Jakšić, Đura - JELISAVETA
(Staniša odlazi.) KNEZ ĐURĐE: Ta znao sam ga, nebrata moga! Razumevô sam podlaca toga I gle, gde pustih da me otruje Rečima jetkim zmija pogana?... Pa i tog anđela!...
ječi planina, A postolje se moga prestola Uznemireno trese poda mnom, Kô da mi glasi skoru pohodu Krvožednoga moga nebrata?... JELISAVETA: Je l’ i to san? Snevam li ja? Oh, ako snevam, de, probudi me! Zvizni, o Đurđe!...