Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
A tu bili već došli i oni hrabri ̓ajduci: Damjan i Grigorije braća Nedići iz Osječne, Đorđe iz Ostružnja i iz Kutišice Damjan. (Oni su svi posle na Čokešini izginuli.) Februara 25.
Hteo je Jakov oko manastira busije praviti, pa onda s Turcima boj zametnuti i onde i̓ dočekati, no Nedići nisu hteli, nego izađu dalje k Lešnici i boj zametnu, a Ćurčija Đorđe uzme svoje društvo i ode u Cer a ne u boj.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ To rekoše, pa se poslušaše, svi šarene puške potprašiše, pa Nedići naprijed pođoše, a za njima Damnjan Kutišanac, za Damnjanom Damnjanović Panto, a za Pantom družina ostala.
Đe je sreća, tu je i nesreća: kad se sedam navršilo sata, ev’ Nedići rana dopadoše, — prebiše im Turci obojici iz pušaka noge do koljena; obja sjela jedan do drugoga, oni viču, rekô b’
potoka, na visoku brdu goletnome; ta znaće se njino razbojište dok je Cera i Vidojevice i na nebu sunca i mjeseca, đe Nedići jesu poginuli u subotu na Svetog Lazara pred Ristovo pred Cvjetonosije.
Jadar i Rađevinu, no zato što je pri tome radio protiv interesa Jakova Nenadovića — bio je ubijen od njegovih ljudi. Nedići Damnjan i Gligorije bili su rodom iz Osečine (u okolini Valjeva). „Istakli su se kao hajduci protiv turskog zuluma.