Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
I nehajno sam ostavljao da se ta bulažnjenja lelujaju na nekoj ugodnoj granici, jednako daleko od sračunate laži kao i od stvarnije
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Što ne reče bratu da primi duhan? —Ne trebah ga već, — odvrati nehajno Osman, i htjede ga mimoići. —Stani! A što nam ne poruči, već si naredio da me brat ti bije?
nekako im se ne prima zalogajem u ustima; zvijeraju uokolo, a pogled im i nehotice pada na skitača Mitra, koji naoko nehajno ih posmatra, ali na mahove izdaje se: vidi se, nije mu milo što u nj gledaju, a ne može da ih čisto pogleda, buni se,
A kako je tebi? —Pusti!... — odgovori on nehajno. — Ja se prazan neću vraćati; u svijet ću poći...Vidim ja što je: najgrđi je drug nevolja, a kod nas je ima koliko te
Ćipiko, Ivo - Pauci
On ga nije vidio otkada se je povratio kući, jer je već tada ležao bolestan. — Pustite ga! — reče nehajno Jurina majka. — Ja bih ga želio vid jeti; — odgovori smeteno Ivo. — Ča ćete viditi? Bidan, doša' je kost i koža!
Ona se očito zastidi — crveni. — Zaludu, dopada mi se! — veli šjor Luki. — To su vaši posli! — odgovori on nehajno, uvidivši da se posao neće tako lako svršiti kako je mislio.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Pitaće se: ko su ti ljudi što tako mirno gledaju našu strašnu podivljalu gomilu i tako nehajno slušaju našu dreku. Koliko ih je, kako su naoružani? Hoće li iznenada otvoriti kapiju i pokuljati otud na nas?
Kada se uveče vraćam kući s plenom, nehajno prebačenim preko ramena, osećam se ispunjen od dna do vrha gordošću. Ja sam jak i moćan, šapućem sebi.
I ako se otisnem, pa šta? Šake mi više nisu u grču. Pribrano tražim pogodnu izbočinu, telo mi nehajno njiše nad provalijom i, bože, zar je to moguće, ja u stvari uživam što je smrt na mene razjapila svoju groznu čeljust, a