Crnjanski, Miloš - Seobe 1
A kad se zaljulja, opet, u san, zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi.
Kiša je padala, u tišini, pred kućom, u mraku, na utrini, pod dudovima, kod obora, na drugom kraju poljane. Oseti opet nedoglednu vlagu ritina, baruština i trske.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
i očima vlažnim, dubokim, široko otvorenim, kao osenčenim smrću, i kao da ne gledaju u onaj vez nego u beskrajnu, nedoglednu dubinu, ja sam je i upamtio.
Tada mi se učini da letim nad zemljom i da s vrtoglave visine, dole ispod mojih nogu, osećam beskrajnu, nedoglednu daljinu. Iz trena u tren vitlo leti sve brže, vetar vitla sve luđe.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—'Ajdemo prvo noći! Antica se ne miče s mjesta: gleda u prostor u pravcu vjetra, ali ne vidi no zapušicu i praznu nedoglednu pučinu. — 'Ajdemo! — ponovi stari i uhvati je za ruku.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
„A kad se zaljulja, opet, u san , zapaljen i pun nekih plamenova, tumba se u nekom šarenilu u nepreglednu daljinu, u nedoglednu visinu i bezdanu dubinu, dok ga kiša, što kroz trsku prokišnjava, ne probudi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Naviknuti na brda i urvine, namučeni od krša i kamena, gledali smo iznenađeni u nedoglednu ravnu površinu. A more je šumelo. Povremeno bi naleteli na obalu penušavi kratki talasi, kao da se more nadima.