Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
god. dođem u Vjenu po drugi red s prošenijem iz Zemuna, odakle sam 9. dekembra pošao. 16. dekembra javim se g. Nedobi i predam jemu pismo od naroda s pečati poslato i objasnim usmeno, kakovo je sada stradanije u Srbiji i pročaja. — 17.
— 17. dekembra rano u 8 sati odem g. Nedobi i sve mu po redu prostranije izjavim: da sam doneo polnomoščije i pečate vojvodske, da možemo po sovetu nji̓ovom pisma
19. dekembra prepiše g. [Dimitrije] Davidović i [Dimitrije] Frušić i odnesemo po treti red g. Nedobi uveče, i tamo ono prošenije i prenoći; i Nedoba povadio iz toga neke glavne punktove, te i̓ on u kancelariju predao,
— I dade mi Bulgakov cedulju pod pečatom, i odnesem je Nedobi, koji odma ode Bulgakovu na razgovor. — Kod oca Ćermana ručam, i s njim odem u sekretara Danilovskog preporučiti se; on
21. dekembra prepisao je g. Frušić i odneo sam Nedobi, vidno i odobrio tj. prošenije na cara; i kazali smo da su isto tako i na druge careve, samo što su imena izmenjata.
Nedobu” i pročaja. Odem odma Nedobi i kažem da sam bio kod Bulgakova i šta mi je rekao. Nedoba kaže: „Dobro, ježeli mnje oni skažut čto nibud, to ja vam ne
Nedoba skazal da nema jošte nikakvoga. 24. dekembra rano oko 9 sati odem Nedobi i pitam: ima li kakav odgovor, — kaže da nema, no da odem kod Bulgakova da ga sam upitam.
Naš car vsja znajet, no vi poskorite davat”; i skazal nam da prošenija budu gotova na sve careve. To veče odem g. Nedobi, i kažem da je obnadeždio da će biti audijencija i kazao nam da pročim dajemo prošenija.
1. januara 1815. god. Nisam odlazio g. Nedobi. 2. januara takođe, imajući posla drugima odlaziti. 3. januara rano u 8 sati odem g.
god. Nisam odlazio g. Nedobi. 2. januara takođe, imajući posla drugima odlaziti. 3. januara rano u 8 sati odem g. Nedobi i kazao mu, kome smo predali prošenija i s kime govorili; zato rekao mi je da odem do u kancelariju do Bulgakova, i da
Odem g. Nedobi i njega ne nađem, vratim se. Posle opet odem g. Nedobi, nađem ga i kažem da sutra moramo biti na audijenciji kod austrij
Odem g. Nedobi i njega ne nađem, vratim se. Posle opet odem g. Nedobi, nađem ga i kažem da sutra moramo biti na audijenciji kod austrijskoga imperatora, zato ga molim da otiđe do Bulgakova