Upotreba reči nebom u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

O, veruj mi, dragi prijatelju, da nema pod nebom junačnijeg naroda od srpskoga... ali ni nesrećnijeg!... Jer, gle, ovako pocepani kao što smo, svugde svojom krvlju,

Obradović, Dositej - BASNE

dođe odnekuda zec pustinjak, pak im počne predikovati, opisujući im zečji život kao naj|bedniji i najori na svetu pod nebom, govoreći: „Što smo mi jadni zecovi?

da je kadar ljude i potajne njihovih srca svitke i zapletke raspoznavati, on mora biti najprevareniji čovek pod nebom. Jedan prosvešten vladjetelj milione ljudi prosveštava, proslavlja i na put dobrodjetelji i blagopolučija postavlja.

Umre mi gospodar, a ja se — u zli čas po me! — oženim s njegovom udovicom, zlom ženom i prokletom, da joj pod nebom u zlu nejma para! Sedmoro dece s njom sam izrodio, i sve zaludu.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

tavanu štale, u crnoj noći, u slami Koja miriše na njenu kosu i vrat, i biva Tesno u ovoj gorkoj nesanici i tami Dok nebom vetar nosi ploveće krošnje šljiva Dole diše moj vranac, vran se presijava, Šta li to njemu sna i spokoja ne da Leti

U žitnu zvezdu zenice su sjajne uprli, ne tražeći pričest ni hostiju. Pod plamenim nebom na obali Rajne kiše su pojele groblje do kostiju. Na Aleksander placu jato vrana gosti se na ruskom oficiru.

Proroci prestole skućili, ali ni noću ne spavaju: od onog što su nas bičem učili bičem nas odučavaju! A nebom opet lete sveci, krovovi, ruke, oltari, šestokrilni anđeli i trokrilni ormari!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

A to se sve pod vedrim nebom pred svom skupštinom radi i deli, i tako se rastanu, pa potom svaki knez sazove od svoje knežine od svakoga sela po

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— Ubi ga! — začudi se Pajo. — Ubi, dabome. Dogorčalo čoveku. Nije to šala ostati sa sitnom decom — pod vedrim nebom, kao prosjak!... Načini se tu galama, dotrčaše još ljudi iz sela.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Lazar i on ne mogu živeti pod nebom, jedan mora biti mrtav! On se reši u goru, ali najpre da ubije Lazara... I, čudnovato!

Samo se čuo popak... Ali izneveri lepo vreme. Čim pređe ponoć, poduhnu od Drine hladan vetar... Nebom se počeše valjati sivi oblaci...

— Ne ustaj!... Ne možeš ništa pomoći!... Napolju kiša, a sirotinja gola i bosa pod nebom!... Lezi!... Stanku klonu glava... Poćuta nekoliko trenutaka, pa reče: — A što će ovde ovolike ponjave i guberi?...

14. NAJEZDA Sutradan osvanu kiša. Ljudi se pribijahu jedan uz drugog, čuvajući barut i oružje da ne zakisne. Nebom se ganjahu sivi oblaci, a dosta studen vetar nagna ih te počeše vatre ložiti... — Kakve smo sreće, još će i osnežiti!..

Dučić, Jovan - PESME

Dokle će ići i što traje — Ta gorka igra sunca sa mnom? Sve će pod nebom dalje sjati, A sen i čovek, dva blizanca, Na raskršću će nekom stati Da oba zbace teret lanca...

NEDELjA Već zora srebri humke riđe; Pođoše najzad nebom smelo Sva bela stada jutra; siđe I Nedelja u nemo selo. U crkvi mirno drža sveću; Na raskršću, u hučnom dolu,

jednih zali, Urodiće drugim pričešćem i hlebom; I trag ovih istih što su danas pali, Videće se sutra kako svetle nebom.

Nikad u more gorko tvoj mlaz ne uvire, Već kao Mlečni Puti sjaji sa suncima! Niti pod nebom strašnim kap srca umire Što daje povest zemlji i mit vrhuncima. 1943. („Amerikanski Srbobran“, 29.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

I kao talas suho granje, tako njihov zvuk odnosi bolju i pečal, kida uze taštine, a skrušena duša razgovara se s nebom... — Sine, ustani da idemo u crkvu!...

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

naš venecijanski prozor gledala u prostrana polja što se gube u beskrajnoj daljini i tamo, na horizontu, sastavljaju s nebom, izgledalo mi je: kao da si ta beskrajna daljina ti, da je tvoja duša neodeljivi deo one daljine.

Afrika

Posle ručka akvarel. Na sredini lađe pod nebom imamo od Dakara nekoliko senegalskih porodica iz plemena Volov. Ljudi sa masom golišave dece, sa ženama koje celo vreme

“ Jutro potom svanula je pučina beskrajna, skoro bezbojna pod bezbojnim nebom. Reklo bi se da vodi u neki drugi svet, da „po noj plove duhovi.“ Vrućina nije bila prekomerna.

Ali iznad svega jedna ogromna svetkovina osvetljenja, nebesnosti, mesečine koja juri nebom. Hotel, tuš, ledena pića. Neki trgovac Švajcarac kome kažem da imam već i boja; da je ovaj iz Banfore s Visoke Volte;

ćemo do mraka stići na bak za prelaz preko reke 3azandre, pošto ćemo inače biti primorani da prenoćimo pod otvorenim nebom i u sasvim močvarnom kraju. Međutim na Zazandru stižemo u prvi mrak.

Provesti ovako celu noć, na ovoj niskoj postelji, pod vedrim nebom! Uskoro se pojaviše žene, jedna za drugom u redu, pridržavajući na glavama kalbase sa večerom za naše crnce.

to primio kao ličnu uvredu), i produžavamo pod nebom veličanstvenim; tako bliskim da osećam skoro zvezde po svom licu.

Krovovi od trave bukte pred zapaljenim nebom. Kolibe su tako povezane između sebe, polukružnim zaštitama od zverova, i uličice su tako vijugave, da se nalazim u

Veliki snažni mladići, detinjskih likova i vitkih džinovskih tela, sasvim nagi, kuju pod otvorenim nebom. Oni kuju klečeći, zamahujući rukama, i celim telom, jednim teškim gvožđem bez drške.

prostori pokriveni su veličanstvenim visokim naslagama rujnoga bazalta, skoro planinama koje kao rubini blistaju pod nebom. Velike mrlje zelene mahovine po njima, zarđale, uzbuđuju oko.

Svi su oni bili osvetljeni sa jedne strane suncem i nebom, a sa druge našom emocijom. I svi su zato bili prozračno svetli skroz, između nas i večnoga.

ona varoš, onaj oganj, ona ruševina; zovu ga Duguba, što znači veliki grad, ali jedino se još belac usuđuje pod širokim nebom i na obali Senegala izgovoriti njegovo pravo ime: Gundjuru!

Iznenada sa strane vidim jedan prolaz koji vodi na pijacu trgovaca evropske robe pod vedrim nebom; znam da su dalje hoteli, banke, kafane; i tamo, vidim, već sasvim pun stoji moj autobus.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

poste), već vozila dobro u prestonicu carstva, svaki se putnik radovao da ne noći u traktiru, ili u kolima, pod vedrim nebom. Bilo je sigurnije, i udobnije, kod nekog prijatelja.

Bio je željan prosto da, što duže, ostane u noći, punoj zvezda, da se vozi kroz prazninu polja i šuma i baruština, sa nebom na vidiku, koje je daleko. Da mora da se vraća putem, kojim je, nedavno, bio došao, činilo mu se tako ludo.

Tako, da se Grozdin zagledao, šta joj bi. Pavle je, međutim, ćutao i reče Grozdinu da će, to veče, pod vedrim nebom spavati.

Ležao je na leđima, kao da su manevri, parade, sa zvezdanim nebom u visini. Pesma momaka orila se i u Rumi. Ona se orila sve do ponoći.

su ih žene – senatorske ćerke – naterale, da po sobama spavaju, Isakoviči su, kad god su mogli, spavali pod vedrim nebom, ispod nastrešja, na krevecu, na panju. Đurđe je imao običaj da kaže, da kad ne spava na ženi, sanja da se davi u perju.

Petar ništa nije primetio. Višnjevski je, dakle, uveče, pod zvezdanim nebom, opet vikao da su zvezde lepe, da opojno mirišu rezedoi, da je čovek zver, koga samo ženske oči mogu da ukrote, i

Kolo se treslo, na svakom prenoćištu. Neki su spavali po krčmama uz put, a većina pod vedrim nebom. Idući dan su nastavljali da koračaju, kraj kola, snuždeno, neispavano, a odlazili, sa koricom hleba u ruci, u daljinu.

Po kućerima, po zemunicama, po štalama, a bilo ih je i pod vedrim nebom. Ispod onih treptavih, raskošnih, crkava, na bregu, to predgrađe bilo je naseljeno Litvancima, Jevrejima, Jermenima, i

Nisu Isakoviči, koji su spavali na postelji, goli, a u senu, kad god su pod vedrim nebom bili, želeli, da vide, kučiće u spavaćim sobama rokokoa, na svili, na ženskoj postelji.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Na polju obilaze kola, no onde su kočijaši. Tu su i konji, pod vedrim nebom. Jedan iziđe, ali više se ne vrati. Jedan opet među njima ustane i priđe k njima i ište lulu duvana, baš od gospodara

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini.

velike kuće pred crkvom, krovove i zidove, donji deo grada, pa čak i šume i brda u daljini, pred trepćućim, dubokim nebom. Noć je prolazila u nekoj beloj svetlosti, koja je sipala kao sitna kiša.

Sa druge strane razlivala se voda u more blata, koje se prostiralo beskrajno, sa tamnoplavim nebom na sebi, do dna sveta.

svih žena, ali nijedan nije bio tako tužan i težak, kao taj prvi dan njenog brakolomstva, dan vlažan, hladan, sa sivim nebom.

U raskalašnosti na koju beše navikla, ona oseti kako ludi i kako bi rado ostala i duže, pod tim jako plavim istočnim nebom, koje joj beše pre tako dosadno, kao i ti bedemi, blato i uvek iste ribe na stolu, uvek isti razgovori.

im predlagali kockanje, behu im isto tako čudnovati, kao i dvorske dame, koje su ih pitale kako provode noći pod vedrim nebom.

praznih putanja, na kraju sa nekim belim stubovima, oni se rashladiše vetrom koji se jedva osećao, prijatan i lak, i nebom što beše celo jedne boje, blage i vodnjikave.

Padajući iz nesvesti u nesvest, prekidala je to jutro svaki dodir i sa nebom i sa zemljom. Ležala je nepomično, tamna kao lešina, oznojena, u postelji. Pa ipak se, pred podne, opet povrati.

ne bi pustio drugoga, mesto sebe, kad bi mu bilo moguće prohodati sad tom plavom, ustreptalom rekom, ili, nad šumama, nebom.

Uostalom, Ananija je bio tvrdo uveren da će ona izlaziti iz groba i hodati po selu. Pod mutnim i kišovitim, oblačnim nebom, što se pušilo kao od nekog dima, u blatnim i mokrim danima, u kojima su trske i vrbe, sve dublje stajale u vodi, u

Na dnu vidika pušile su se ljubičaste ravni i uznemireni trščaci, pod otvorenim, žutim, osvetljenim nebom. Reka je proticala, tamna, ispod zabrežja, nad kojim je bilo oblačno i mračno, tako da mu se činjaše kao da je on već u

Ljudi su umirali od srdobolje, po štalama i stajama, i pod vedrim, ledenim nebom, na tvrdoj zemlji, po kojoj se beše uhvatila snežna kora.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U Homolju, dete se uvek, čak i po zimi, kupa napolju, pod otvorenim nebom, u specijalnom vrbovom ilu bukovom koritancetu.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

među životinjama i biljkama, čini se, uvek pod čistim nebom, okruženi nedodirnutim i nezagađenim prostranstvom, nezavisni od svega sem od ćudi godišnjih doba, zemlje, vetra, snega

Zar je čitav taj napor dug hiljade godina bio uzaludan, bezvredan, ovde, na ovoj mokroj šljaci, pod ovim istim evropskim nebom i zvezdama, koje su gledali mislioci, čije je živote i dela vukla preko ove nesrećne zemlje; zar se, zaista, sve tako

Matavulj, Simo - USKOK

I ta povorka, uz gole, ljute krše, pod natmurenim nebom, bješe simvolična! Ti mrki đetići, prema kojima priroda njihova kraja vazda, i velike nacije, koje im, u času nevolje,

Tada graja dopre do vrška, pa se postupno utišava, sve na manje, na manje, dokle plane zanijemi. Tada, pod zvjezdanijem nebom, kroz mirise planinske, uz priželjkivanje slavujâ, lete tajanstveni uzdasi i tješnje se šljubljuju mlade duše.

Milićević, Vuk - Bespuće

I već se spuštao suton, sa nebom na zapadu još svježe okrvavljenim od sunca, kad se on lagano približavao stanici. Usput ga srete jedan njegov kolega,

Nju je spazio u bašti pored Une, jednog blagog jesenskog jutra sa izblijedjelim nebom i umornim i blagim suncem koje pozlaćivaše požutjelu, staračku, preživjelu travu.

Radičević, Branko - PESME

„No kad vijar strašno dune, Nebom tresnu plai gromi, Kad iz neba kiša grune, Vrelo nadme, most polomi, Nigde stana, voda svuda, Kud ćeš onda, dragi,

Cveće ljupko i dolinu, Stado, vrelo i planinu, Tiju reku, silno more, I pod nebom orla gore, I nad orlom šarnu dugu, I slavuja u tom lugu, I još njegov glas umilni Ti satvori, Bože silni.

sve sama prašina, S njom se titra pod nebom vetrina. Sve već stene smrska i rasturi, Osim jedne, toj se sad požuri, — Grdna, brate, beše stena ova, A u njojzi

Oh oluje, ao grmljavine, Pognale se nebom oblačine, Posuktale one munje lake Pa razdiru nebo i oblake, Dršće zemlja, pomiče se stena, Vihar čupa drvlje iz

Ta časti nam Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina: Već dan jedan — već i drugi eto — Pate janjci, pati vince kleto — Već i treći — amo, pobre mio, No već si

baš nestane Što smozgasmo mi dojako, Samo da nam vas ostane, Ao kveko, ao frako, Pa nam osta slava lepa, Dok pod nebom ima repa. 19.

“ XIX Ode bura, stoji duga, Krasno li se nebom vije, Pola radost, pola tuga, On je gleda, suze lije; Duge nesta, on siroma Dole glavu sad opusti, Daje bliže, k

Oh, oluje, ao, grmljavine! Pognale se nebom oblačine, Posuktale one munje lake, Pa razdiru nebo i oblake. Drkće zemlja, pomiče se stena, Vijar čupa drvlje iz

Eto časti Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina, Samo šteta, pobratime mio, Što ti divan tuna nesi bio.

seče Vlajko I taj Gojko i sokole Rajko, Nji trojica sa tri silna paše Po polju se bojnome poklaše: Dim i para kâ nebom oblaci, Zveka, cika padaju junaci, — Ali neću pričat ko tu pade, Ko mu ranu samrtnu zadade.

Dim i para kâ nebom oblaci, Joj, što čine srbinjski junaci! Ode glava, — To učini Rajko, Ode druga, — odrubi je Vlajko; „Ala! Ala!“...

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Bog radi svoj posao, a on svoj, i mirna Bosna. I opet je sve kako treba pod starim dobrim nebom. Zvijezde trepere, mjesec putuje, a dolje u mlakoj tami, na svojoj voljenoj zemljici, čovjek spokojno uživa u dobroj

* Zgomilali se na stanici ljudi s torbama, koferima i paketima. Puši se i ćuti pod oblačnim nebom neminovna rastanka. Predsjednik stiže na desetak minuta prije nailaska brzog voza.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Priroda jaka, vera iskrena, a duša neokaljana i čista kao izvor planinski. Žena mu, moja tetka, dobra. Nema pod nebom žene mekšeg srca. Zaplači samo, pa eto i nje gde plače i pruža ti, daje što ima.

Kostić, Laza - PESME

A što se diglo tako visoko, to bi da vidi, pa da uživa kako se roblje previja, kida. Ej, ropski svete, pod otim nebom! ej, zvezdice sjajne, štrecavi žuljevi na božoj stopi!

KOLO Mrak se crni nebom šeće, hoće da ga pokrije, pod pazuho glavu meće tamburice božije. Bleda glava, mesec bledi, mesec bledi punačak, svud

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Belino, svij se, laneno, u trubu, da Prvi danak obožen treperi. Pod palim nebom, s crnilom u zdeli, siromah jedan - čemu da se beli?

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

“ baka se sladi. Dremljiva ponoć po šumi lunja, a stroga baka na pragu kunja, drži u ruci od breze prut. A nebom dotle, po modroj vodi, skitnica Mjesec pučinom brodi, u moru zvijezda dukat žut.

Večeri svake on tako hodi i nebom kolo zvjezdano vodi. Baki se smješka lukavo lice, pa na put krenu tiho ko sjena, unuka prati nazorice oblakom

Stan mi je, možda, pomalo tijesan, al ja vam nisam odviše bijesan.“ Cvokoće Brko u mrkloj tami. „Pa taj se nebom pokriva samim! Otkuda samo toliki džin da dođe noćas u stari mlin?

GVOZDENI SAVEZ Munja nad Japrom oblake šiba, vatrene ribe blesak, kamdžija vrela nebom se splela, sad će se čuti tresak. Šapuće vetar, groma se boji, vrbama starim listove broji.

Jeseni svake ždralovi, eto, putuju na jug da traže leto.“ Od ždrala osta pod nebom tačka, zalud je oči traže. A Žuća svrnu na Tošu oči: „Čuješ li šta nam kaže?

Započe šišmiš nečujan lepet, iskri se nebom zvezdani trepet. Uz potok tama, slepa i gluva, zgasnuo svetla poslednji tračak.

U tom i zora rascveta ruže istočnim nebom, osvita znaci, nebo se žari, iskoči sunce, blistave strele kroz vrbik baci.

Tu ćeš da nađeš kovača starog, suseda moga, Marka. Kasno je veče, bura se sprema, oblaci nebom jezde, a kovač grmi čekićem teškim, iskiva zlatne zvezde.

Zašto te majka pustila stroga po hladnoj noći, bosonoga, u plavoj halji svilenoj? Čitave noći nebom se skitam, gde li je zvezda najlepša, pitam, dok modru zoru ne zovnu petli.

Preko noći proljeće nam dođe, pored Une uz vrbike lazi, bijele trešnje, blistavi đerdani, njegovi su vedri putokazi. Nebom plovi, ogleda se Unom lagan oblak, jagnje sviloruno.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Dobro veče. Vidim jasno njegovu veliku priliku pred manje mračnim nebom, ali čak ni po glasu ne mogu da zaključim kog je doba. — Dolazimo iz Belmontehe, ali nismo sve svršili.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka, da nebom zarudi. IV LASTAVICE — Lastavice, tico mila Kuda pružaš laka krila?

Ostaše mu mračne gore, Gde se Rudnik nebu penje I pod nebom orli bore, I ostade suro stenje: I tu spomen slave stare Diže crkve i oltare.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

i glagole broje, svetlosni meandri idu preko granja i prate arhisatrape znanja kako seju znake za sanjiva plemena i nebom otvaraju izvore mleka. Šta li će Balkan da uzdari ratove il fresku?

Oblačimo se, idemo, munja se kezi nebom kao zdravi zubi, ka Crnom moru pluta jedno posečeno deblo i jedno mamutsko stegno pokazuje svoje stidne dlake.

NOĆNA ŠETNjA DEČANSKOG Krune se krošnje na vetru dok spava uručeno mi stado, šetam gradom. Mantije se nebom viju, ja hodim u ubožničkoj vreći, u strahu su i vetri, crnilo u mahu, šta će biti od mojih kosti, trulež?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Pesma je zamrla, priče zanemele. Gledaju vojnici tužno u pustu daljinu, gde se zemlja sa nebom spojila, u ogromne prostorije, koje neprijatelj pritiskuje.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

“ 153. Trepni krilom, pod nebom sokole, Ispod krila cv’jet bosiok baci, Ne bi l’ cvijet na mog dragog pao, Ne bi l’ mi ga dragi sjutra dao, Sjutra

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

gde nisam bio... i gde nisi bila. Pod nebom, u ledu rumenom, gde zora spi, disaće jele što disasmo mi i stišaće zvezde osmehom i snagom, što ih je vetrova

Osetićete da i vama ide san i stojati pod nebom suzno goli; i leći ćete i vi u travu zvezdanu, gde ništa više ne boli...

Gospodo, ovu čašu, u slavu onog dana kad mu svezaše ruke. Beše jesenji dan, veseo dan. Pod nebom su kružile krilatice, a po ulicama su se lepršale novine, pobedonosno, nad lišćem žutim, poletelim, pa klonulim.

Trava je počela da raste. Ogromne terase spuštaju se sve dublje, među jablanove u daljini, pred nebom. U vodama su komadi neba.

Ogromni proplanci, i polja što se završavaju pred nebom, pričali su mi gorku istinu, da je ono što je za jedne san bilo za druge java.

Zamara me polako, tako da mi se ruke opuštaju sa stene, glava klone, i visoko, na vrhu zemlje, opkoljen surim nebom, osetim mutan osmeh. Šesti je dan kako sam ovde, i mali hotel, na vrhu jednog rta, još je veseo.

Sišao sam u zaliv, najmio ribara i izjadrio na more. Igrali smo po vodi, sa nebom i stenjem, i ljuljali se sa ostrvima. Osetih kako je stenje lako, i videh kako se obala prevrće.

I svud oko mene stoje ruže tajanstveno, spuštenom glavom. Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, ovde je svaka reč očarana ovde je svako srce očarano ovde se najlepša pesma peva svakog ubogog dana.

Tužno je ići čak do poljana, što tamo leže čak pod nebom, jer je gadno tamo reči crne jadati iz srca raskidana. I videti da od cveta do cveta i videti da od žene do žene i

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Firmament sijnu ko da plamti zlato, Pustinja svanu od svetlosti neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko glava — Lete i mašu

Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni, Gmižu tisući i milioni— „Hristos voskrese!“ — vazduh koleba Do kraja mora, zemlje i neba...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

mlada ode da natoči, a devojke počeše da pevaju: Uzabra' stručak do zemlje, Dado' ga dragoj do mene, Zakle' je nebom i zemljom: »Voliš li još kog', sem mene?« »Ne volim nikog, sem tebe, A odsad neću ni tebe.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

— navali radoznala gomila. — More, to je bio jedan inaet, — poče Mića, — jedan zulumćar da ga pod nebom i ovom božijom kapom nije bilo grđega, baš ka’ ono, ako znaš onaj naš Rudnički bik vođen što je, kažu, bio pred

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Neobrijani skretničar pozdravlja kasne vozove. Njega vrlo bole kosti: promeniće se vreme. Uopšte, dok mesec nebom rovari, Neobične se zbivaju stvari. Prošle noći, strašan se topot Čuo čak do u Sopot. Neki svu noć nisu spavali.

U blagom decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Visoko iznad zime, Pod nebom skoro — tamo su naše Livade i ispaše.

U tihom decembru, u kravljem dahu, U brdima što se dime, U gornjim selima, u Starom Vlahu, Levo ili desno od zime, Pod nebom skoro — tamo su naše Livade i ispaše.

Ako si krezub, zlatne ćeš imati zube! Ćelav? Nabavićemo ti divnu periku! Hajdemo, tamo gde se vali sa nebom ljube, U Montevideo, u južnu Ameriku!

Rakić, Milan - PESME

— Istok se vedri, zvezde gase... Zora. SUMORNI DANI I Opet se vraća staro vreme Sa niskim nebom mutnih dana, I oko suzi, usta neme, Sumorna pustoš sa svih strana. Mračno i vlažno ko u grobu.

II Rodismo se, draga, pod sumornim nebom, Mračnog zimskog jutra, kad vetri zastude; Ne dočeka niko nas solju ni hlebom, Ko tuđini pasmo među braću ljude.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Stradanje je krsta dobrodjetelj; prekaljena iskušenjem duša râni t'jelo ognjem elektrizma, a nadežda veže dušu s nebom kako luča sa suncem kapljicu. Što je čovjek, a mora bit čovjek!

Sve što biva i što može biti, meni ništa nije nepoznato; što god dođe ja sam mu naredan. Zla pod nebom što su svakolika čovjeku su prćija na zemlju. Ti si mlad jošt i nevješt, vladiko!

Kako su se duše prađedovske nad detinjem danas uzvijale! Igraju se na bijela jata, kako jata divnih labudovah kad se nebom vedrijem igraju nad obrazom svijetla jezera.

Pandurović, Sima - PESME

Život kroz dušu nabujalo struji. Ja imah vere, i verujem snóva; U mojoj duši pevaju slavuji Pod hladnim nebom oktobra i zime.

I struji Mladosti krv mi po žilama svelim; U mojoj duši pevaju slavuji Pod hladnim nebom oktobra i zime. I nad tim kolom, i nad zemnim svime Osećam gde se moje biće diže Drugome carstvu, besmrtnosti

I zato, valjda, uvek volim dane Kad oblaci beli plavim nebom plove I bacaju senke na doline one Nemira i suza; kad zelene grane Ljuljane vetrom nemirom prozbore O taštini sviju

bede Života u društvu, života bez boje, Zar, draga moja, jedino ne vrede Časovi kad smo bivali nas dvoje Sami, pod nebom il’ međ četir zida, Predani uvek voljno jedno drugom, Predani bez greha, bez sumnje i stida, Srećni u brbljanju i

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

lac-ma-nina!“ reče joj na uho. X Iza Lovćena, s mora se dizahu oblaci, kao vojske, pa letijahu nebom. Neki se prospi u putu nad Crnom Gorom, neki se savi kao čalma oko Durmitorove glave a preostali letijahu dalje nad

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

„Samo se bojim sunca, — odgovori Trojan, — i nikoga više pod nebom“. Sveti Dimitrije doznavši to, da konjma pune zobnice peska mesto ječma, a ljudima zakaže da svaki svojim petlovima

U rukama nosi bojno koplje: Gdje te stigne da te žigne, gdje počineš da pogineš! Hajde, nesretna nesretnice, nebom te i zemljom kumim, u morske širine, u morske visine, u duboke dubine: gdje pjevac ne pjeva, gdje krava ne riče, gdje

(Senka) 423 — Šta ne može voda odneti? (Senku) 424 — Šta ne može sunce pod vedrim nebom obasjati? (Senku) 425 — Šta preko slame ide a ne šuška? (Senka) 426 — Šta prođe kroz trnje a ne ogrebe se?

VALTAZAR: Taj car što se rodio, vladaće i nad nebom i nad zemljom; zato svi idemo da mu se poklonimo. MELHIOR: Svi idemo da mu se poklonimo i darove odnesemo kao caru i

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Kaluđer bojeći se da konji što ne učine čoeku, pritrči k njima iznenada, i zakle ih nebom i zemljom da svaki stane na svome mjestu, te konji stadoše. Onda kaluđer tače štapom najpriđe čoeka, pa konje redom.

joj kaže: „E moja mati, da ti vidiš kakva je to lepota, izvuče se iz one košuljice, pa je onda devojka što je nigde pod nebom nema.“ Onda mu reče mati: „Za Boga sine, pa da je oprostimo.

preša ovome carevu sinu da ide na vojsku, pa bojeći se ženi i đeci dozove svoju opaku mater i reče joj: „Zaklinjem te nebom i zemljom i svijem što je na svijetu: čuvaj mi ženu i ono što rodi, doklen se ja vratim.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

TANASKO: Posle pedeset godina, goskapetane, to ti se više ne razlikuje! To ti više nikog pod nebom ne zanima! MANOJLO: Kako da dokažemo? TANASKO: Tamo gde treba da se zna, zna se, i ne mora da se dokazuje!

Stanković, Borisav - JOVČA

VLADIKA A Vaska ti je, neka je, hvala Bogu, živa i zdrava, što niko nema. Gledam: izrasla je, razvila se i pod nebom mučno da je takve ima. JOVČA (tronut): To mi je, dedo, sve.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

A bedni i udručeni hristjani od kaluđera! No šta će im ovi kazati kad nigde ništa drugo pod nebom ne znadu nego - daj milostinju, daj sve, što god imaš, a ti umiri od gladi, i mrzi i proklinji sve ljude na svetu koji

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

U RODITELjSKOM DOMU 27 U DOZIVIMA 28 SKROVITO MESTO 29 MI STIŽEMO PADOM 30 NA NEKOJ PADINI 31 RASKRŠĆE 32 OPET POD NEBOM 33 POD NOĆNOM ZVEZDOM 34 NA RASTANKU 35 NOĆ JE DUGA 36 SLOBODA JE USAMLjENOST 37 BEZ LjUBAVI 38 U

NAD VELIKIM SIVIM PREDELOM O, grade, gde sam živeo Po suterenima, na balkonima, Smejao se, plakao, siveo Pod tvojim nebom, plafonima. Tu smo se tužno ljubili U senkama, po klupama. Tu su me veselo ubili I bacali po rupama.

RASKRŠĆE Zalutah, tajno, gde gomile jedu Pod nebom, na neki svetac, paganski, u leto. Čerečili su meso, hitro, ko oteto I zalivali ga vinom, sličnim medu.

OPET POD NEBOM Ostadoh da radim svoje jelo, piće. Opet pod nebom, a sâm: zuje pčele. Iz stajskog đubrišta: perunike bele.

OPET POD NEBOM Ostadoh da radim svoje jelo, piće. Opet pod nebom, a sâm: zuje pčele. Iz stajskog đubrišta: perunike bele. Umoran od posla — već, a tek — sviće!

Ja nikad sa dušom ovako blažom Ne stajah pod nebom gord, a mali. Gle: zlatno kube sred noćne vode. (To moje srce blešti u mraku.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Mislima brzo protiču dani kad je u njegovoj kući sve prskalo i tutnjalo od života, rada i bogaćenja. Nebom se razleže zvuk manastirskih zvona. Bog. Osluškuje strah u zvucima zvona i Tišini zemlje pod sobom.

Ali opet, zavide moj, i kuče bezubo i bezrepo, ti ćeš gristi sise što su godinama svake noći svetlele nad nebom moje postelje, a ja im se molih da padnu u oči i ubiju starost. Tebi će i otac i braća biti sluge.

„Nevin sam, ljudi!“ uzvikivao je Đorđe putem do Palanke, a noć je vrila od kreketa žaba. Kreket se rasuo zemljom i nebom, činilo se da i zvezde krekeću zvonko i otegnuto, a panduri su mu odgovarali: „Nisi nevin čim si Aćimov sin.

Čuje samo dva glasna disanja. ...Zvezda hitro, u luku, kao ranjen tetreb pada nebom na Prerovo; Đorđe naglo stade: za umrlim detetom pada zvezda. Skida šubaru. Ne može više da je nosi.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Vraćala se tek kad bi suton izjednačio pocrnele grane drveća s nebom, palila svetiljku i ostajala uz nju do zore. — Šta li to radi noću? — pitali su se susedi. — Da ne vrača?

Samo je ležao i bespomoćno zurio u daljinu, dok su braća već odavno, s drugim mladim galebovima, vladala nebom. Sada se čitavo pleme zabrinu.

Ponekad mu se činilo kako ga zovu da otputuje s njima, ali samo što bi zaplovili nebom, već bi se rasuli kao krunice prezrelog maslačka, iščezli prožeti suncem.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Jahao je, već star, pod zasenjenim nebom kasnog avgusta, i to mu se nebo, prvi put, nije odazivalo. Nebesa su bila zatvorena a drveta i senke skamenjeni;

je ka osvojenoj Stambol-kapiji a plamen ga je neki, lud i crn, izgarao i Uzun je počeo da se smeje, odjednom sam pod nebom koje ne zna za kraj. To mu je bilo drugo prolaženje. Posle, život ga je hteo na isti način na koji je i on hteo život.

trgovine u bujanju, ovde oceća i Uzun prolazi između različitog sveta čiji se govori mešaju i pletu pod zamrznutim nebom. Ide u Upraviteljstvo varoši Beograda, tamo, u dnu Velike pijace.

je automobilisti, udišu prolaznici a tama opstaje, nepromočiva i na suncu i na daždu, jednaka pod crnim i pod belim nebom.

u dnu Studentskog trga, kuckao noktom o zastakljen prozor, sav zadovoljan pod nevidljivim, ali moćnim, ali dobrim nebom, iz kojeg je vejalo, zadovoljvan što, jedva jednom, ne mora da se bavi vojevanjem no može da se bavi, kako je to posle

pored Dositejeve Velike škole i zgrade Praviteljstvujuščeg sovjeta hoda, kroz puste sokake, pod jesenjim prozračnim nebom punim iznenadnih rasvetljenja, samo pitomi beogradski ludak, onaj Ludi Nasta, praćen psima.

Riga je radije ostajao na palubi, sam sa vetrovima, nebom i tom nepredvidljivom vodom. (Stražare nije primećivao.) Slušao je, u sebi, nemir koji će uskoro, slutio je morati da

Ispunjen nemirom kao unutarnjom drhtavom košuljicom, gledao je, pod velikim nebom, taj grad. Na padini prema Dunavu, između razvalina i minareta, u zelenilu tako živom kao da priznaje samo trajnost

A nad tom četvrti koju su nazivali i Dort-jol, pod svetlim nebom, dizala se, između jablanova, gromadna razvalina. Iskošena prema prostranstvima nad Dunavom, videla se kao očerupani

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Kad dorasteš, kad razmisliš, Kaz'će ti se samo!“ J. Jovanović Zmaj V SIROČE Malena sam... i tica je mala, Što se nebom u zrak zavitlala; Lako j' tici, tica ima krila, Aoj krila, - kad bi moja bila!

Jabuka ćuti ka' nojca ista... Tvoja je dika zvezdica mala, Što tiho, lako nebom se njija; Nojca naiđe - zlato se mrači Al' tvoja zvezda sve ljupče sija! M.

Kliče veselo galeb nad plavom pučinom mora, I mirta sladosno šumi pod nebom žarkoga juga I pesma od nekud grmnu. Uz udar srebrnih struna Izvesno leventa neki pozdravlja srdačnog druga. V.

J. Dučić LXXXVI Daleko, daleko da mi je da bežim U predeo neki, i sâm ne znam kuda, I pod jasnim nebom i zracima svežim Da se tiho gubim k'o ledena gruda Pod prolećnim dahom...

A ja mrk i ledan. Moj se pogled diže gore, nebu, više, I pod nebom gledam na dah plavi jedan, I umirem tako, tiho, tiho, tiše... M.

Pa prekrstiv ruke na blažene grudi, Rujnu zoru čeka da nebom zarudi... V. Ilić XCVII ANĐEO TUGE Sa raspuštenom kosom, pod vencem od ljubičica, Spustivši bleđanu glavu na zvučnu

M. Rakić CXVIII BOKA Naša mila Boko, nevjesto Jadrana, Pokrivena nebom k'o od plave svile, Ljepša si od tvoje primorkinje vile, I svjetlija si od njenog đerdana!

Pod plavim nebom divotna dana Grmi i zvoni; Gmižu tisuće i milioni „Hristos vaskrse!“ vazduh koleba, Do kraja mora, zemlje, i neba...

St. Luković CLVIII O ZAŠTO? O zašto smo se, zašto smo se sreli Na mrtvoj stazi opora venenja, Pod mutnim nebom maćijskog jesenja! O, zašto smo se pogledali, je li?

K'o vrelo gvožđe duša mi se kali U ognju krvi, i suzi što vrca! „I evo Ti se teškom kletvom kunem; Zvezdanim plavim nebom nada sobom, I zemljom, gde ću mrtav sam da trunem, Životom svojim zemaljskim, i grobom, „Životom večnim - i raspetim

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

S. MILUTINOVIĆU (Na Cetinju 1. maja 1845) Da, svagda mi dragi nastavniče, srpski pjevče nebom osijani, zadatak je sm'ješni ljudska sudba, ljudski život snovidjenje strašno!

Šar svakoji jedne veličine, sa našijem svaki jednak nebom u svjetlosti i u opširnosti. Visio se u svaki šar prestol, kako što je naš prestol vrhovni, na prestol je u

crni u njem neba gordi adskim samodržavijem, zaslužena to mu je nagrada i njegovu zlobnu legionu što su s' digli nebom zavladati, višnjeg tvorca prestola lišiti.

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Ali ga nestrpljenje i radoznalost poteraše dalje i on kroči brzim korakom napolje i nađe se pod vedrim nebom. Tu zastade kao prikovan.

Zemlja okrugla ploča sa Jerusalimom u sredini, zapljuskivana sa svih strana okeanom, a prekrivena, zajedno sa morem, nebom koje ima oblik zvona. Iza toga zvona, na jednom kontinentu na istoku, nalazilo se carstvo blaženih.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

On je megaloman, boluje od délire deѕ grandeurѕ, i on je bezdušan kao niko, najbezdušniji stvor pod nebom. Dovoljno vam je to: da jedan sam Nemac može odjedanput uništiti pet stotina ljudskih života, pa da se, posle toga, osim

gromkom radošću samoće, usred moje prirode koja me voli, i pod mojim blagim, mojim slatkim, milim mojim nasmejanim nebom. Ja sam bio naslonjen na drvo a cveće mi kolena milovalo.

Oh Bože! Bila je nedelja. Pod nebom, u plavom vazduhu, lebdeli su beli golubovi. Kraj mene, veseo, živ, bujan, bistar, kristalan, blistao se, čavrljao,

— Vi se sećate — veli — koliko nas je bilo na prošlom zboru, onda kad smo ga o Troičinu dne držali pod vedrim nebom, baš tamo kod zapisa? — Sećamo se — odgovara narod.

Kako su, danas, divne te noći, prospavane „pod vedrim nebom“ — kako se kaže u ratnoj službi! Ali nebo, na žalost, nije bilo nimalo vedro.

stoji, u nečem što je bilo slično prozračnoj odeždi maloga anđela; onda, usred čarobne šume, pod svetlosjajnim nebom što uliva onu sreću od beskrajnosti neizmerne i pune sunca.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

teško da je nađu, jer kad prijeđu divlju planinu i veliko more, onda će ih sresti gvozdena planina, koja je svezata sa nebom i zemljom; nego na kraju te planine ima lijeska i u njoj tri mladice: da ukrše te mladice, pa da prekrste na planini,

Sad prijeđu preko mora i otidu dalje. Najednom srete ih gvozdena planina, koja se svezala s nebom i zemljom. Sad carev sin pita: — Šta ćemo? Sve smo nekako prešli, ma tu nećemo.

Petković, Vladislav Dis - PESME

Prilazi mi jedna zemlja snova, S belim nebom i crnim očima; Prilazi mi šum lepih vetrova: Miris tuge vidik mi otima. Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom

Kao eho sreće, bez šuma i glasa, Preko tajnih snova visinama stremi, Kao zora nebom zračno se talasa, Kao veče u noć gubi se i nemi.

K'o duga nebom posle mnoge kiše, I moja nada pojavi se tada Nad ljubavlju mi, i lagano briše Duboki očaj i tragove jada.

Ja danas imam jedno trulo vreme. S prestola tajni i snova i zvuka Ja sam se naš'o posred niskih strasti; Pod nebom crnim od ropca i muka Ja sam se naš'o u zemlji propasti S prestola tajni i snova i zvuka, Ja sam došao bez bola i

nebo, zemlja, sâm tičiji klik Pričaju o nadi što ti krije tama, Javljaju se misli, gde si uvek ti; Misli, i još borba s nebom i željama. Otići će borba. I doći će sni I ljubav i radost pod tvoja okrilja, Moj zavičaj nege, gde mi odmor spi.

Još nam duše mogu da drhte od milja, Lepote, što pruža daljina i san: Da se zaboravi i život bez cilja, I kuća pod nebom ovaj stari stan, I bol koji živi, nemo sreću skriva, Kao suton sunce, kao zvezdu dan.

SA KRINOM U RUCI Kada bude leglo pokolenje moje S njim ću i ja leći na krilo Vardara, Pod prostranim nebom otadžbine svoje, U odblesku duše velikog ratara.

su ostali i ispred forova, U ogromnom broju i sa mnogo jâda, Što ne trunu mirno kraj svojih borova, Već pod tuđim nebom i ispod korova — Oni su ostali kraj Jedrena grada.

Otići će borba. I doći će sni I raskoš i život pod tvoja okrilja, I zavičaj rada, gde nam snaga spi. U kući pod nebom punoj sunca, bilja, U kući nejasnoj i čudnoj k'o san Srelo se nas dvoje i život bez cilja.

Ostalo je još kod mene vreme, koje I sad čuva moje dane, moju mladost, Sve sudare zemlje s nebom, sve dvoboje, Gde su redom poginule moja radost, I lepota, i misao, srce moje.

Lagano, sporo, bude se gore, Svud život cveća veselo raste, Zemlja se brzo sadi i ore, Nada se diže k'o nebom laste; Lagano, sporo bude se gore.

Nema očiju za dubok mrak. Ne peva tica s umrlih grana. Dobro mi je danas tu, pod tuđim nebom, Al' mi srce trune za mojom kolebom. Što je najcrnje za ovaj mah, To je što nemam ni malo moći.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Tamiški ribari su je pripremili na tradicionalan način, u kazanima nad otvorenom vatrom i pod vedrim nebom. Pred zalazak sunca manja grupa ljudi, pozvanih na večeru, stigla je pred ribarsku kolibu na obali Tamiša.

Mnoge noći proveo sam u vinogradu moje majke zavijen u ovčiju kožu pod otvorenim nebom i posmatrao zvezde koje sam gledao pre petnaest godina, kada sam pomagao govedarima da čuvaju volove u vreme zvezdanih

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Nego, čovek snuje, a bog određuje! Iznenada obrnu vreme. Radeći preko dana, opaziše kako se nebom k severu vucare svetli oblačići što su izgledali kao raščešljano runo.

I nad tom skladnom pitominom dižu se visoke goleti, krcate potočina, špilja i gudura, čiji se vrsi ljube s natuštenim nebom olovaste boje, koje je boje i zemlja gdje se teško živi, a otkuda su nju dolje u grad doveli.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

da ga reartikuliše u njegovome ljudskom osnovu kao iskonski čovekov poduhvat da svoje postojanje pod beskrajnim zvezdanim nebom osmisli tako što u svojoj kulturi preuređuje i simbolima ispunjava prirodu, a u prirodnim zbivanjima pronalazi obrasce i

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Zanimljiv je još jedan detalj u vezi s Dafininim očima, nebom i Aranđelom. Postoji slika - u vreme sahrane gospože Dafine - koja je istinski jezovita: babe vade iz kovčega

slične „boji zimskog neba, hladnog i čistog”, što je i boja Dafininih očiju; kao ptice podnebeske, dakle opet veza s nebom, s nebeskim prostranstvima; kao ptice koje simbolizuju ljubav; najzad, kao ptice koje se mogu naći tačno tamo gde se u

Štaviše, Crnjanski je razgovor u sobi jednim veoma zanimljivim postupkom povezao i sa „beskrajnim, zvezdanim nebom”. Učinio je to tako što je frazeologizam „padali su sve dublje u prepirku” preokrenuo u „padali su sa svojom prepirkom

Dunavom je mogao dogledati vrlo daleko, duž obala, od kojih je jedna bila žuta i visoka, pod nebom, a druga razlivena u poplavama i travuljinama, u dubini”.

kojim je njegovo oko gledalo - mogla učiniti da se pred njim obale Dunava kanda razjape: jedna je visoko izdignuta, „pod nebom”, a druga je dole, „u dubini”.

I preokreće se tako da se pogled njegovog oka - prvi put u romanu - poklapa s nebom. Na početku četvrte glave Aranđelu se na Dunavu, nedaleko od njegove plavo-žute kuće u Zemunu, prevrće čun.

Jer, i to bi bio drugi moment, pod otvorenim nebom a nad vodama, ili pored voda, lako se postiže odražavanje ili ogledanje.

Katkad se senke i odrazi pod osvetljenim nebom i na vodi pojavljuju, i ponavljaju, iz scene u scenu. Postoje, međutim, izvesne scene u kojima se njihovo ponavljanje

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

„Hoćemo l’, deco, dočekati zoru?“ — „Hoće l’ nas, majko, strah il’ glad umorit’?“ Pod mutnim nebom nevoljnici ćute; Niko ne viče: pomagaj nam, svete Al’ srca valjda ne traže jauke: Darežne ruke nek’ se same sete.

Plačimo svi što znamo Vrednost života tog, A Đorđa neka nebom Nagradi višnji Bog. 1887. ODVEST na vest da je Rački preminuo Zvezdo uma, duha i vrlina, Mnogo viša od vremena

Miljković, Branko - PESME

Taj san je u noći produžetak dana i puta. Šta si ptica ili glas koji luta pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog na vrhu Lovćena s čelom punim sunca, tamo gde ne postoji vreme, gde jedna svetlost

Ponovi dan zbog nezahvalnog tela Što suncu uzvraća senkom i pesmu kvari. Vrati čoveku usamljenom pticu: Pod praznim nebom plaču sokolari. Dozovi utve s gora u predanje. Sastavi čula pesmom da ne venu U noći tela.

Prazniš mi koleno i uzimaš srce Žuri, krug opevaj, nesreću prevari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod praznim nebom plaču sokolari. GOJKOVICA Itako budućnost mračnoj nadi posta Sužanj i talac zlo životu verno.

preko neba Sto razbojnika na mestu anđeoskom S budućnošću se šali SUZA Hiljadu violina — krilatih pasa Preleće nebom i jeca S istoka prema zapadu Samo je suza bez senke Vodo moja napaćena Iza tebe zvezde se raspadaju I nariče

Petrović, Rastko - AFRIKA