Jakšić, Đura - PROZA
skupljenoj gomilici golih sinova što se, čakljama i budacima naoružani, nalažahu na obali divlje reke da iz njenih mutnih nedara iščupaju poneku kladu da posle njome svoju sirotu porodicu zagreju.
— Jesam, učitelju. — Pa šta si doneo, de kaži, blago učitelju!... Milisav izvadi iz nedara jednu pljosku rakije, pa je mete pred učitelja na asuru.
jedanput, kad je pijan iz Kragujevca kući došao, stade se svlačiti da spava, ali u svlačenju, nekako, ispadne mu iz nedara jedna zlatna grivna i par zlatnih minđuša. Zlato sinu, a mati skoči, uplašena. — Otkuda ti te minđuše i te belenzuke?
Ta tu je ona divota iz Gruže, tu je njen Milan!... I on se u muci grohotom smejao... Posle toga izvadi iz nedara jednu šarenu kesu, od svakojakih perlica štikovanu. Takve duvankese nije nijedan momak u celome Planincu imao.
Zatim izvuče iz nedara jedno parče konopca, rastezaše ga, probaše da l’ je dosta jak... Pa onda zadovoljno prošaputa: — Ovo malo trudi milion
— reče učitelj, a u sebi je pomislio: i ti si ostareo, pa te je i pamet izdala!... Sremac izvadi iz nedara jednu perlama iskićenu kesicu, pa je pokaza učitelju. — Poznaješ li ovu šarenu duvankesu? — pitao je učitelja.
On nije kriv!.... Stari Sremac iznese iz nedara konopac i duvankesu... Stojna obori oči dole, a modre usne samo se micahu, ne mogući ništa za svoje opravdanje
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nego svejedno tu je glava šećera!...« I nestade ga. Radan se prekrsti, izvadi peškir iz nedara i ubrisa se od znoja, pa potera volove. Petli učestaše. U samu zoru stigao je kući.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela!” Onda izvadi iz nedara kuticu s ogledalcetom i stade kovrčiti zolufe. Nesreća je to što ona, i kad uđe u kuću Đenadićevu, osta maznica, kao
Al' što će ti? Daj mi je, molim te! Izvadi njenu sliku iz nedara i dade mi je, pa briznu u plač i turi glavu meni na grudi: — Bato, bato! — Ne plači, sešo, — rekoh joj.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
šta će ti to? Baci to. Imamo kući to. — I počela bi da mu iz pojasa, nedara ono pruće, kamenje, krpe, što je on uz put pokupio, vadi, čisti. Ali on ne da, prigrćava ono što mu ona uzima.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ali konj zastade i ošinut snažno tesakom po sapima uzjoguni se još više i osta kao ukopan. Tada čovek izvadi iz nedara neki dugački, prljavi peškir pa životinji, na kojoj je drhtao svaki nerv, zaveza oči.
Afrika
Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše. Zatim odlazi u galopu žutim peskom; nestaje u zelenilu.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Šapućući, sa suzama u očima, Varvara je, tu, predala Pavlu pisamce, još toplo od njenih nedara, namenjeno Trifunu, koga nisu mogli sačekati. Ona je Pavlu dala to pisamce, kao amanet, da bi ih izmirila.
Teodosije - ŽITIJA
Potom kralj Vladislav, spremivši carsku bagrenicu i sve što je potrebno za podizanje svetoga tela iz zemaljskih nedara, zapovedi da se svrši služba svetome o spomenu njegovu, a sam sa svojim episkopima, Dok se služba svršavala, otvori
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Mlada za vreme venčanja malo podigne pojas, te to semenje iz nedara padne na pod. Ovo se radi da mlada ima poroda i da lako rađa.
se obavlja ovako: žena iz susedstva koja će dete zadojiti „ispeče tri zrna pasulja, pa ih stuče i s mlekom iz svojih nedara pomeša u ložnici (kašici), i onda sipa detetu u usta te ga zadoji, a u isto vreme i sito mu drži na glavi da bi bilo
Radičević, Branko - PESME
luča ta sunčana, Divno mesto, puno lepirića, Puno tica, i puno cvetića, Puno lipa i druge divote — Baš mi srce iz nedara ote.
— Već noktima spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju hladnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već — oh muko! on se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Još pogleda — jao mili Bože!
“ Već ga stiže, već — oh ljutih jada! Obrte se Tale iznenada, Pušku malu na Srba obara, Pogodi ga sred živih nedara, Pade Stojan s konjica pretila: „Zbogom, Milo, jesi pogodila.
Silni oganj iz nedara bije, Plamti, bukti, u drvo se vije; Drvo gori, gubi se i troši, Meni danci za lošima loši. Jošte malo pa sam pra
Na kraj već stiže, skoči na obalu, Potraži odma svoju izbu malu, Tu žića knjigu vadi iz nedara, Na sto je meće, pa knjigu otvara; Još perom oštrim u srce se bode, Pa krvcom svojom vako pisat ode: — Smeje se
Naš Stojan grdnu preturio muku, I zlato uze zlotvoru iz ruku, Još njemu dušu iz nedara trže, A grešno telo na zemljicu vrže, Srdašce njemu moglo b' biti sretno, Al' zašto katkad on tu šeće setno, Pa za
Spomenuti ovde moram, Jera tvoje pusto ime Po srpskima puče goram'; Tvoja pesma od Lazara Taknu srce sred nedara. 18. Ti zapeva od Miloša Što Muratu za vrat stade, Spomenu mu druga loša, Prokle Vuka što izdade.
jeka Nosi nešto iz daleka, Nosi glase; on i sluša — Sve tužnija njemu duša, Sve se teže jad obara, Trza srce iz nedara; Al' sa čega i sa koga? O, ne pitaj, tako t' Boga!
Medved noktim' spopao ga teško, Već mu kida to meso viteško, Već na zemlju crnu ga obara, Već mu čupa srce iz nedara, Već... oh, Bože!... On se iz sna prenu, Pa desnicom ka srdašcu krenu. Da li nešto zaista ga davi?
Još je gore, kada sred nedara Srce jadno tugom zaudara, Kad ukrste misli svakojake, Kako munja kroz mutne oblake; Jedna misâ za drugome iti:
Juriš čini Usein Stojanu, Al' ga ščeka Stojan na šešanu, Sred prsiju prozor mu otvara, Ugrabi mu srce iz nedara, Al' i turska jedna puška kresnu, Pa Stojana te u sisu desnu, Te kroz prsi udari ukrivo, Pokvari mu ono srce živo.
danak; Zatrpane one iskre male Sad u silni plamen se sagnale, Onaj plamen što nebo otvara, Što srdašce vadi iz nedara, Te ovoga srce daje tome, A otoga opeta ovome, Da ne može, kô bez srca svoga, Jedno, brate, biti bez drugoga.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
i da bi majku ućutkala da se ne prepada, ne viče, ne pita je što ona takva izgleda: raširenih, nabranih očiju, upalih nedara, i do tad sveže, jedre, sad izlomljene gotovo iskuvane snage, očajno je ućutkala: — Ćuti, nane, molim te!
Kostić, Laza - PESME
se, ko će da ga pre odnese, da zvezdanu kadi Nogu njegovom i njinom bogu: — Tako mene zvuci lome u živome srcu mome, iz nedara da ga nose, jedni mame, drugi prose, jedni prete, drugi tuže; — »Oj, davori, jadni sluše, »bela vilo, oj davori, »od
Ja podiđoh tom udaru, al' od žešćeg od udara, od očiju, od nedara, osta rana bez vidara! — oh al' evo što je vida, što je skida!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Idući starac dalje, ožedni u putu, pa siđe na reku. Kad se sagne da pije vode, a ono mu novci ispadnu iz nedara i potonu u reci.
uze nož da ribu rasplati, ali se ne malo začudi kad u utrobi ribinoj nađe svojih trideset forinata što mu nehotice iz nedara ispadoše u reku kad je ono vode pio. Pristavi ribu uz vatru, pa otrči na pijacu da kupi i malo brašna.
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
Ja da sam išo u čkolu, kako su me zvali, eto Vučko gospodin; a ćirica, rđava posla. (Izvadi jednu knjigu iz nedara.) Valja da se uči. (Počne čitati.) 2.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Dreknu Tanasije i pokuša da se skloni, ali konj drži košulju, i jabuke i šljive rasuše se iz njegovih nedara. Vojnici prsnuše u smeh, a nasmeja se i potporučnik Aleksandar.
— Kod moga Tase! — setih se odmah i pozvah ga. — Imaš li duvana? — Pa koliko dao bog — raskopča se i iz nedara izvadi ulepljenu kesu punu nekih izlomljenih cigareta i sitnog duvana.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
I kad ti na licu plane plam, bludan i stidan od dara skrivenog pod srcem sred nedara: ja otac biću tužan, što ne ubih, ja otac biću tužan, jer ljubljah, što nisam više krvav i sam.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
žuri da ti donese svoje »lepse« kruške, jabuke, oraje, šljive i — purene zelenjake (babice), što svakom, po dva-tri, iz nedara vire...
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vukašin će pojesti imanje. Da skoči s kola, slomi pušku o točak, zavitla u Vrzinu kesu iz nedara i pođe pešice po prtini? Da zapeva u inat svima?
Zamilkuje slugama. Živim crnje od manastirskog psa! pesnica odskoči od stola. I tebe grejem na rebrima, izvadi kesu iz nedara, prosu nekoliko dukata na sto i zagleda se u njih.
Kasnije, izlazeći iz sobice, sa lica obrisa zrna pšenice. u toploj postelji i mirišljavoj vlazi Simkinih nedara i butina, cele noći grčila se jedna nada i jedna nedoumica: možda će se Bog smilovati njemu.
Dešava se to.“ „Mučenička smrt“, rekao je Vukašin. „Lepa smrt“, rekla je moja mati, istresla mu žito iz nedara i pokrila ga guberom kojim se u vodenici noću pokrivao. Zvona lude i za trenutak lome sećanja. Ovo je moja buna.
sa štapom preko leve ruke, iziđe iz opštine, stade na prag, ispuni vrata strogošću i snagom, izvadi opštinski pečat iz nedara, podiže ruku uvis da bi ga svi videli, i viknu: — Vidite li ga, braćo? — Vidimo! Dugo se rumene otvorena usta.
da mu počisti sobu, vesela; on je, pomračen, skočio iz ubilačke zasede, navukao rezu, približio joj lice, izvukao iz nedara kesu s dukatima i prosuo ih na krevet. „Vidiš li ovo?“ promucao je gledajući u žutu gomilicu.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— E pa da kažem — pristaje onaj pošto je nešto smislio. — Kad je babo ono proletos sij’o, ispao mu iz nedara! — A ja! E pa, more bit’, more bit’, — popušta Iketa — samo zakuni se na to, pa nek ti je alal!
neke šnajderske mustre od štofova, pa na onom paketu zaklinje seljaka da je dukat zaista ispao proletos babu iz nedara kad je sij’o na mestu zvanom „Osoje“, i kako pravo govorio tako mu Bog pomogao ovoga i onoga sveta, a ako pak laže
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Naopako, šta učiniste! ... A novaca? Đurica izvadi iz nedara smotuljak i baci mu u krila. — Broj! — reče mu Đurica. — Lako ćemo prebrojati, no dede pričaj.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Devojka uze jedan prsten i jednu ukosnicu, i, izvadivši iz nedara nekoliko jaja, poda ih u zamenu staroj pretrgi. Zakitivši se time, beše zadovoljna i jače stište ruku svome Marku.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Imam ja para, ne me žalite!... I drhtava ruka starčeva snažno izvuče iz nedara prljavu prtenu kesu, pa mi je baci na sto. — To su lire i dukati. Još pet puta toliko će donesem... i...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Jakaba) Onomad sam čudan sanak snio: Šećući se preko trotoara Nađoh što je neko izgubio, Nađoh neče srce iz nedara. Podigô sam mlađano srdašce, Da ga plahi ne pogaze ljudi; Pođoh dalje, tražeći mu gosu, Da ga vratim u rođene grudi.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Krišom kao slučajno, vadi iz nedara gri-gri da bi lepše izgledao. Divne minđuše. Zatim odlazi u galopu žutim peskom; nestaje u zelenilu.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
RADAK: Bogme si, bako, zlo udesila, Al’ takom pesmom vuk se ne plaši. STANA: Al’ će i lava ovo stišati! (Vadi iz nedara zapečaćeno pismo, pa ga pruža Glavašu.) Ovo je pismo od muselima, Upućeno je samom veziru...
Milostiv tvorče sviju naroda! Nevidan štite roblja nesrećnog! Imperatore sviju svetova Što iz nedara zračne odežde Gromove vadiš pravde večite, Te njima rušiš tvrde palate U kojima se roje grehovi Iz gadnih rana
Il’ sam onako, tek za ćefinu Vezirske moći, sebe morio?... HASAN (vadi iz nedara pismo vezirovo): Ako što vezir vredi pred tobom, Onda i ovo ima važnosti... GLAVAŠ: Dela, šta piše?... Prouči sam!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
i dopustite da iziđem, pa ću drugi put doći. — Znam... nije potrebno. Kod nje... kako hoćete. — Ona izvadi ključ iz nedara, diže se i priđe vratima. Ali nije otključala. Posmatrala me je. — U mojoj ste vlasti... A sad, poljubite me!
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Kad tako nekad jutrom poranim I sa vrhova našeg Lovćena U mutno more pogled utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću silu gde peni, — Pa bojeći se gneva božijeg, Kâ onaj iver ljudske ništine Što se na
VL. VAVILA: Hoćemo, kneže! VUKSAN (za sebe): Hoćemo svi — Al’ bome ti — Kad grdnim nosom kine garonja, I iz nedara stane sipati Užasne svadbe crnu jabuku, Lubarde bojne i baljemeze — U crkvu ćeš se, oče, sakriti...
Jakšić, Đura - PESME
ječi, stenje, Lomi drvlje i kamenje; A sa krova zapaljena Puno gara, dima, žara Povijajući, sila njena Često sipa iz nedara A u nedro graničara. „Na bajonet!... Na noževe!...
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
LjUBIČICA (IV) ĐURA JAKŠIĆ Ranjen soko razgovara, A sluša ga cvet – Mirisom bi iz nedara Da okadi svet: „Sloboda je lepa deva Ko najlepši san, Puna milja i osmeva Kao dobar dan.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Kod babe? Kako ona? Koliko se radovala kada vas je videla i čime vas je dočekala, poslužila? (Vadi im iz nedara cveće): Pogle, koliko vam je cveća nadavala. Zbog vas sigurno celu baštu obrala!
MIRON (čisti Paraputu od zemlje): I gde ovoliko zemlje i blata nađe? Sav se zemljosao. (Vadi iz njegovih nedara kamenje i zemlju.) PARAPUTA Je li za Svetu Bogorodicu to uzimaš od mene i čuvaš?
Šantić, Aleksa - PESME
Mesec je ljubavnik njeni, On sjajem budi je i krepi, I pred njim otkriva ona Sve tajne nedara lepi'. I cveta, i gori, i blista, i u vis gleda iz dola; Miriše, plače i drhti S ljubavi žarke i bola.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Ona je živi primer ženskog junaštva u mučnoj istoriji naše zemlje. Sakrivenih kosa ispod kalpaka i nedara ispod dolame, naoružana oružjem i ljubavlju i mržnjom, ona je ovaploćena želja narodna da sve što živi i što je u življenju