Radičević, Branko - PESME
Zuku; Al' eto ti na njeg' Abdul-bega, U Turčina nema ga boljega; Tri Srbina već na zemlju svali, Pa sad pušku na Nedeljka pali, Ali puška od gose je gora, Zgađa Srba, pogodila dora Baš u čelo de zvezdu imaše, Lake noge smesta ga izdaše,
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Pa se već uveliko počelo da pogovara za nekog Nedeljka. Znala je i koji je taj. Odskora je otvorio bakalnicu. Prvo je bio sluga, pa, pošto se oženio sluškinjom svoga gazde i
Što ja ćutim? Što ja nju slušam? I vratila se, da je pita zašto neće. Zašto neće Itu, već hoće Nedeljka, udovca, siromaha, te opet ona, majka, da i dalje strepi za nju, da joj opet krišom, kradući od snahe, donosi.
A možda bi je i bili, da Anica nije izgledala tako izbolovana, izlomljena. Samo je odgovarala: — Za Nedeljka hoću. — I skupljala je, grčila svoje vrele oznojene šake. — Za Nedeljka hoću — jednako je govorila, umirivala braću.
Samo je odgovarala: — Za Nedeljka hoću. — I skupljala je, grčila svoje vrele oznojene šake. — Za Nedeljka hoću — jednako je govorila, umirivala braću.
— Za Nedeljka hoću — jednako je govorila, umirivala braću. I to ne što je istinski za Nedeljka htela, volela ga, već da bi se braći, materi, kao umilila, te da se oni ne ljute na nju...
i da se ne bi toga oni bojali, kao da ih uteši i skine im tu brigu s vrata, ona im je revnosno odgovarala: — Za Nedeljka hoću... I to sve zato samo da je ne pitaju zašto za Itu neće, kad je on bolji, momak, bogat...
I posle, majka joj sa ženama iz komšiluka, ma da Anica nije dopuštala, silom, dogod se za Nedeljka nije udala, venčala, otišla odatle, iz pokojnikove kuće, svake noći su sedele oko nje, čuvale je i kao branile od
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
— kad skidaju kale i smerno se klanjaju pred Markom oni isti čauši koji su u crkvu konje nagonili i bičevali protopop–Nedeljka; ili ona kad Miloš Vojinović daje šićardžijama konja „na razmjenu“; ili ona kad isti junak čobanskom mudrošću zbunjuje
Piše knjigu Vukašine kralju, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga lrotopop-Nedeljka, neka dođe na Kosovo ravno, da on kaže na kome je carstvo: on je sv'jetla cara pričestio, pričestio i ispovjedio, u
Piše knjigu despote Uglješa, piše knjigu i šilje čauša do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeljka. Treću piše vojevoda Gojko, i on šilje ognjena čauša; a četvrtu carević Urošu, piše knjigu i šilje čauša.
su silni od silnijeh, te ne kćeše konje odjahati, no u crkvu konje nagoniše, potegoše pletene kandžije, udaraju protopop-Nedeljka: „Brže hajde, protopop-Nedeljko, brže hajde na Kosovo ravno, da ti kažeš na kome je carstvo; ti si sv'jetla cara