženi su milostivi ovde, jer će tamo pomilovani biti.
Pesma treća Irmos Nebeskog kruga vrhotvorče, Gospode, crkve sazdatelju, ti me utvrdi u ljubavi svojoj, kraj si želja, vernih utvrđenje, jedini
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
istočnom delu horizonta, a drugoj da gleda prema zapadnom delu, a obema da pažljivo prate što se na posmatranom delu nebeskog svoda dešava. Učenici poslušaše bez pogovora i odadoše se posmatranju.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
je moja duša u onom najlepšem i najsvetlijem, u onom nasmejanom zdravlju deteta ponova zatreptala strašću blaženstva nebeskog i nebeske čednosti. OSVETA Sva mi je savest u ranama. Drhćem, sam mrtvački modar drhćem.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Njeni bezbrojni cvetovi traže, usnama punim žudnje, životni poljubac nebeskog mladoženje, jarkog sunca. Miomirisan dah ovog divnog mladoženje ispunjava vazduh, deleći poljupce po usnama svakog cvetka
srca ovih zaljubljenih cvetova, kada uzdasima opojnog mirisa, kao zarumenele neveste, odgovaraju na nežna milovanja nebeskog mladoženje! Da, biće medenog ploda u pozno leto.
Ona zna da je ovaj med prvi znak poruke vama da će brak nebeskog mladoženje, zlatnog sunca, i njegove neveste na zemlji, bezbrojnih cvetova, biti blagosloven mnogim nebeskim čedom,
i svaka aktivnost na zemlji, svaka prirodna pojava, jednim krajem ukotvljena u našoj svesti, potiče od daha života nekog nebeskog mladoženje, neke plamteće zvezde.
I ja se nisam služio kitnjastim frazama kada sam sunčevo zračenje nazvao miomirisnim dahom nebeskog mladoženje, sjajnoga sunca.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
(„Ovo o jednom pesniku“) Izgleda da se u ovom uzajamnom preslikavanju tela i prirode, telesnog i nebeskog (kosmičkog), nalazi jezgro iz kog potiču najzanosnije, ali i najtamnije slike u poeziji Rastka Petrovića.
izazivao, da je nebo poda mnom, a da sam ja sa poljanom nad njim, da se zemlja na kojoj se ja nalazim nalazi upravo iznad nebeskog svoda koji je beskrajno dubok ispod mene, i da sam ja samo nekom magnetičnošću pripojen leđima uz zemlju kao uz donju
Linija nebeskog svoda kao zamisliva reka svojom senkom pada po tlu. Taj astralni čas, ili čas astralne ekstaze, može se uzeti kao
Za „Preinačenja“ važno je još jedno udvajanje, ranije već analizirano: tamo se dubina nebeskog plavetnila ponavljala u dubini morskog plavetnila, a ovde mornar u času pogibije – poput nekog mitološkog bića, pomalo
vrsta pesničkih slika, višeznačnih i zato što su podrazumevale uzajamno mitološko preslikavanje zemaljskog (ljudskog) i nebeskog (vasionskog): Udarcem, čvrstinu neba zahvativši rukom, Komad plavetnila odvuče sa sobom: Sada je njegov pad kao i
ga gubi isto onako – evo još jedne, šire paralele sa pesmom „Nebeski prsten“ iz narednoga ciklusa – kao što se i sjaj nebeskog prstena „propio“ i njegova se „mlada praznina“ „ugojila“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pohodu Slavonsko-podunavskog puka - pohodu što se proteže s kraja na kraj romana - stalno se oseća prisustvo nebeskog svoda: puk se kreće, odmara se, ratuje i spava vazda pod plavom kupolom.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Potresti presto boga jedinog, Pa kad bi tvorac gnevom planuo, Šiljući jato zvezda repatih, Da azur plavi svoda nebeskog Unakrst riju, ruše stubove, Na kojima se drže planine, Što biljem svojim hrani čoveka Po urvinama sveta srušenog,
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A katkad kopljem gneva nebeskog Neizbrojene parne svetove I baciv plamen svoje mrzosti, Prirodu puni duhom paklenim; Sunca poleću, zvezde preziru
Bojić, Milutin - PESME
tu su nekadašnji venci I prolazna radost celog jednog roda, Zato grob taj leži u talasa senci Izmeđ' nedra zemlje i nebeskog svoda. Stojte, galije carske!
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
bezgranične privrženosti hrišćanskom idealu koja ide do svesne žrtve, tema prednosti duhovnog nad materijalnim, nebeskog carstva nad zemaljskim carstvom. Ali nije samo knez hrišćanski heroj.
Pojam carstva nebeskog, za koje se opredeljuje srpski knez, idejna je podloga sveukupne ove poezije. To je misao jevanđeljska, ali i osnovna
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Prohor Noć sedma. Noćas smo ovde samo nas dvojica, Gospode. Ti gore u dubinama nebeskog svoda, među rojevima zvezda, ja dole u raci među trnjem. Ja znam da me ti čuješ i da čekaš šta ću ti kazati.
Bože, kako li im je tada bilo lepo! Jelena im se činila kao divna šumska vila što je dolepršala iz nebeskog plavila na njihov nemi poziv da ih izbavi iz kandži zlotvora.
“ A naročito: „Ljubite svoje neprijatelje i molite se za one koji vas progone, kako biste postali sinovi svoga Oca nebeskog, koji čini da njegovo sunce izlazi nad zlima i dobrima, i da kiša pada pravednima i nepravednima“.
već pojeden, ostala je od njega samo jedna žućkasta tačkica koja će se u sledećem trenu izgubiti u tmini i huku divljeg nebeskog vrtloga. Niko nije došao na prozor. Došle su kišne kaplje raspršene u fijukanju vetra.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
„Svakoga dana, između izlaza i zalaza Sunca, vidimo nad nama ili plavetnilo nebeskog svoda ili oblake. I jedno i drugo su proizvodi atmosfere, vazdušnog plašta koji obavija našu Zemlju i štiti je od
Ko prati toga nebeskog vagabunda i prevrtljivca iz noći u noć, taj će lako uvideti da se on, učestvujući u svakodnevnom obrtanju nebeske kugle
Iz prevaljenog puta prema jugu i s njim skopčanog priraštaja vidljivog dela nebeskog svoda, mogla bi se, mislim, izračunati i veličina Zemljine lopte.“ - „A kako stoji sa tobožnjim kretanjem naše Zemlje?
To je bila naučna tekovina prve vrste. On je našao da se oba preseka nebeskog ekvatora i Sunčeve putanje, ekliptike, pomeraju polagano duž ove, zbog čega i nebeski polovi opisuju po nebeskom svodu
Na toj istoj karti označen je još jedan veliki krug nebeskog svoda, ekliptika, a duž ovoga je iscrtano dvanaest likova zodijaka, pojasa životinja, među koje se računa u astronomiji
„Silu koja se širi od jednog nebeskog tela do drugog nazvao je Njutn u svome delu silom gravitacije. „Takvom se silom privlače i planete međusobno.
Odmenjuju se miniaturni dani sa noćima ovog novog nebeskog tela na kojem putujemo, obasjavaju nas Sunčevi zraci, pa onda opet ulazimo u tamu, ali nam naša Zemlja, kao dobra
Kada se oblaci porazmaknu toliko da između njih proviri plavo parče nebeskog sukna, dovoljno veliko da se od njega može skrojiti mornarsko odelo, onda se kiša ispadala.
Bog zna odakle je došao. Možda je on samo komadić, ćerpič, kojeg velikog nebeskog tela, pa je, lutajući po vasioni hiljadama, milionima godina, uleteo u naš planetni sistem približio se našoj Zemlji, a
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
da sakuju kolevku od zraka jutarnjeg sunca i opredu Vidi pelene od zraka mladog meseca pošto svoje čedo predstavlja kao nebeskog anđela („pa mi sada treba/ za to čedo neba/ kolevka od sunca/ povoj od meseca“).
Popa, Vasko - USPRAVNA ZEMLJA
ujeda Iz smrtno ranjenoga gvožđa Reka naše krvi izvire Teče uvis i uvire u sunce Polje se pod nama uspravlja Sustižemo nebeskog konjanika I svoje zvezde verenice I letimo zajedno kroz plavet Odozdo nas prati Oproštajna pesma kosa VENCONOSAC SA
Petrović, Rastko - PESME
izgubljen, Skoro bez misli, skoro bez čuvstva i bez užitaka, Bez veze, skoro glup, skoro idiot, Dragi kamen ispali sa nebeskog prstena, Otkotrljan po ovim prostranstvima Bitinije, Po ovoj Maloj Aziji i Olimpu, Kao da je bilo gde drugde; Sa
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
I u snu i na javi poče se Kapljici priviđati Cvet. Tako je znala da je došlo vreme da krene. Pozva Kapljica svog nebeskog konjića, ali Zračak se jedva probi do nje kroz mirisnu zavesu lišća, zaroni u vodu i reče: — Brzo! Brzo! Ne opraštaj se!
— Još malo, još maličko! — hrabrila je svog nebeskog konjića. — Moj Cvet se rađa samo jednom u stoleću. Može li bez mene da se rodi?
Od pustinje Kalahari do Severnog polarnog kruga, od Plavog carstva do Sedmog nebeskog venca nije bilo slikara koji to nije znao.
Zvezdama od razočarenja stade dah. Jedva se nekako mudrica Danica seti: pozvaće Nebeskog Strelca da presudi! U svoje prvenstvo Danica nije sumnjala.
Rešeno bi da pozovu Vidara — ako on ne zna ko će znati? Od zvezde do zvezde letela je poruka za Nebeskog Vidara, tri puta nebo obigrala. Došao je tek kad su po njega poslali Velika Kola, ali mogao je i da ne dolazi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
vavilonskom Epu o Gilgamešu Engidu — posle pobede nad ne beskim zverom — kaže Gilgamešu: „Prijatelju moj, pobedili smo nebeskog zvera, zar nas potomstvo neće slaviti?
Dakle, nebesko i zemaljsko carstvo ne isključuje jedno drugo; i u jedno i u drugo put vodi kroz borbu. Ovakvo shvatanje nebeskog i zemaljskog carstva nastalo je u svom prvobitnom obliku još u rodovskom društvu, pre mnogo hiljada godina, kad je rat
“ Kod Konstantina Filozofa do nebeskog carstva takođe se dolazi kroz borbu, ali kroz borbu koja mora da se završi porazom.
Kad Koviljka u crkvu pošeće, obojicu vodi za ručicu, a sav narod strinu blagosilja (sam li gospod iz nebeskog carstva): „Oj Koviljka, koleno adamsko, prosta duša tvojih roditelja, koji su te porodili mudru, međ’ tuđu te braću
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Izgubljen u zelenu šumskome moru, ispod nebeskog okeana, on je bio zapažen samo od strane izlizanog tanjušnog jutarnjeg mjeseca, koji s čuljenjem naheri glavu i poče da