Dučić, Jovan - PESME
Od istine sam strašniji i veći: Niti me što vređa i niti što boli. Moja žudna duša neizmerno voli; I svaki moj korak, to je korak sreći.
I dok gradi svoje neizmerno delo, Pristižu je jutra i podnevno sunce. Ali prsti ruke, neznane i čudne, Ne miruju. Zalud: u telu duboko Ne vri
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Zbogom! — Ura! Ura! Uraaa! — Pfiu, pfiu, pfiuuuu... Onda se ova rika, kao neka grmljavina, neizmerno užasnije prolomi kad voz hukćući naiđe pored savskog mosta.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ali kao što grom poplaši konje, u oluji, na putu, i kola skrenu s puta, Isakovič je bio neizmerno zbunjen očiglednom naklonošću te žene, od prvog trenutka.
On je počeo da slabi, u njenom, zadihanom, zagrljaju. Bilo je nečeg, neizmerno moćnog, zanosnog, u toj crnomanjastoj ženi, koja nije imala stida.
Neki ludački strah bio ju je obuzeo sad u toj kući, iako joj domaćica priđe, da je zadrži, i poljubi. Neko neizmerno čuđenje, gde se našla. Neko neizmerno gađenje, da mora da sluša ženu, koja, tako, o ljubavi govori.
Neko neizmerno čuđenje, gde se našla. Neko neizmerno gađenje, da mora da sluša ženu, koja, tako, o ljubavi govori. Učini joj se da ne zna, ni kako su je doveli u Višnjevskovu
to jutro, spremajući se u audijenciju Kostjurinu, Isakovič je, prema gospoži Evdokiji, i njenoj kćeri, osećao sažaljenje, neizmerno. Božič je bio rđa, koja prodaje ćerku, i koja baca na ulicu ženu, miraždžiku.
Teodosije - ŽITIJA
Podigni ga cela, svega slobodna od vreda telesnog i duševnog, da i ovaj nov narod tvoj verom u tebe, videvši tvoje neizmerno milosrđe i beskonačNu dobrotu koja biva među njima, naučen od nas uzašlje slavu tebi čovekoljupcu, sa Ocem i sa Cvetim
Pomozi mi, Gospode Bože moj, i spasi me po milosti tvojoj̓ da se javi neizmerno silna ruka tvoja i da zapreti onima koji se na me podižu, da vidi neprijatelj moj sramotu svoju i da se postidi, i ruku
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Oni su sa zebnjom pratili njene borbe za ekonomsku nezavisnost i za oslobođenje svojih sunarodnika. Neizmerno je bilo njihovo oduševljenje za vreme ratova 1913—1917. godine.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Vi ste dobar radenik, zadovoljan sam sa vama, pa svršena stvar. ALjOŠA: I zato mene žal, neizmerno me žal i ja se bojim da vas ne uvredim. To ne bih hteo, ne bih hteo da vas uvredim. PAVLE: Čudno mi izgledate, Aljoša.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Hoćeš li da ga neko drugi digne! Nisam imao neko određeno mišljenje o tom pitanju, i to je bilo ludo. Neizmerno sam želeo da odem, pruža mi se prilika, i šta? Ne znam hoću li je? Ne znam ni neću li je.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Njegov brat Vuk, koga je neizmerno voleo dok beše dete, jer je bio jači od njega i jer je znao da govori ciganski, bio mu je mio i posle, kao amanet očev
Za mužem svojim ogromnim i teškim, koga je gospoža Dafina volela nekad neizmerno i koji je sad bio teško oronuo, ostareo mada se katkad još činjaše, na konju, snažan kao medved.
Žalila je sebe neizmerno. Devojački njen život učini joj se sasvim bedan, kao život neke sluškinje. A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i
kada je sedela kao uzeta, beše jedna bezgranična zavist prema obojici muškaraca, koje je volela i mrzela, a jedno neizmerno preziranje sebe same.
Sastanak sa onom matorom Princezom grizao ga je u mozgu kao neki crv, a nekoliko dana bilo mu je neizmerno žao svoga sluge Arkadija, čije mrtvo telo nije nađeno, kao ni ona njegova dva konja.
Tvrdoglavo je gledao njen kovčeg, sav nadenut svećama, i ponavljao u sebi da je to ta žena koja je, jedina, bila neizmerno prijatna i posle one noći kad je zadovoljio svoje žudi. Njene oči bile su mu još u pameti.
Promene u taj život unosili su samo dani lova, kada je išao na lisice, jašući u snežne zore, ili u sumrak, sa jednim neizmerno mrzovoljnim izrazom lica. Straže više nije obilazio, niti je zalazio u zemunice i kolibe vojnika.
slugama tamo, grabio je da ovako, nesmetan, još jednom promisli kako je to jedino što ga može spasti od svega toga, neizmerno bednog, niskog i tegobnog što ga na domu, i idućih godina, čeka.
Isprekidan lavež pasa, poznat mu i uvek isti, čuo je opet, i tup udar kopita, u blizini, kao pod zemljom. Umoran neizmerno, ćutljiv, kao zanemeo, razrogačenih očiju, ležeći zavaljen, Isakovič je unezvereno gledao kako ga u polumraku obilaze
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
blagoslova, kletvi, zakletvi, zdravica otkriva da su deca, naročito muška, velika sreća, najviša vrednost, radost i neizmerno blago (Na čukun unuci da ostaviš!; Sjeme mu se zatrlo!; Tako mi Bog djecu sačuvao!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kad ga pitamo šta to radi, odgovara nam da neizmerno uživa: — Zašto da gledam televiziju — kaže — koja ima samo dva programa, kad stari „Zanusi“ ima četrnaest programa, i
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
A prah, sve je prah, kad dignem uvis ruku i prevučem, nad providnim brdima, i rekom. I, neizmerno slabe, sve te trešnje, što se vuku sa mnom, po svetu, sa zemljanim lelekom.
Nad svakim valom koji bi nas zasuo lebdeli su i lepršali crni kormorani. U daljini, okean je bio siv, miran, i neizmerno pust; samo su pene, koje su padale na nas, bile užasne, strašno bele i guste, kao kreč.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Morsko dno u okeanskim dubinama je muljevito; to su neizmerno prostrane ravnice pokrivene slojem mokrog praha sličnog onome što se dobija kad se cement pokvasi vodom, pre no što se
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali kao nikada do tada, odjednom poče osećati: kako je počine za srce da hvata neka neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom taka teška tuga, jad i usplahirenost: čime će se sve ovo svršiti?
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Mogu li govoriti sa gospodinom baronom Kivijeom?“, upitah ga. „O moj gospodine, sažaljevam neizmerno, gospodin baron nije, na žalost, u stanju da vas primi.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Na prvom mestu on nudi neizmerno veće mogućnosti i mnogo je značajniji za poboljšanje života od bilo kog drugog izuma ili otkrića u istoriji čovečanstva.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Moja majka i prota Živković su očekivali neizmerno više od mene. Zato se nisam usuđivao da pominjem kako je malo to što mi roditelji šalju za izdržavanje, pa se tako mojom
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
štampao sonet u slavu Beograda: Kod ostanaka tvoga zlatnog veka, U zidinama i sad gorostasnim I predelima neizmerno krasnim, Gdi ašikuje s' Savom Dunav reka, — Kad čujem kakvu srpski brat i seka Sad pesmu peva, grlom miloglasnim A