Upotreba reči neka u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Noć je tamna, prostorija pusta... pa neka je ta svetlost i voštanica u rukama onoga koji već umire, opet mu vedri mračnu stazu, putniku usamljenome... . . . . .

I Madžarima se sažalilo, te iz čistog saučešća zapališe hiljadu tomaševačkih kuća. Ni crkvu nisu poštedeli: neka i ona svetli sinovima pravoslavne vere!...

Među tima našim mučenicima beše i jedno žensko lice osobite lepote. Na bledim crtama njenim prostirala se neka neobična mirnoća; izgledaše kao da je smrt svojom hladnom rukom pomilovala. — A šta je tebi teško, čedo moje?

Naši su Diškrećani tražili neke račune i neka još pređašnjim carevima potvrđena prava. Carski komesar prećaše im robijom, a kako bi ih lakše zaplašio, udaraše na to

I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući suznim očima u te blede mesečeve zrake: ali ga

I danas, kad mesec prospe svoje setne zrake po lugovima i po dolinama, mene obuzme neka neiskazana tuga, neka čežnja, išla bih nekuda, tražila bih, gledajući suznim očima u te blede mesečeve zrake: ali ga srce nikada naći ne može!

Ja i Aleksa gledasmo je zabrinuto. U celom govoru i pogledu njezinom beše neka neobična tišina, nešto što je nalik na umor, na onu malaksalosti koja se u poslednjim časovima javlja.

kikindske ulice, u krilu nosim sve najlepše jestivo što mi ga je one nesrećne noći Aleksa doneo, a za mnom jure sve neka gladna i iznurena lica, i kao pružaju ruke da mi na silu pootimaju hranu koju sam, kao ponudu, majci nosila...

To nije dobra kob!... — A što, Miladine? — rekoh mu ja. — Ta ova planina, puna je svakojakih životinja, pa nam je neka morala put preći, a, posle, svakako je bolje kornjaču sukobiti nego medveda ili vuka... — Jest, brate, tako je...

I Miladin se nanovo udubio u misli: izgledao je tako kao da mu se već desila neka nesreća; a korak mu beše trom, len, kao u čoveka koji ide nekuda gde se nikakvoj radosti nema nadati, a posle diže

Sirota mala veverica je ležala, sva u krvi.. — U mene se koža naježila, žmarci me podilaziše, slutio sam da će mi se neka nesreća dogoditi... Onaka pogan nikada nije dobra kob...

Pre tri godine, baš na same Duhove, dođe mi pobratim u goste. Beše kao neka zavetina u našem Lukovu. Dan lep, planine se zelene, a povetarac nosi sa golemoga Rtnja miris od zdravca; po vrhovima

Obradović, Dositej - BASNE

Blaženo i bogom blagoslovljeno čistoserdečije. No opet, neka s pameću i razumom biva, a navlastito s onima koje ne poznajemo.

(Neka mi|ko ne primi za golu sujetu što jelinski gdigdi mešam: ovi mi je jezik od mladosti mio, i rad bih da se mnogima od na

Ako se u pomrčini boje da o što glavom ne lupe, i da u kakvu jamu ne upadnu, imadu razlog: neka se boje i čuvaju. Ako li se pak plaše da što u mraku ne vide, ludo misle: šta će viditi kad se u pomrčini ne vidi?

Prostosrdečno i bedno magare uvještava nas da se s silnim ne družimo. Čemu nas lisica uči, to ostavljam neka svak pogodi. 7 Lav i medved Lav i medved pođu po jednoj dubravi od gladi lekarstvo tražeći.

Ako li nam se pak što protivno sluči, niko pametan neće nam se rugati. Predostrožnost i razum neka svačim upravljaju. Ti učini sve što nadleži, pak se uzdaj.

No oni vele: kakva je to pravda da im Rusi i Nemci otimlju ono što su oni od drugih oteli? Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude.

Neka samo poslušaju ovo što ću reći, pak neka sami sude. Što je za sve narode bolje nego za samo jedan narod, to je rodu človečeskomu voopšte i poleznije i pravije:

Kome nije blagodarnost dovoljno nagraždenije za učinjeno blagodjejanije, neka ga nigda ne čini, bolje. A neblagodaran ... uvi! je li moguće da je čovek neblagodaran? Ne daj, bože, takoga u rodu!

” neka viče. O zlom sažaljenije imati, to je na pogibel mirnim i dobrim ljudma. Zato pravo vele naši stari: da je gori jatak od

Onda je to u Židova opšti običaj bio, kako god i danas. A da što ćemo sad? Da obrijemo brade? Ne. Neka one stoje s mirom onde gdi su jošt u običaju, no valja kazati već jednom ljudma da s bradom ili bez brade biti, to ne

Ako li ko hoće da do podne spava, a do ponoći kojekakve bezdjelice i beščinija da tvori, on neka zna da se je na sramotu svojih blagorodnih roditelja rodio.

Po običaju davaće mu se titul „blagorodni”, no on, kad ga god čuje, neka ga slobodno prima sebi na obličenije, ako njegove naravi i dela nisu blagorodna. „Eυγένεια εστί αρετή βροτοίς.

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

) Ko to toliko, nogama, pesnicama, udara noćas po ovom poklopcu? Mi izgibosmo ne bismo li izašli, a neka budala pogibe da uđe! Koja li je hajka njemu za petama, kad u ovu sklanja glavu?

A meni se spava! Bacio sam pušku i kapu! Neka pobedi sneg! Na sto se spušta, kao na dno, moja glava! Meni se spava, ugasite, meni se spava!

ZELEMBAĆ Odakle je taj zelembać ovde došao? Da taj zelembać nije neka vest? Ako je ta vest morala biti zelena, zašto mi nije poslata kao kukurek?

SNEG NA MEDVEDNIKU Bože, ala veje! Neka veje! Sir bez crnog luka srebrnjaka nije sir, Nit je proja bez pepela proja, Nit je slatka slanina bez čena

Da se ovim imenom ne izražava neka sinja suština, sinjavina? Šta ja vidim kad čujem Sinjajevina? Sinje more ili sinje inje? Nešto posuto pepelom?

Je li to nešto što gori? Nešto što cveta? Da l se to cveće bere mašicama? Il je to neka vetrina, koja vezuje i razvezuje đavolje repove?

DESET OBRAĆANjA BOGORODICI TROJERUČICI HILANDARSKOJ Majko Slova i Spasa, Trojeručice, neka naše čamce u blage luke iz gustih oluja s pučine dovedu ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!

Trojeručice, katance, brave i vrata, braću u kazanu olova koje ključa, sve što su bezbrojne ruke zaključale, neka nam Tvoja treća ruka otključa!

protkiva susnežica, i vuk, riba i vrana kreću na nas, u lov, beskućnima u vejavici, Trojeručice, Tvoj treći dlan neka nam bude krov!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

u Rakare, Malom Janku u Oglađenovcu i Milisavu Miloševiću u Orašac, i poručim im: da je čas izbavljenja prispeo i neka kupe čete svaki u svom kraju, i neka budu spremni na prvi moj poziv da idemo da udarimo na Valjevo.

i Milisavu Miloševiću u Orašac, i poručim im: da je čas izbavljenja prispeo i neka kupe čete svaki u svom kraju, i neka budu spremni na prvi moj poziv da idemo da udarimo na Valjevo.

Govorim ja jednako Mijušku: ,Piši neka ćesar šalje što pre svoju vojsku, pak ćemo lakše i naše vojnike u skupu držati.

’ I ja se tek sada uverim o onome, o čem sam često sumnjao, tj. da je to laža neka; a ja sam mislio da je on najpre s carem večerao, pa onda međ nas prešao: tako je umeo lepo lagati.

svaki mizare (prošenija) na cara”, rekne mu Mustafa, „i udarite što više možete imena, i koji nema mura (pečata), neka prst pritisne.

za kneza Joku iz Rabasa, onda eto vam uzmite zajedno s njime i selo Rabas od moje knežine, a i tako je na međi; to selo neka bude odsad pod vašom knežinom”. — I tako Podgorci budu zadovoljni. Dok 1792.

veli, „Hadži-Musta-paša, da mi iz usta kaže, da je vezir rekao: da ako on kneza Ranka ne pokaje, onda, veli, Aleksa neka ide kuda hoće sebi selamet tražiti.

„Nego da nam dadeš hatišerif — reknu knezovi — da odnesemo neka vidi vezir, i po hatišerifu neka udara porezu kako je car odredio.

„Nego da nam dadeš hatišerif — reknu knezovi — da odnesemo neka vidi vezir, i po hatišerifu neka udara porezu kako je car odredio.” — „Kala, kala, sutra hoćem da vam dam fermav”, odgovori Metodije.

kako knezovi hoće da uzmu od njega hatišerif, i da njemu (veziru) donesu, da po hatišerifu porez udara a ne više, zato neka se pripravi šta će im odgovoriti i pročaja.

Ko je Srbin a nema duge puške, dva pištolja i veliki nož, neka proda jedinu kravu i pusat sebi kupi. Tako je od čestitoga vezira zapovest.

Vezir rekne: „Ostani ti ovde, Aleksa, a Birčanin i Grbović neka idu i neka vojsku u lađama dovedu.” Odu Birčanin i Grbović u Grabovac, uzmu vojsku, na Paležu sednu u lađe i noću dođu

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Pa hajde što grabi — neka ga đavo nosi — nek grabi! Niko se nije od arama spomogao. Ama što se naduo onako od teška jordama?

Gde god dođe, sve ti se on razmeće, sve se hvali, u svačem se gradi najpametniji. Pa hajde i tu neka ga đavo nosi — kad je taki! Nego što se onako mator pomamio, te ne da nikakom čeljadetu s mirom proći?

— Hajdemo, hoćemo li? — upita jedan od njih ispivši polić do dna. — Neka još, dok ode. kmet — odgovori drugi, a ispod stola sklonio ruku i u njoj paklo ulepljenih karata. — Ako je kmet!

— Ama hoće da zanoveta. Znam ja njega... — reče opet onaj drugi, otpljucnu, pa naže polić. — Neka, neka... baš i ja volim, dok ode — pripomože četvrti. Utom se otvoriše vrata i uđe gazda Raka.

— Ama hoće da zanoveta. Znam ja njega... — reče opet onaj drugi, otpljucnu, pa naže polić. — Neka, neka... baš i ja volim, dok ode — pripomože četvrti. Utom se otvoriše vrata i uđe gazda Raka.

— Moje... moje ja hoću! Neću ja nikom ni ovoliko zajesti! — viče gazda Raka i pokazuje crno za noktom. — Neka, neka, gazda-Rako!... Mogu ja još toliko platiti. Nemoj misliti što sam ja siromah, a ti — gazda Radovan Radišić!...

— Moje... moje ja hoću! Neću ja nikom ni ovoliko zajesti! — viče gazda Raka i pokazuje crno za noktom. — Neka, neka, gazda-Rako!... Mogu ja još toliko platiti. Nemoj misliti što sam ja siromah, a ti — gazda Radovan Radišić!...

— Ama vidimo mi to, Simo, brate, ali šta ćeš mu kad je taki!... Molim te, daj mu dve vreće, pa neka ga nosi đavo! — reče Stevan malo tiše da ne čuje gazda Raka ko će ga nositi. — Nek se zajazi!

— reče Stevan malo tiše da ne čuje gazda Raka ko će ga nositi. — Nek se zajazi! Samo neka to legne jedanput. — Pravo kažeš, Stevane — prihvati potričar Srećko — neka mu da dve vreće, pa zbogom!

— Nek se zajazi! Samo neka to legne jedanput. — Pravo kažeš, Stevane — prihvati potričar Srećko — neka mu da dve vreće, pa zbogom! Gazda Raka jednako viče, i ne čuje kolika se potra oseče.

Ne mogu samo za ater ovih poštenih ljudi a ne bih ti dao ni zrnca, pa makar se terali po svima sudovima!... Ali neka! Vera i bog, gledaću da i ja tebi zajam vratim u čem bilo — zaista! — Neću da čujem! To je po ateru!

Nego odsad ću i ja drukčije... Ti ćeš se, Ilija, uvratiti kod birova, pa mu reci neka zakaže po selu da ljudi udare roge na stoku...

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja srpska majka u

Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja srpska majka u detinjstvu zapajala.

slave; pronosiću dela vaša i junaštva vaša po svetu kao što ih i danas pronose nemirni talasti valovite Drine!... Neka vam se sveća ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!... I DEO: ODMETNIK 1.

Neka vam se sveća ne ugasi; neka vam se imena pominju do istrage srpskoga kolena!... I DEO: ODMETNIK 1. CRNA BARA Nema veće ravnice u Srbiji od

I... ejvala njegovom „Trebniku”!... Ako koga uhvati groznica, troletna groznica, neka mu popa Miloje očita „veliku” molitvu - mora ga pustiti, pa da kugu kumi!...

On je spavao prilično, a kad se probudi, on sasvim mirno priđe popinoj ruci i reče: — Hvala neka je bogu pa tebi!... I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!...

Ali je od Crnobaraca dobio nadimak kojim je obeležena jedna njegova strast. Strasno je voleo kruške, kao medved; neka jedna stoji na drvetu, ako je ne može oboriti, on će je gledati i pljuckati. Zato ga Crnobarci prozvaše „Kruška”.

Marinku se ta odaja učini la sjajna kao carska... Neka duboka unutarnja radost prožma mu celo telo kad Kruška reče: — Sjedi ovdje, kraj mene, dobri čovječe!

Kad uradim, videćeš. Ja ne radim za pare. Tvoju ljubav ne može mi niko platiti! — Idi, Marinko, idi!... I neka je sa srećom! Marinko opet udari „temena” i izide iz odaje. Vrljao je vas dugi dan. Roj misli obujmio mu pamet...

Ali... đavo ga znao!... Kao da je neka premaglavica!... Oba se pobratima zagledaše u jednu devojku!... Bila je to Jelica Sevića. Grom devojka!

Moj Sulja mi već više ne može reći: ti pušiš džaba moj duvan!... Evo mu i baza (platna) i makaza, pa neka reže kako mu je drago!... I pun zadovoljstva ode niz dubravu... 4.

Zaptio sluh, pritajao dah, rešio se na sve: što je — tu je!... Krv mu jurnu u glavu, i kao neka mala nesvestica pomrče mu svest za časak... Naskoro dođe k sebi.

Dučić, Jovan - PESME

POEZIJA Mirna kao mramor, hladna kao sena, Ti si bledo tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena, Koja po nečistim ulicama peva.

Prići će mi nežno u danima ovim, Kao iluzija dobra, neka žena; I radosno tada po zvezdama novim Tražiću svoj usud za nova vremena.

MIR Hteo bih da znadem ljubim li i sada — I da dobra neka svetlost prodre seni, I tišinu ovog umirenog jada, I padne na tamne puteve u meni.

STVARANjE Nisu te glasnici oglasili meni, Niti čuh korake tvoje iz daleka; I ne znam kad beše već minuta neka Kad se moj duh napi tvoje svetle seni.

Od prošlosti je duša napravljena; Slike su po cveću zrak sunca od juče; Od svačega je pala neka sena; I usahle reke i sad negde huče.

Ostaj nedostižna, nema i daleka — Jer je san o sreći viši nego sreća. Budi bespovratna, kao mladost; neka Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Nebo je bilo puno svetlosti, strasti i požude, i kao da je iz njega padala neka nečujna azurna kiša. A kada se okrvavljeni i iznemogli rvači, učinivši svoj zadnji beznadežni napor, survaše obojica u

More je šumilo sa strašću u granju crnih čempresa koji behu uznemireni. Iz velikog ljubičastog neba pada neka topla sensualna vlaga. Mramor po humkama bogatih svetlio je u radosnom srebru.

Oseća se dah, i po mirnim stazama pod mokrim cvećem, provejava čežnja. Čuje se ritam. Sve prožima neka mirna i bolna radost, uznemireno, požudno.

Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro i začuje se neka tužna svirala — Ona zaplače nežno kao košuta koju je probudio zračak meseca u šumi.

Za tvoju Slavu, svetli Care, Neka svak pehar popije — Jer su spopale pute stare Zmije i ljute škorpije... Kuda su prošli svi trofeji S vojskama

Ne boj se jastreba nego kukavica, Ne boj se lažova nego njine laži. Bog neka te spase tvojih spasilaca, Na svakome uglu ima ih po jedan. Prezri mudrost glupih i glupost mudraca!

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se isprsi na stolici, uozbilji se i svečano me gleda: — Bog s tobom! Neka je ona srećna i valjana, pa kud ćeš većeg bogatstva?

— Bog s tobom, šta govoriš koješta? Neka je samo tebi draga i neka je čestita. — Tako mi boga! Ona se inače nikad nije klela bogom, a i mene je psovala što sam

— Bog s tobom, šta govoriš koješta? Neka je samo tebi draga i neka je čestita. — Tako mi boga! Ona se inače nikad nije klela bogom, a i mene je psovala što sam bio uobičajio uz reč

— Spava li ti se, dijete? — Bogami mi se spava, mamo. Kupao sam se! — Pa hajde da ležemo! Legosmo. — Neka, — kaže mama — ja ću ugasiti sveću. Znala je da ja to volim.

Dakle ta devojka imala je crne oči velike, tako da je od njih duvao neki vetar, i neka promaha me odmah uhvati i ukoči celu levu stranu.

Povrh svega toga bio je još i dan preko svake mere topal, te mi čisto pripade neka muka. Pošto je već bilo o večernju, ja se obučem i odlučim da tražim Jocu, pa da idemo na kupanje.

Razabrao sam se na mestu gde moja mati govori Joci da će mu spremiti uštipaka s medom, samo neka on kaže kad će da dođe na večeru. Ali i Jocino čelo beše čudnovato. Da li to sa Đorđeve sudbine?

Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je! Neka, neka, uzmite se, budite srećni, eto vam novaca, evo vam i mog blagoslova!

Ali, o čuda! Meni nije nimalo krivo ni žao, naprotiv: milo mi je! Neka, neka, uzmite se, budite srećni, eto vam novaca, evo vam i mog blagoslova!

meni se... dopada ova devojka! — Krasno dete! Raziđe se dim u sobi. Neka davno neviđena svetlost sinu, i sve zamirisa nadom i pouzdanjem. Valjalo je hitati.

Otpušten je kući iz bolnice da se popravi, pa posle u ime boga opet!... I treba.. Treba goniti peksijana!... Samo neka nam je bog u pomoći!... — A šta vam je sin? — reče kapetan, počinjući učestvovati u istoriji kazandžijinoj. — Moj sin?

Stara žena briznu u plač: — Daleko smo od dobra, moj sinko! Ostadosmo bez kuće i kućišta. Kapetana kao da neka ledena ruka ščepa za srce, ali ta ruka isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se preko ćuprije kreće

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I pišite: da mu šaljemo pet forinata srebra da mu se nađe nedeljom u birtiji, da ne postidi Beleslijine, neka ne puši bagov k’o svaki paor, nego neka puši cigare k’o i njegov štražmešter, fine, da se zna što je nemeška kuća, a

forinata srebra da mu se nađe nedeljom u birtiji, da ne postidi Beleslijine, neka ne puši bagov k’o svaki paor, nego neka puši cigare k’o i njegov štražmešter, fine, da se zna što je nemeška kuća, a neka ne žali novac koje nam je dao bog,

ne puši bagov k’o svaki paor, nego neka puši cigare k’o i njegov štražmešter, fine, da se zna što je nemeška kuća, a neka ne žali novac koje nam je dao bog, fala bogu, dosta, i pozdravljamo ga svi, i baba i nana i bráta i Kata iz komšiluka,

Kakva blagodarnost?! Nema tu ništa od toga! S narodom sam, veli, stekao pa neka sad taj narod i jede! Valjda ću, veli, poneti dudove na onaj svet?! To ti je sve što na zemlji učiniš!

Po svemu se videlo odmah na prvi pogled da je kuća bogata. Neka sudi sada čitalac: koliko se njih moralo roditi, venčati i razvenčati i umreti u selu pa da se ovako domaćinstvo

Tako kaži i zamoli je neka ti ufate i dadu njihovog mačka, on je već čuven majstor za pacove. ’Ajd’, idi sad. Stoj! Ti ćeš to zaboraviti k’o i

— Eto, šta ja kažem! Čim sam čula za onaj njen san, odmah sam kazala i pomislila da će to biti neka nji’ova huncutarija. Udesili oni to sve još ranije.

! On bled, a ona s onim njenim paorskim rumenim obrazima — pa tek ono njeno paorsko ime! Juca, frajla Juca. Baš je ona neka Juca. Pudaruša jedna! — Pa kaz’o je još i to šta vole da jede — nastavlja Erža svoj raport.

U kući se riba i čisti. Dečurlija je komotnija subotom; može se igrati i kaljati do mile volja. »Neka, i tako je sutra nedelja, presvuće se«, vele stariji prljavoj deci.

I u varoši, pa ima neke razlike između radnog i nedeljnog dana, ali nikada tako kao u selu. Neka svečana tišina još s jutra kazuje da je praznik. Ispred svake kuće počišćeno i poliveno, a sve miriše na mokru prašinu.

A inače, on se i ne misli ovde na selu zarobiti i okovati, nego čeka samo to da mu umre neka stara bogata strina, pa kad je nasledi, on će odmah u varoš, a tamo će imati na svaki prst po deset.

stare kontrafe sa crnim okvirima; neke ptice na drveću sa prirodnim prilepljenim perjem; jedan uramljen rad s perlicama, neka časna trpeza, šta li, sa silnim krstovima i čiracima sa svećama, to je davnašnji rad frajla-Jule kad je još kao dete u

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

kako je gde našla i stigla. Bila je vredna. Svi su se prosjaci nje bojali. Naročito na groblju. Tamo im je bila kao neka domaćica. Uređivala ih je, pazila da ko čije mesto ne zauzme.

On skupio novac, zadržao ga kod sebe i rekao joj: — E sad dobro. Pare neka stoje kod mene. A ja ću da pišem vladici i čim on odobri, venčaću vas.

Ona radosno, zbunjeno kao svaka isprošenica, prišla da mu celiva ruku, ali on je, grozeći se, odbio. — Neka, živa bila. Idi sad. Ona pošla. Ali se opet vratila. — A ako li da se spremam? — Šta? — Pa ne li dâr?

Sve ih po imenu zove. Svaku poznaje i od svake prosi. Čak kad neka njemu ne pruži, već do njega kome drugome prosjaku, on se izdiže, grabi joj iz ruku i meće u svoju torbu.

Bio krupan, koščat. A mračan. Nikad ne govorio, niti se čuo kad išao. Išao kao neka senka, ali pravo, kruto. Svako bi jutro njega bilo pred varoškom, sabornom crkvom.

I tad bi besneo. Dolazila bi mu tada na um ona davnašnja neka ogovaranja, šaputanja o pokojnoj im materi, o njenom ašikovanju u mladosti s nekim agom čiji su čivluci i sad njihovi.

Ali sad, kad se počela crkva i po drugi put da zida, diže, niko nije smeo da dira u nju. A i kao da behu došla neka naročita, teška, mutna vremena. Govorilo se: kako se to naročito noću osećalo.

Svaka je od njih po nešto nosila. Neka vosak, sveće, tamjan, neka čisto, belo platno u koje će se mrtvac uviti. — Umro? Bog da ga prosti!

Svaka je od njih po nešto nosila. Neka vosak, sveće, tamjan, neka čisto, belo platno u koje će se mrtvac uviti. — Umro? Bog da ga prosti!

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

III U selu H. mlada dućandžinica izgleda na dućanskim vratima. Na kraju sokaka jako je zaprašeno. Idu neka kola arnjevima pokrivena. Kočijaš besno tera.

Ako može biti što, a ono da bude nabrzo; ako ne, ono neka đuvegija izostane. Posle nekoliko dana proputuje kroz S. gospodar Zevalić i malo se kod Redića zaustavi.

Slabačak je, al’ će ga tata na leto u ilidže voditi. Dete ima svoj grunt, a tata mu je tutor, pa neka troši. — Verujte, nije vredno trošiti! Doktori samo svoje teraju. Bolje bi bilo kućevni lek upotrebljavati.

— Verujte, nije vredno trošiti! Doktori samo svoje teraju. Bolje bi bilo kućevni lek upotrebljavati. — Ta kad se ima, neka se troši. Na to dođe i tata, gospodar Peršunović, solidan stariji čovek, kaput mu je do pete, a visok šešir.

Ja držim već je po posla gotovo, a i druga polovina mora nabrzo ići, jer ja oklevanje ne trpim. — Ni ja! Što ima biti neka bude na brzu ruku. — Dođite vi, dakle, opet k nama, a mi ćemo opet k vama. Je l’ dobro? — Jeste.

godina; velika, krupna žena, lice i sve malo pozamašnije; nije bila ružna ni sad, ali imala je muški glas — sva je kao neka muškara izgledala. Pored svog pokojnog jako se isprakticirala, pa nije dala da se s njom titraju.

Čekmedžijić ustane i lagano se dovuče do sale gde frajla Paulina je baš sedela kod jednog stola, pa je izvadila neka pisma, premeće ih i čita.

Čekmedžijić vidi neka pisma, sve sam fini i lepo izreckan papir, pa se približi i uzme u ruke jedno. — Šta je to, frajlice?

Vidiš, onaj drugi trgovac opet mene prosi. — I to je masiver kerl. Je l’te, muter, neće više doći? — Pa neka dođu. Kako su došli, tako će i otići! — Ja idem na lustrajz, ako oni dođu.

— Ne branim. Dakle, hajd’mo! Ali da idemo jednim putem na oba mesta. — Naravno. — I to neka mi bude poslednji put. Ako se sad ovom prilikom ne oženim, il’ se neću više ženiti, il’ ću uzeti kakvu staru udovicu ma

Dakle, spremimo se. Ostavimo ih neka putuju. Frajla Varvara razmeće karte, hoće l’ kakav mladoženja doći. Gleda u karte.

Na putu nešto se grudi stešnjavaju Čekmedžijiću, srce mu lupa, zbunjen je, ne zna ni sam šta mu je. Kao da ga ovde neka osobita sudba čeka. Uđu u kuću. Nikoga nema. Kucnu na sobna vrata, niko se ne odziva.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

brbljanjem ili svo brbljanje slušala s takvom pažnjom (jer je sve ono trebalo upamtiti radi prepričavanja) da je neka, naročita blesava, tupost sve više i više preovlađavala i postala njen jedini izraz.

pup vređaj i posle.... Pa jel' to neka politika? Jel politika da vršlja ko xoće i kako xoće, mimo vlade? A sad je sve kasno i sad treba primiti sve, ispuniti

Iz tih očiju bila je neka čudna svežina i gledajući u njih Jurišić je najednom imao osećanje nekog svežeg prostora sa divnim jezerom usred šume.

— Moj muž se dosta odužio; neka ide ko se nije odužio, to bi bilo pravo. — Odužuju se jedni isti, i jedni isti se ne odužuju, odgovori joj Jurišić.

Da mogu nekako da zatvorim razum ovako kao oči i savladam ovu mahnitu svoju osetljivost koja mi razdire dušu, pa neka dođe sve što mora doći i što već mora biti.

I sve će ići po starom. A niko nas ni o čemu neće pitati, kao što nas ni do sad nije pitao. Samo neka sve dođe brzo, što pre, jer života više nema to je jasno, a i ovaj mozgovni, sedeći život postao je već neizdržljiva

Jurišić opet zastade i u trenutku obujmi ga neka neobična, zverska snaga, pa instinktivno ispruži ruku, steže, svoju koščatu pesnicu i oseti kako ta pesnica nosi u

— Pazi, na radnju, pazi na radnju! Zbogom! — Ura! Ura! Uraaa! — Pfiu, pfiu, pfiuuuu... Onda se ova rika, kao neka grmljavina, neizmerno užasnije prolomi kad voz hukćući naiđe pored savskog mosta.

videla se i osećala jedna čudna, nepojmljiva snaga koja se budi, prikuplja, podrhtava i grči, zverska i kao nemoguća neka snaga što se trenutno duboko i lažljivo bila pritajila i podala uticaju one užasne sumnje da je možda nejaka i slaba,

Ja ne znam, pravo da ti kažem. Ja se upinjem, naprežem, trudim... i eto danas, sve sam činio... Ali neka svaki da koliko ja... Svi se izvlače. Zašto ja i ti večito sve samo mi, jedni isti.

A oni ljudi, čiju jasnoću duha ja obožavam možda to i ne zaslužuju, jer kuckasti duh i to nije ništa. Neka, dakle, Hristić radi kako zna, njegova je stvar i on ima svoju loptu na trupini.

dao sam koliko sam dugovao, sad me ostavi da živim.” Ali ah! Tamo s druge strane, kao avet neka, stoji ona dužnost i stoji ona čast i opominje; i to je nešto strašno važno, krupno i značajno, ta čast, i uvek ranije

Afrika

Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i

proždirana vrelinom i elektricitetom, kao kakvom strašću, izgledaju samo u noći fantastično providna i zažarena. Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje.

Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe. Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se, uplašen od kazne, odmah svukao i bacio za njom.

Prvo sasvim mali, pa onda, ohrabreni, i oni veći, prilaze da srknu. Crnčićima, razume se, nije neka naročita poslastica taj sok od kokosa, koga imaju kad hoće, koliko ih zanima ta moja igra.

Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila. Nešto docnije, počinje igranje onako isto kao u velikoj Mongi; ovde samo

Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.

Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.

Pokazivali su mi maske njamua pod čijim otvorom za usta postoji kao neka vrsta klarineta od izbušenoga meteorita. Meteorit je uopšte kamen neobično cenjen od urođenika i služi u lovu i mađiji

Ja jednu zadržavam za sebe sasvim blizu obale da bih se lakše umio i obrijao. Neka crna žena sasvim naga, teških čvrstih grudi koje kao da je vuku vodi i zemlji, prilazi i gleda zadovoljno kako

imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost. Žena je bila gotova da pođe za njim, da umre za njega, a on je grubo odgurnuo, i nasmejao se još mužu u

Onda će možda doći neka žena koja će stanovati tu sa mnom. Da li me razumete? U najdivljijem kraju podići svoj dom, sâm; od svoga truda; u

Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

No ovde neka niko ne pomisli da je moje namjerenije hvaliti se (premda su gdikoji baš ovim povodom to isto napominjali), no iz toga

Ovom prilikom nužno je i neka grčka izraženija, koja se u djelu ovom nahode, rastolkovati, kao npr. παν μετrον αρεξτον znači: umerenost je polezna;

Milostivo gospođa! Kir Janja! Šešir? JANjA: Ja sam i kod moje matere šešir nosila. JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa!

Ti si dete, ti treba da slutiš što drugi pametni govori. Ajde u kujna gledaj tvoj ručak! MIŠIĆ: O, ja molim neka ostane gospoja kod nas. Ta s otim je prijatniji razgovor što je veće društvo. JANjA: (Prokleto posla!

Makar sto puta dođite, ja nemam da dam. MIŠIĆ: Ta dobro! Vi niste takav čovek da ćete se zatezati. Neka mlađi najpre, pa ćete vi, kao star, polagano za njima. JANjA: Ja sum čovek ubiin. Svaku bedu na moju glavu.

MIŠIĆ (ustane): Kako se vi teškate, a ima stotinu koji bi želili u vašem položeniju biti. JANjA: Evo j neka nosi. (Pokazuje Jucu.) I tako oći šešir. MIŠIĆ (nasmeje se): Sluga ponizni, kir Janja! JANjA: Sluga poniznu!

Kir Dimu i pošten čoveku, ne išti novci, ne išti visoko štafirug. Oći samo gazdarica. Ajde de, neka ima. Katicu i dobra. Katicu i vredna. POZORIJE 11. BIVŠI i PETAR JANjA: Što mi kvariš špekulacija?

KATICA: Vi dobro kažete kako ću govoriti, a ne kažete mi šta ću govoriti. JUCA: Što ćeš govoriti? Početak razgovora neka ti je uvek o balu, muziki, teatru; ako nema toga, a ti počni o vremenu, o aljini, kako su ti tesne cipele, pak eto ti

Zato se sad obz³³ Rđav posledak. nanjuje, ako koj ima takove masti, neka se javi, može imati za centu hiljadu forinata srebra.

JANjA: Prokletu tvoju jeziku! Ama, more, primiš svaku godinu račun. PETAR: Šta će mi sapun! Koji oće, neka dere i bez sapuna, ja mu ne branim, ali Petar neće. JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene? PETAR: Šta veliš?

Ja sum gospodar od moje slovo. Samo da ne idim u prokleto mađistrat. Propao sum. Ajde neka idi sve. Ja vidim da je moju planetu od gar. Gospodin notarius, vi ste moju zet!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Njihovu zemlju, vele, zatvaraju, kao venci, visoke planine, ali se i te planine, prema Istoku, otvaraju kao neka vrata. A posle opet nastaju beskrajne ravni.

i oko Temišvara, koji je bio glavni grad na jugu kraljevstva i koji je bio obnovljen po nacrtu franceskih oficira, kao neka zvezda, od kamena.

Cvet bagremov bio je te godine došao tako naglo da je te bedne kuće od blata pokrio kao neka bela, mirisna kiša od cvetova.

Šta bi oni hteli, veli, zar se može i zamisliti da budu kao neka država u državi. Status in stato? „U Beču se zna, sigurno, da je turskim ratovima odzvonilo. Rata više neće biti.

„U Beču se zna, sigurno, da je turskim ratovima odzvonilo. Rata više neće biti. Ta gomila više nije ni potrebna. Pa neka idu otkuda su i došli.

Dok je Grk brbljao kao čegrtaljka, stari Švaba pomisli, u sebi: „Oberkrigskomisar, eto, nije ništa bolji, nego neka kameralna gaziblata. Taj čovek mora da je imao gladnog oca, pa je sav sazdan u zavisti.

Garsuli je, međutim, počeo da hoda ispred Isakoviča kao neka šetalica na satu i počeo da im čita bukvicu. Veli, on je želeo, zasada, samo da ih vidi.

završio provizor dvorski, Josif Joanovič, koji je imao nekakije prepiski sa, iz Rosije došavšim, knjazem Kantakuzenom. Neka se dakle uzmu u pamet.

Polk je udarao nogama, kao da se zemlja tresla, i savijao se oko paviljona kao neka, džinovska, skazaljka. Garsuli je glasno odobravao, kao da je to bila njegova zasluga.

“ I mašući svojim peruškama i sam se derao, samom sebi, odavajući počast, kao da je neka kraljica. Srbi su to razumeli kao znak da je voljno, za trenutak, izići iz redova, kao kad se, pred ulazak u bitku, vrši

Njemu je bilo stalo da se legalno pitanje u redu reši, a šta će biti posle, o tome neka Engelshofen lupa glavu. Garsuli je imao naređenje da se reskript iz Beča ima da pročita ljudima, i, na srpskom,

Ruku je bio podigao i uhvatio se za glavu, kao da ga je spopala neka, teška, glavobolja, gledajući put parade, koja se, u daljini, sad opet videla, kao neka crvena, prava linija.

Teodosije - ŽITIJA

A ja ću ti biti sluga u takvom delu i u Gospodu provešću te do Svete Gore, kamo želiš stići, samo neka bude konja da me nosi, da bismo mogli pobeći od oca tvojega.

Ako zakasnimo, nemojte se ljutiti, jer sam čuo da tamo ima mnogo jelena. A otac njegov, ugađajući mu, reče: — Neka je Gospod s tobom, čedo, neka te blagoslovi i ispravi put tvoj.

A otac njegov, ugađajući mu, reče: — Neka je Gospod s tobom, čedo, neka te blagoslovi i ispravi put tvoj. I mati, kao svaka mati, zagrli ga i celiva s ljubavlju, pa ga otpustiše s mirom, ali

Ako je tamo negde došao sin velikoga župana, vladara srpskoga, sa svakom žurbom neka se vrati ocu svojemu, da ne bi kako otac njegov, zbog žalosti za njim, ljubav prema nama promenio u mržnju, pa ćeš sve nas

i da nema ko će ga izbaviti iz bede, zbog bojazni od oca njegova, jer je pisao iparhu, — rače: — Volja Gospodnja neka bude! i razveselivši se zagrli vojvodu, uveravajući ga da će sa njime poći.

A on ce pokori igumanu, rekavši: — Volja Gospodnja neka bude kroz tebe na nama, časni oče! i mogli su ga videti gde vredno žuri da posluša bratiju, i svima pomaže u

Još jedno treba ti da izvršiš, reč u jevanđelju Sina njegova: ,Ako ko hoće za mnom da ide, svega neka se odrekne i uzevši krst svoj, smirenjem za mnom neka ide̒. Primi ovaj moj savet kao dobar.

reč u jevanđelju Sina njegova: ,Ako ko hoće za mnom da ide, svega neka se odrekne i uzevši krst svoj, smirenjem za mnom neka ide̒. Primi ovaj moj savet kao dobar.

A dobra gospođa i mati moja na isti način radi Boga kod kuće od svega da se oslobodi. Molim te, gospodine moj, neka te zbog slave carstva i zbog mnogoga bogatstva ne ožaloste moje reči, kao u jevanđelju mladića reči mojega Isusa kojima

Božji mir i ljubav svetih otaca pustinjaka, rekao bih — i molitva mene grešnoga, u Hristu Isusu neka je sa svima vama, amin. I odmah savivši pismo, dade ga za oca poslanima od oca.

Kao što ste sada čuli u pismy, moj sin se mene odriče ako ne pođem za njim, da me za života neće videti. Neka mi bude dosta veselja i radosti s vama, zemaljske vladavine a ujedno i vojevanja, jela i naslade bogatstva i trpeza i

A kada ovo reče (držali su da to biva po višem naređenju), i svi njemu rekoše: — Neka bude volja gospodnja! i odmah dozva svojega sina Stefana.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Ova preseljavanja i premeštanja su kao neka vrsta antropogeografskih eksperimenata, koji nas tačno mogu obavestiti o preinačavanju psihičkih osobina.

ispitivanja u stvari nemaju nikakve veze sa studijama kojima je cilj da se utvrde psihičke osobine, izuzevši što neka fakta, koja naročito padaju u oči, mogu da pobude pažnju ispitivačevu.

Pesma veli: „Neka bude svekolika kavga na onoga Srdana Iliju, i nek bude sreća Srdanova.“ Ovim smo došli do razmatranja jedne druge

— Starovlašani se inače odlikuju nekim naročitim psihičkim crtama. Na prvi pogled pada u oči neka sporost u govoru i u pokretima. Starovlašani se dozivaju i razgovaraju na daljini, čak s jednog brda na drugo.

Za vreme turske vladavine su se neka plemena naročito umnožila i bila moćna. Održala su se posle osnivanja crnogorske države, koja je u početku bila savez

Njihova istorija za poslednjih pet vekova je istorija najvećeg junaštva koje se može zamisliti. Neka njihova dela prevazilaze maštu. Čovek se razvijao samo u duhu junaštva, kadšto, izgleda, do sebičnosti i okorelosti.

Ali neka karsna polja, kao npr. Gospićko, pokrivena su kvarcevitim peskom i šljunkom, koji su nepogodni za kulturu ili daju samo

Predanja i neka istorijska fakta pokazuju da nisu bila retka nasilna prevođenja na novu veru. Mogao sam posmatrati za vreme balkanskih

To je bila neka vrsta karsne tvrđave koju su čuvali dinarski doseljenici, u čijem je mentalitetu, koji je bio u osnovi isti, ipak bilo

Pokazuju više osećajnosti, koja je ranije bila mahom ograničena na domaći život. Takođe se kod njih zapaža neka naročita srdačnost, topla i dirljiva, koja izgleda uvek kao zbunjena i neuka.

Međutim, njihovo nacionalno osećanje ostaje neodređeno ili bez dubine; njega ne vodi, kao što to inače biva, neka vrsta nacionalnog instinkta.

Samo kod onih koji su se odali kiridžijanju, opaža se neka sporost, neka vrsta tromosti, dok su ostali pokretljiviji i življi, pa čak i kad se uporede sa dinarskim pastirima.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— I meni miriše vino! — uzviknu čiča Trišo — sigurno je blizu neka krčma. — A meni vjetar nanosi dah planinskog sijena. Znači da ta krčma ima i štalu — dosjeti se magarac.

Kako rekosmo: na nebu su već treperile prve zvijezde, treperile su da ne bi zaspale u tihoj ljetnoj noći. A kad bi neka od njih zadrijemala, ona bi se omakla i razrogačenih očiju kliznula niz glatko nebo.

Najprije sam, to već pogađate, oprezno i lagano pokušao da se uspentram uz neka brvna i dohvatim se slanine, ali sve je bilo uzalud. Moje orahove cipele klizile su niz drvo kao po ledu.

U samu zoru miš domaćin razasla svoju porodicu po čitavoj okolini da objave svima mišima neka dođu na veliku mišju skupštinu kod napuštene pastirske kolibe. Biraće se, kaže, mišji vojvoda.

U čiče su bile previše složne noge. Ponekad, na brijegu daleko od vodenice, na samom horizontu, pokaže se neka žuta mrlja. To buvolovac Žućo zaobilazi daleko oko Tošine kuće. Katkad mačka i Šarova povazdan kod kuće nema.

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

NA MESEČINI Šta je to sad Ko da se meso neko snežno meso Na meni hvata Ne znam šta je I kroz mene ko da teče srž Neka hladna srž Ne znam ni ja Ko da ponovo sve počinje Nekim strašnijim početkom Znaš li šta Umeš li ti da laješ VI.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

PAVLE (za stočićem, zariven u jednu knjigu): A, da, neka uđe! MARIJA (ode na vrata i propušta agenta). PAVLE (Mariji): Idite, javite gospođi! MARIJA (ode levo).

MARIJA (dolazi): Nadzornik građevine. PAVLE: Aljoša? Neka uđe. MARIJA (propušta Aljošu, a sama ode). VI ALjOŠA, PAVLE PAVLE: šta je, Aljoša? Je li tamo sve u redu?

Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude. PAVLE: Pa kako vi to mislite učiniti je srećnom? ALOŠA: Ja tek moram misliti na nju.

Zašto da ne bude srećna? Ne možemo ni ja ni ona da budemo srećni, pa neka bar ona bude, neka onda bude. PAVLE: Pa kako vi to mislite učiniti je srećnom? ALOŠA: Ja tek moram misliti na nju. Ja nju ljublju.

PAVLE (trgne se i uzruja): On? MARIJA: Ja sam rekla da vi... PAVLE: Ne, ne, neka uđe, pustite ga! MARIJA (povlači se).

PAVLE: Čast! NOVAKOVIĆ: Samoljublje! PAVLE: Neka je, dakle, i samoljublje, ali otkud ti; otkud tebi pravo da mi ga razaraš?

Nađite ga pošto-poto i recite mu neka sve ostavi, sve, i neka žuri kući. ANTA: Ta doći će on u kancelariju, doći će za koji čas... Budite strpljivi.

Nađite ga pošto-poto i recite mu neka sve ostavi, sve, i neka žuri kući. ANTA: Ta doći će on u kancelariju, doći će za koji čas... Budite strpljivi.

Draga moja golubice, ostao sam sasvim bez troška, mršav sam kao zimski komarac. Kroz dva-tri dana imam neka primanja, ali dotle bi li mi mogla pozajmiti oko 200 dinara.

LjUBOMIR (nervozan, uzbuđen još uvek): Ne možemo sada o tome govoriti. SPASOJE: To mora da je neka pozamašna suma? LjUBOMIR: Da, tako nešto!

SPASOJE (zbunjen, ali kao pribra se): Pa... neka dođe... NOVAKOVIĆ: Da, ali pitanje je kako ćemo se ponašati prema njemu? SPASOJE: Kako? To je tako prosta stvar.

SVI (uznemireni su i gledaju se tupo među sobom). NOVAKOVIĆ (prevrće kartu u ruci i razmišlja. Najzad odluči): Neka uđe. ANA (ode). SPASOJE (jedva se odvaži): Za mene ne postoji. SVI: Ni za nas. (Zauzimaju raznolike stavove.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

- Je li potrebno da ga poljubimo? - dižu oči prema Timotiju, a ja kažem da nije. Neka mirno zadrže poljupce za sebe, dodajem nečim van svesti, zapažajući kako mama odmahuje glavom, a one dve, poljubivši

- Potrebno je da prethodno sredim neke svoje stvari ovde! - reče, a ja se nasmejah. - Do tih ostrva putuje se neka dva meseca, otprilike. Ja ću se prijaviti kao mornar. Šta bi ti mogla da budeš, Rašida? - Ništa.

Hteo sam da ih ponesemo, ali Rašida je bila odlučno protiv. - Rođeni su da žive slobodni i neka žive! - rekla je, a jedna joj se bora ucrtala između obrva. Upitah je šta je sa ježom, ali se ona namršti još jače.

Mahnuli smo i nekoliko nam je ruku otpozdravilo. Bila je to neka ekskurzija za Minhen. Pomislih na sve one kilometre brdovite i ravničarske zemlje preko koje će proći taj voz.

„Bože, kad bih samo mogla da naučim sve ove proklete tangense i kotangense!” - žalila se neka Ljiljana šezdeset i drugoj stranici trigonometrije, a ja sam je razumeo savršeno dobro, bolje no iko, jer sam još ratovao

Ili neka deseta, neka sto deseta Ljiljana? Rašida mi se svom težinom oslanjala o rame i osećao sam kako mi njene tvrde, naježene

Ili neka deseta, neka sto deseta Ljiljana? Rašida mi se svom težinom oslanjala o rame i osećao sam kako mi njene tvrde, naježene breskvice peku

Možda ih je ove večeri prebrojao? Ili mu je neka od snaha rekla da se ona skita s nekim riđokosim klipanom po nasipu. S nekim koji ima noge od dva metra!

- rekao je Ataman i otpljunuo kroza zube. Imao je rastavljene zube i uspevao je da pljuvačku odbaci neka tri metra od sebe zbog čega smo mu svi zavideli. Hej! - povukao me je za rukav. Tek tada sam ga primetio.

Grleno mađarsko: „Ištenem!” i neka psovka na ciganskom. „Ištenem!” Iza samih naših leđa ču se neko migoljenje i jedan glas, zreo i dubok,

- Da nije možda jež, Rašida? - osetih kako mi se suši jezik, ali ona reče da nije, neka pogodim. Iza spomenika čulo se brundanje moga oca pomešano s cijukanjem onog parčeta od žene, ali im se nije video ni

- Onda si se prevario. Četiri! - Nije neophodno. Engleska gramatika i nije neka gramatika. Ima dvadeset strana. - U tom slučaju ostaje mi da nabavim još dve kornjače.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Razmišlja. — E, pa dobro, nek bude fiškal; ako baš i ne bude terao procese, on će bar svoje braniti. Dobro, neka bude fiškal. Tu je već sudba Šamikina rešena. Njega će otsada zvati „mali fiškal“.

— Čekaj dok dam doneti vina, i onako je posle podne, pa da mi natenane pripovedaš. Sećam se da je neka velika huka bila, ali ja nisam bio kod kuće, bio sam na vašaru. Iziđe Krečar da zapovedi da donesu vino.

Odgovori mi: „Neka, ako bog da; želite li je videti?” — „Za to sam došao”. — Kad najedared iskrsne devojka kao pelivan, ne mogu ti

— Ništa, došli smo da se o onom jučerašnjem porazgovaramo. — E dobro, dakle kako mislite sa tom Krakovom? — Neka Čamča kaže.

a sve moje dvižimo i nedvižimo imjenije ostaje mojoj suprugi Sofiji Kirić na uživlenije do smrti, a posle njene smrti neka se deca na ravno dele”. Onda još nije bilo parobroda ni železnica, a opasnost velika suvim putovati.

— A kako je sa oružjem? — Jedna puška, dva pištolja i nadžak. — Dobro je. Sad je sve u redu. Samo neka se iz prvi’ kola premesti sve što onde ne treba da bude u drugi’ koli.

Našao ga baš u crkvi gde mala. Kada je moler čuo kakvog muža ima malati, obreče da će odmah sutradan doći, samo neka mu kola pošalju. Pukao je glas po celoj okolini kako je jedan tri ajduka umljeskao.

No sada treba Krečar da se malo oporavi. Bar osam dana. Kad je već toliko vremena propalo, neka idu i tih osam dana.

Krasan venac od devojaka, ma koja bi za njega pošla, i našao bi koja bi to zaslužila. No prokletinja neka na malim mestima i varošicama da drže što je iz svog mesta da je loše.

I ko bi rekao da će takav čovek otpasti od tako muškog značaja kao što je gospodar Sofra! Neka ga neka putuje. Gospodar Sofra donde uređuje kod kuće, ali dosta bez volje; samo to ga jedno drži, da je rad Šamiku još

I ko bi rekao da će takav čovek otpasti od tako muškog značaja kao što je gospodar Sofra! Neka ga neka putuje. Gospodar Sofra donde uređuje kod kuće, ali dosta bez volje; samo to ga jedno drži, da je rad Šamiku još za svog

Jednog dana, baš u podne, gospodar Sofra sa Katicom ruča, o Peri se razgovaraju, kad čuju se neka kola u avliji. I to moraju strana kola biti, jer gospodar Sofra pozna svoj a kola čak iz drugog sokaka kad idu.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Iz zadnjih ulica grada, koje su svetlucale pod bregom, dopirao je ne samo lavež pasa, već i svirka potmula i neka huka. Pa i ono malo stražara, oko logora i kod topova, udesi te se poče dozivati.

Mada su znali da ih ponegde čeka svega neka smežurana baba, venac luka, ular, ili kakva srebrna kopča na kaišu, bili su razdragano pošli u noć, da kradu.

Rekao im je: neka idu i neka se tuže Bogu. Što se pak tiče onog jednog slučaja silovanja, nije hteo da ga poveruje, pošto je takvih

Rekao im je: neka idu i neka se tuže Bogu. Što se pak tiče onog jednog slučaja silovanja, nije hteo da ga poveruje, pošto je takvih slučajeva

Kad se u gradu doznalo kako je puk kažnjen, obuze sve živo neka luda strepnja. Zatvoriše se to veče rano i zamandališe vrata, jače još no inače.

Umoran od vina i teške perike, bio je opustio donju usnu, izbledeo, kao neka baba kojoj se smučilo. U sebi, on je već sastavljao izveštaj o svom neuspehu, istim oštrim, čistim slovima.

Bilo mu je dosadno da misli, i Isakovič, sav pomodreo, polako postade za njega kao neka slika. Komesar je postao skoro nepomičan. Pod perikom, žmirkao je na oba oka. Kod kuće je sad veče. Spavaju obe mačke.

Mišljaše, ako ga i budu pokrstili silom, neka ga bar ne dobiju treznog. Zato poče strahovito da pije, našto biskup ućuta, začuđen.

beše skinut sa jedne velike žitarice, nabijena zemljom, nadvisila je bila sve staje i obore u okolini, pa se činjaše kao neka prepotopska lađa.

Niko to neće saznati. Bio je uveren da će i ona ćutati. Opojna neka radost se javi u njemu. Voda, trščak, pesak, nebo, sve je to bilo daleko.

Pod vratima je prodirala svetlost, a prozor u mračnoj sobi svetleo se već kao neka otvorena, a zastrta vrata, pod rešetkama.

I po izgledu, i po godinama, mogao je da joj bude ne muž, nego otac. Pa ipak, i tada još, trajala je među njima neka veza tajanstvene slasti, što beše nevidljiva i nedokučiva.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

„Kad to dvoje uzme u ruku, neka se okrene spram mjeseca i reče tri puta: ’o mjeseče! tako ti tvoje mladine, ti putuješ po cijelome svijetu, pa u tvome

Ovu cijev začepi hljebom sa obje strane. Uveče kad leže spavati, neka se moli Bogu, a najposlje neka reče: ’O ti, malo pauče!

Ovu cijev začepi hljebom sa obje strane. Uveče kad leže spavati, neka se moli Bogu, a najposlje neka reče: ’O ti, malo pauče! Ti pleteš mrežu po cijelom svjetu, upleti noćas moga dragoga, te mi ga bar na san dovedi.

koga ona voli)’, tu jabuku zakopa pod streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja kaplje, tako neka njegovo srce za mnom jada!

streju i govori: ’Kao što će ova jabuka trunuti tako neka trune njegovo srce za mnom; kao što ova streja kaplje, tako neka njegovo srce za mnom jada!

za vreme mladog meseca bacaju u vatru seme bunike i govore sledeću magijsku formulu: „Kako puca seme na vatri, tako neka puca njegovo srce za mnom.“²⁵ Nije, inače, uvek lako izvršiti ono što stoji u receptu za ljubavne čini.

) jer kao što mrtvi ne mogu ni da vide niti da čuju, tako isto se neka osoba može učiniti „slepom“ i „gluvom“. „Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju

) čini sve ono što je „sveto“ ili „opasno“, „nečisto“. Cilj tabua je da se izbegne neka nesreća, uzdržavanjem od obavljanja kakve magijski opasne aktivnosti.

²² Za plodnost se koristi I ritualno kupanje. U Homolju se nerotkinjama savetuje: „Neka rano ujutru zaite vode s bare ili reke, gde se napio žuti bik, metnu u nju kopitnjak, po tri zrna od gloga i od šipka,

Delotvoran je, veruje se u okolini Požege, i ovaj postupak: kad se neka žena porađa, nerotkinja treba prva da prihvati novorođenče i da ga zatim proturi kroz svoja nedra.

U Levču i Temniću nevesta koja ne želi nekoliko godina da ima dece, toliko puta poskoči. Neka mlada zaveže onoliko čvorova na pojasu koliko godina želi da ne bude trudna, ili — metne toliko novaca u džep.

(Ne sme se zaboraviti da se pri ritualnom prosipanju vode kaže: „Neka ide čisto i bistro kao voda.“) Rasprostranjeno je verovanje da žena, čim oseti da će uskoro roditi, treba da pređe dva

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

koje od oceva nasledih i mačem osvojih, koje povezah krvnim sudovima svojih vojnika, dajem zakonik, i neka nema drugih zakonika osim mojih.

Na kojoj reci konji carski ugase žeđ, neka na njoj još godinu dana niko žeđ ne gasi, neka sebar do novog kukureka, do novih rosa i slana, neka sebar čeka još

Na kojoj reci konji carski ugase žeđ, neka na njoj još godinu dana niko žeđ ne gasi, neka sebar do novog kukureka, do novih rosa i slana, neka sebar čeka još godinu dana dok poteku rekom novi talasi.

carski ugase žeđ, neka na njoj još godinu dana niko žeđ ne gasi, neka sebar do novog kukureka, do novih rosa i slana, neka sebar čeka još godinu dana dok poteku rekom novi talasi.

U kom selu prenoće car i carica, carski stanovi i konji, neka se jazom opkopa to selo i ta kuća neka ih sebarska ne skrnavi stopa, neka tu prenoći čovek mali tek kad ponovo odu na

U kom selu prenoće car i carica, carski stanovi i konji, neka se jazom opkopa to selo i ta kuća neka ih sebarska ne skrnavi stopa, neka tu prenoći čovek mali tek kad ponovo odu na jug ždrali i na med ponovo zamirišu

car i carica, carski stanovi i konji, neka se jazom opkopa to selo i ta kuća neka ih sebarska ne skrnavi stopa, neka tu prenoći čovek mali tek kad ponovo odu na jug ždrali i na med ponovo zamirišu svanuća.

O ŽENIDBI SINA Kad gospodin car ima da ženi sina i novi mu dvorac zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka

SINA Kad gospodin car ima da ženi sina i novi mu dvorac zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka sebar da i što ne može dati, neka mu

ima da ženi sina i novi mu dvorac zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka sebar da i što ne može dati, neka mu pomognu dočekati svate.

zidati treba, u pomoć neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka sebar da i što ne može dati, neka mu pomognu dočekati svate.

neka dođe sva carevina, i mali i veliki neka se sjate, konjušar neka mu ždrebad podari, sokolar neka odgaji sokole, neka sebar da i što ne može dati, neka mu pomognu dočekati svate.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Na njemu se ležalo, volelo, u njemu se kisnulo. U Vrsaru ga je zakrpila neka ljubazna starica, jer se pocepao na trnju. Šta je sve čuo, šta je sve upijao kao sunđer. koga sve nije dodirivao.

Vratih se ranije nego što sam nameravao. Pootvarah sve ormare — nije ga nigde bilo! Odnela ga neka Ciganka, sa ostalim starim stvarima, u zamenu za ćurku. Da niste slučajno negde videli moj džemper?

Onda se jednoga dana, u uličici preko puta Starog dvora, otvara izložba elektronike. Nešto dalje nalazi se neka kutija. Inženjer u belom mantilu hvata me za ruku i namešta ispred kamere.

što je nekada bilo kuća — podrum i parter — kuća puna srećnih stanara iznad koje sada rastu čičci, koprive i boce, i neka travuljina nepoznata gradskom detetu, kad imate samo sebe i taj tužni, tako poučni prostor ruševina koji se danas može

Vraćaju se kasno pijani stanari, iz otpadaka izleću preplašene mačke, kćeri noćnih prolaza, neka budala uvek je palila svetlo ili psovala odozgo sa stepeništa u tami.

Poznanici koji su me viđali kako guram automobil u najrazličitijim gradovima po Obali, mislili su da je u pitanju neka nova društvena igra ili opklada tipa »gurajući kola kroz Jugoslaviju«!

« Rekoh da sam dobro. Kako je on? I on je dobro. Hvala bogu, neka! Nešto od tri »Krvave Meri«, nešto od toga što obično poblesavim kad sretnem nekog starog drugara, iznenada se nađoh

Mladi barmen tada nije bio ni za šta. Nije umeo čak ni da krade bostan, a kada bi neka krava prebegla u Mađarsku, ko zna iz kakvih političkih motiva, morali smo mi da je vraćamo za njega.

Ležao je na kukuruzovini, na izgorelom parketu svoje nove kuće, pušio i privijao travu »protiv taneta« što mu je dade neka stara veštica-vidarica iz Gacka, misleći neprestano na zrno u svom stomaku. Prve nedelje, grejao se klavirom.

Baš se zgodno namestio! Udarim ga još jedanput i tako me neka sreća obuzme kad se u vazduhu začuje ono »klak«! — sudar dva drveta, i kad klis preleti tetkinu ogradu i padne na

kamenom zidu preko puta opasne krivine, svakoga dana okuplja se petnaestak staraca i strpljivo, poput kornjača, čeka da neka kola slete u ribnjak.

PROVINCIJALKA Stigla si u Beograd olupanim autobusom »Auto-transa«, izgužvana, sa mirisom seljačke krdže u kosi. Neka žena je plakala, druga dojila svoju bebu. Neko je vukao veliki pogrebni venac. Probdela si tu noć u hotelu »Pošta«.

Matavulj, Simo - USKOK

Zapovjedite im, u ime moje, neka se odmah odmaknu, inače ću narediti da se puca, sakrrr! Pijero, cepteći sav i dišući kao mijeh, reče Ivanoviću: —

tome pomenulo, govoraše: „Božja ti vjera, jedva čekam, ali čekam da otmem česovu mladu, lijepu, od dobre kuće Turkinju; neka se halak digne kad se ja oženim!“ Taj prvi dio povorke završavaše knez na svome Putalju.

Je si l’ braću okupio, Bane Joko! Kâ što si se naučio, Perjanico! Da dušmanske s’ječeš glave, Megdandžio!... — Neka, Joke! — reče on još blaže. A onda stara prihvati: Kuhu, Mile, moj sokole, kuku majci! Đe ostavi udovicu, žalosnicu!

Zatim domaćin natoči čašicu i nazdravi gostu: E, dakle, zdrav si mi, uskoče Janko! Dobro ni došao! Neka ti je srećno! Bog dâ da odmah omiliš vladici gospodaru.

Da ti znaš šta sam je očekivao noćas, na što sam bio spreman! Hvala neka je milostivom bogu, što učini da me ti udesiš na mome teškom putu!

E, zdrav si, Janko! I opet dobro ni došâ! Neka te jaki bog sačuva zdrava i vesela među nama i neka učini da se obikneš među nama, i da budeš stiman i prazan među

E, zdrav si, Janko! I opet dobro ni došâ! Neka te jaki bog sačuva zdrava i vesela među nama i neka učini da se obikneš među nama, i da budeš stiman i prazan među svojom novom braćom, kao što je prilika, te da što manje

Ne bi niko rekao ono, što je suviše daleko od istine! — A koliko je daleko, grdove? Evo da sve ispričam ukratko, pa neka sudi ovaj učevni đetić!... Ja sam, mladi gospodine, vršnjak s ocem vladičinim.

Sin ga prekide: — Vladici je sad šezdeset i pet godina, počem je vršnjak sa Stevom Bajovijem. dakle, neka si stariji od njega najviše dvadeset i pet godina, to bi sad imao oko devedeset.

— Reci, striko! — povladi knez. — Neka oprosti ovi đetić, ali ako je od velje kuće, on je u Crnoj Gori prognanik, praznov, nejačica, sirak, bez odbrane i

Knez ustade vičući: — Neka nam je srećan novi brat! Svi poustajaše i poljubiše se s njim. Pošljednja se s njim poljubi Milica.

Ona od prve reče Janku: — Evo vas kao dva bijesa, ali do drugoga Božića da se oba oženite! Ovaj moj jutros mi reče: „Neka, nano, imam ja sada druga, pri kome mi je sve ostalo ništa! Ako će se on ženiti i ja ću!“ Čuješ ti te rabote!

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

To je nužno, to jest, jer devojke više glede na aljine nego na samog momka. MLADOŽENjA: Odma neka bude. PROVODADžIJA: drugo, treba uzajmiti što više prstenja, lep saat, zlatan lanac, a i dukata, to jest, koliko više

Malo se valja nalickati, kosu, to jest, ugladiti, brkove namazati, mirisavke pored sebe nositi. Kad te vidi devojka neka joj srce, to jest, zaigra. MLADOŽENjA: Što čini iskustvo! PROVODADžIJA: Ha, ha, ha! Dopada l’ vam se?

Našto te mode i ludorije? MATI: Ja sam mislila da se ko zaljubi u nju. OTAC: O, našla si! Pruži samo iljade, pa neka je i ćorava i bez nosa. MATI: Ja kažem, nemamo prijatelja, pa to!

PROVODACIJA: E molim vas, samo sreća od Boga i dobar, to jest, život. (Mati odlazi.) OTAC: To bogme. Samo neka su od Boga srećni, i neka se paze. MLADOŽENjA: (Novce zaboga!

(Mati odlazi.) OTAC: To bogme. Samo neka su od Boga srećni, i neka se paze. MLADOŽENjA: (Novce zaboga!) PROVODADžIJA: Kao što ja momka poznajem, nije lepo da ga u oči falim, a čućete,

(Promeša.) Izvolte izvući jednu. MLADOŽENjA: Zar vi tako mlogo držite na karte? Ali kad je vaša volja, neka bude. (Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?“ DEVOJKA: A, nije tako, ja treba da vučem.

(Izvuče, pa čita.) „Perete li zube?“ DEVOJKA: A, nije tako, ja treba da vučem. MLADOŽENjA: Zasad neka ostane ovako pak ćete posle vi. DEVOJKA: Ajde, kad sam pogrešila. (Vuče.) MLADOŽENjA: Dakle: „Perete li zube?

DEVOJKA: E, pa neka ostane ovaj. Samo da ima drugo ime! Lazar, mamo, to ne mogu nikako da trpim. MATI: Pa zovi ga Lazicom, Lakom, ili

TETKA: Meni moj kaže „babo,“ a ja njega „Milo“, pa dobro. MATI: Ta lako je za to, samo neka je u drugom dobro. DEVOJKA (podskakuje): Baš imam jedno lepo ime za njega!

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Pokušaću da izložim neka zapažanja koja nas mogu približiti odgovoru na ovo pitanje. U raspravama o dečjoj književnosti, onima koje su dostupne

i kad su duhovito i smišljeno ostvarene, ne mogu zadovoljiti ozbiljnija merila književne umetnosti: one su, prosto, neka vrsta potrošnih dobara, elementarnih učila, predmeta za zabavu...

Jasno se ispostavlja da ograničavanje dometa i visine poruke može imati povoljan estetski učinak. Izneću neka zapažanja do kojih sam došao razmišljajući o ovom predmetu, i upoređujući ih sa onim što je drugde o njemu napisano.

Veza između dečje pesme i humora duboka je i suštinska: ono čime se neka situacija izdvaja, po čemu je i čudna i smešna, upravo je činilac izvorne pesničke slike.

Takvu poruku nisu mogli naći u pesmi o zecu. Nisu znali gde je. Zbog toga molimo sve pisce: ako imaju kakvu poruku, neka nam je ostavljaju kod nastojnika ili ubace u poštansko sanduče.

Ako j' zima, nije lav! Zima, zima, - pa neka je, Ne boji se ko je zdrav! Ili: Kad dorasteš, kad razmisliš, kaz' će ti se samo!

Zmajev veseli bestijarijum sačinjen je kao neka vrsta uvoda u poznavanje žive prirode koja nas okružuje. Pesnik je sabrao upečatljive lirske anegdote, sačinio sumu

Zmaj je jedan od poslednjih naših pesnika koji je, posrbljujuđi, stvorio neka lepa, zanimljiva lirska delca. Privatnosvojinska merila autorstva i smešna težnja ka apsolutnoj originalnosti primorala

Vučo u nju unosi nov sadržaj, daje joj poseban pravac: kroz igru se vrši nasrtaj na društveni poredak, izvodi se neka vrsta probe za društveni prevrat. Igra protiv krutog i besmislenog sistema odraslih dobija prevratnički prizvuk.

Tek onda kad neka stvar ili događaj pobude u njemu prilično jednostavan emotivni izazov, Lukićevi stihovi dobiju lirsku toplinu i

Ovako počinje pričica Zašto deca čačkaju nos: Deca, izvinite, čačkaju nos, kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar.

Reči kojima izražavamo neka za nas sudbonosna stanja odavno su izbledele, udaljile se od nas; ismejemo li ih, može se desiti da nešto od prvobitnog

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Pozorije dakle ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju

Na Rakošu, ako bog da, podelićemo s Madžarima kolače. ŠERBULIĆ: Živio! LEPRŠIĆ: Svaki Srbin neka se napije vode iz česme ’ajdučke, neka uzme sablju Miloša Obilića i topuz Kraljevića Marka, pak će opet nastati carstvo

ŠERBULIĆ: Živio! LEPRŠIĆ: Svaki Srbin neka se napije vode iz česme ’ajdučke, neka uzme sablju Miloša Obilića i topuz Kraljevića Marka, pak će opet nastati carstvo dušanovo. SVI: Živili!

Vojvodu imamo, vojvodina je potvrđena, sad jošt barjak na crkvu, pa gotov posao! ŠERBULIĆ: Ko oće, neka ga diže; ja znam da se neću više u takve stvari mešati. LEPRŠIĆ: Šta, šta? ŠERBULIĆ: Preseli su mi i protokoli.

LEPRŠIĆ: Šta, šta? ŠERBULIĆ: Preseli su mi i protokoli. LEPRŠIĆ: To je izdajstvo protiv narodnosti! ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću. LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga?

ŠERBULIĆ: Šta se čuje za protokole? NAĐ: Govorilo se da će doći neka komisija; no ja to ne bi nikad činio. Budalaština je na svaki način bila: i uvoditi, i cepati.

MILČIKA: Da vas je Zelenićka čula govoriti! NANČIKA: I ona mi oće da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove. MILČIKA: Ali je baš fad.

NANČIKA: Pa šta ćemo raditi? ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti. NANČIKA: Neka dođu predveče, onda si sâm. (Odlazi.) ŽUTILOV: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti!

Ovaj ovo, onaj ono, aratos ti i službe! Eno, ni Čivuti jošt nisu proterani. SMRDIĆ: Što se Čivuta tiče, neka jošt malo postoji. ŽUTILOV: Znate li vi da vojvodina mora biti čista; znate li?

Dobro došli! ŠERBULIĆ: Ja verujem da je vama dobro. Namestili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka čačkaju zube. SMRDIĆ: E, šta se vi, opet, ljutite? ŠERBULIĆ: Šta se ljutim?

ŠERBULIĆ: Ta bom’, lako je praviti crkve kad mu se presipa. ŽUTILOV: Neka i pet crkava sazida, kako se zna da je madžaron, — ki! Ali Srbin je kukavica. SMRDIĆ: I ja kažem.

ŠERBULIĆ: Na oružje, makar svi izginuli! SMRDIĆ: Tako i jeste. Šta se imamo bojati? LEPRŠIĆ: Gdi su ti Madžari, neka dođu samo! SMRDIĆ: Dajte ovamo Nađ Pala da mu sečemo duvan na glavi. ŠERBULIĆ: Pravo, dajte ga!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

i kao sastavni delovi jedne književno-istorijske celine, — ovde je izneto, na osnovu razloga, sa uverenjem i iskrenošću. Neka ova knjiga zadovolji potrebu ovoga vremena, i ja ću biti zadovoljan.

Srbi su prešli u Ugarsku pod vodstvom svoga patrijarha, koji im je bio kao neka vrsta i svetovnog poglavara, carske privilegije izdate su im više kao konfesiji no kao narodu, i u novoj otadžbini

Tek istraživanja naučne istorije dokazala su da on nije bio potomak Brankovića, da je bio »samozvanac«, neka vrsta Dimitrija Lažnog, cara Jovana i Šćepana Malog, i da su njegove povelje čist falsifikat.

To je neka vrsta katihizisa, koji je napisao za svoga sina, sa roditeljskom nežnošću i iskrenom pobožnošću, sa nečim toplim i intim

Živeo je neko vreme u Trstu i Padovi, u Italiji. 1816. postao je neka vrsta sekretara lordu Gilfordu, bivšem guverneru Cejlona i engleskom peru, i sa njim je putovao po Italiji i Austriji.

godine već je 213 škola sa 6.201 đakom. 1831. osniva se u Beogradu neka vrsta niže srednje škole, koja se 1835. pretvara u klasičnu gimnaziju. 1836. osniva se bogoslovija, a 1838.

Srbljin sa osobitim čuvstvovanijem čita i sluša), nego se u njima čini spomen mnogih nekada znamenitih mjesta, ot kojih neka i danas stoje, a neka ljubopitljivom želatelju ili se u razvalinama pokazuju, ili im se samo ime u sadašnjega onde

čita i sluša), nego se u njima čini spomen mnogih nekada znamenitih mjesta, ot kojih neka i danas stoje, a neka ljubopitljivom želatelju ili se u razvalinama pokazuju, ili im se samo ime u sadašnjega onde potomstva zadržalo.

Zato što je nejasna, dugo vreme mislilo se da je duboka, kao neka knjiga »sa sedam pečata«. Danas Serbianka, uvek mnogo hvaljena a malo čitana, ostaje kao delo hladno, slabo, promašen

on je, kako sam priča, dobio »glad k čitanju«, čitao i danju i noću sve što mu je do ruku došlo i sam počeo pisati »neka poetična pokušenija«. Kao đak u Temišvaru štampao je 1825. spev Slezы, imi že Bolgarія, neщactie lѣta 1374.

Milutinovića on je pevao: Ja sam tebi mnogo dužan — dužnosti su ove svete, Ka oltaru priznanosti64 neka vječno one lete. Ti m̓ uvede pogled prvi u zračnijem prostorima, u kojim se zv̓jezde tiće i šetaju horovima...

spise kao Sveštenstvo i ratarstvo, i u starosti napisao ceo jedan niz poučnih priča za narod (kao Prvi lonac, Zle oči, Neka je sreća ma i luda bila).

Milićević, Vuk - Bespuće

Praštao se sa bratom, molio ga da utješi jadnu mater, neka mu oproste, zaborave na ovo očajno djelo, jer, završavalo se ozbiljno i tužno njegovo pismo, bolje je i glupo umrijeti

Mati ga nije čula, kad, pred podne, stadoše njegova kola pred kućom. Samo što se pomoli jedna uplakana baba, neka njegova rođaka, povezana crnim rupcem, i pozdravi ga.

kasnije, iza očeve smrti, udala za nekakvog kancelistu u Bosni; s njom se Gavre Đaković nije viđao, bila je između njih neka raspra oko nasljedstva.

Jedno momče iz komšiluka odjašilo je bilo po doktora u drugo selo. Doktor dođe tek oko podne. Stari odleža u postelji neka četiri mjeseca i pridiže se, omršavio, posijedio, mrkiji i nesnosniji nego što je bio, zamišljen i ćutljiv, odgovarajući

— A ti? Ona se veselo nasmija i pobježe. Jednoga dana pljusnu kiša kad je htjela da polazi. On joj reče neka pričeka. Ona se snebivala i stajala misleći neko vrijeme, pa najposlije sjede na kanape.

Pa poslije ostavi i te misli na stranu, ne misleći kadgod ni na šta i bojeći se da misli; bio se pustio životu neka ga zanosi kud hoće, osjećajući da je slab da se otima, a kukavica da se bori.

ispečenu i ispucalu zemlju, jače i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno

i bujnije udaraju mlazovi, zemlja željno upija vodu, a on sa skinutom kapom pušta neka ga bije kiša po licu i po kosi, neka mu se cijedi niz vrat i niz prsi, on žudno uživa u njoj kao žedna, odavno nenapojena polja i isušeni usjevi.

I on je valjda bio zadrijemao u svojoj naslonjači, jer kad ga je trgla neka lupa iz hodnika, oko njega je bila gusta pomrčina.

I ona se osjeti osamljena, pošljednja u svemu, uvijek zaboravljena i ponižavana; vazda neki nadzor, neka suvišna strogost; neko pretresanje njezine knjige i bilješke; na ispovijedi svećenik je zadržavaše dvaput duže od ostalih,

Sremac, Stevan - PROZA

je mali Joca došao na svet onako — kako da se izrazim — onako kao neko pismo s anonimnim potpisom ili bez potpisa, kao neka vrsta pamfleta, ali nešto poviše zadocnjeno.

! — To nije istina! — brani je Jova. — Kad je to bilo? — More, zar je jedared? Da je jedared, pa da čovek rekne: Neka ga nosi đavo! I posle, da je samo to... — E, pa ono treba samo jedan da vikne: Ua! — Nije to, brate Jovane, »Ua!

Bratsko pozdravlje!« A njemu je toliko i trebalo. Tek neka se zna »da u tom i u tom mestu živi Petar Ivanović Bopčinski«. Jedan mu je dopis bio i štampan ceo, a drugi u izvodu.

Sve se oko njega diže i pada i opet diže, a on stoji tako nepomično. I nije to sad više ni očajanje, nego neka poštanska rezignacija u kojoj se Jova sada nalazi.

I njemu dođe nešto teško, pade mu neki teret na dušu. Obuze ga kao neka melanholija, koja tako često, nekako uvek uporedno s vinom, obuzima svakog smrtnog.

Dođe mi, priko, pa... da se luftbalonom šetam po varoši... A da je bar neka velika suma! — Što ne pijete, gospo’n-Pajo? — reče gospoja Kaja, pa mu nasu čašu, i naže se na polaženika.

I ja vam onda ne velim ništa drugo nego ono staro: ko je bez greha, taj, samo taj neka uzme kamen i neka se baci za gospodin-Pajom. Tako je stajala ta grupa nekoliko trenutaka.

I ja vam onda ne velim ništa drugo nego ono staro: ko je bez greha, taj, samo taj neka uzme kamen i neka se baci za gospodin-Pajom. Tako je stajala ta grupa nekoliko trenutaka.

sunca; kako je azurni svod nebeski hermetički priklopio zemlju, obasutu ružama, pa ne da mirisu ružinom da iščili, nego neka zapaja sve porezplaćajuće i neplaćajuće glave, u selu Trbušnici, gde je Maksim učitelj.

Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase. Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene! U tom selu, na brdašcu leži škola.

Imao je nekih dvadeset balegara nabodenih na čiode. Ispod njih stoji hartija, kao neka nadgrobna ploča, a na njoj piše: Geotrupeѕ ѕternicorarіuѕ, s tačnim naznačenjem, mesta, dana, meseca i godine gde je

A vele da je to i obrazložio vrlo lepo. Rekao je Staniji udovici, svojoj parničnoj strani, neka ona ne zaboravi da je ovo devetnaesti vek, vek egzaktnih nauka, vek koji lomi okove zabluda, praznoverica i

Radičević, Branko - PESME

13 TUĐIN 15 AJDUK 18 PUTU KRAJ 21 VRAGOLIJE 24 SRETAN PASTIR 28 DRAGI 30 MOLITVA 37 ŽELjA 39 JADNA DRAGA 41 NEKA SUNCA 43 RANE 44 SLATKA MISLI! 49 JADI IZNENADA 51 KLETVA 54 ?

“ Neka pljuska, neka vode, Neka groma i vetrine, Gora ima krasne zgode, Ima stene i pećine, Tu ću, mila, da se skrijem, Pa

“ Neka pljuska, neka vode, Neka groma i vetrine, Gora ima krasne zgode, Ima stene i pećine, Tu ću, mila, da se skrijem, Pa oluji da se

“ Neka pljuska, neka vode, Neka groma i vetrine, Gora ima krasne zgode, Ima stene i pećine, Tu ću, mila, da se skrijem, Pa oluji da se smijem.

Raka njega krije sad i tama, Šta ću ovde ja na svetu sama! (1844, 14. okt.) NEKA SUNCA Jarko sunce seda, Travka njega gleda Oborena lica A puna suzica.

Ja ni lica krijem, Niti suza lijem, Već s' eto osmevam, I vako popevam: Neka sunca, neka, Mene draga čeka, Draga sunca dva Meni će da dā. (1844, 16. okt.

Ja ni lica krijem, Niti suza lijem, Već s' eto osmevam, I vako popevam: Neka sunca, neka, Mene draga čeka, Draga sunca dva Meni će da dā. (1844, 16. okt.

Oj Karlovci, lepo l' žive tude, Al' što mora biti neka bude, Ta i mene nešto dalje vuče, Evo pružam svoga raja ključe.

o nevoljo moja! Izdirala, pa onda kud koja, Utekoše tičice ubave, A neka i, vesele im glave! Tek glavate što nestade kuge, Ali učas eto tice druge, Jedna — druga — baš čitavo jato, Ali

Ao svete, mio i premio, Krasno li te Višnji udesio, Samo, samo, da još mreti nije, Al' već neka, kad inako nije. Danas-sutra čas će udariti, Jarko sunce meni zakloniti, Iz ruku mi jasne gusle trgnut, Moje telo

Sevnu munja — gledaj tamo gore One bele ponosite dvore, Stoje dvori, slava neka stara, Kažu dvori silna gospodara, Udareni na stenje visoko — Baš se vidi gde caruje soko.

da se svaki pomamio, I čujte me, a što bih vam krio: Ako bude kâ što neki slute, I đauri amo se upute, Ko god hoće neka kuša sreću, Nek ih čeka, ja ih čekat neću, S pola sam im još i uteć mogâ, Al' sa grada ohronuće đoga.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

stiješnjenom svijetu, slutim ih po hladnoj jezi, koja im je prethodnica, i još malo, čini se, pa će zakucati na vrata. Neka, Zijo...

— Kako Vranac, Rade brate? — Dobro. —A kako Doruša? — Zdrava je, hvala bogu. — Neka, neka. A prodadoste li onoga njezinog ždrepčića Doratića? — Prodadosmo, braći Jovanićima.

— Kako Vranac, Rade brate? — Dobro. —A kako Doruša? — Zdrava je, hvala bogu. — Neka, neka. A prodadoste li onoga njezinog ždrepčića Doratića? — Prodadosmo, braći Jovanićima. — Je l mu bilo žao ostaviti mater?

Ovo je upravo nešto za mene. Ja u pomrčini toliko zvjeram i zazirem da bi mi trebalo najmanje dva konja, i to neka onako — da umiju i govoriti.

— Pa sjediš pored njega i neka te tvoja tuga poduzme, a on te gleda i samo što ne kaže: ostavi, bolan, Petrače, daj ti da mi po jednu zapalimo. Ih!

— Hoće da dokuči mjesec. Samardžija uzdahnu i pogleda me preko čaše. — Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba.

Samardžija me čvrsto prigrli, ne da mi da se rastužim i kaže sokoleći me: — Uteko lopov, pa da. Neka, neka. Hajde ti meni nađi dolje u selu dječaka od koga je mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga.

Samardžija me čvrsto prigrli, ne da mi da se rastužim i kaže sokoleći me: — Uteko lopov, pa da. Neka, neka. Hajde ti meni nađi dolje u selu dječaka od koga je mjesec klisnuo tako brzo. Nema ga.

Zu-zu-zuc, da zađem odovud, od potoka, pa uz kukuruze, a? Pa kud sve, tud i to: od svake kuće ima neka staza ili puteljak pravo prema mlinu.

Dugo je stajala u starčevoj sobi, obješena pored prozorčića, u sjenci, da se slučajno ne bi posumnjalo da je neka ikona. Ipak je brat Sava na njoj uporno vidio naslikanu samo crkvu i uzaludno je bilo dokazivati da je to mlin.

— Zašto baš Bogonosac? Nema odgovora, kanda nema ni izlaza, a onda se, uz opreznu škripu, ipak otvaraju neka vrata.

pipka jesam li dobro pokriven i gunđa udobrovoljeno, sa zluradim prkosom: — Baš je nas briga i za Jovom i za Gnjatijem, neka melju kako im drago. Glavno je da ti svom đedu griješ leđa.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

JUSUF: Smiri se, gospo. Hajde, smiri se. Sećaš li se: „Neka je selam vama zato što ste bili strpljivi”? To si možda zbog ovog časa učila.

Ako nesreća ne može da se izbegne, barem se odmotava i prolazi. Što mora da stigne, neka stigne što pre, za kasnije ti ostaje manje zla. Ajde, sad će i najgore proći...

Zakiti se! Kad je već neće, što da joj staje na put? Neka se udaje, ako hoće. I to ti je sve! Kvit! Čista posla! Šteta samo opake žene! Ko da se na mesečini sunčala...

Međ njima nikad nisu čista posla, to ti ja kažem, a ti, ako hoćeš, proveri! I to sa Hasanaginicom kanda je neka politika! HUSO: Ti sve prebacuješ na politički teren! Olista bukva — politika! Procveta bagrem — politika!

HUSO: I takvog ti agu! Puška ubija kad je puna, a kazan kad je prazan ubija! I to bolje nego merzer, da znaš! Neka on pripazi, To može i u njegov trbu da opali! (Odlazi na drugi kraj scene) AHMED: Ne znam šta da radim sa Šemsom.

Vreme je najveći lekar. Danas mi izgledaš mirnija. HASANAGINICA: U ovo doba dana, svetlost mi izgleda kao neka milost... MAJKA PINTOROVIĆA: Dobro je i to. I to je neko poboljšanje.

Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani. Oko njega uvek neka tišina. A iz te tišine prsten mu na ruci, kao zvezda! A ima i izgled! Visok, vitak, oči čelično plave...

Izmisli nešto! Kaži: aga prilego, pričekaj d ustane! (Huso izlazi) HASANAGA: Šta savetuješ? JUSUF: Sačekaj ga neka kaže šta ima. Onda ćemo videti. Ti se drži rezervisano.

BEG PINTOROVIĆ: Skoro ništa... HASANAGA: „Skoro ništa” — to je već nešto drugo... BEG PINTOROVIĆ: Ma, neka sitnica u vezi sa tom svadbom. Ama ne vredi ni da se pomene! Ipak da ti kažem, kad sam već tu.

BEG PINTOROVIĆ: Tako sam o tebi uvek i mislio. HASANAGA: I, eto, rešio sam da dozvolim! Nek dođe, neka se oprosti s detetom! BEG PINTOROVIĆ: Baš ti fala! Ovo ti neću zaboraviti! JUSUF: A kad dolaze svatovi?

Imaćemo posla sa papučićem, videćeš! Onaj konj za sandžakbega, i one sablje i dukati, neka to zasad pričeka! Nije zaoglavu! Da mi je znati kako to oni zamišljaju... Ima veselje da im se preseče...

MAJKA PINTOROVIĆA: Pogledaj kako se odjednom stamnilo! HASANAGINICA: Mora da postoji i neka druga pravda... MAJKA PINTOROVIĆA: Onaj mrak počinje i da seva!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Jedino što mu beše kao neka strast, to je: pesma i kićenje cvećem. Kad pukne proleće, zamiriše zelenilo, njega nestane.

— A? — promucao bi on. Ali to a ne beše čisto, već neka sredina između a i i. — Zar istina, da ti voliš Todu? Dimitrija bi ga pogledao zablenuto, pa bi brzo oborio glavu i

— promuca on. Pa gotovo bežeći, natraške iziđe iz sobe i zavuče se pod ambar u baštu. Zavuče se i poklopi ničke k’o neka klada. Pred očima, u glavi, snazi, kao da beše nešto tamno, teško i glomazno.

Bila je ponosna, povučena. U celom njenom tihom, odmerenom ponašanju isticaše se neka skrivena i osetljiva dostojanstvenost. Nikad nju nije mogao ko da vidi, da ona radi kakve teške poslove.

A kad mi što god dobro skuvamo, onda mati pošalje, po meni, vama. — Na, odnesi im. Neka okusi Stana, jer me je dete celog dana slušalo. I tako mi besmo svi skupa, zajedno.

— Što je, ’adžike, ne pustiš na zemlju nego je držiš? Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo... — Neka, neka — prekida je mati. — Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka.

— Što je, ’adžike, ne pustiš na zemlju nego je držiš? Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo... — Neka, neka — prekida je mati. — Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka.

Malo ti i onako dosađuje pa još i ovo... — Neka, neka — prekida je mati. — Neka spava. Umorila se. Sedi, Marijo, odmori se... Sedi, doma nema niko da te čeka.

— Uh! — Čekaj! — I pođoh k tebi. Ti me, dignuvši ruke, gledaše zabezeknuto i široko. Na licu ti beše neka čudna, topla svetlost. Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom.

— Što si tu sela? ’Odi, priđi... Što se bojiš? — I uze te za ruku dižući te. — Neka, teto, neka — braniš se ti — i onako ti mnogo dosađujem! — Hajde, hajde! ...

— Što si tu sela? ’Odi, priđi... Što se bojiš? — I uze te za ruku dižući te. — Neka, teto, neka — braniš se ti — i onako ti mnogo dosađujem! — Hajde, hajde! ... — I ostavi u stranu dete, tebe posadi za večeru.

Oni je darivaše, pa čak i Stojanov otac, na iznenađenje sviju, poljubi je u čelo i izvadi veliki dukat — dublu. — Neka ti je srećno, ćerko, i dugovečno. U mojoj kući jela si drvenom kašikom, a u tvojoj srebrnom, da Bog dâ. I izvedoše je.

Obradović, Dositej - PISMO HARALAMPIJU

Po mnogo hiljada godina srpska će junost nas pominjati i naša će pamet poslednjim rodovom mila i draga biti. Neka samo okrenemo jedan pogled na narode prosveštene cele Evrope; u sadašnjem veku svi se narodi sile svoj dijalekt u

Kostić, Laza - PESME

, a srce mi silno bije, u glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz daleka: sveti miris pamtiveka.

, a srce mi silno bije, u glavu mi krvca lije, al' mi vila lice mije hladom svoga krila meka, i još neka blaga reka, neka struja iz daleka: sveti miris pamtiveka.

Odlazi taki, odlazi migom, naloži mladim iskušenikom smesta nek jedan paši odjezdi, neka mu nosi ponizne vesti da se grešnica nije mogla spasti, da j' u našem domu, u njegovoj vlasti!

Samo Varnavu smestite lepo, od njega prvi da vidim pepô! Žurite momci, neka se sija! i meni je zima! grejô b'ž se i ja!” Namignu paša na svoje lude, i što reče, tako se zbude.

„Šta, ne čuješ ga? Ne čuješ ga zar? pa neka dođe, da ga čuješ bar!” „Okani me se, mahni me se sad, vesele da nam tuđ ne kvari jad!” „Veselje zar?

Od suhoga stoji zlata salivena slika njena, na temenu slike zlatne krov od hrama mirno drema. U očima slike zlatne neka miso ko da seva gledajući ispod sebe kakva li se slava sprema.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa. U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati.

— pa sestru uhvati za ruku i dajući je reče: — Neka ti je sretna i čestita! Kad im sestra preko praga pređe, svi u dvoru padnu po zemlji od straha; seva, grmi, tutnji,

— pa uzme sestru za ruku i dajući je reče: — Na, neka vam je sretna i čestita! I ona sila s đevojkom otide. Sjutradan kako svane braća oko dvora i dalje, pa traže traga da

Carevi sinovi skoče i otvore vrata, uđe neka sila pa poviče: — Dođosmo da prosimo vašu najmlađu sestru. Stariji i srednji brat poviču: — Ne damo je ove treće

— pa đevojku za ruku, govoreći: — Na, vodi je, pa neka ti je sretna i vesela! A ona sila onog časa otide s velikom hukom.

Onda car učini zapovijest na sve strane po njegovom carstvu i oglasi: ko je divove pobio i zmiju pribo, neka dođe da ga car obdari velikijem darom i da mu šćerku za ženu dade; to se oglasi po cijelome carstvu njegovom i car

putnika da pitaju, nije li doznao ko je divove pogubio, pa kad koji čuje za tog čoeka, da caru javi, a taj čoek neka brže na muštuluk ode caru, da ga car obdari.

Eda je bog dao da ste našli vodu? A stariji sinovi odmah prihvate: — Hvala bogu, našli smo. Eto brat naš najmlađi neka daje najpre svoju vodu pa ćemo onda mi svoju.

Kako ga je lako udarila, odmah su mu dva zuba ispala, pa ga opravi ocu i reče mu: — Idi, kaži svome ocu, neka pošalje čoveka koji je vodu odneo. Kad on otide kući i kaže ocu šta bi, otac brže pošlje drugoga sina.

A Stojša im odgovori: — Šta ja marim za vašega zmaja, neka dođe nek se najede zeca. Kad malo čas, eto ti zmaja; kako dođe odmah opazi da zeca nema pa poviče na dvorane: — Ko

Onda im zmaj reče: — Idite i kažite mu neka mi ide iz dvora, jer ako mu dođem, neće mu ni kost s košću ostati. Dvorani iziću na čardak k Stojši pa mu kažu šta

na čardak k Stojši pa mu kažu šta veli zmaj, a Stojša se oseče na njih: — Idite kažite zmaju, ako mu je žao zeca, neka mi iziđe na mejdan.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

Eno se i daske oglođale od teška trvenja. SOFIJA: Ne možemo sediti u svinjcu. MAKSIM: Znam, znam; samo s lica neka je čisto, a inače, kako je bog dao.

Jošt je stari Maksa. Snao, on je džandrljiv, a sa džandrljivim čovekom ne možeš drugojače, nego pustiti ga neka bombardira, ali ne izlaziti iz svoji šančeva. SOFIJA: Žao mi je samo što se ljuti, kad ja svašta činim.

MAKSIM: A gdi je od podne? SOFIJA: Pojelo se sve. MAKSIM: Ti si nesreća! Sediš tu, da te vide oficiri, a napolju neka se razmeće i razvlači. (Jevrem namiguje Sofiji.) SOFIJA: Ja mislim da znam šta se po kući čini.

MAKSIM: Ko ne čuva paru, neće umeti ni iljade sačuvati. SOFIJA: A već ti opet — svakoga da učiš. Neka radi kako koji oće. SVETOZAR (Ustane): Dakle, mi ćemo vas očekivati na bal. SOFIJA: Mi ćemo uzeti slobodu.

SOFIJA: Ko ima dece, treba da i drži čestito, ako nije rad, da mu se pokvare. MAKSIM: Jest, neka i diže na visoko, da i ni vrag zaprositi ne sme. Dosta, aljinu joj neću kupiti. SOFIJA: A ono ću joj kupiti ja.

Kakva je ova moja, jošt bi mi pomagala, kad bi počeo pevati. KUM: Ko se ne uzda u pesmu, neka zviždi. Na primer: „Gdi si bio bitango svetska; kud te vrag jednako nosi.

SOFIJA: Ja sam tvrdo zaključila, i to mora biti. MAKSIM: Mora? Kučko od žene, ta ti si naumila mene da saraniš! Samo neka to bude, pa nećeš ni po sata biti sa mnom. SOFIJA: Već zato ćemo lako.

KUM: Ja mislim da će probu izdržati. MAKSIM: Ako održi, onda ću je pustiti, neka čini što god hoće, a ja ću samo dobovati, da se našla jedna dobra žena. Ali ako ne održi probu, drž’te se od mene.

MAKSIM: Slušajte, slušajte, kako joj ide jezik! SOFIJA: Neka slušaju. Žena je u kući mlađa, to svaka pametna treba da prizna, i kao takva dužna je uvažavati i počitovati svog

Ja, prost, zapitam je, odkud ima dvojake boje kosu. MAKSIM: Ta samo neka su spolja uglađene, samo neka je gornja aljina čista, a za dalje ne pitaj.

Ja, prost, zapitam je, odkud ima dvojake boje kosu. MAKSIM: Ta samo neka su spolja uglađene, samo neka je gornja aljina čista, a za dalje ne pitaj.

MAKSIM: No, to je lepo. SVETOZAR: Zaista, odbor u svemu mudro postupa. MAKSIM (za sebe): Rad sto dukata neka i to bude. (Jasno.) Dakle napišite. (Svetozar uzme hartiju i počne pisati.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

Što god reknem, sve im je nepravo; što uradim, to kod nji ne valja. Ali neka, ili ću ja sve na moju ruku dovesti, ili sama moram svisnuti. Persida, ti! (Zvoni.

SULTANA (mrdne glavom): Svaki đavo mora da mi se popne na vrat. Da sam neka druga žena, da mu s onim stakletom rascopam glavu. STEVAN: Meni jošt nije niko glavu rascopao. SULTANA: Odgovaraš?

SULTANA: Ako si ti prosijak, nisam ja. TRIFIĆ (nepovoljno): Sultana! SULTANA: Zašto nisam neka zla žena da pustim nokte i svakom, koji me god dirne, oči iskopam. TRIFIĆ: Ti si pravo dete! SULTANA: Ti si... ti si.

Bože moj, da nešto prođem obučena sokakom. Kako bi svaki pogledao, kako bi se čudili i divili! „Ko je to? To je neka strana.“ O, luda Pelo! Tokorse milostiva gospođa, a nisam se ni na karuca vozala.

Ali, zaboga, gdi mi je milostiva gospoja, evo već dan uveliko. Što mu drago, ja ću da se vozam, a ona kad dođe, neka obuče druge aljine; znam da nije spala samo na ove. Evo opet nekoga. (Navuče val.) POZORIJE 3.

Zapovedate da vam namestim maramu, milostiva gospođa? PELA: Neka, Perso, dušo, ja mogu i sama. PERSIDA: (Ovo je nečuveno čudo!) Zapovedate jošt štogod sa mnom?

Najpre po tri služitelja ne mogu da joj ugode, a sad mi kaže, neka, Stevo brate, trebaćeš može biti, milostivom gospodinu. Danas prvi put ču i ja od nje lepu reč.

Na primer. Ako ko rado ne časti, a dolaze mu gosti, samo neka uzme zlu ženu. Ako je ko tužen, i ne može da nađe dobrog advokata, neka povede sa sobom zlu ženu.

Ako ko rado ne časti, a dolaze mu gosti, samo neka uzme zlu ženu. Ako je ko tužen, i ne može da nađe dobrog advokata, neka povede sa sobom zlu ženu. Ako koga i kuga napadne, neka pusti na nju zlu ženu, pak će i nju u more oterati.

Ako je ko tužen, i ne može da nađe dobrog advokata, neka povede sa sobom zlu ženu. Ako koga i kuga napadne, neka pusti na nju zlu ženu, pak će i nju u more oterati. Ali mir, eto nam gospodina! POZORJE 5. TRIFIĆ, PREĐAŠNI TRIFIĆ.

Ja je molim za oproštenje što sam na dužnost moju zaboravila, a ona mi kaže: Neka, Perso dušo, ja mogu i sama. TRIFIĆ: Pređe joj nisu mogli troje ugoditi. STEVAN: Ni svi služitelji.

TRIFIĆ: Zašto vi meni niste javili kad je polazila? STEVAN: Ja sam hoteo, ali milostiva mi gospoja kaže: neka, dragi Stevo, može biti da je milostivi gospodin u poslu, njega ne treba uznemirivati.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Baš je lepo od vas što ste me izveli na večeru u ovaj klubijanović! Sve sâm otmen svet! Gde god se okreneš — neka veličina, na časnu reč! Molim? Osećam se nekako svečano, kako da vam kažem... Kao da sam i ja jedna od vaših!

Ne masiram vas? Znate, večeras mi je noć od brbljanja. Bez veze. Jednostavno, osećam da iz mene teče nešto kao neka poplava, a i ova vinčuga... Oh, oprostite — naš porodični izraz za vino! Baš se osećam nekako luckasto.

Hoćete li da znate šta se dalje dešava? Obično vas odvode na neka mesta blizu kraja sveta, pa onda pola sata ulevo, i tu na vaše oči počnu da se ukokavaju od preterane patnje, šta li?

Kako ga napadam? Baš ste radoznali! Ali, neka vam bude! Pokažite mi, na primer, osobu koju želite da ocrnim i nećete me zaustaviti sve do jutra. Koju? Onu tamo?

vas upozoravam da me podsetite na to šta sam danas rekla i da mi kažete, kao boga vas molim, da to više nisam ja, već neka veoma sigurna i odnegovana dama kojoj ne treba verovati, jer se suviše viđa po koncertima, otvaranjima izložbi,

Do sada se pojavljivala na svim značajnijim i važnijim kolektivnim nastupima na časovima crtanja u svojoj školi, dok se neka od njenih dela, rađenih kredom i zgrafitom, izvedenih tehnikom grebanja, još uvek nalaze na nekoliko zgrada u

gojile, kilogram po kilogram, sve od muke i nervoze, klopajući sve više i više, iz nesreće i dosade, jer vam je neka budala kazala da se muž hvata na klopijanović — đavola se hvata na to bućkalo!

Ne otkrivajte im sistem, neka se muče — ionako ćete sve posle platiti po hiljadu puta. Terajte ih da idu na rukama, da šene, da se tuku sa dripcima

Terajte ih da idu na rukama, da šene, da se tuku sa dripcima zbog vas, neka im propadaju kartoni za premijere jer vam se baš tada, kao, ne ide u pozorište.

Budite hiroviti: neka lipšu, neka izgube posao, neka propadnu na svim ispitima, neka ih đavo nosi, jer sve ćete vi to posle platiti, i te

Budite hiroviti: neka lipšu, neka izgube posao, neka propadnu na svim ispitima, neka ih đavo nosi, jer sve ćete vi to posle platiti, i te kako platiti!

Budite hiroviti: neka lipšu, neka izgube posao, neka propadnu na svim ispitima, neka ih đavo nosi, jer sve ćete vi to posle platiti, i te kako platiti!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

„VUK KARADžIĆ“: DVA RONDA ZA BUKET LEPIH BIBLIOTEKARKI 178 S KRSTOM SVOJIM PO KRSTU VIDIKA 180 ŠLjIVA SRPSKA 186 IMA NEKA VASIONA 189 SONETNI KVINTET ŽUTIH DUNjA 190 І 191 II 192 III 193 IV 194 V 195 *** 196 GROM O SVETOM

Lampa, patos - lokvice pjenušavo šuškolje. Srebrnastim perima mraz golica prozore. Kupajte se, smràdići, neka pršte kapljice! (Bosiljkovi cvàtići potrusili šafolj su.) - Brže, brže, sokoli požuruje otac nas - služba rano počinje!

U sjenci lipe poje bratija. Podrži, Bože, bruj nad životom! (Neka mi svirne crna hartija muzikom rala što škripi čotom!) Ljetuju bačve - žuti rakija. Prepisnom knjigom rumenak trne.

Pogledaj, Višnji, ljepojku osu što zuji čašom kao u bolu! Brujnicom borje neka zabruji kad čaktar klepne u aliluji. Pomozi, Dobri, ubogu, kljastu sirotom djelcu o posnoj hrani!

A ruka moja neka zlopati se kad dršće stilo dok rumenim spise. U časnom stroju blistaj, pravopise, sa čednih reči što te obasule.

o prozor vida razapne se sukno, te s duše vivci kao da zapište: „U jedno sve je vukla neka žudba“, a to je bila katastrofe žurba u slepih pčela mračno košničište. NEDELjA Prvo pevanje Godi mi umor.

- Smiluj se, Silni, koji si lekar, kovčege raskuj, mahune mračne da nam se pasulj raseje vedro; neka bar sine, uzalud mrtvim, rđom sa trave, krcat, semènit, oblik gorčine koji je stočen u minerale.

Gde mlin je preo, razroko svetle vampir-koprive u pređi sivoj. A ko je mleo, neka dosluša, kada počine, svirku brašnenu, makar pazvuke mliva, radosne kao rad čunka, potkom što peva kad pokret ruke

kud vija konja svat poludeo, tobož utvarin sen da sustigne - a Gospod s trona kao da kaže: Jesen, ruzmarin... Neka se Rečnik sažme, skameni u Reč urotnu, kojom plameni zvone oblici, gde se treznije napast Jezika bokom prelama u

Spavaj, pod rodom, letino blaga, strovilom kljukni kad se skotrlja jesen sa brda. - Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska.

- Neka se strada: meni, po glavi, krši se, prska, s krunom o nebu, šljiva - a srpska. IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen.

IMA NEKA VASIONA Jer, ipak, „ima neka vasiona“. što kaza seljak, osušen i spečen. U ritmu bića okreće se ona, po kršu vrlja; tek u čas će rečen, kad tela

Popović, Jovan Sterija - LAŽA I PARALAŽA

(Ulica.) ALEKSA, malo zatim MITA ALEKSA (drži jedno pismo u ruci): Dobro, dobro! Neka ide, kako joj je volja, napred ili natraške, nije mi stalo. Ja sam jedanput čuo da devojka nije čovek, i to mi je dosta.

ALEKSA: O, zaista, ona nije bila u Beču vsuje. MARKO: Neka psuje,... znam da ga neće više viditi. ALEKSA: Zašto, ljubezni gospodine?

O, bozi, pomozite mi da moja čuvstva izrazim. (Poljubi je u ruku.) Amorova strela neka me ujazvi, neka mi serdce iščupa i na poruganije vsjeh istinoljubjaščih preda, ako zakletvu porušim!

O, bozi, pomozite mi da moja čuvstva izrazim. (Poljubi je u ruku.) Amorova strela neka me ujazvi, neka mi serdce iščupa i na poruganije vsjeh istinoljubjaščih preda, ako zakletvu porušim!

Cjelu Evropu morate obići, da se svi dive vašoj ljepoti i preizrjadnim darovanijama. Vodiću vas najposle i u Mesec, neka vidi kraljica da je vredno bilo njenu ruku odbaciti ovakovog angela radi. JELICA: Zar nije umrla?

JELICA: O, molim, neka ide dole kod nas u kujnu, može pošteno ručati. ALEKSA: A zašto? Nek se malo napati. JELICA: Zašto bi se patio, kad

čudo zaista! (Jelici, koja dolazi.) Kako ti se dopada taj baron, Jelice? JELICA: Ah, tatice, kanda ga je neka cauberin rodila! Usred Beča nema njemu ravna! MARKO: On mi se vidi mudra glava biti.

MITA: Gospodična su bili ljubopitni. JELICA: Oprostite mu, gospodin baron, ja sam kriva. ALEKSA: Vami za ljubov neka mu je oprošteno; ali više da ne bude, razumeš li? MITA: Neće, vaše sijatelstvo. ALEKSA: No, ja gubim vreme. (Marku.

MITA: Oho! ALEKSA: Bogatstva ima dosta; kad se venčamo, onda neka duva u prste za koga je pošla. A zar bi ovo prva svadba bila gdi se nije ili mladoženja ili devojka prevarila?

No opet se nadam da ću zadovoljstva naći. MARKO (poljubi ga u čelo): Sine moj, gospodine, bog neka vas blagoslovi, a ja ću vam sve činiti. MITA (za sebe): To je lep roman, samo da ne iziđe kakva komedija...

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Oj, ko-ko-ko, ej, kako to!“ Pod prozorom u tom, koraka meka, dopuzi Lisac, nečujna sjen, na njemu šešir, i torba neka, a glas mu mio i zameđen: „Pjetliću dragi, pjevaču jasni, zeleni repe, fesiću krasni, pšenice evo od svake fele,

Buljuk se zvijezda uz Mjesec jati, oblak ih sivi pažljivo prati. Dolje na zemlji staza se vije i junak jezdi, Delija neka, lopova četa uz put se krije: Nebojšu hrabrog zasjeda čeka.

“ „Zbog tvoga srca, dobra i meka, dok obnoć ideš nebeskim putom. Ne boj se, nije podvala neka! Neću te više taknuti prutom. Slobodno odsad po nebu brodi, svakome svijetli i kolo vodi.

I kako brašno zemlje se tiče, iz njega bilje čarobno niče. Cvjetaju lale i ruža rujna, diže se hrašće il bukva neka, za Ćosom niče pšenica bujna ili se širi livada meka. Zelenim ruhom kite se puti, a Ćosa ide, ništa ne sluti.

plavi, blistaju kraj njih maslačci žuti, dok bijela rada u sjeni ćuti, nasred poljanka, u sivoj boji, džinovska neka pečurka stoji.

Kad padne veče, krenu se braća, Svaki se domu — pečurki vraća. II Curica neka jednoga dana kupeći drva u šumu zađe i tako najzad, s bremenom grana, pred malom kućom ona se nađe.

Na kraju pingvin takođe rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, još imaš mnogo preć. Neka ti barka još brže leti, i kad je nađeš, mene se sjeti, pa mi donesi peć.

“ DIVLjA SVINjA Sve troje jure ko divlja reka, odjednom — evo — kaljuga neka. Divlja se svinja u njojzi banja, pospano škilji i — jelo sanja.

Ta zašto vičeš, zviždiš i psičeš ko neka guja, čudi se svak? Ja se ne bojim bura, oluja, borim se hrabro, silan i jak.

„Ti nemaš vune, al daj mi strune, na vetru Ćira hoće da svira.“ Prođe i seljak, starina neka, napola gluh, a Ćira njega cap! — za kožuh. „Ne diraj, vraže! — starina kaže — Vidi, budale!

„O, lenji Tošo, nosaču buva, kraj će ti biti tužan i mrk, rep će ti miši odneti, slutim, a neka ptica u gnezdo brk. Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!

“ A Toša veli: „Drugaru Žućo, prihvaćam predlog tvoj, u ovom kraju svi neka znaju, saveznik ti si moj. Neka naša ljubav raste i cveta, večito ista, bezbrojna leta!

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

— Šta si jeo? Ostrvljani se muče da izvuku nešto iz čamca. Po šumu, izgleda da su to neka užad i baloni. Pitam se da li me vide. Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno.

Ispred jednog dela slobodnog neba vidim dva-tri oštra, čarobna devojačka lika. Iza ostalih je u pozadini neka zgrada tako da ih ne razaznajem. — Dobro veče. Mogu li ovuda izići na vrh sela? — Tuda.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Kada stegnu zimske studi, I zaveje prvi sneg, Škola nama zaklon nudi, Škola naša — naš je zbeg, Neka lete tice lepe, Kuda ljupko sunce sja, Nas prosvete zraci krepe, Gonioci svakog zla.

Anđelskim krilom neka me štiti Kroz život ovaj mučan i klet — A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let!

Al' koga će nebo čuti, To zavisi i od nas: Snažnoj volji, vedroj ruci, Izostati neće spas! Mila deco! Za molitvom Neka ide trud i rad, Da u vama starost nađe Napredniju unučad.

pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Da pevamo i da se sami sebe sećamo, drugi su nas zaboravili. I zakon trajnog srca neka vlada kraj srušenoga grada.

pod ponoćnim zvonjavama bistrim i teškim kao da ti zvezde padaju na šlem, u šumi velikih ruža posedi s majstorima neka ti nežnim dletom promene lik. Onda u planine! Do divovskih čaša punih leda i studenih čardaka magle.

Ovcama nema čobana! Beščinija! Prisnosušni, hvaljenije tvoje neka zacari, preuzmi sveljudski sabor! KAVGE Ne pitajte me zašto sam na konju lutam među stenjem, svakoga dana zaboravim

Tu i tamo je padala pred nas, bez treska, neka crkva. Pri tome se nije razbijala, niti se raspadala ili rasturala, ostajala je cela, na izgled krečna i suvo obojena,

Njegova plot, više puta preporođena, počinje da živi u svojoj dragocenosti. Slovo nek ostane u slovljenju ili neka se vrati u sam prostor Slova. No šta je njegovo tamo?

I neka njihova molitva sve nas podrži putevima teškim providnosti opšte providnosti zasnovane na svojstvima Duha teško je biti

kvrgavih povija ostaje samo još ovaj naum da se pođe po kiši ka starom slovenskom bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže javno u celini nek siđe i nek osudi lagarije što sa Zapada stižu neka prepreči put nauci i mašini zašto

bogu bogu Balkana bogu oluja neka se pokaže javno u celini nek siđe i nek osudi lagarije što sa Zapada stižu neka prepreči put nauci i mašini zašto je inače moćan i drevan mora da preduzme nešto pre no što dođe zima i zaista dok

ti snovi što se javljaju u boji i traju dugo kao dopuna davnih dijaloga i na lestvici slatkog bruja zatrepti neka zaboravljena žica izlišno je mislim što u snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim nebesima donjeg sprata javljaju

da žene ništa ne može da zameni ni lahori ni jezera ni srne svaki muž sad ima astmu i evnusi čak ojađeni gredu o neka nas zajedno sa ženama pogrebu!

uopšte nije tužna boja) i mnogo puta mi podvališe ugovarači dok sam zaneto čitao zabranjene knjige ko hoće sa mnom neka digne ruku pređite ovamo još nije kasno!

vojno pade gde su dveri Samodreže crkve ustaj uzmi vode večne i traži one kosturnice tebi će se odazvati u vinu neka dođu s prstenjem i azdijom i nek se penju do dvanaest mojih zvezda i nek se ne boje noćas po deveti put da poginu!

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

(Zaplače se.) SARKA: Pobogu, prija-Gino, ti opet plačeš? PROKA: Pa pustite ženu neka plače; rod joj je pokojnik pa je boli. SARKA: Pa ima nas valjda još roda? TRIFUN: A ima žena možda i meko srce.

A neka i ne bude to, neka ne dobiješ keca, neka i ne uzmeš karte u ruke, pa opet, brate, priznaćeš i sam, što ne biva, ne biva

A neka i ne bude to, neka ne dobiješ keca, neka i ne uzmeš karte u ruke, pa opet, brate, priznaćeš i sam, što ne biva, ne biva.

A neka i ne bude to, neka ne dobiješ keca, neka i ne uzmeš karte u ruke, pa opet, brate, priznaćeš i sam, što ne biva, ne biva. TRIFUN: Ne znam zašto?

AGATON (prekrsti se, služi se): Bog neka ga prosti! TANASIJE (prekrsti se, služi se): Laka mu bila crna zemlja! VIDA (prekrsti se i služi se).

SARKA: Bože prija-Gino, ti kao da te je ko najmio. GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.) Bog neka ga prosti! MIĆA (kad mu priđe Danica, on ustaje na noge ushićeno): Ko bi to rekao, u kući punoj tuge i žalosti jedan

AGATON: Pa jest, ti voliš da gustiraš. TRIFUN: Pa da gustiram, dabome! PROKA: Ostavi, boga ti, Trifuna, neka gustira; nego reci ti nama, Agatone, raspitivao si se, veliš? AGATON: Jesam! PROKA: Pa jesi li šta saznao?

Kô veli: čekaj da ja to nekako udesim bar dok se ne ohladim. Neka Agaton izvuče iz sanduka stari, crni kaput, neka istrese naftalin i neka ga ispegla; neka Tanasije obuče svoje crno

Kô veli: čekaj da ja to nekako udesim bar dok se ne ohladim. Neka Agaton izvuče iz sanduka stari, crni kaput, neka istrese naftalin i neka ga ispegla; neka Tanasije obuče svoje crno odelo, ono što ga je pravio za venčanje i što ga

Neka Agaton izvuče iz sanduka stari, crni kaput, neka istrese naftalin i neka ga ispegla; neka Tanasije obuče svoje crno odelo, ono što ga je pravio za venčanje i što ga oblači o pogrebima i o

Neka Agaton izvuče iz sanduka stari, crni kaput, neka istrese naftalin i neka ga ispegla; neka Tanasije obuče svoje crno odelo, ono što ga je pravio za venčanje i što ga oblači o pogrebima i o narodnim praznicima;

obuče svoje crno odelo, ono što ga je pravio za venčanje i što ga oblači o pogrebima i o narodnim praznicima; pa neka Proka pozajmi od koga opštinskog odbornika crnu mašnu, a od pogrebnog preduzeća crni kaput; pa neka Trifun napravi

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano. Pomislih da je to možda običaj u ovom kraju. Sigurno je neka crkvena svečanost, uveravao sam sebe. Ali teška, zlokobna slutnja vitlala je po duši.

Budi veran zakletvi... i izvršuj sve što ti se naredi... — Onda zastade, kao da se zagrcnu: Neka ti je Bog na pomoći! Ja uzeh stvari. Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz.

— kapetan sve odmeri pogledom i poče da nas prebrojava. Zatim se okrete onima koji su stajali napolju: — Neka uđu još dvadeset... I niko da mi nije izišao iz vagona!

Prvo bih njih pustio u borbu. Ako nema jedno oko, a ima zdrave noge, natovari mu municiju na leđa, pa neka nosi dotle dok ne pogine. Ako ima zdrave oči, a nema jednu nogu, stavi ga negde u zasedu i podaj mu mitraljez...

— E, bato, tu bih pored mitraljeza postavio one ćorave u jedno oko, ali sa zdravim nogama, pa neka oni spasavaju mitraljez. A ako svi izginu i ostane mitraljez... opet dobro: manje je tri do četiri škarta.

Uniforma, onaj čelik... paragrafi... disciplina... smrt, neka osećanja teška kao olovo padala su na duše, zalazila u najskrivenije kute i potiskivala nežne misli o porodici, ljubavne

Samo onda kada su odvučene kare za popunu municije, u ovo svečano raspoloženje se uvlačila neka slutnja. Malo posle vratile su se kare i kao da stenju pod teretom šrapnela i razornih zrna.

— Blagoslovenije Gospodnje na vas... i vo vjeki vjekov. Amin. Kao da iščeznu ono kolebljivo stanje... Neka tako bude. I biće. A posle ovoga kao da nastade neki prelom u dušama; ljudima ovlada novo raspoloženje I rešenost...

Već naviknuti na ovaj novi život, počeli su da sređuju utiske. U početku je i sećanje na žene i porodicu bilo kao neka bolna rana, a potom kao čežnjiva i slatka misao. Samo, još jedino Petar nišandžija nije mogao da preboli.

Pred zoru naiđe neka magla i zahladne. Seljanke i deca istrčavaju na put. — Požurite, deco, požurite — viče jedna stara žena.

Dok je govorio, ja sam neprestano gledao u vrh Cera, odakle je pucala neka baterija, i svakog časa sam očekivao da nad nama počnu prskati šrapneli.

Sigurno ih niko ne gađa. A pred nama levo i desno odjekuje topovska paljba. Podne je. Iz vlažne zemlje bije neka teška usparina. Ljudi posedali pokraj puta, očekujući zapovest. A tamo napred se nešto odigrava.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

što su kraj puta otomboljile svoje tanke i neobično duge prutaste grančice, ponameštale se dugorepe svrake i po neka vrana, opustile krila, otvorile kljunove, pa samo dahću.

Otpoče se pravo vašarsko pogađanje, najpre molbom i lepim, pa kad to ne pomože, odbor udari u pretnju. — Neka te plaća, brate, ko te je tražio i postavio, a mi niti smo te tražili niti nam trebaš, uzviknu jedan odbornik.

Reći će joj se da hoće naročito da se pokaže pred ljudima. Neka, ima vremena i za to, kad ona ostane sama sa svojim mališanima.

— He, bratiću, kad bi ono znalo šta ti misliš. Nego ono k’o veli: daj da bacim krivicu na drugog, ako se može; bolje neka bride tuđa leđa nego moja.

Ljubicu odjednom, pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze neka plašnja, u dušu se uvuče neka sumornost, i ona zadrhta.

Ljubicu odjednom, pospe ovih zloslutih reči Veljinih o teškom učiteljskom životu, obuze neka plašnja, u dušu se uvuče neka sumornost, i ona zadrhta.

Ova lepa večernja šetnja osvežila ih i upila novu snagu u grudi im, pa osetiše da im se razliva neka prijatna veselost u srcu; osetiše ono poznato zadovoljstvo od zdravlja, s kojim se kod mladeži vazda javlja neka žudnja za

razliva neka prijatna veselost u srcu; osetiše ono poznato zadovoljstvo od zdravlja, s kojim se kod mladeži vazda javlja neka žudnja za nečim veoma svetlim i maglovitim...

Sve da vam spremim. — Ha-ha-ha... okrete Ljubica u šalu. Koga li ste naumili zaklati, da se tako brzo obogatite ! Neka, molim vas : tako mladi, pa da idete na robiju... — Za vas je slatko i na smrt poći, uzviknu on, smešeći se.

Iđahu ćuteći, ali oboje upravili oči u neodređenu daljinu, pa se dali u duboke misli. Neka teška slutnja obladala je njima od jutros, pritisla im dušu, stegla srce, pa ih tako drži, mori ih bez prestanka.

Ali sad joj je veoma nezgodno da počinje razgovor pred učiteljkom. Zna ona žene, pa neka im je najsvetiji izraz na licu... »najbolje će biti, pomisli ona, da govorim sa njim u povratku, sad kad pođemo.

Dolazi noć... Kad već uđoše u selo. Gojko se ponudi da otprati Ljubicu do njena stana. — Neka, molim vas, nemojte... Blizu je, sama ću, odgovori ona odlučno, pa se pozdravi sa njim i okrete svojim pravcem.

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

Budi ga Janja sestrica: “Ustani gore, Radoje, Ovce ti za lug zađoše!“ “Neka i’, sejo, ne mogu; Veštice su me izele; Majka mi srce vadila, Strina joj lučem svetlila.“ 4.

— Lepa Maro jel’ ti žao seje? — Zašto bi mi bilo žao seje, U mog draga bolju seju kažu. 79. Posadi se, domaćine, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

79. Posadi se, domaćine, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posadi se, prvijenče, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

Posadi se, prvijenče, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posadi se, stari svate, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

Posadi se, stari svate, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posadi se, kum’ vjenčani, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

Posadi se, kum’ vjenčani, neka ti je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posad’te se, dva đevera, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas!

Posad’te se, dva đevera, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! Posad’te se, svi svatovi, neka vam je čast, Među braćom i družinom vazda pošten glas! 80.

Što u njima zlatni stoli I u njima paunovi, To su svekar i svekrva; Što po dvoru paunice, To su moje zaovice; Neka mi ih, s Bogom bile! Šnjima će mi bolje biti. 85.

ti pošljem malenu paricu: Sakuj meni v’jence i oboce, A što tebi od toga ostane — Potkuj tvoga dobra konja vranca, Neka ti je među braćom fala!“ 106. Pasla moma jelenke, Na vodu ih navraća. Jelenci joj pređoše, Al’ ne može ta moma.

u goru zelenu, Sav bi pelen po gori pobrala, Iz pelena b’ vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad star ljubi, neka mu je gorko.

u zelenu bašču, Svu bi ružu po bašči pobrala, Iz ruže bi vodu izvijala, Te bi tebe, lice, umivala, Kad mlad ljubi, neka mu miriše.“ 155.

Odvede drugi đevojku, Na tvome konju alatu, U tvome žutu kaftanu, I svilnu purli duaku!“ Govori care Lazare: “Neka je, nek se udaje, Kad prvo jutro ustala, Za Lazom teško uzdahla.“ 213.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

PRVI DEO I SLIKA HAPŠENjE GLUMACA NA RAKIJSKOJ PIJACI U UŽICU (Rakijska pijaca, na kojoj se, uokrug, nalazi neka od sledećih radnji: KAFANA „KOD PEVCA”, SODA-VODA SAJDžIJA PETROVIĆ, PEKARA, RAKIJSKI PODRUM.

A kad se nauživam tvoga tela, baciću te pijanoj vojničkoj rulji, neka se krvavi vojnici naslađuju ostacima tvog devičanstva! Mogla si da budeš kraljica, a bićeš drolja!

JELISAVETA: Toga sam se i plašila! MAJCEN: Znači, ni dozvolu nemate? VASILIJE: Ako vi mislite da je neka administrativna i birokratska hartijica sa nekakvim ljubičastim štambiljima i parafima važnija od našeg umetničkog

DROBAC: Voziš motor u buretu? VASILIJE: Ja sam u pozorištu, a ne u cirkusu! DROBAC: Nisi slučajno neka skitnica? Ili kockar? VASILIJE: Zar vam ja ličim na kockara? DROBAC: Pitam. Zbog Uredbe o telesnoj kazni.

SIMKA: Kako ti muškarci uopšte nemaju kriterijum! GINA: Samo neka je novo, i nek je tuđe! BLAGOJE: Pitam se čemu li služi tolika lepota! To nije samo zato da se grli...

Na pijaci, u kovačnici, u apoteci? Onda i pletenje korpi može da bude predstava! SOFIJA: Pa neka bude! VASILIJE: „Pa neka bude!” To je najlakše kazati!

Onda i pletenje korpi može da bude predstava! SOFIJA: Pa neka bude! VASILIJE: „Pa neka bude!” To je najlakše kazati! A ko će to pletenje korpi da gleda, i da ga plaća, kao predstavu?

BLAGOJE: Da se oprase? SIMKA: Nemoj se meni rugati, sasvim sam smetena! Neka vam objasne glumci, ja ne umem! BLAGOJE: Šta da objasne? (Gini) I zašto je kazo da se odričeš sina?

SIMKA: Gino, preklinjem te! BLAGOJE: Zašta je preklinješ? GINA: Ostavi malo tu flašu, neka se odmori! BLAGOJE: Ne pijem ja što mi se pije! GINA: Nego piješ zato što brineš za Sekulu!

GINA: I ti si sigurno otac, razumećeš! Blagoje, posluži čoveka rakijom! Koliko ti pomogneš nama, neka tebi i tvojima toliko Bog pomogne! MILUN: Gordoljiva ti ova rakija! GINA: A ni mi ti nećemo ostati dužni!

MILUN: Jeste li vi videli da mi je ovaj dao neku dozvolu? GINA: Nismo! Milun: Da li se ovde uopšte pojavila neka dozvola? GINA: Nije! MILUN (Blagoju): Jesi ti video da sam ja ovde pocepo neku dozvolu? GINA: Nije video!

GINA (Blagoju): Pogledaj kako se visoko popela! DARA: Ovo mora da je bila neka velika ljubav! Vidi kolko su trave i cveća povaljali! BLAGOJE: Kurvetino! SOFIJA: Pustite me!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Ja ga se setih! Ja ga vidim! Njegova modrina mrsi mi dušu, i mene obuzima grozna jeza, i neka, beskrajna, žalost. Predosećano, u Beogradu, 1920.

I, tako, bez groba, veselost je neka, u meni, rugoba. I, tako, bez tela, duša mi je nevidljiva, i nevesela. Jednog proleća, i ja sam gorko znao da, kroz

Taj prolog je bio neka vrsta literarnog, pa i političkog programa pesnikovog. On se u to doba nadao da će, kod nas, biti neka vrsta našeg

On se u to doba nadao da će, kod nas, biti neka vrsta našeg Frajligrata. Te nade se odrekao, kao što će čitalac videti, već u epilogu Lirike Itake.

Pošto je njen otac bio i neka vrsta cenzora Pančeva, ona je, u mladosti, imala svoju stolicu prvog reda, prilikom gostovanja novosadskog pozorišta, u

A renegata je bilo samo među imućnima. Ubi bene, ibi patria! Moj Temišvar bio je neka vrsta Elzasa i Lorena, ludila, kao u knjigama pompijera Baresa.

O prazniku Uskrsa, Temišvarom je obilazila, o ponoći, litija. Kao neka noćna straža Rembranta, Temišvarci su nosili crkveno nebo, sa svećama, na rukama senatora, fiškala, zelenaša,

Grof Hojos je bio neka vrsta dečaka, sa kosom kao slama, koji je dolazio u moju sobu i molio da mu se veže mašna. Bio je mešavina lepo

Cilj naše političke akcije, obično, bila je neka pokrajinska autonomija. Iz tog prijatnog, austrijskog, dremeža tek su nas atentatori probudili svojim bombama i

Moj zadatak u Galiciji bio je da istrčim napred, ispred 11 ljudi, da urličem komande, sa puškom u ruci. Da budem dakle neka vrsta Napoleona na mostu kod sela Arkole.

Dočekala me je jedna starica, kaluđerica, sa belim platnom oko glave, kao neka holandska ribarka. Imala je belo kuče ka krilu, koje je lajalo na mene, a oko pasa imala je brojanice od crnih zrna.

pesme ove vrste uredniku toga časopisa, Juliju Benešiću, koga nisam znao i koji je mislio, u početku, da je moje ime neka vrsta pseudonima.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

A kada đavo, posle jedne ili dve pesme, okrete da svira nekakvu igru, sve ih obuze čudan nemir, drhtavica neka uđe im u noge, i noge — hoćeneće — počeše same da se podižu, kao daje pod njima zemlja gorela i pekla ih.

Vidi na jednom uglu ćepenak s hlebovima i zaište od pekara hleba. Pekar je bio neka mrzovolja i čovek ljut. — Gle sad! — mišljaše on — ište od mene hleba!...

Onda mu se u snu javi anđeo i reče mu da više ne okleva nego neka odmah pođe onamo kuda ga zove glas naroda. Starac se pokori volji Božjoj, s tugom se rastane od svoje pustinje i dođe u

Onda mu se učini da tu mora da ima neka nedokučiva tajna u koju on ne može da pronikne. Sutradan pozove starca. — No, prijatelju, jesi li se predomislio?

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

“ — Sve nemo, sve ćuti, a meni kao da neka slatka slutnja, neki tajni glas veli: „To je zemlja koju toliko tražiš!“ Najedared, trže me neki šum.

Onaj sleže ramenima i raširi ruke u znak čuđenja, pogleda me i procedi kroz zube: — Jest, to je zaista neka zemlja. — Kako se zove? — upitam. — To ne znam. Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove.

— Kako se zove? — upitam. — To ne znam. Vidim da ima tamo neka zemlja, al' nisam pitao kako se zove. — A odakle si ti? — pitam. — Pa, eto, tu mi je za jedno pola časa kuća.

— Neka važna stvar, ako smem pitati! — Vrlo važna. Upravo neodložna; i ja sam učinio potrebne korake. Evo, vidite reče i pruž

” — Pa to je, kako izgleda, neka istorijska raspra? — Istorijska — reče ministar malo začuđen tako neočekivanim pitanjem, i pogleda me preko svojih

Ja ću to pitanje izneti i pred samo Narodno predstavništvo, pa neka ono donese svoju odluku, koja ima da važi za svakog građanina ove zemlje.

— Mora biti neka vrlo lepa priča?! — Vrlo lepa; u njoj se iznosi kako propada Ljubica zbog ljubavi, a Mica se udala za velikog bogataša i

— Zvaću ih maločas, neka pričekaju — reče momku, a zatim se obrati meni: — Verujte da sam tako umoran od tog mnogog primanja od ovo dva-tri

za ime boga, govorio da u mom kabinetu bude stalna temparatura od šesnaest i po stepeni, a eto sad opet hladno; pa neka promaja; prosto da se smrzne čovek! — Eto, gospodine ministre, sprava za merenje toplote pokazuje osamnaest!

Molitvu će za taj slučaj, onu koju treba, odrediti vojni sveštenik; ali, na kraju molitve, da dođe i ovo: ‘Neka dobrim, mirnim i pravednim građanima što padoše kao žrtve zverskog nasilja divljačkih Anuta, milostivi Bog da rajsko

To je, bar za danas, glavni njen zadatak. Neka upadaju neprijateljske čete, to nisu tako važne stvari; ali, glavno je da mi paradiramo po ulicama uz jeku truba; a već

To je već objavljeno narodu i ceo narod priprema vesela i očekuje svakoga časa važan događaj. — To će biti neka sreća po vašu zemlju? — Retka sreća. Ceo narod se raduje i s ushićenjem pozdravlja vladu na mudroj, rodoljubivoj upravi.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

se puni nekom tamnom maglom, dršće i treperi lišće na jasici, zadahne te svež, večernji vazduh, na nebu svetlucne po neka zvezda, pronese se po neki zalutao oblačak i opet zatrepere zvezde, a tamo iza gore ukaže se rumena, blešteća

Vi radite, a mi ćemo vas zagovarati. — 'Ajde, more, šta ćeš u ovom dimu; i nama poiskakaše oči. — Neka, naučio sam ja, dajte samo stolicu ovde uz ognjište.

— Davno sam ja, Milo, pripevana i opevana. — E, al' mi nećemo za Gaja. — Pripevajte je za Zuka, veli njen Gajo. — Neka, neka, prvo ćemo tebe za Sandulinu Đuku, odgovori mu Anđa i pripeva ga za nju, pa mu se posle stadoše smejati, no i on

— E, al' mi nećemo za Gaja. — Pripevajte je za Zuka, veli njen Gajo. — Neka, neka, prvo ćemo tebe za Sandulinu Đuku, odgovori mu Anđa i pripeva ga za nju, pa mu se posle stadoše smejati, no i on ne

Ne dadu im đavoli baš ni da'nuti. Taman neka veselnica podnese ustima i nagne, a đavolani opale kukuruzima i dignu larmu, ka' na kurjaka.

— E, pa, jes', tebe smo, kad nećeš da nam kažeš ime tvoje devojke. — Pa 'ajde, baš, da vi kažem. Ime joj Milica. — Neka baš. — Sad šta ću ti, kad mi ne veruješ. 'Ajde, Anđo, počinji, ime znaš. — Očiju ti, nemo' da đavoliš, no kaži ime.

Pripita on jednog dečka, nođe, da srkne malo, a ovi, bio neka dobričina, pa mu kaže da je to neki zejtin koji, s oproštenjem, nije za piće, al' kaže Dulu za šta je...

Vamo der, Pajo, s tom čašom! — Ama pričaj, more, ostavićemo ti punu Anđinu čašu. — Neka, neka, da popijem, pa ću produžiti. — Ta naspite mu punu ćasu, kad nema čaše, pa nek srče i nek' priča.

Vamo der, Pajo, s tom čašom! — Ama pričaj, more, ostavićemo ti punu Anđinu čašu. — Neka, neka, da popijem, pa ću produžiti. — Ta naspite mu punu ćasu, kad nema čaše, pa nek srče i nek' priča.

On se naže i poljubi je. — Miljo... uh, pos'ti tvoj, 'ajde još noćas da te vodim, šapće joj i priteže k sebi. — Neka do Božića, da se spremim... Nemo' tako, slave ti! — Ama 'oću sad, zakona mi, sad, sad 'oću...

Oni im žrtvuju sve. Zbog toga se oni plaše i svake pomisli, da može neko drugo biće, neka ličnost sa strane osvojiti njihova srca i time dobiti pravo, da uđe u svetinju njihova uređenog kutića, koji se za trenut

Malo pomalo doznade za sve to i Zorka. Otpočeše neki pregovori, neka provodadžijska posla i odredi se dan, kad je trebalo Zorka da dođe u varoš radi ličnog sastanka i definitivnog rešenja...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

PAVKA: Uselio bi se, jest, al' je mogla da se useli kakva familija. Ovako... Jesi li čula, neka popadaju sve saksije, neću više da mi izlaziš tamo!

Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti. Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko! I da je zašto, nego ni za što! Reci mu: dolazio Sima Sokić, onaj što ga goniš zbog žene...

JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od dve kile pa neka krupnije piše. (Natežući čita.

JEVREM: Kaži kalfa-Joci, kad drugi put hoće nešto da napiše, neka uzme kesu od dve kile pa neka krupnije piše. (Natežući čita.) „Gospodin Sekulić, pisar, moli dve banke zajma, vratiće sutra”. (Sam sebi.

ko: šta misliš, ko da bude poslanik, a ti da mu kažeš: šta se to mene tiče, ja gledam svoja posla a kog narod hoće taj neka ide! Je l' tako? JOVICA: Tako je! JEVREM: I tako ćeš da radiš?

JEVREM: Pa neka dođe. PAVKA: Ama, htela sam baš da ti kažem: ne znam da li si ti namirisao zašto ona u poslednje vreme dolazi tako

JEVREM: To da mi ne kažeš drugi put. Gde ja zavlačim nos, neka ga zavlačim. Ja znam šta radim! PAVKA: Eto, ne može s tobom ni da se razgovara o porodičnim stvarima, kad ti odmah...

Ču li ti, boga ti, što ti rekoh, šta mi je žena prekjuče govorila? JEVREM (rasejano): Jest, jest, čuo sam... ali neka govori ko šta hoće, šta se to nas tiče! PAVKA (krsti se): Ju, kako da nas se ne tiče, pobogu, čoveče!

JEVREM: Šta ćete, u svakoj varoši ima i takvih individua! MARINA: I bar da je neka persona, ta sekretarica, pa i da mi nije krivo, ali... PAVKA: Kakvih ti nas nema!

PAVKA: Bar da znam šta da kažem ženi? JEVREM: Otkud ja znam šta da joj kažeš? Naposletku, reci joj neka se strpi dok ne npođy izbori... PAVKA (zgrane se): Šta je tebi, pobogu, čoveče!

JEVREM: Jest, to je istina, on je, kažu, vatra. SRETA: I kada ga nađeš, reci mu, boga ti, od svoje strane, neka me se okane. Petlja me tamo za nekakvu bajagi dvaput naplatu.

Molim te, sad kad se bacimo na ovaj ozbiljan posao, nemamo kad za nikakve istrage. Neka baci akta u fioku! A ti, ovaj, gledaj lepo s njim. (Polazeći.) I nemoj da stegneš ruku.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

famulusa mereći ga od glave do pete a jednako uvrće svoju broćastu bradu tako da je od jedne brade načinio tri, kao neka svrdla. — Ama ko si ti, ko tebe posla da me pratiš i motriš?! Ko si ti! — Je l’ ja? — Ti, ti, da!

Kako je ona sama pričala gazda-Đorđu, a on drugima, ona je bila iz neke baš onako velike familije. Otac joj je bio neka krupna zverka tamo, nešto na formu našeg okružnog načelnika, ako nije još i nešto krupnije bio.

mario, upravo ga nije baš mnogo ni trpeo; ali nekako ipak nije mogao bez njega, tako da mu je Mića bio redovan gost, neka vrsta kućnjega prijatelja. Večerajući tako u društvu, Sreta je onako poizdalje raspitivao o prilikama u selu.

svojim (Sreta je samo kulturnu istoriju uvažavao, a o političkoj se vrlo rđavo izražavao) i predati potomstvu, neka ono vidi kakvo je čudovište nekada živelo pod imenom Jovice terzije!

— Ama, pa zato sam i doš’o. Ako je za to, neka te briga nije! Ja ne marim što drugo, a za ovo dušu dado’! — veli Sreta i izvuče rukopis.

— reče ćir Đorđe i izvadi tabakeru, zapali cigaru i baci se zadovoljan u misli i računanja neka. I tako mu naš Sreta pusti muvu pa ćir-Đorđu nikako ne izbija kmetstvo iz glave.

razdelio među Evine kćeri u tom selu — ipak je najčešće na megdanu ostala i palmovu pobednu grančicu odnosila neka Teodora u somotskom lajbu i s punđom u »necu«; učiteljeva najžešća i najvatrenija pristalica.

— Bolje što nisi. Neće ni njegovo doveka! — Ama i ja to velim! Neka ide, a što veliš, neće ni njegovo dovjeka biti, a dotle; Odiđi, grbava vjero, kumim te bogom velikijem!

« Ko je baš toliko cepidlaka i radoznao da vidi i naslovu i onome pod »moto« pravo mesto, neka zagleda tamo gde je i Sreta zagledao, a to je u Zečevićevu Istoriju sveta.

Ako se ko baš interesuje za to i želi da ga u celini pročita (a takvih budala bilo je i biće u svakom društvu), neka potraži novine pod tim naslovom, broj 2-gi toga lista, ako ga, to jest, gde bude bilo.

I Sretu obuzme neka milina i neki ponos. Takav je ponos mogao osećati u sebi valjada samo onaj starinski car Justinijan kad je, kako priča

Uostalom, svi mi to isto radimo, pa nema zamerke; koji je taj bez te mane, neka digne kamen i neka se baci na nj. A pošto je ovo istiniti i istorijski događaj, a među čitaocima biće ne jedan neverni

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Možda je zaboravila da Miti kaže: Hvala. ...Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?! U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice!

” „Ništa”, kaže naš Ciga Iz Svrljiga, il Ljiga. „Još od pada Bastilje Ne podnosim nasilje.” Radojica žmirka: „Neka nova svirka?” Pa će, glasom prebolnim: „Ni ja tuču ne volim, Ali šta ću ako me Napadnu u Gackome?

U miomirisu Cvetnoga grmlja Hiljadu pčela Istu reč mrmlja. MIRIS ZÓVE Kuda nas zove Miris zóve? — U neka jutra, Neke vrtove: Sunce je paslo Mirne volove, Svetlost buktala Uz dolove; Na grančici je Zujkala pčela, Upravo

Uvek me spopadne neka tuga: Gde li je, šta radi ona druga: Na čiviluku suze lije, Jer sama, bez ove, ni za šta nije.

ZEMLjA U PONOĆ Ponoć katkad zašumi, ko da zemlja otvara Neka šaptava usta; zašušte krila noći... To se vetar s drvećem i lišćem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči.

ČOVEK I ZVEZDE Šta čovek treba da učini Kad se izgubi na pučini? Prvo neka utvrdi gde je U odnosu na sazvežđe Kasiopeje.

DEDA NA PRODAJU DEDA NA PRODAJU Uzmite da je to palanka neka —Ljig, Rožaj, Zvečan, Dalj, Knić il Ras — I da tri starice nude čoveka Na prodaju, uzvikujuć na sav alas Cenu — što

Koji vole književnost uzorniju Neka ne čitaju ludoriju... TRAGOVI NA ZA SVAKU OSUDU Deda se zove Pantić Avakum, A babe Joša, Vuka i Magda.

” „Sudbino, puna si gada i zloće! Srećo, sporija si od tri puža! Neka govori ko šta hoće: Od divota što ih život pruža Jedini lek od samoće Ženi donosi blizina muža.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Šmitovi učenici i sledbenici obavljaju oceanografska ispitivanja po Atlantskom Okeanu i morima što su sa njime u vezi. Neka je, naposletku, pomenuto i to da je za uspehe u naučnim istraživanjima, u koja je uložio sav svoj život, Šmit bio

Ekspedicije raznih pomorskih država u to vreme bile su toliko česte, da ih je nemogućno ovde sve navesti. Neka su pomenute samo dobro opremljene i vrlo uspešno izvedene američke ekspedicije koje su sa brodovima »Blake« i

pothvat samo u projektu; budućnost će pokazati u koliko se sve to može ostvariti i doprineti rešenju problema jegulje. Neka je još pomenuto i to da postoji jedan najnoviji i vrlo ozbiljan projekat za stvar o kojoj je reč. Dr.

Sve one imaju svoje migracije i metamorfoze potpuno slične onima koje su napred opisane za evropsku jegulju. Neka je navedeno i to da su još pre Šmitovih istraživanja američki biolozi znali da se u Sargaskom moru i njegovoj

Ali je tada putovanje imalo jedan naročiti i tačno određen cilj: da se na licu mesta pokušaju rasvetliti neka nerešena pitanja romana jegulje.

Imali smo na mestu koje nosi naziv »kolevka i grob jegulja« obavljati dubinski ribolov i proveriti neka tvrđenja ihtiologa teoretičara, koji ponešto vide onako kako bi po njihovom nahođenju i možda po zdravoj ljudskoj logici

Verovatno je da je iznad toga dna, na koje ćete vi sad sići, prelazio pre neka četiri veka i Kolumbo tražeći nove puteve«. »Izvolite sa mnom i ne bojte se ničega. Treba nam još dublje sići.

Rakić, Milan - PESME

Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici žive, Majušnosti svoje neka budu svesni. Sruši, ko od šale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive! Razbij predrasude i kalupe stare!

Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja. Al̓ ne volim te, ne volim te, draga!

I sad, evo, Da ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.

zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.

reče: ''Evo, Ja ti sada dajem silu i moć, stvori Svet novi i bolji o kome si pev̓o, I otvori širom vrata novoj zori. Neka, žudno sreće, čovečanstvo prene U čekanju strasnom.

strči zarđala džida, A njemu, svakog časa, noga kleca, I zato što smo starinskoga vida Rugaju nam se raskalašna deca. Neka ih, Gospo. Nama nije krivo. Neka im i to zadovoljstvo damo. I ćutaćemo. Što bih dokaziv̓o?

Neka ih, Gospo. Nama nije krivo. Neka im i to zadovoljstvo damo. I ćutaćemo. Što bih dokaziv̓o? Kada dorastu, kašće ime se samo.

Ah, draga Gospo, kakva su stvorenja, Prekrasna telom, duhom ljudi pravi, Kao nebesna neka priviđenja Nestala s ovog našeg tužnog sveta, Za koja smo se kleli da su ona Života našeg smisao i meta I da je bez njih

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

Ne bojim se od vražjega kota, neka ga je kâ na gori lista, no se bojim od zla domaćega. Bijesna se bratstva isturčila; Tek domaće napadnemo Turke, svoj

VLADIKA DANILO (među svima kao da je sam) Đe je zrno klicu zametnulo, onde neka i plodom počine. Je li instinkt al' duhovni vođa? Ovde ljudsko zapire poznanje.

Divne žertve vidim na gomile pred oltarom crkve i plemena; čujem lelek đe gore prolama. Treba služit česti i imenu. Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može — nek ad proždre, pokosi satana!

Treba služit česti i imenu. Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može — nek ad proždre, pokosi satana! Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje.

(podiže kapu) Lijepu ni iščita prediku: što tražili, ono smo i našli! VUK MIĆUNOVIĆ Krst i topuz neka se udare, kome prsne čelo, kuku njemu! Jaje zdravo dobije slomjeno. Što uzmognem, čućete hoću li!

SKENDER-AGA A ja voli da nadjača viši. Rašta ga je Bog višega dao: kad je viši, neka je i jači! NOĆ JE MJESEČNA; SJEDE OKO OGNjEVAH I KOLO NA VELjE GUVNO POJE.

VOJVODA BATRIĆ Danu, Vuče iz Lješeva Stupa, uzmi gusle da nas razgovoriš; kad je dobro, neka je i bolje. VUK LjEŠEVOSTUPAC (poje) Čevo ravno, gnjijezdo junačko, a krvavo ljudsko razbojište, mnoge li si vojske

Oni kažu: „Žena je čovjeku slatko voće al' pečeno jagnje. Dok je takva, neka je u kuću; nije l' takva, sa njom na ulicu!“ KNEZ ROGAN Hvala Bogu, pasjega mileta, kâ je opit sa zlom i nepravdom!

Ne pušt', Bajo, živa đavoljega; neka svati ne bŷde planine bez pitanja tvoga al' Limova. IZLAZI MUSTAJ-KADIJA I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ

I MOLI MOMČAD DA NE POJU ONAKE PJESNE POKRAJ SAKUPA CRNOGORSKOGA, DA NE BUDE OD GLAVARAH KOME ŠTO ŽAO, NEGO NEKA POJU SVATOVSKE PJESNE, I ON SAM POČINjE POJATI.

DRUGI OD VOJNIKAH Pope cucki, da' im ono pismo te si pisâ među svima nama, pa se s njime neka razgovore, e ćemo ih grajom zaglušiti. POP MIĆO DAVA PISMO VLADICI DANILU, VLADIKA GA GLEDA I NE GOVORI NIŠTA.

Turci, malo koga od njih posjekosmo, ma njihove kuće popalismo; od mečeta i turske džamije napravismo prokletu gomilu, neka stoji za uklin narodu. VLADIKA DANILO Blago meni, moji sokolovi, blago meni, junačka svobodo!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Uzeo istina malo stariju, zaostalu, ali čuvenu sa svoje raskošne lepote. I ona opet bila neka Grkinja, iz grčke familije, koja je bila u samoj varoši, odmah ispod crkve.

Ona toj familiji nije bila ni kćer, ni sestra, već neka dalja rođaka. I ko zna zašto je, već kao velika, zaostala devojka, tu dovedena.

Što je najgore, ona je svom mužu, Sofkinom dedi, padala kao neka rođaka, istina ne po krvi, po ocu i materi, ali ipak po nekom stricu. Grdan je novac morao da dâ dok se venčali.

Oni ga prizivali k sebi, družili se s njime. Prilikom suđenja, na savetovanjima, bivao je on, kao tumač, kao neka veza između njih i naroda kome je trebalo da ovi sude i zapovedaju.

nikada u strani, ne krijući se, a osobito ništa ne krijući od sebe, još manje od svojih prsiju, koja bi, kad ih druga neka ima takva, suviše puna i jedra, pokrivala boščom, prebacivajući je na sebe do ispod lica. Ona to nikad nije radila.

Sofka je gledala kako je od njih, radosnih, što su tako lepe, što tako začuđavaju, uvek bila po neka na kapiji, kako uvek otuda ovamo na ulicu istrčavaju, da sigurno koga bole vide ili se tome bolje pokažu, da su tu, na

i snagom, nego godinama, pored svakidašnjeg nemira zbog izlaska u svet, sve jače, sve jasnije se ispoljava, i, kao neka zmijica, počinje da je čupa i drugi nemir, upravo užas: kako će sada, ovoga proleća i leta, možda na prvom saboru pred

No ipak, uverena je bila da to ne može nikada biti. Dopuštala je da će možda sada, toga proleća, kao uvek, neka tek tada prvi put izvedena svojom mladošću i bujnošću, kao svaka novina, privući opštu pažnju; ali da će nju svojom

Ali kao nikada do tada, odjednom poče osećati: kako je počine za srce da hvata neka neizmerno duboka, iz tamne daljine sa slutnjom taka teška tuga, jad i usplahirenost: čime će se sve ovo svršiti?

njenim uzimanjem ruke, rašireni prsti zgrčiše, te, prinoseći je k sebi, ruka njegova dođe joj onako crna, tvrda i kao neka šapa. Ali nije ona ta koja bi, kada nešto naumi, na po puta stala, ustukla.

— Pa koliko možeš, Tone. A za više daće Gospod! — Daj Bože, daj Bože, snaške! I svakome neka dâ što želi. A kako je bata Mita? Čujete li što za nj? — Jutros mi dolazio trgovac. Zdrav je. Ne | može još da dođe.

pričanjem ona Arnautinu pala u oči, te da posle on, kad odnese i isporuči pozdrav od sviju, uzgred kaže da je tu bila i neka starka, a on će onda, efendi Mita, setiti se nje i znati da je to bila ona, njihna Magda.

Pandurović, Sima - PESME

Dok ćutke, mračne kao smrtni gresi, Crne su seni pratile me tako, Brzo i strasno po gluvoj samoći; A setno nebo neka nada resi: Pre zore treba stići željenoj meti, Pre nego novog dana dođe varka I život što će sebi nas uzeti.

Često smo puta ustali; Često smo puta duge noći bdili I prkosili nevidljivoj sili. Danas smo tužno sustali; Pa neka! Ko će još pep’o srca sad da žari? Najbolji odmor još nas čeka. Treba nam leći, snovi moji stari.

Radosti, tuge spomeni se roje Vezani za ta mesta i za moje Biće. U tesnom, zagušnom vagonu Dremaju... Neka odvratnost se budi, Uz nove tuge simfoniju bônu, Spram saputnika mojih...

Mrak večeri vlažne zaborav nam nosi; — Zaborav što ide k’o uteha neka, Što stabljike sreće i bolova kosi, Što nas sve jednako, ravnodušno čeka.

Pa ipak, nismo mi ni za šta krivi, Gospodo. Jesu protekla proleća Nemirna, lepa; ali neka živi Sumorna mis’o i našeg stoleća!

gde znam Da ću samo teški, pocrneli kâm Videti, da tužan, zaboravljen, sâm, Čuva i sad njezin trošni pep’o, vaj! Neka topla suza i zadnji put kane Na to mirno mesto zaborava trajna, Gde je mogla, skromno, jedanput da stane Cela jedna

I onda, kad je još zanosno sjala Mladost i ljubav, i polet, i snaga, Na moju radost, zadovoljstva draga Neka je čudna senka uvek pala.

Sad se spleće Sve to u ništa u minutu. Osećam da se neka kora Na srcu mome tvrdo hvata; Da se uvlači tromost spora, Tužna k’o dani kiše, blata; Da sam već danas miran i

ZA PRIJATELjE Nije to, mislim, budućnost daleka Kada će proći sav nemir, rugoba Života zemnog, a mi reći: neka! Pred senkom smrti i dverima groba.

I onda, pogled ravnodušan báci Na zlo što reži kao pas na alci; Neka te ne ljute nadmeni glupaci, Nit vređaju ikad niski nevaljalci.

Zato neka tama, duboka i verna, Zaštitnica ovih ostataka bude Što čekaju da se naše duše vrate Sa mračnoga puta vremena bezmer

Odmazdom Izide neka greh svoj plate!... I kad nas vide na suncu što greje, — Proklet ko plače i ko se nasmeje! SUMRAČNE TEŽNjE Da mi

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Serdar pošto cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad neko zakuca na vratima.

„Ne mari, neka snijega iako ga je mnogo! Gdje je doline jeka, biće roda dosta, jer snijeg topli i nadija hraniteljku ljudi.

„Čujem Gospodaru!“ ozva se krupni neki glas iz obližnje sobe. „Diži se, razdanilo se već, reci Stevanu neka zvoni na jutrenju!“ „Odmah, Gospodaru!

“ „Ne još.“ „A gdje si ih smjestio?“ „U mlađupnicu.“ „Neka ih!“ Zvona zazvoniše. Vidjelo s dvora napuni sobu te poblijeđe plamičak od voštanice. „E, utili svijeću pa ajdemo!

Gospodar se ustavi pod ikonama. „Neka uljegnu Primorci!“ reče on. Ona gomila uđe. Svaki mu pristupi ruci a Ivanović sam prozbori nekoliko riječi.

“ „A da nije bolestan?“ zapitaše mnogi. „Nije, no... tobože poslovi ga smetaju.“ Gospodaru se pokaza na licu neka sjeta kad poče čitati pismo; moglo se primjetiti da mu se i obrve malo nabraše.

pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče neko, suhonjavo, žuta lica štapljući se krstom od drveta, a najpotonja stupaše neka gospođa, i ona gojazna, šareno odjevena. Djevojka prva ugleda tu gomilu, jer im se koraci ne čujahu.

Sad bi zbora nekakva, sve stojećke. Zatijem nakloniše se malo, kao da mu kažu neka polazi. On se uputi k vratima, pa se obazrje put djevojke. Ona ciknu, te potrča k njemu, i on naglo poteče k njoj...

Već bješe malaksao; zaljulja se da padne... Kad crnomanjastâ, visoka neka djevojka, ukraj puta, uhvati ga za ruku... On se trže iza sna i sjede.

„Pusti, ga, vidi da ga je groznica uhvatila; neka počiva!“ reče jedan. Krcun ga spušta polako na ledinu, napodmetnu mu pređašni poglavač i pokri ga strukom.

Tako ga je držao za nekoliko. Mišan, prekrštenih nogu, a pod snažnim mišicama Krcunovim, ne mogaše kopornuti. „Neka, ljuđi, nekate! Prekinite, pa da založimo što!“ reče Otaš, ponajstari među njima, visok, koštunjav čovjek.

Pričekaj dok se nakljukam i ja!“ Dosta bi šale, neka bude i malo zbilje, pa da se lijepo porazgovaramo!“ reče Otaš, izmaknuvši se malo i počevši puniti lulu.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

govorništvu — zdravicama — zahvalan elemenat i ritmovana, čak i stihovana izraza i kvalitet prave ditirampske lepote (Neka se prelivaju bačve s vinom, domovi životom i zdravljem, a polja rodom i berićetom, da bog da!).

One se najčešće i pamte po tom svom najznačajnijem delu (Neka ide na slavu svete Gospođe, Okolo bogo, u kuću đavole, Prava se muka ne da sakriti itd.).

„Bajanje je neka vrsta primitivne, tajanstvene radnje, koja se vrši uz primitivnu molitvu ili pretnju da se zla bića, koja pakoste i

kazivanja javljaju se u nekoliko osnovnih vidova: kao tvorevine odraslih, u prvom redu za decu; zatim kao neka vrsta dečjih stacioniranih ostvarenja, — nasleđenih od prethodnih dečjih generacija i, najzad, kao govorne tvorevine

— U rđavu čitluku vazda rđava godina. — Zlim zlo, bez zla još gore. — Tko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada. — Sve što je zlo — u nevreme dođe. — Zlo se lako ne zaboravlja. — Učini rđi dobro, da ti čini zlo.

pođe da je izjede, a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka dođe i neka je izjede.

a ona mu se stane moliti govoreći da je sad mršava, nego da je ostavi do jeseni, dok utije, pa onda neka dođe i neka je izjede.

Kad kaluđer zaište svijeću, baba mu donese veliki sirac voska, govoreći da nema svijeće gotove, već neka je s đakom načini.

— Kazala kuma kumu, kojega je nudila da jede, a on se izgovarao da ne može jer je sit. Neka kadgođ i ženski dan dođe! — Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila.

Što se ti poljubi s njim? — Sekin vo kod njega na izoru bio. — Poljubila se neka žena s milosnikom na saboru, a drugarica je zapita, što se ljubi s tuđim čovekom, pa joj ona odgovorila: da je sekin vo

namjernu, pa tako više puta rekla đe op čuje, te on jednom reče: „Ma, komšinice, nemoj da sam vazda vaš, nego kadikad neka budem i tuđin!“ Ne govori na sva usta (kad ko što zlo govori za unapredak).

POMRAČENjE SUNCA Sunce kad pomrkne seljaci drže da neka haždaja, po imenu Vrkolak, hoće da ga proguta. Zato istrči i malo i veliko napolje, i, što jače mogu, lupaju u kotlove,

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

godine dana ćeo da izdam malu knjižicu narodni Srpski pripovijetki i zagonetki, i bio sam im ovaj predgovor napisao: Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za Oracijem, neka se druži i poredi s Ramlerom, s Klopštokom, s Deržavinom i s

i zagonetki, i bio sam im ovaj predgovor napisao: Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za Oracijem, neka se druži i poredi s Ramlerom, s Klopštokom, s Deržavinom i s Dmitrijevim; neka duboko zamišljeni Solarić istražuje i

Mušicki leti za Pindarom i za Oracijem, neka se druži i poredi s Ramlerom, s Klopštokom, s Deržavinom i s Dmitrijevim; neka duboko zamišljeni Solarić istražuje i dokazuje, kakim su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu

istražuje i dokazuje, kakim su jezikom govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „Ne zavidim, na čast svakom svoje“; a ja ću samo gotovo da skupljam ono,

govorili zemljaci i vrsnici Rema i Romula; kome Srbinu Srpski jezik ne valja, neka ga popravlja po svome vkusu, i novi neka gradi; „Ne zavidim, na čast svakom svoje“; a ja ću samo gotovo da skupljam ono, što je narod Srpski već izmislio.

I kad bi se mislilo na svršetak, ne bi još ni čemu tome bilo ni početka; ali počinjač misli: samo neka se počne, pa će svagda biti lakše dodati i nastaviti, nego li što iz nova početi i načiniti.

Pa još vidim, da i pored sve muke i truda, opet ostaju pogrješke! U tom neka me pravda Dositije, koji je u ovakoj struci pisanja, gotovo poslije trideset godina, popravio svoju jednu pogrješku, pa

što je? Ovu pogaču ako podijelimo, nema ni meni ni tebi, već ajde da lažemo, pa koji koga nadlaže, onaj neka nosi svu pogaču.“ dijete pomisli u sebi: Već se sad nema kuda, pa reče: „Ajde de! počni ti.

Kamo što ne dovedete ovđe onu našu kobilu, što je dva dni duga, a do podne široka, a po leđima joj vrbe porasle; neka načini lad po njivi. Brže bolje otrči moj otac, te dovede kobilu i žeteoci lijepo stanu žeti po ladu.

Kako ja sjašem s konja, a ja povičem na Vlaa: drži more konja, pa viči Vlainju, neka mijesi pogaču i kuva cicvaru i peče kokoš; pa onda otidem u kuću. U kući sjedi, sjedi; čekaj, nema ništa!

htio da izdam malu knjižicu narodnijeh Srpskijeh pripovijedaka i zagonetaka, i bio sam im ovaj predgovor napisao:” „Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za Horacijem, neka se druži i poredi s Ramlerom, s Klopštokom, s Deržavinom i s

i zagonetaka, i bio sam im ovaj predgovor napisao:” „Neka rodoljubivi Mušicki leti za Pindarom i za Horacijem, neka se druži i poredi s Ramlerom, s Klopštokom, s Deržavinom i s Dmitrijevim; neka duboko zamišljeni Solarić istražuje i

Sveti Sava - SABRANA DELA

A za post Rođenja Hristovog — kao i u druge dane što ustanovismo, neka i tada bude isto. A u post svetih apostola isto da je kao i u druge obične dane kako ustanovismo.

Tada koliko krepost može. O piću i o jelu: ako se dogodi da ti neko drag dođe na utehu, tada neka se naruši post — osim srede i petka.

živi u ovom mestu, ili što uzme što je u mestu ovom, ili od knjiga, ili od ikona, ili šta drugo što bude u mestu ovom, neka bude proklet i zavezan od Svete i životvorne Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, i od mene grešnog.

neboparni orlovi, pokazavši put nama koji hoćemo da ih sledimo i koji želimo hitati ka onome koji je rekao: „Žedan neka pođe sa mnom i neka pije“ (Jn. 7, 37) „sa istočnika života moga“ (Otkr.

pokazavši put nama koji hoćemo da ih sledimo i koji želimo hitati ka onome koji je rekao: „Žedan neka pođe sa mnom i neka pije“ (Jn. 7, 37) „sa istočnika života moga“ (Otkr.

imajte, braćo moja, ili kada u napasti različite upadate, znajući da iskušavanje vere vaše stvara trpljenje, a trpljenje neka okončava delo.“ (Jak.

„Blagodat i mir Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, i ljubav Boga i Oca, i zajednica Svetoga Duha neka bude svagda sa svima vama u vekove, amin.“ (ІІ Kor.

Nego, ti Bože i Gospode svega, i, o preopevana Mati Gospoda i Boga i Spasa našeg Isusa Hrista, neka bude ovo delatno i stvarno nama kao i onima posle nas do kraja ovoga sveta, časnim molitvama vašeg ugodnika, našeg oca

“ A vi odgovarate: „Bog neka te spase, časni oče!“ I zatim vi njemu sa umiljenjem kažete: „Moli se i ti za nas, oče sveti, da se izbavimo od strasti i

“ Zatim se iguman moli i govori: „Bog molitvama svetih otaca naših neka vas spase!“ I tako ustavši, u ćelije vaše pođite, ostavivši svako sastajanje i sujetan odgovor, praznoslovlja i smeh

A oni koji upadoše u rečene strasti, ispovedanjem i pokajanjem neka se požure kako bi se iz njih izbavili, i jedanput ili dvaput nedeljno da se pričeste, ili ni jedanput po igumanovoj

zajedničko kolenopoklonjenje, da daju oproštaj, a potom sa blagonaklonošću treba se pričešćivati životvornim svetinjama. Neka vam bude i ovaj obrazac.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

STAVRA: Za nas bi dobro bilo ako ima! CMILjA: Ne znam zbog čega dobro! STAVRA: Lakše je kad se zna da postoji i neka drukčija pamet! CMILjA: Ja kad na to pomislim, sva se naježim!

Dajte mi nešto da popijem! CMILjA: Šta ćeš? GOSPAVA: Šta bilo, samo neka je duplo! Večeras malo gostiju! IKONIJA: Svi na mitingu! GOSPAVA: Zar onaj tamo još govori?

STAVRA: Kako da ne znam Kremna, lepo selo! Vido sam iz voza, kad sam išo za Višegrad. Čini mi se ima i neka strugara. CMILjA: Ima. STAVRA: Bilo bi lepo živeti u Kremnima!

CMILjA: Oćete malo da se pomaknete, izvinte, dobrišem... SKITNICA: Radila ona tu ko kuvarica. A neka rodna godina, rodilo KO pred neku nesreću! jesen, branje šljiva, kuvanje pekmeza!

A šta ako drži kvartir za oficire? A šta ako je u vezi s našom komandom? TANASKO: Možda je neka iz Kola srpskih sestara. Možda je žena baš neka patriotkinja... MANOJLO: Patrioti su nas i udesili!

A šta ako je u vezi s našom komandom? TANASKO: Možda je neka iz Kola srpskih sestara. Možda je žena baš neka patriotkinja... MANOJLO: Patrioti su nas i udesili! Više se čuvaj patriota, nego špijuna!

A i gibanica! Nije joj bila ko gibanica, nego neka beda od gibanice, spljeskana! IKONIJA: Ne znam šta da mislim! SKITNICA: Nema tu šta mnogo da se misli.

I ne znam zašto odma primitivac! Čovek mi izgleda pristojno vaspitan! MILE: Sigurno neka pederčina! IKONIJA: Nama je svaki vaspitan čovek peder! A svaka lepa i zgodna žena kurva!

Stanković, Borisav - JOVČA

Je li čula da sam došao? MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila. Neka spava, neka se odmara. Ama, da nije ona bolovala, bila bolesna, a ti me sad lažeš, kriješ?

MARIJA Nije. Nisam htela da je budim. JOVČA Ako, ako... Dobro, što je nisi budila. Neka spava, neka se odmara. Ama, da nije ona bolovala, bila bolesna, a ti me sad lažeš, kriješ?

Trebao si svima u kući po nešto da doneseš a ne samo njoj, pa ovima da je žao. JOVČA Ako je kome žao neka ide odavde. MARIJA Svi su tvoji. Pa nemoj tako. Deca su ti kako oni tako i Vaska.

MITA A, tako! Tako ti! Baš mi je milo. Tako. Bar eto i sam bata neka to vidi i čuje kakva si. JOVČA Ama šta je, govorite. MITA Pa eto to, bato. Znaš onog njenog.

A ona, kao da sam joj krvnik a ne brat, kao da joj zlo mislim, čak se i obrecne na mene: I moja kuća neka je vesela! odgovara i gleda me popreko. I pored njega, i deca nam se iskvariše.

Neću posle da sam ja kriv, da ja nisam govorio, kazao... A sad, eto ona, i sad sama neka, kako zna, govori, brani se... (Povlače se u kujnu.) JOVČA (Anđi, posle pauze): Pa? ANĐA (poniknuta, ćuti).

I tamo imam imanja i svoje kuće. VLADIKA Pa i svoje žene, Jovčo? JOVČA Eh, bilo to. VLADIKA Ako je bilo. I neka je bilo. Za tebe je, Jovčo, sve, i alal ti vera! Ne da kažeš da ti sad ovo u oči laskam, ili ma šta...

I zato, neka je greh, ma šta, ne mogu posle da ih gledam, trpim. I zato, to sam grešan, priznajem, ako same nisu htele, mirom,

JOVČA I ovu bih, i ovu, ali Vasku mi rodi. Neku sreću imala što mi nju rodi, a inače... VLADIKA A Vaska ti je, neka je, hvala Bogu, živa i zdrava, što niko nema. Gledam: izrasla je, razvila se i pod nebom mučno da je takve ima.

to je sve moje, i ništa više. VLADIKA Ako, ako, Jovčo. Neka ti je živa, zdrava! Pa, kako je, dao Bog, već izrasla, ušla u godine, neka se sa srećom nađe i kakva prilika, muž...

VLADIKA Ako, ako, Jovčo. Neka ti je živa, zdrava! Pa, kako je, dao Bog, već izrasla, ušla u godine, neka se sa srećom nađe i kakva prilika, muž... JOVČA (plane): Kakva »prilika«? Kakav »muž«? Ko za nju muž?!

MLADEN (ućutkuje ga): Još, još. Ćuti, da te ne čuje. JOVAN E, neka me čuje! (Prilazi bliže i ako ga Mladen sprečava, podiže se i proviruje): A bre, Mladene, može li što da se vidi?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

prosveštavajući nji[h]ov um i oblagorođavajući njihovo srce istinim blagorodstvom dobrodetelji i prosveštenija razuma. Neka se potašte i po[h]ite dovesti u svoj rod zlatno i blagopolučno vreme kad će srpske kćeri i supruge čitati Pamelu,

Zato, molim, neka mi se ne primi za osuždenije naroda, čina i lica, osuždenije zli[h] običaja i zloupotrebljenija. Meni su ljudi svakoga

No, za ne izostaviti nijedno opstojateljstvo koje može imati kakav god sojuz s vospitanijem, neka mi se oprosti da se malo natrag vratim.

No, ja molim svakoga ko bude čitati ove moje slučaje, neka ne [h]iti pre suditi i neka ne čini nikakva zaključenija dogod ne očita i ono što će sledovati.

No, ja molim svakoga ko bude čitati ove moje slučaje, neka ne [h]iti pre suditi i neka ne čini nikakva zaključenija dogod ne očita i ono što će sledovati.

I tada, ako što pozna da je dobro učinjeno, neka sleduje; ako li pogrešeno, nek se uklanja. Ja, kako sam malo poviše kazao, bio sam sasvim naumio i navalio da se

Zato, dakle, ako su sveti oci u čem god protiv nauke apostola Pavla postupili, neka mi oproste, oni su mogli kao ljudi u tom pogrešiti, protiv javne duha svetoga nauke, črez apostola Pavla predate,

Pokor i sramota srpskom imenu! Barem nek se odreče ovog poštenog imena, nek se kako drugojačije zove i neka ne sramoti rod svoj.

Malenica, pošto se umije, otare i od kavge i vike utoli, preduzme reč, govoreći: „S moje strane neka bi bilo jošt toliko kaluđera koliko i[h] je, samo da ne ištu i ne prosjače; ali nas s tim sramote i lepo su već

Valja da od nji[h] pasaporat uzme ako misli pred boga izići; pak da se [h]oće jedan, neka bi i to, no nije dosta ni stotina.

kojekakva imena, izmišljena za globiti žive i mrtve, to su ti tvoji Jerusalimci i Svetogorci; budak njima valja i motika, neka rade ka i drugi ljudi.

viditi malo dete pri sisi, da u isto vreme ne razmislim neiskazano blagodejanije, milost i promisal preblagoga boga. Neka svak rasudi, ko bude čitati ove vrste, kakva čuvstvovanija blagodarnosti i pripoznanstva k bogu i roditeljem mogu se

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Eto tako se u kući Kušmeljevoj sastajao kraj s krajem u rodnoj godini. Doduše njihove potrebe ne bijahu prevelike. Neka je svagda pure izobila, svečanikom pomalo i pomalo kominjaka da se zalije suhi zalogaj; neka je mrkadine da se tijelo

Neka je svagda pure izobila, svečanikom pomalo i pomalo kominjaka da se zalije suhi zalogaj; neka je mrkadine da se tijelo pokrije, pa dosta.

A rekosmo poprijed da se silni knez Kušmelj bojao žoljave Osinjače! Đavo neka razumije kako je to moglo biti, ali vi ćete razumjeti da je malome stoga lako bilo raskoračiti se i slušati podrugljivo

Dakle, neka se liči koga boli ovom svetom svrom, kâ ti vra-Brne, kâ i oni naši svi prošli duovnici! Dakle: alvundandara, živija

A sad dosta i za dosta! Ti mu, Barice, spremi malo prtenila i što znaš, pa neka iđe sutra sa mnom. Taa-ko! A ti me, mali, izuj! Osinjača dopade i ižljubi obje ruke djeveru. Za njom pristupi Kušmelj.

— Taa-aa-ko! Uf! neka vas vrag nosi sve, sve, sve, koliko vas je!... — A prokleti antikristi! lupeži! galijoti! žbiri! ajduci!

— Ja... onaj... kako god ti rečeš! — veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi.

kako god ti rečeš! — veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi.

— veli Kušmelj. Fratar se još dublje zamisli, pak će najzad odlučno: — Pa baš neka pođe odma! Neka iđe!... Baš neka iđe odma! — obode konja i odjezdi.

Kušmelj i Osinjača izgrliše Bakonju, preporučujući mu da sluša strica Brnu, da zapazi kako ga Jerkovići ljube, pa neka se baš za njihov inad podobri. Stipan i Bakonja pođoše.

pa potonu kao olovo. — A kojoj si to naminila, vire ti, Barice? — zapita je jetrva gledajući je podozrivo. — Neka je vrag nosi koja je da je, nego pomozi, Cvito, pa ću te napojiti dobrim vinom!

— Ne govori tako, kršćanice! — opomenu je knez. Opet se začu lupanje. — Ajde, Krivetino, otvori, neka je vrag nosi. Na veliko njihovo čudo uđe Bakonja.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Glupi te umorio lov Po polju i po dobu. I sve dok živi u dubu Bezglasni tihi crv Neka se i tvoja krv Povuče u muk. A trubu Mladosti nek zatrube Drugi za druge i grube. O vrati se o vrati.

Potom su igrali kolo, znojni, uz svirku, uz gajde I legoše da hrču s glavom na mravinjaku. Neka mi žena reče: što stojiš, priđi i ti, hajde!

U ove grudi, ko u plen goli, Kandžu mi zarij bronzani lave: Kad je već plač tu — neka i boli. KNjIGE Opkolile me noćas knjige — Zure u mene iz svog praha. Ćutljive — ko od strašne brige.

ČAS Kao šećer u voću Ili na stablu smola: Javi se senka bola U neki svoj čas, noću. I ptica neka ina: Zašto, zašto zakriči (Ne tek u pustoj priči, Nego tu, sa visina)?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Đorđe mrzovoljno otpozdravi, naredi da se rabadžijama ugreje bakrač rakije, neka se naloču, neka svi pocrkaju! Pognut, brzo prođe kroz praznu i mlaku mehanu zalivenu žućkastom svetlošću, zadahom

Đorđe mrzovoljno otpozdravi, naredi da se rabadžijama ugreje bakrač rakije, neka se naloču, neka svi pocrkaju! Pognut, brzo prođe kroz praznu i mlaku mehanu zalivenu žućkastom svetlošću, zadahom užeglog loja i

Stalno je po svetu, odvojen od nje i kuće. Ako. Ona je ovde gazdarica, a on neka plaća gde zanoći. Valjda nije to. Gde bi sada, pred kraj veka, kad mu je više prošlo nego ostalo, činio sramotu kući i

Tako je. Treba zapaliti sve. I poslednja ćeramida da izgori! I poslednji dukat da se istopi! I jasenovi da izgore! Neka se ne pozna gde je bila kuća Đorđa Katića, nek ostanu ugarci od jasenova. Na snegu da se crne i strče u nebo.

Nije spreman za put. Gleda po stolu i minderluku. Da je Simka tu, grdio bi je. — Neka čeka! — reče i zapali novu cigaru. Konj dešnjak se propinje, a vrana griva mu posedela od snežne prašine.

— Može depeša sad da stigne — reče ne gledajući ga. — Sada ni kurjaci ne izlaze iz jazbine. — Neka prošeta konje do Morave. Konji i sanke izjuriše na put i nestadoše u Dimu vejavice. Aćim skloni glavu sa prozora.

Moja nesreća je počela kad sam ga prvi put odvezao u Palanku, u školu. Sad to vidim. — Čim nije javio, neće ni doći. Neka ispregne konje — potišteno reče Milunki, Simkinoj majci. Ona stoji s rukama na leđima, povijena i stroga.

— mala, zabrađena, srdito mu prinese lice pod bradu. — Ovako će da se zatre... — šapnu i, preteći, zatrese glavom. — Neka se sve zatre! A neće. Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!...

O tome neće s njom... — Onaj još spava? Ona samo uzdahnu i saže se da založi furunu. — Čim se razbudi, neka dođe do mene. Posle, gledao je u žbunić vatre, dok Đorđe ne uđe, sasvim tiho, povijen. — Kako prođe na putu?

Manje ćemo da izgubimo. — Pa da moji neprijatelji pišu u plakatama i novinama da sam lažov? Neka izgubimo hiljadu dukata, reč Katića ne sme da se pogazi. — Reč? Čija reč? Moje su pare i moje su reči.

Kokoške su joj iz krila kljucale žito. U onoj njivi porodila se ona seljanka. Na motici pored nje raseklo se sunce, i neka krvava gomilica... zvala ga da nešto preseče, a on je bežao i vikao.

Kasnije. dok se sredim. Kasnije. Moram tiše da govorim.) Ja sam umoran, idem odmah u sobu. Neka, nemoj da ga zoveš. Pozdraviću se s njim kasnije, kad ostavim stvari. (Sa slugama? I s njima da se gnjavim.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

NEBESKA REKA Tekle reke, svaka po svome: neka na istok, neka na zapad, a neka s planine pravo u more. Pa, i kuda bi?

NEBESKA REKA Tekle reke, svaka po svome: neka na istok, neka na zapad, a neka s planine pravo u more. Pa, i kuda bi?

NEBESKA REKA Tekle reke, svaka po svome: neka na istok, neka na zapad, a neka s planine pravo u more. Pa, i kuda bi?

Gde sam? — začudi se, ali je cvrčak upozori da ništa ne pita. Nije ni imala vremena da pita — pred njom su se otvarala neka prozirna, blistava vrata.

više ni majka đavolica nije mogla da izdrži vragolije najmlađeg sina, rešeno bi da ga pošalje u Gornji svet, među lude. Neka malo njima zagorčava život dok se ne uozbilji. Zar je malo u paklu đavolisao?

Šta će on među ljudima? Prepoznaće ga po repiću i rogovima, odraće mu kožu s leđa i vratiti ga u pakao. Neka neko drugi ide! Podvuče Đavolak repić i sakri se u najudaljeniji kutak. Ali ko je još od Poglavice pobegao?

Jedva da je u bolnicama bilo mesta za ranjenike, a tuče nisu prestajale. — Ovo mora da je neka zaraza! — reče šapatom neka starica, ali se njena izjava proču. Je li čudo što sused od suseda poče bežati?

Jedva da je u bolnicama bilo mesta za ranjenike, a tuče nisu prestajale. — Ovo mora da je neka zaraza! — reče šapatom neka starica, ali se njena izjava proču. Je li čudo što sused od suseda poče bežati? Ali broj unesrećenih je rastao.

— starčeva tuga kao ledena voda preli dečaka, ali se, ipak, osmehnu i reče čuvaru neka ne brine: žena će se vratiti...

— Ne može! — Neka ti bude! — Zlatousti saže glavu i oseti kako mu se tel o smanjuje, kako postaje prozračan i lagan.

Dečaci su uvereni da je to Zvezdan. Ali, ko je u pravu niko ne zna. A i što bi? To je bila, pa i neka ostane, Zvezdanova tajna.

Ali jedan je trčao lako, radosno, drugi je jedva odizao njušku od peska. Kao da je neka sreća biti lav! Pustinja je usijana, puna trnja, puna zmija, a možda i nad lavom postoji lav?

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

opažanje ovih rad nika ostane nezapaženo: oni cy imali utisak da se linijom šanca, i kad ga više nije bilo, proteže neka tanana svetlosna granica.

Ponekad je žitelje ove ulice pred zoru, znala da probudi neka vrlo arhaična, sleđena tišina, i u danu koji bi nailazio oživljavale su priče, ko zna otkud iščeprkane.

u Dositejevu Veliku školu, a prepodneva traju, naizgled ista kao ovo, a stoleća odmiču, naizgled svako različito, a neka se prašina valja prema Dunavu, koji se vidi i drukčije, i bolje i više nego sad, nerazumljiv, trom i star.

„Uostalom, ako ni ta dvojica neće zajedno, neka dođu svaki za sebe“, pogađa se on i dalje ni ca kim, bez uspeha. Na uglu Kapetan-Mišine ulice uvek ga cpeće ista

Odjednom je iz te šume ka njemu doprla neka vedrina, Jovan je pogledao u majska nebesa sva od isprepletanih bleskova i osetio da nije, još, sve propalo, i da

Samo je imao da bude spreman na sve. Išao je iza nizama, sav oko i yxo, ni o čemu nije mislio, i, unutra, neka tupost, a ipak je video svetlosti na prostorima neba, sve neuhvatljivije dok traje junsko predvečerje koje će ce

Prvi put, počeo je da se pogađa sa onom tajnom u nebesima: neka smrt dođe i ranije, ali da on kroči na palisade iza beogradskih zidina. Pogađao se, a nebo je ostalo belo i nemo.

Kao da je pred njim neka prepreka-nevidimka. Nije to ni sećanje, njegovo, na zidine Stambol-kapije koje su bile tu a kojih sada nema; nije to vi

od do gađaja koji su mu, valjda, ispunjavali prostor u onom vremenu što je za njega proticalo, događaje koji su takođe neka vrsta prašine. Ako ga ima, to je prostor omeđen sa dve strane: pretprolećem 1805. i kasnom jeseni 1806. godine.

Andrije, trebalo je da osvane sa njihovom pobedom. Vasa je, odnekud, bio siguran da će i biti tako, i neka strahovita radost grčila mu je svaki damar. Kao kad je bio mlad, tako je bio nestrpljiv da poleti, ali je čekao.

Sam je znao da je takvo podudaranje retko i da će ga, jednom, platiti. Ali, nije mario. Neka životvorni konac tka tu maglu, pa šta bude. Čudio se svojoj slavi koja je, sve više, postajala šum van njega.

Prvi put nije bio siguran da zna za šta se to tukao, posle onog 30. novembra. Neka je pobeda sigurno bila tu, svud unaokolo, ali čudno okrnjena.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ao, svete, mio i premio, Krasno li te Višnji udesio! Samo, samo, da još mreti nije! Al' već neka kad inako nije! danas, sutra, čas će udariti, Jarko sunce meni zakloniti, Iz ruku mi jasne gusle trgnut', Moje telo

Oj, ne reci, ćuti Bolje je nek' ne zna, Neka i ne sluti Što da čuje jade, Kad razumet' neće Tužna je to pesma: „Oj pelen pelenče!“ J.

Gradimo broda, nema se časa, Sutra smo žrtva burnih talasa. Dižite škole, Deca vas mole! Il' neka zine to naše groblje; A narod naš će ostati roblje, Slepo će poći u taj svet beli, I molit' mrve da mu udeli, A kad se

„Il' možda želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori sine! govori brže! Da kupim one toke zlaćene.“ Dete se češka rukom po glavi, Kao da ne

- i prekor iz sna ga trže, Kroz burni celi grad što tajni zborahu glasi, I on je čuo sam: „Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam“. V. Ilić LX KORINTSKA HETERA Krilata Božice moja!

Za taj trenutak života i milja, Kad zatreperi cela moja snaga, Neka te srce moje blagosilja! Al' ne volim te, ne volim te, draga! I zato ću ti uvek reći: Ćuti!

Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka K'o drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače, i u bolu grca.

Sve se svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje

Dučić XCV MOJA POEZIJA Mirna kao mramor, hladna kao sena, Ti si bledo, tiho devojče što sneva. Pusti pesma drugih neka bude žena Što po nečistijem ulicama peva.

Sa pokidanih žica, Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica, I ona suze roni. Anđeo to je Tuge.

Pa kad dođe čas Strašnoga Suda, i kad mrtvi počnu ustajati, Neka tada sve groblje oživi, Kamen nek’ mi pritisne grobnicu, Samo da se ja dići ne mogu.

Zar sve da zgazi?... I na se misli... Slatka je neka jeza poduhvata; Misli - i šapnu: „Oprosti mi, Bože!“ Pogleda u noć, i odškrinu vrata.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Oko njega kolah nebesnijeh milioni voobražam da su (neka čislo i umnožim kolah u najveći stepen sčislenija što besmrtno tvoje tvorenije voobrazit svojim umom može),

Za nakazu njihova nemira nemirni se njihovi duhovi u okove blatne tjelesine jedan vijek osuđuju kratki; neka oni črez judol plačevnu lance teške s burama nemira u stenjanju prenesu gorkome; neka svoju nepostojnost grdnu sa

jedan vijek osuđuju kratki; neka oni črez judol plačevnu lance teške s burama nemira u stenjanju prenesu gorkome; neka svoju nepostojnost grdnu sa prokletstvom tamo oplakuju u suzama i u ridaniju; nek tijela svoja prepitaju sa

Smrt ću izvest iz mračne tavnice, na zemlju je puštit među njima, preodjetu u raznim vidima: neka stravom između njih trči, čineć strašna opustošenija.

Popa, Vasko - KORA

pretvaram I odjekujem odjekujem Odjekujem ODLAZAK Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se

pretvaram I odjekujem odjekujem Odjekujem ODLAZAK Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam

odjekujem Odjekujem ODLAZAK Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Uspomena na njih kao da me podmlađuje, pa zato neka bude kao što želite“. On sede opet na kamen, a učenici se zbiše još jače oko njega da bi ga što bolje čuli.

On ustade da bi učenici pravilno odmerili njegov džinovski stas. Tada im ispruži stopalo svoje desne noge. „Neka taj zid bude toliko debeo koliko je moje stopalo dugo!

„Sad odmerite“, reče Pitagora, „ovom merom kao jedinicom duž ove podvezice tri uzastopne duži od kojih prva neka ima dužinu od tri, druga od četiri, a treća od pet ovakvih jedinica, pa označite početak, razdeljke i kraj tih triju

“ „Mogao bih založiti svoju glavu!“ „Da vidimo! - Uzmimo sada u razmatranje još jedan, treći, broj koji neka bude tačno polovina našeg većeg broja. Da li je on ceo broj ili razlomak?

„Neka ti, visoki zaštitniče zakona, ta gozba ne pravi nikakve brige! Ja malo jedem, a pijem samo vodu“. „Ipak, ipak!

No prepredeni Milon sve je već znao, jer su njegovi ribari polazili svake noći u ribolov, pa su, kao neka vrsta tajne policije, znali sve šta se noću dešava.

Grilus primi vešto u svoje ruke ribu, koja se žestoko koprcala. Beše to neka osobita vrsta morskog grgeča, srebrnasto-sive boje koja je na leđima prelazila u plavetnilo, a na trbuhu u beličasto;

„E, pa neka je hvala bogovima! - Tvoji sugrađani su, u svaku ruku, čudnovate zverke“. „I još kako! Tek kad ih bolje upoznaš, uvideć

Večni bogovi neka vam budu vazda u pomoći!“ Rekavši to, Hipokrates se pokloni duboko pred abderićanskom gospodom i ode svojim putem.

No sve kad bih te spise imao ovde, ne bismo sa njima došli daleko, jer moji su dani izbrojani. Neka je hvala bogovima što me očuvaše još toliko sveža da mogu uživati u lepotama prirode i posmatrati njene raznolike

Na glavnom njegovom ulazu stoje ispisane ove reči: Neka ne ulazi ko nije upućen u geometriju!“ Pri ovim rečima Nikijinim Aristoteles preblede kao krpa.

Tu dobi od Filipa, koji se u međuvremenu popeo na kraljevski presto Makedonije, pismo u kojem mu ovaj poručivaše: „Neka ti je znano da mi se sin rodio.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Je l' te, prosto neverovatno? Zato i kažem: čudna i možda samo za mene neobjašnjiva neka nervna pojava po kojoj moja raspoloženja zavise, recimo, od toga, na koju stvar zaustavljam svoj pogled ili kakve

A za to vreme i dok smo mi unapred zamišljali kako ćemo u prijatnom razgovoru provesti na putu, ja primetih: kako neka mršava prilika, kao utvara, poviri na vrata našeg kupea, pa se povuče, da malo docnije sa još dve prilike, jednom

— Taj opat Koanjar — reče onaj prvi — To je neka familija Siranu od Beržeraka. Ili bolje: Sirano i opat Koanjar to su dva brat od kojih je prvog opevao Rostan u stihu, a

Srećom ne misle svi tako. Treba se, brajko, očajno napregnuti, treba razmisliti šta da se radi. Neka nas je u početku šaka ljudi. Dosta. Bolje išta nego ništa. Jer danas i nema prave opozicije. A zašto nema opozicije?

— Šta hoće ova napast od žene? Ja njoj ništa nisam kazala, ona neka ćuti. — Jest — doda njen muž. — Gde putuje žensko samo? Da si moja ja bih te ubio, rđo kusa...

To se tebe tiče i ti raspravljaj kako znaš, brani se. Pronađi klevetnika: pa, ili neka dokaže da si potkupljen, i onda nije klevetnik, ili — u aps. Kako dosta, brate, molim te? Kazao si ti, pa da kažem ja.

razvod košta, da se ženiš ponova ne ide, nema govora — i onda slegneš ramenima, zažmuriš, pomisliš što je ko dobio neka nosi i ideš svaki dan na rakiju, samo idućeg dana piješ po jednu čašicu više. A ovde je dobra rakija, nema govora.

sam osećao: kao da se kupam u nečemu što je mirisalo na mrve; duvan i čaršav umočen u vino, I čuo kako neko kaže: „Neka ga, dok se odmori.“ A kad mi neka tečnost uđe u rukav neko je opet kazao: „Pustite mu ruku, nek' iscuri.

“ A kad mi neka tečnost uđe u rukav neko je opet kazao: „Pustite mu ruku, nek' iscuri.“ Uplašio sam se da nije krv, jer znam da sam

A odmah zatim kao neka borba, očajno zadržavanje kao rvanje neko i nešto se surva i otkotrlja niz visoke drvene stepenice.

među vama ima laparala, a kugla Zemljina nije više ono što je bila, prostrana i neprohodna, te da bar od vas, kad vas neka komisija slučajno nanese tamo gde je on, sazna prava naša osećanja i da ovamo ne dolazi jer nema gde.

Jer ne bi bilo lepo, časti mi. I žalost ima svoje vreme. I celo moje moralno biće pobunilo bi se... Zato neka prođe što treba da prođe... Časti mi, ne bi bilo ni najmanje lepo... Šta mi vi na to kažete?

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Ne javi li se u nama neka nostalgija za samim sobom: kao da sami sebi umiremo? Nimalo neobičan osjećaj, poznat i sasvim priprostim,

U stvari, to nije bila mržnja, već više kao neko udivljenje, s trunčicom zavisti, možda. I još, kao neka nostalgija. I to ne nostalgija za rođenim ocem, već baš za tom nepredstavljivom i neviđenom polubraćom.

I kao što uvijek biva da neka banalna asocijacija nadođe da nam pokvari i na svoj neukusni način uobliči neku našu neposrednu i svježu impresiju,

se, uslijed napornijeg disanja od pognutog položaja, uzastopno širile i sužavale; i u tom širenju i sužavanju bila je kao neka prijetnja i jedna mala jeza.

i najmanji šum vjetra koji još nije naišao na nj — ali je slijepo); stojim, dakle, tako u noći, raširio grane-ruke kao neka ticala, kao neke antene, i slutim promjenu vremena koja se zavrgla tamo negdje daleko, daleko, nad suhim pješčanicima

I to ga je navelo na pažnju prema starom umjetniku-probisvjetu, pa je udesio tako da mu u sobi druge klase pruži neka preimućstva prve. Baš mu hvala. Jer doista ne mogu više da gledam lica spavajućih.

Činilo mi se da zapažam kako bi mu se najprije, prije nego sama misao, porodila neka nejasna slutnja te misli: kao sjena dlana da je prešla preko obasjane plohe.

izbile graške znoja na čelu, zbacio bi nogu koju je dotle držao preko noge, a između njega i svega oko njega zalegla bi neka nagla i velika daljina: to je bio čas kad se rodila svjesna misao.

I taj je poriv rastvaranja, razdvajanja ličnosti bio tako snažan i tako stvaran, da sam osjećao potrebu da me neka gruba i slijepa fizička sila spolja sa svih strana pritisne, da me zgrune, da me suzbije natrag u granice tijela.

U tome je njihov idealizam: stvorili su najprije neka bestjelesna božanstva, da bi zatim od njih napravili materijalne fetiše i idole, čitav jedan svijet tabu-predmeta.

Makar da snažno zalupe neka vrata ili prasne neko staklo — ma što, ma što, ali samo da to sunčano popodne zataljenih usta dobije svoj živ glas!

Mrtva tišina. Kao da se sve iselilo ili pozaspalo. La je otkuda dašak vjetra pa da zalupi neka vrata ! Da nešto padne, da se nešto stropošta!

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim... neka se dete popravi... — Jok, ne može! — odseče knez. Među momcima nasta gurkanje i šaptanje.

Samo Đurica neobično izgleda. Neka sumorna seta i zamišljeno raspoloženje ovlada njime od onoga trenutka, kad mu do ušiju dopre ona pakosna uvreda od

Imućnija plemena dizala su nad sovrom krov, a okolo sedišta užljebljivani su šašovci, te je cela sovra izgledala kao neka staja.

A čim nastane jesen, počeo bi terati drva u varoš na tuđim kolima, od čega mu je takođe ostajala po neka para. Ali, pri svem tom, nije bilo dana, kad se on nije osećao kao puki siromah.

nekud u stranu, ali kad pisar pomenu opasnu krađu, njemu zadrhtaše usnice, a preko lica mu pređe, kao senka od oblaka, neka laka, neosetna drhtavica, neki naročiti izraz velikoga duševnoga nemira. »Uhvatiše... to je ono; sad se počinje...

Prođe pola časa. Pisar popuši nekoliko cigara, pa ustade i obiđe svu kuću unaokolo. Iza kuće stajaše neka stara vajatina. On zaviri u nju, pa, videći da je prazna, vrati se natrag.

Đurica oborio glavu, pa, čini se, i ne diše. Spopala ga neka drhtavica, pa se samo menja u licu i ćuti kao zaliven. Majka mu, naprotiv, strelja očima i po deseti put pogleda pisara,

« Čitav svet nade jurnu mu u dušu i pade na srce kao melem na ljutu ranu, a otud mu se razli neka slatka, vazdušasta toplina po celome telu.

zelenim stolom seđaše sam kapetan, a uz jednu policu, pretrpanu svežnjevima hartija, stajaše pisar Mita i razgledaše neka akta. Čim kapetan progovori, on se osvrte i priđe k stolu.

Polako, tresući rukom, odgovori na kucanje. Kapak lagano škripnu, i Đurica oseti da je otvoren. Zatim stade neka ruka da šuška oko prozora, koji je namešten s polja, iza gvozdene rešetke. Prozor se lagano i oprezno otvori.

Ona mu je neprestano stajala pred očima kao neka crna tačkica u daljini, kojom se on samo zabavljao, ali eto, sad mu se »tačkica « približi munjevitom brzinom i, kao neko

— Ja moram sad znati na čemu smo, treba do zore da posvršavam sa ljudima. — Pa... kad nije drukče, ono... neka bude tako! — prošapta Đurica zbunjeno. — Neću tako, no kaži odsečno, da znam! — Pa vidiš, valjad’, da pristajem...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Najposle će smrt reći: — Devojko, niti ga ti možeš oteti od mene niti ga ja od tebe, nego hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve ostalo, pa na čiju stranu pretegne, neka bude i Petar njen.

ga ti možeš oteti od mene niti ga ja od tebe, nego hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve ostalo, pa na čiju stranu pretegne, neka bude i Petar njen.

hajde da ga izmerimo — moj neka bude vrh od njegove čizme, a tvoje neka bude sve ostalo, pa na čiju stranu pretegne, neka bude i Petar njen.

Kad dođe unutra, pita ga gospod bog što je došao, a on reče: — Evo pita smrt što bi radila. A bog reče: — Neka mori malu djecu.

On reče: — Evo smrt pita šta će sad raditi. A bog reče: — Neka mori sredovječne ljude i žene. Kad on to čuje, iziđe van, a smrt ga pita: — Šta je sad rekao bog?

Bog reče: — Neka sad mori stare ljude. On iziđe van, a ona pita šta je bog sad rekao, a soldat reče: — Rekao ti je da ideš pa da sav

Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu

Kad mu to kažeš, onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad

onda mu reci neka ništa ne uzima za platu osim neka mu vrag dade onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje, neka je onda ocijedi.

onu staru kabanicu iza vrata, pa kad pođe od njega, neka onda kabanicu zamoči do polovice u kotao, a kad dođe napolje, neka je onda ocijedi. Kad to sveti Ilija čuje, zakala pa dođe tamo.

A kad te on upita hoćeš li još biti kod njega, ti reci da nećeš, nego neka ti plati, pa da ideš dalje. On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu iza vrata.

On će ti davati novaca, ali ti nemoj ništa nego neka ti dade onu staru kabanicu iza vrata. Kad ti je dade, a ti je zamoči u kotao do polovice, pa onda otidi od njega, pa

Petković, Vladislav Dis - PESME

I pusti trulež neka slepo gazi Ljubav i dušu, i natapa strunu; Zadah nek na te svoju senku plazi Visoku, krupnu, kao zloba punu.

Odmani rukom i zatvori oko, Crvljivo doba neka naglo tiska Spomene, slavu, u blato duboko, Gde porok cveta i razvratnost niska. Za lice tvoje ogledala nije.

da je da se spava. I samo katkad, al' to retko biva, Nju kada vidim posred ovih zala, Prilazi meni neka magla siva, Nagovest bleda dalekih obala.

G. Hodi. Ostavi sve što je za nama. Neka naš susret pokrije minute, Velike misli po kojima ćute, Gde život ide k'o jesen granama.

Nek lepoti pute Pokaže mladost dok je još sa nama. Osmehom dušu i rane zakloni. Zapali čula. Neka srce tako Pređe u usne k'o vetar u zvuke.

Dotle nek struji i neka me siše Krv moja i žeđ za životom grubim, Kad ničeg nema dostojnog da ljubim: Ja sam te vol'o, al' ne umem više.

Jedva se sećam da sam bolji bio, Jedva osećam zlo kako me steže; Izgleda da se put života skrio, I neka ruka da zlokobno veže Moj duh za zemlju i za svet nemio.

Sve mi se čini nemam volje svoje; Stvari i ljudi sad postoje za me. Izgleda da su misli, želje moje, Postale senke, neka vrsta tame. Moji su dani danas jedne boje.

Videh kako narod istoriju daje Kraj neznanog sela, doline i krša: Pobode zastavu, neka se leprša U ime njegovo i za vaskrs raje, Za suze Kosova i za sve vapaje.

I Dok raste java, Izrasli grobovi sad se lepo vide, K'o daleka brda kroz podneblja plava. Neka čudna radost i novo buđenje!

Odvuglo od vlage mutnih, gorkih dana... Nek prestane život i svi moji dani! Il' ne, neka traju dok ih smrt ne skloni — Dok se mrak ne spusti i duh mi sarani. Sve što je u meni — samog mene goni...

i dan k'o dim beo, Kad iz svakog kutka noć crna poteče I pritisne oči, nebo, vidik ceo, Znam da čujem svuda, da mi neka struja Nosi mrtve reči i pesme slavuja. Nosi mrtve reči.

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Otišao bih u šumu, sakrio se u žbunje i podražavao vranin zov. Obično bih dobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi neka vrana dolepršala do mene u šiblje.

Pre četrnaest godina izneo sam svoje mišljenje o ovome, kada se udružilo nekoliko vodećih vlada — neka vrsta Svete alijanse — koju je zastupao pokojni Endrju Karnegi (Andrew Carnegie), koji može sa pravom da se smatra

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima šta da kaže. Mihajlo Pupin I ŠTA SAM DONEO AMERICI Kada sam se iskrcao pre četrdeset i osam

Za vreme recitovanja njegovo suho i naborano lice bi ozarila neka naročita svetlost; to je bilo lice proroka po mom sećanju.

ruku na moju glavu i, okrenuvši se k njoj, rekao: “Kćeri Dijada, škola u Idvoru uskoro će biti tesna za tvoga sina. Neka onda pođe u svet, gde će naći više duhovne hrane za svoju dušu željnu znanja”.

pojavljivao bi se u našoj svesti kada je rana zora najavljivala, kako bi se to nama dečacima činilo, božansku zapovest: ”Neka bude svetlost” i kada bi sunce najavljeno dugim belim zracima počelo da se pojavljuje na istoku, a zemlja se postupno

sveta, najpre sveta prijateljskih zvukova i svetlosnih poruka, što je u nama izazivalo osećanje da nas i naše krdo čuva neka božanska sila, a zatim realnog, zemaljskog sveta, kada bi izlazeće sunce razdvojilo neprijateljske tajanstvene sile noći

Na kraju sam se nekako smirio i prestao plakati. Činilo mi se kao da čujem kako majka govori sestri: ”Neka ga bog blagoslovi za ovo lepo i toplo pismo. Neka ga duh sv. Save vodi u zemlju preko okeana!

Činilo mi se kao da čujem kako majka govori sestri: ”Neka ga bog blagoslovi za ovo lepo i toplo pismo. Neka ga duh sv. Save vodi u zemlju preko okeana! Ja znam da će on ispuniti svoja obećanja.

Osećao sam se kao neka druga osoba, a svaki novi prizor koji se ukazivao sa broda u toku približavanja Novom svetu kao da mi je nagoveštavao

To posle podne ”vila” ija smo šetali kroz voćnjak i toje bila neka vrsta nagrade što sam bio u crkvi. Ko nije video delaverske breskve u punom cvetu, kada je u maju zemlja zastrta

posao vam je mnogo bolje uspeo nego onaj sa pekarevim kolima, - rekao je i dodao: to je zato što ste ovde upotrebili neka sredstva za brže sušenje boje.

Tada mi je to izgledalo kao neka šala, skoro ruganje. Činilo mi se skoro nemoguće da se jedno obično srpsko seljače svrsta u isti red sa studentima koji

suviše brzo, mladiću, u vrtlog američke demokratije pa za sobom vučeš i mene” - reče mi jedne večeri, kada sam pobijao neka njegova shvatanja o izmirenju američkog poimanja slobode sa načelima nemačkog socijalizma.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Kaži! —Koja vajda kazivati? Otud nema pomoći. —Pripovedaj! — umešaše se i devojke. —Kad hoćete neka! Gradi se u nas nova crkva. I njega uzelo na radnju. Hoćeš vidjeti zla... Jedne večeri donijeli ga kući prebijene noge.

Htela bi da zove, zapomaže, ali je glas izdade. Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku. I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu.

Pa ako vlasti nađu da su pravo radili, u odbrani obraza i života, neka ih prime među ostalu braću, kao svoje podanike.

—Neka su mene, ubio sam! — odgovori on. – No što će s tobom? Sjutradan izvedoše ih pred suca. Oba ponoviše i potvrdiše ono š

—Vidjećeš kako je kod mene, — reče on smijući se. — Toliko da zaklonim glavu... Neka, neka! — odgovara ona. — Boga mi, biće ti ljepše no u gradu, gdje je uvijek mračno kao u špilji...

—Vidjećeš kako je kod mene, — reče on smijući se. — Toliko da zaklonim glavu... Neka, neka! — odgovara ona. — Boga mi, biće ti ljepše no u gradu, gdje je uvijek mračno kao u špilji...

Časom, pa iza naglih oblaka sunce izviri i obasja ih. — Neka sunca! — reče momak sam sobom i izvadi iz torbice komad kruha, nudi i nju, i zalaže se.

stiže od Spasoja uputnica na pet zlatnih lira; piše mu da mu ih na njegovo ime daruje Cvijeti, a ona, kako ih primi, neka krene na put. Tako u kući bude odlučeno da ona otputuje prvim parobrodom što kreće za Trst.

—Pusti me! — brani se Antica. —Baš nećeš me, dok se god ne vjenčamo... Ti hoćeš po zakonu; neka, ma eto, brzo ćeš mi biti žena! — i pogleda je uporito svojim razrokim desnim okom.

Čak tih dana ne dopušta joj ni one dvije koze izvesti u pašu, što joj služe za lijepu izliku da se po školju prođe: neka gladuju, samo da mu je ona na očima!

se k moru da bolje vidi i opet se odmiče; najposlije požuri škrapavom putanjom krajem mora prama donjemu dijelu školja, neka je bliže čamcu.

a stari Andrija, odloživši vrč, pogleda je kao preko volje, pa, sporazumjevši se očima sa starom, reče: —Pusti ga neka govori!... Proći će mu....

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

jezik narodne književnosti, koji se decenijama, pa i vekovima uobličavao i u usmenoj je kulturi imao izvesnu ulogu i neka svojstva po kojima ga možemo približno porediti s književnim jezikom u pismenoj kulturi.

O mitološkim pesmama Vido Latković između ostalog kaže: „Nebeska tela shvaćena su u ovim pesmama kao neka velika porodica“.24 Ona se međusobno orođuju, žene se i udaju, imaju brata ili sestru.

gde se vide sami temelji njegove poetike, Crnjanski kao potvrdu navodi Miličićeve stihove iz Knjige radosti: „A, Zemlja, neka je srećna, sirota naša sestra, Zemlja.“ Docnije, u komentaru uz pesmu „Poslanica iz Pariza“, opisuje Miličića kako 1921.

jednak skup formalnih obeležja koja čitaocu signalizuju da je u pitanju sonet, tako isto se od samog signala da je neka pesma sonet očekuje različit stepen i različita vrsta strogog, skladnog i zvučnog uređenja jezičkoga materijala.

Ono što bi, međutim, mogla da bude neka vrsta konstante jeste: očekivanje strožeg uređenja uopšte, osetnije uravnoteženosti između samostalne vrednosti i težine

pojavila prva Kulenovićeva knjiga Soneti. Stoga ovaj tekst predstavlja svojevrsni odgovor na neka prećutana pitanja u ranijoj kritici (v. N. Petković, Artikulacije pesme II, Sarajevo, 1972).

jezika: njegova uloga primarnoga modelativnog sistema u ljudskoj kulturi, što mu omogućuje da kondenzuje i očuva neka čovekova duhovna iskustva i vrednosti iz, katkad, vrlo dalekih epoha.

Ne bi se, međutim, takvom analizom moglo valjalo da odgovori na neka opštija pitanja: čak bi se donekle i moglo da odgovori na pitanje zašto se upravo u poeziji gotovo sistematski krše

doživljaj: u njima se, naprotiv, celom strukturom pesme aktiviraju, međusobno porede i prožimaju najnovija i neka vrlo drevna značenja; najnovije i neke vrlo drevne slike, simboličke i mitske; najnovija i neka vrlo drevna čovekova

i prožimaju najnovija i neka vrlo drevna značenja; najnovije i neke vrlo drevne slike, simboličke i mitske; najnovija i neka vrlo drevna čovekova iskustva.

se da se glas Zorana Mišića o tome uverenju i o borbenosti (ne navodi on slučajno na različitim mestima Njegošev stih „neka bude što biti ne može“) lako prepoznaje i izdvaja između glasova drugih naših poratnih kritičara.

Ali je sve što sam o njemu napisao stalo između korica omanje knjige. Nisam obuhvatio sva, nego samo neka njegova dela, a nisam dao ni pravu sintezu.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ŽIVKA: Gotovo, a i onako će mu trajati od petka do subote. SAVKA: A cepa, a? Pa znaš kako je, neka je samo živ i zdrav, pa neka cepa. ŽIVKA: Ju, nije da cepa, tetka, nego dere kao vuk jagnjeću kožu.

SAVKA: A cepa, a? Pa znaš kako je, neka je samo živ i zdrav, pa neka cepa. ŽIVKA: Ju, nije da cepa, tetka, nego dere kao vuk jagnjeću kožu.

ŽIVKA: Pa zar sam ja tome kriva? Pitala sam je preko kuma-Drage i ona kaže: neka dođe, kako da mi ne dođe gospa-Živkina ćerka; nisam je videla otkako se udala.

S tim da odužim dugove, a posle... ŽIVKA: Daro, kćeri, meni mrkne pred očima. Kaži tvome mužu neka kaže: da ili ne, inače ću ga gađati stolicom! DARA: Pa kaži, zaboga! ŽIVKA: Da ili ne? ČEDA: Da! ŽIVKA: Šta?

ČEDA: Ja ne prodajem ženu za jednu klasu. ŽIVKA: Pa dobro, de, kad si baš zapeo, neka bude dve klase. ČEDA: Ama, kako vi to, kao da smo na vašaru?

ŽIVKA: Pa izgovori!... RAKA: Jest', izgovori. Misliš ti lako je to. 'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture tura!

'Ajd neka ona kaže deset puta: „Ture bure valja, bula Ture gura; niti Ture bure valja, niti bula Ture tura!” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna!

” 'Ajd' neka izgovori to deset puta, pa evo ja pristajem neka mi opsuje i oca i majku. UČITELjICA: Pfuj! ŽIVKA: Marš, stoko jedna! Zar je za tebe vaspitanje!

) VIII ŽIVKA, ANKA, PERA ANKA (na vratima): Moli vas gospodin Pera pisar da ga primite. ŽIVKA: Neka uđe! ANKA (povlači se i propušta g. Peru). PERA PISAR (na vratima): Dozvoljavate li? ŽIVKA: Izvolite!

Pa zašto si postala ministarka, ako nećeš svoju familiju da zbrineš? Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može.

ŽIVKA: Je l' ona što je položila maturu? VASA: Jeste. ŽIVKA: Pa šta ona hoće? Položila je ispit, pa neka joj je na zdravlje. VASA (čita): Jova pop-Arsin. ŽIVKA: To je onaj s robije? VASA: jeste. (Čita.) Pera Kalenić.

Okupili me kao da sam ja ministarka. Odoh, evo iz ovih stopa, da ih obiđem i da im urečem sastanak. Dakle, tako neka bude, za sutra? ŽIVKA: Jeste!... VASA: To je najbolje.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i složenija teorija proze provela dosta tanana razgraničenja u unutarnjem sastavu pripovednog teksta, među kojima nam neka omogućavaju da sa druge strane priđemo ulozi jezika i njegovome ponašanju osobito u romanu.

(to su njeni konstrukti), a Stanković ih, razume se, uopšte nije obavljao ni u istom broju i obliku, niti svesno. Neka prva supstitucija bude stavljanje ličnih imena namesto zamenica, gde je to moguće.

retko kog srpskog romana glas autorov - kako bi rekao Mihail Bahtin - gotovo neprestano smenjuje s glasovima likova. Neka kao najprostiji primer posluže Todorine reči s kraja III glave.

Primera ima, sa nejednakom učestalošću, gotovo svuda u Nečistoj krvi, ali neka bude izabran sledeći opis Todorinog ponašanja u trenutku kada se pojavio prvi efendi-Mitin glasnik: „[. . .

sopstvene smrti: „Samo kad sagleda kuću i već ispred kuće upaljena dva fenjera, koja su gorela i treštala kao neka dva crvena strašna oka, a između njih se lelujao venac od šišmira i velikih belih ruža, kojim je bila okićena kapija, -

na Sofkin bolan i dramatičan odlazak, i opraštanje; što potom dolazi, to je samo niz manje-više predvidljivih posledica, neka vrsta epiloga. Stoga se događaji i mogu skraćeno prikazivati, sa sve ubrzanijim vremenom.

kao prokletstvo prenosi se dalje čak na čukununuke, kako je to nagovešteno u razmišljanju glavne junakinje: „I ko zna, neka njena.

žudnji, čak u snu, „drugi” može toliko dokinuti da postane deo sopstvenoga udvojenog „ja”, onda je jasno da deluje neka vrlo jaka zabrana.

Bolest čini zagonetnom još i majčino, ženino (Marikino), pa i očevo ponašanje: kao da svi oni nešto skrivaju, i kao da neka nejasna krivica lebdi u vazduhu.

A da su ograničenja oštra i velika, i važna za razumevanje Stankovićevih likova, neka to ilustruje jedan hotimično izabran postupak iz Pokojnikove žene baš zato što na prvi pogled izgleda nedovoljno

„Ne sme ništa da se pomakne”, žali se ona svešteniku Mironu, pa dodaje: „I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

„Ne sme ništa da se pomakne”, žali se ona svešteniku Mironu, pa dodaje: „I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Naprotiv, postao je hajduk da sam šale raboše za globe i da pokaže kako se otimlje. Neka mu se smeju koliko god hoće što mu je strina Božana još Božana, i to baš u Brodu pokraj preklada, i što su mu bratanci

Kaurska glavo nerazbrana!... Zar ne znaš da je vaša puška umrla odavno? — Zaista je tako, aga!... Ali desi se po neka... — Koja ne upali — — — Ponekoja i upali! — drsko odgovori trgovac, kao čovek koji vidi da je sve svršeno.

Siromav čovek sam, pa opet vo moj ćemer će se nađe nekoj altan... Samo zemi moj prsten. Do Senjanik ima još loši ljudi: neka ti bidne on derudedžija — zašto pa jedan je Sulj-kapetan od Gora, iako je potur, iako jošte među zube, može biti, će mu

— Pazite i ne uzmite mi obraz danas — šapuće on sejmenima arnautski i ne zastaje Dugo — danas je njihov dan; neka se vesele, ne dirajte nikoga. To im e samo poklon od Boga i cara!... Krvavo je na duši junaku.

Kula mu je imala dve velike odaje, jednu gradski nameštenu, a drugu arnautski: neka su vazda gotove kako za koga. Svakoga petka u podne silazio je u džamiju da otklanja, a ončas posle toga u kavu kod

Dosadilo mi I dojadilo sve to. Sve je to silom uzbrdo. Sva ta nadanja i čekanja. Neka pusta ostanu, a ja nijesam budala; hoću da carujem a ne robujem, izabrao sam carsku, jaku vjeru.

za sve: da ni jedan Arnautin ne zakloni ni jednoga Srbina, bio on sused, kum ili pobratim; bio on dobar kao pravednik. Neka ni za urok ne ostane od toga prokletoga nakota, koji bi se opet pomamljivao i brige im zadavao!..

Da Bog da majka ni jednoga kod kuće ne zatekla ako je ovo laž!.. A razume te što ne kukaš. Neka ti je prosto materinstvo!.. O, o, da nije uroka, Bože!.. Neka je prosto, gde se čuje i gde se ne čuje: neka je prosto!.

A razume te što ne kukaš. Neka ti je prosto materinstvo!.. O, o, da nije uroka, Bože!.. Neka je prosto, gde se čuje i gde se ne čuje: neka je prosto!.. Vujana naredi da žalosna povorka krene.

Neka ti je prosto materinstvo!.. O, o, da nije uroka, Bože!.. Neka je prosto, gde se čuje i gde se ne čuje: neka je prosto!.. Vujana naredi da žalosna povorka krene.

Ja sam došaja kod vas ne da žalimo moje sinove i da kukamo ovde, no da tražimo neka vrata, neki derman... Ja sam moju babovinu uvatija zubima, ete ovako, i živ od nje ne se odvajam. I sad... i sad...

— To su lire i dukati. Još pet puta toliko će donesem... i... za druge narodske rabote... A za mojega sina neka je aram, ako otide ijedna narodna para!... Kršten je Mojsil, džanum!... Zapanjismo se.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Recite mi pravo tudi, Je l’ istina što o vama Pišu knjige, zbore ljudi: Da vi niste tako sitne Već ogromna neka tela, I od jedne pa do druge Prostire se večnost cela?

Čežnja i ljubav, koja Na golom platnu divne Slike razvija, I mrtvom kršu mramornom Života dâ. Neka se rujna ruža Nikada ne uplete U bračni venac tvoj! Na grud’ma tvojim nikad Neka ne počine Veran ti drug!

Neka se rujna ruža Nikada ne uplete U bračni venac tvoj! Na grud’ma tvojim nikad Neka ne počine Veran ti drug! Priđe l’ ti srce koje, Nek priđe prazno što je, Baš ka’no i tvoje.

Priđe l’ ti srce koje, Nek priđe prazno što je, Baš ka’no i tvoje. Jedina pesma moja Potomstvu neka priča Lepote tvoje strašnu, Ledenu čar. U mesto mirte nek’ ti Cvati, baš kâ i meni, Lavor, taj grki dar.

I to me k tebi vuče iz moga zlobola, — I ja bih čisto hteo sokolit’ sokola. Jest’, ima neka avet što na nas nahodi, Jer je od sebe guraju svesniji narodi, I ta nam noge puta i ruke vezuje I Srpstvu uši gluši

Zato, Srbi, čujte: čvrsto stojte sada Na braniku gde je i zakon i pravda; Ojačajte snagu patnika Hrvata, Neka zna da ima u nevolji brata; Nek’ se jednom vidi kakva j’ sloga blago, A oni će posle... kako im god drago.

Evo dvesta forinata — Više nemam. Kuckao sam po kamenu Celog svoga trudnog veka... Tika-taka, tika-taka — Neka, neka. Uvek pognut, ja ne viđah Kako gore sunce sija. Grbio sam, klečao sam — Kaldrmdžija.

Kuckao sam po kamenu Celog svoga trudnog veka... Tika-taka, tika-taka — Neka, neka. Uvek pognut, ja ne viđah Kako gore sunce sija. Grbio sam, klečao sam — Kaldrmdžija.

Omladino, srpska soja, Nado rodu svome, Šir’te krila, braćo moja, Letu naprednome! Ali takvi neka budu Krila vam talasi, Kandioce našeg hrama Da se ne ugasi.

S grane neka visi šikosana šara, A između šárâ i pomalo dara; Sad pustimo majku nek’ vrata otvara, Dočekajmo decu s pevanjem

Primimo je i mi, ta puna je zraka, Neka nam se Božić ne snuždi sa mraka, Ta u nas i tako već nema badnjaka. »Starmali« 1883.

Padaj, sneže, dva tri dana I zastri nam trulež ceo, Neka našem iskušenju Nek’ bar Božić bude beo! Oh, Božić je praznik mira.

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Kako se onaj i onaj grubo pokazao, u komplimentu dva prsta falio od mere; kako je neka drugarica na balu nameštala lokne, u igri izgubila takt, i ovakove stvari tisućama.

A šta joj je otac i muž bio, nisu li pošteni majstori bili kao i ja? Ajde ti sa mnom, pa samo neka dođe po tebe, prebiću joj obadve noge. EVICA (mazeći se): Ah, ujo! MITAR: No, šta ti je? EVICA: Ah, moj Vasilije!

JOVAN Ja to ne mogu, makar me ubili. FEMA: Vidi se da nisi stvoren na gospodstvo. Neka, ja ću. JOVAN: Oću li ga doneti? FEMA: Aport! (Jovan pođe.) Propopo. Johan, santurtur. JOVAN: Semener rotunder.

(Otide.) RUŽIČIĆ (sam): Nek se naše lepotice bele, Kartadžije neka karte dele; Nek ćir Janja koti svoje novce, Zaljubljene nek okreću lonce.

Kom je milo nek se s ženom tuče, Nek se tuče i za kose vuče. Neka gajde pored svirca ječe, Pune čaše pri veselju zveče.

FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; žao mi je što se i nazvala mojom,... ali neka... šta su se gospodin filozof sklonili?

FEMA: Nitkov, zaopucao me s njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila. Vuci se kod Anče, neka skuva dve šnole crne kafe! JOVAN: A neće biti dobro tri? FEMA: Nitkov, čuješ moju zapovest? JOVAN: Ajde, vidićemo.

Miljković, Branko - PESME

ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu Sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema ta žena sa rukama deteta koju volim to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim uzalud

O nek se vetar s biljkama izmotava Neka se kamenje pred nevidljivim raskršćem uspava Samo da l će na skeletu osmeh moj prepoznati?

gde se skamenila mora Lice svih doba u očekivanju vatre da l će moći da sačuva uspomenu na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći o pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada?

raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute Santa Marіa della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego

Marіa della Salute DIS O moje sunčano poreklo ta potonula krv Neka se zaboravi prijateljstvo drveća i ptica Neka se zemlja razvenča sa suncem Žica od vode prodenuta kroz uši bolja je nego crv Otišao Izašao na vrata kojih nema u svim

ispod zemlje zri tišina zla Najzad sam dovoljno mrtav ništa me ne boli Drvo se naginje nad zaboravom nema šta da se voli Neka niče cveće iz prokletog tla MOMČILO NASTASIJEVIĆ Umesto zvezde slavuj iz nekog zida što se od nje razlikuje tek

Predeo kome sam se privoleo, plaštom čuva svoju providnost za one koji vide. Neka muzika čudna nečujna iznad gorja razmešta predmete u prostoru i staje kad zapljusne tajna mramorja sred morja: dozivano

Lice bez očiju na pustome zidu biti. Crvene ptice pevaju u mome mesu. Crne ptice obleću oko moje glave. Neka mi čelo bude načeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od

kamen i vreme stalo na pomerljivoj liniji između dva vremena, gde mru dva glasna kamena i otvoren je put, neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo, da je jedno ime uzrok tome snu.

USNIH JE OD KAMENA Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mami. Prostore gde nevidljiva snaga sanja

Al ludo ne veruj tome moru koje nas vreba i mami. Kristalna jezera sanjaj u tami TRAGIČNI SONETI I POČETAK SNA Neka me nedostojnog vetar obavije Kulo s vrhom van vremena na koju dišem Tesno je nebu u ptici ptici još više Moje

Kad oslepim sve pojave vode kuda vode? Deca dužna da porastu neka se rode Za smisao tajne koja u Prividu spije. Frulo nespokojna u svome vazduhu Kad sunce izmišljene vatre poklanjam

Krakov, Stanislav - KRILA

Teška crna kiša zemlje sruči se na njega. Žile nabrekoše na glavi, i zazuja krv po ušima. Neka je težina na njemu. Teško se podiže, i zemlja poče mlazevima da pada sa njega. Od nje su pune uši, oči, usta i odelo.

Oseti dodir jedne male ženske ruke na svojim plećima, i uzdrhta lako celim izmučenim telom. Neka nova radost zapali mu pobledelo lice, i on beše srećan jer je ponova ugledao ženu.

Po nebu se poklizali zraci reflektora, sevali su ljutito šrapneli, i grmeli topovi sa lađa. Čula se neka huka, brujanje. Sirene su plašljivo pištale. — Cepelini, budili se ranjenici. — Aeroplani, tvrdili su drugi.

To su bili naši. Šume su bile zbijene i crnile se. Bele stene mešale se sa belim rovovima. Sve je izgledalo kao neka ogromna razastrta karta. Izgubili se već rovovi, i pušile se nove baterije. Sada, ove su bile tuđe.

— Slušao sam već mnogo o vama, govorio je rukujući se sa Duškom. Iskupljali se ordonansi, posilni i telefoniste. Neka naročita radost je sve oživela. Nije bilo samo Kazimira.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Vuije mi se smeje. Onaj cvet koji donose talasi sa ostrva u stvari je neka, vrsta čvrstog sunđera. Gospođa J. kaže da nikad jednog crnca, ma koliko on bio kulturan, ne bi primila za svoj sto, i

proždirana vrelinom i elektricitetom, kao kakvom strašću, izgledaju samo u noći fantastično providna i zažarena. Neka od njih, zahvaćena sasvim plamenom, gore kao buktinje.

Kad stižemo na obalu, moj boj je već u vodi ispod šalupe. Dok je utovarivao stvari neka kašičica, ili nož, upala je u vodu, i on se, uplašen od kazne, odmah svukao i bacio za njom.

Prvo sasvim mali, pa onda, ohrabreni, i oni veći, prilaze da srknu. Crnčićima, razume se, nije neka naročita poslastica taj sok od kokosa, koga imaju kad hoće, koliko ih zanima ta moja igra.

Toliko me neka glupa strast za cenjkanjem odjednom zaslepila. Nešto docnije, počinje igranje onako isto kao u velikoj Mongi; ovde samo

Evo on igra strašnu igru Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.

Ge, udara levom nogom u zemlju, što znači da zove sve bolesti koje su tu u zemlju zakopane, neka se približe sasvim i neka ga osvete, ako mu Zegele ne da žrtve.

Pokazivali su mi maske njamua pod čijim otvorom za usta postoji kao neka vrsta klarineta od izbušenoga meteorita. Meteorit je uopšte kamen neobično cenjen od urođenika i služi u lovu i mađiji

Ja jednu zadržavam za sebe sasvim blizu obale da bih se lakše umio i obrijao. Neka crna žena sasvim naga, teških čvrstih grudi koje kao da je vuku vodi i zemlji, prilazi i gleda zadovoljno kako

imao veze sa nekom divnom tužnom ženom, čiji je muž neka moćna ličnost. Žena je bila gotova da pođe za njim, da umre za njega, a on je grubo odgurnuo, i nasmejao se još mužu u

Onda će možda doći neka žena koja će stanovati tu sa mnom. Da li me razumete? U najdivljijem kraju podići svoj dom, sâm; od svoga truda; u

Za mene će vam kazati ovde svi, svi: ,Onaj što jednako zida!' Svejedno. Ne tera mene na to neka čežnja za Evropom. Evropa izgleda bedno kad se gleda odavde, i ja je ne želim.

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

S tobom ću ići! S tobom Stanoje! Kô senka neka duha divijeg Na koraku te svakom sećajuć: Da si vojvoda! Srbin! Osvetnik!

“ Boga je živog stroga zapovest; Pa kad je, ćuteć, gazi kaluđer, Neka je gorski vrše sinovi... Hajd’ idi, Vuče!...

Ima li gdegod što? Po gori mirno?... A po selima?... RADAK: Nesreća! Deset je dana kako putujem Kô senka neka gore zelene. Obilazeći carske drumove, Rasmatram sela, gledam tragove Kuda su besni Turci jurili, Pa svugde krv...

GLAVAŠ: Jest, ja sam! Ja sam i onda bio sa tobom, Sa modrih usta kad je lebdeo Poslednje reči sveti blagoslov: „Neka ste srećni, deco, oboje!...“ SPASENIJA (pada mu na grudi): Stanoje!... Oh!... STANA: Prokleti, bog dao!

“ A tako se ne zvao imenom svetoga Porfirija, ako te uoči same mesopusne nedelje ne bacim u mutno Dunavo, pa neka onda raci tvojim poganim mesom pokladuju!... JANjA: ’Ma, ćuti, bedo!... Što si se, vraga, tako napsio?...

A trunić nade jedva ostade Da ću te ikad više videti. JANjA (u sebi): Deset vampira da vas gledaju — Neka im na čast oči ispadnu! — Ja samo da vas nisam video!...

Za leđa zađ’te psima poganim, A posle vašeg trećeg plamena Ja ću s Prodanom od’vud napasti; Pa neka ih je ravno stotina, U mrak će prnut slepi miševi... (Vuk i Radak odlaze.) O, tužna zemljo, puka čemera!

) Ha, tako, momci! Tako, delije, Što ima krvi, nek’ se prolije, Što ima zala, nek’ se pokosi, A gavran meso neka odnosi!... (Potprašuje pušku. Puškaranje traje.) GLAVAŠ: Hajde, Hadžijo!

Pobedu daruj!... Ne nama, oče! No sjajna ruka pravde večite Neka ponese venec pobede! (Vuk dolazi sasvim poremećen, cev od puške u rukama, kundak naviše, ves zapao, gunjče razdrljeno

Sad će ti doći sin!... Eno ga, ide! Ćut’, čuće vezir!... STANA: Nek’ čuje vezir!... Neka ogluvi Od glasa moga strašne kuknjave: Sina mi dajte, Turci svirepi, Sina, o, sina mog!... TREĆI TURČIN: Ćut’!

SULEJMAN: U pamet, babo! Ili se smeješ vlasti pašinoj? Na čekrk ću te bacit, matoru, Pa neka palac točka gvozdenog Osušena ti rebra premeće Sve donde dok se može slušati Krckanje tupo tvrde košturi, Da silu

SULEJMAN: Idite sad! A nek’ je senka našeg Proroka — Kome neka je miran pepeo — Sa vama svud! (Svi odlaze.) ČETVRTA SCENA [Koleban zove Glavaša da dođe muselimu.

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

odnošaji odmah postanu nekako bliži, iskreniji, izgubi se ona svakidanja ukočena uzdržljivost i etikecija, a nastupi neka srdačnost: s čovekom, s kojim nikad reči u životu nisi progovorio, govoriš tada kao sa starim poznanikom.

Dan je bio divan i svež. Jutrenja magla tek se uzdigla, a vazduhom se razlila neka prozračna svetlost, neka blaga tišina, neiskazano sveža, veličanstvena i zanošljiva, a kroz ovu tišinu prolamala se

Dan je bio divan i svež. Jutrenja magla tek se uzdigla, a vazduhom se razlila neka prozračna svetlost, neka blaga tišina, neiskazano sveža, veličanstvena i zanošljiva, a kroz ovu tišinu prolamala se tutnjava topova, kao zvuci

Tu razaznasmo da ne gore samo sela preko naše granice, već i neka ispod malog Jastrepca na našem zemljištu. Dakle, Turci su već prodrli preko granice.

S naših predstraža spram Niša javljaju: »U turskom logoru spram nas svu dragu noć čuje se neka vreva, komešanje, sve je u pokretu; iz daljine se čuje rzanje i bat konja, tutnjava artiljerijskih kola, žagor ljudskih

— Zatim me gurnu laktom i reče mi poverljivo i polako: — Ne rugam se ja veri, već njemu. Mrzim popove. Svi su ti neka prenemagala i šereti.

Sva vojska koja će ce sutra boriti da se večeras skine sa sviju straža i izmeni od noćnih dužnosti, da se pusti neka se ispava do 3 časa u jutru, tada da se polako bez larme izbudi, i brzo opre mi; komesari tada već da su svuda kod

da se polako bez larme izbudi, i brzo opre mi; komesari tada već da su svuda kod svojih bataljona sa hranom; i odmah neka je razdele vojsci.

đenerala; on joj reče da će danas imati prilike da ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački!

u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački! Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo.

Pa vojuje li se s takvom pameću, s takvim znanjem i s takvom spremom?! Neka nam dobra cpeća bude na pomoći, ali ovo ne sluti na dobro. Oko 6 časova u veče vratim se u Aleksinac.

Današnji dan osvanuo je neveseo. Na Aleksincu se opažala neka teška sumornost. Čaršija je bila većinom zatvorena; samo su još radile kavane, mehane, furundžinice i prčvarnice.

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

Oj, ne reci, ćuti, Bolje je nek ne zna, — Neka ine sluti. Što da čuje jade, Kad razumet’ neće — Tužna je to pesma: „Oj, pelen-pelenče!

HIH Ja ti moram i to reći, Neka i to znaš, — Srpkinja si, treba da me Srpski pogledaš. Naš je život bokor drvo I slavujev stan, Pod drvetom

Anđeli bi hteli Sreću smrtnih ljudi, Oni bi oteli Ljubav nam iz grudi. Ovako nam lepe Sreće i ne slute. — Neka srca strepe! Neka srca ćute!

Ovako nam lepe Sreće i ne slute. — Neka srca strepe! Neka srca ćute! — XLVII Pesmo moja, zakiti se cvetom, Pesmo moja zamiriši svetom; Još sva srca ohladnila nisu, —

Buji, paji, moj sokole lepi, Neka ti se mišica okrepi, Tvoj babajko drugog čeda nema, Pa jedinca već na boj otprema, Da s’ vratite, -— il’ da

Kakvo carstvo!? Jok! — na bolje Čuvam ja svog sina: Neka bude ’Vake volje Uvek, i bez vina. Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne

Kakvo carstvo!? Jok! — na bolje Čuvam ja svog sina: Neka bude ’Vake volje Uvek, i bez vina. Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne zubi.

Neka i on, Kô babo mu, Samo Srpstvo ljubi, A kad vidi Dušmanina Neka škripne zubi. Nek pogine Za slobodu — Lepše smrti nema! — Vidiš samo Kako sluša, Sad neće da drema.

Ti si mrtva, moj živote, Otišla si s ovog sveta, Toj daljini nema mere — Pa zar i to da nam smeta! Neka pada nad i vera, To mi ljubav, ne savlada — Ja te ljubim, prazna senko, I bez vere i bez nada!

ode, p’onda ode Putem vala, strujom vode, Izgubi se tako brzo, Odnese ga voda mutna; Iz tvog oka suza kanu, Kao neka tužna slutnja. Brzo ode cvet za cvetom, — Ona prva suza tvoja Stvorila je more suza, U kom tone duša moja.

XIX Evo njena maramica, Evo knjiga draga, Evo njena podnožnica, Gle noge joj traga! Sve ostalo kao neka Uvreda golema, Pak mi viče: Tu smo, tu smo — Al’ nje nema, nema. „Vi lažete, nema ni vas, Nema sveta, sjaja!

LXII Svaku našu sreću Strašna avet vija; Ispod svakog cveta Skrivena je zmija. Svakom časku milja Neka kletva preti; Svaka radost naša Ljuto nam se sveti.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ali jedna naša baterija ispred koje smo stajali, iskida nam nerve. Trupkamo u mestu. Nestrpljivi smo. Neka nam narede juriš, ili neka nas već jednom sklanjaju sa ovoga mesta.

Trupkamo u mestu. Nestrpljivi smo. Neka nam narede juriš, ili neka nas već jednom sklanjaju sa ovoga mesta. Svaki bi želeo da se bar u poslednjem času nađe pored nekog druga ili

Ne znam. — Sigurno je u mraku naletela na njih neka naša grupa vojnika, pa su oni izmakli — dodaje Svetislav. — Moguće.

Na to smo već navikli. Onda nanovo legnem. San me hvata... Najednom se nada mnom stvori neka gužva. Otvorih oči. I tada ugledah kako u vazduhu lebdi vijugavo telo neke zmije. — Otkud ova zmija?

— Jesi li čuo za zmiju naočarku? — Čuo sam... To je neka otrovna zmija. — Vrlo opasna. A znaš li kako je hvataju? — Ne znam — veli onaj. — Ona živi u toplim predelima.

Jedan dohvati šaku zemlje i zatisnu mu ranu. Obuzela me je neka jeza, vilice su mi se tresle kao u groznici... Ali Kamenita Kosa bila je osvojena. — Bio si se sigurno uplašio.

Tada se desno od nas napravi neka gužva. Izvio sam se da vidim... Zgranuo sam se... Peti puk beži u paničnom strahu. Psihološki razumljivo.

Oblaci se spuštaju sve niže, vidik se gubio i najednom utonusmo u tamu. Neka hladna struja pređe preko nas i lice nam se orosi. Kroz maglu dopre piskavi zvuk trube, kao znak za juriš.

Čim smo izišli na vrh, naređeno je da se naš odred okrene na levu stranu, prema Sivoj Steni. Tada baš raspali neka bugarska haubica. Ali mi se sjurismo u sedlo između vrha i Sive Stene. Upravo, mi tu Sivu Stenu nismo ni videli tada.

Ali ja kao da još ne shvatam užasno stanje. Kao hteo bih da idem, i to napred. Ali me neka sila prikiva za zemlju i kao da mi vuče noge naniže. Okretoh se unazad... Nastupao je drugi streljački stroj.

— E, dobro... Ne znate šta je dalje bilo. Dakle, naljutio se Bog na zemlju, povukao svu nebesku policiju i rekao: neka se tuku, ne bi li im najzad došla pamet!... Ugrabe tu priliku Srbi, i kidnu sa Krfa.

Najbolje je pričekati mrak. A vojnicima sam rekao da prisluškuju i, ako osete najmanji šušanj, neka u tom pravcu pucaju... Prenusmo se. Zričak je cičao. Malo posle neka tičurina prhnu iznad naših glava i mi pretrnusmo.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

apstraktno belilo pastoralne poezije XVIII veka), i što je Šulce za srpsku poeziju bio otkriven već dobrim pre njega: neka dublja uzročna povezanost i umetnička namera stoji iza svega toga. A to je ono što je danas još potpuno nejasno.

nepotpuno izraženih ili i neostvarenih umetničkih težnja: o tim slabostima, zabludama i raznovrsnosti antologije ćute. Neka specijalna hrestomatija sastavljena sa naročitim obzirom na Branka ne bi mogla ne doneti u celini onu paprenu pesmicu

O vej, vetre sladak! I, vejući, natrag Odleti preznatno U Stig, polje zlatno: Nek' barjak tvoj samo Treperi onamo. Neka na Moravi Doveka boravi, Kao žubor klasa, Zvižditelj tvog glasa, I rosom okiva Zlato njenih njiva.

Brat-Mađari, Naši parničari, Nek' ga čuju I neka priznadu Kako Srblji Po mađarski znadu. Istovremeno, po Bačkoj se pevala druga, u slavu Stevana Zake, kandidata Bačke:

No nek, samo Srpstvo traje Makar bili vaši dani Zaboravom pretrpani, Il' pesništva smešna bruka. — — — — — — — — Neka Srpstvo bude slavno Ma se hvala od vas krila, — Ta naša je gordost bila Samo roda glas uzneti. J. St. Popović, 1854.

' — Samo neka zasviraju Molčani junaci, Pak će nam se napuniti svi molski sokaci Devojčica i snašica, kićenih momaka, Posrnuće u

V'jenac plete, ubira se, ili se k snu sprema, Sve uz pripjev dal'ko nečij, straha blizu nema. Neka zaspi s pjesnom mojom, dosta za krat prvi, Ovako ću zadjeti joj mreža mojih vrvi; Te daj danas, te daj sutra, — serce

da me duže gledi, Ja ću proći, kao nevješt, šta se njojzi bredi; Dok vnezapu jednom zazrim i noga k njoj stupi, Pa neka ju od to doba ko može iskupi. Ako bude od potrebe — tako t' tvoje mlade!

Mi drug druga magnovenja staramo se bljusti, Ugađati seb' vzajmno i sercem i s usti; Neka teče, nek' proteče takve žizin r'jeka, A mi ćemo, gdi god bude, živiti dovjeka.

TRŠĆANINU Čitaćete, kad me od vas dol' i gora d'jele, Ovaj Pavla, mili Drago, listak knjige b'jele; Čitaćete, neka znadu roda vašeg udi Da za njima i u dalji moje gore grudi, Da za serce sve spominje kako mu je bilo Prikrivenu pod

Sto tridesjat ljeta Aki neka zavesa Pokrivaše vsegda Duha mojeg očesa! Mnogokrat plakah sja Slezi prolivaja, Bogu Tvorcu molih sja Ruki

Kol’ko dana u godini osvane, Toliko je teških muka za mene Što ne mogu s tobom biti, Čarne tvoje i ljubiti Očice. Neka duva hladni vetar severni, Ja ću opet svagda biti tvoj verni, Ti si mene baš do groba Učinila sužnog roba Tvog lica.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

VUJO: A bog š tobom, svijetla gospođo! Ko me more čut prosto mu — neka mi čuje razgovor! A ne more li?... Nek’ uha čulo prstom zaptije!...

te na te važdan iščekuje? JELISAVETA: Iščekuje me? Al’ neka, idi, mož’ i čekati! Gondola na me znam da ne čeka, Nit’ more prska sjajnom radošću S vesala britkih biser sićani,

A sad?... Al’ neka, evo, devere! Jedina ćerka dužda mletačkog Ropkinjama se ravna azijskim, Da ne povredi onu svetinju Kojoj se zemlja

VL. VAVILA: Dobro nam došao, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Bolje našao! Blagoslovi, oče! VL. VAVILA: Bog neka te blagoslovi, kneže! I što nebo na nedrima sjajnim Sreće krije u daljnoj visini, Želim tebe njome da kruniše!

knjiga — to sam iskao — I dobili smo slova, štamparu, Da pravoslavne knjige štampamo, Da ih šaljemo braći nesrećnoj, Neka se uče boga slaviti... RADOŠ: I to zar dadoše? KNEZ ĐURĐE: I to, Radošu! Al’, braćo...

KATUNOVIĆ: Pa zar ih nisi za to rodio Da na megdanu bojnom izginu?... RADOŠ: Neka izginu — Al’ u podnožju ovog prestola, Braneći grud’ma kamen studeni, Što tamom svojih crnih gudura Svetinju čuva

Crn ženik da te nigde ne vidi. — Tek hajde, neka i on govori, Znamo ga ko je, — a to je dost’! KATUNOVIĆ: Hoćemo, gospodaru! PRVI SERDAR: Hoćemo, kruno naša!

Ne vređaj i ne opadaj!...“ RADOŠ: E podla glumca, popa lažljiva? Al’ neka, idi, laži večito! Nego kad umreš, pope matori, Razmrskaću ti ovim prsima Hristove vere tvrdi spomenik...

A eno vojvode Šulović, Mićić, a i kapetan Vuksan dođoše lijepo te moliti da ni ga pokloniš, gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Neka ulaze! JELISAVETA: A ti izlazi, Stara drtino! VUJO: Odavna i stojim, svijetla gospođo, pa sam ti i dodijâ... Hajd’!

Neću štamparu! Neću duždeve! Venecijanske neću darove!...“ Neka, nek viče, pa da promukne, Ovde mu niko ne mož’ čuti glas... Samo Staniša — Još on ostade?...

Karadaga što su podigli, Sa novom zlobom žurno umnože; A ako treba gneva, plamena — U grudima im munje donosim, Pa neka munjom bratske osvete Golemu hrpu svoje mrzosti U zgarajući plamen podžižu; A treba l’ sablje — brat je donosi, Da

) BOŠKO: Pomozi Bog, deko! RADOŠ (sedajući nanovo uz vatru): Ako se niste boga odrekli, Neka vam, deco, gospod pomogne! BOGDAN: Amin, starče! RADOŠ (pozna ih): Ah, bože, ta to su oni! BOGDAN: Ko, starče, ko?

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Od dragosti stade ljubiti i grliti baka. — Je l' de, Jabo, da ćeš ti njega nadbosti? Neka je on carski! Svejedno je to mom milom, dragom, rođenom Jabi. Je li tako? De, kazi svome Juji!

i Relja je kao rastao, širio se. Prsa mu se napinjahu da puknu, a srce mu obuzimaše i oblijevaše neka slatka, čudesna vrelina. Sve mu je napredovalo, raslo, bujalo, množilo se i širilo unedogled.

gori barjake i ostavio razapet čador, nek vide Majdanci da baš ide za mnom vojska, a ja kô gerenalina naprijed izmakô. Neka kô misle: pošô Švabo od Banje Luke, udario na Kadinu Vodu, pa će sad preko Bronzanog Majdana tamo u duboku Krajinu...

Šta ću mu ja? Ništa mu ja ne znam, da prostite, kô neka stvar kantaru. — Da nijesi ti, Simeune, počem vješt ovim švapskim lumerami? — Bježi, čoče, kakve lumere, kakva li...

— Vjerujemo, vjerujemo, Simeune! Što ne bi vjerovali? Uli-de mu, Mićane, jednu čašu. — Neka! Neću! — odgurnu Simeun osorno rukom čašu, jer je bio pao u onaj nepojmljivi, vatreni zanos kad svi živci drhću i

Bojić, Milutin - PESME

I to sunce moćno čini mu se kao Neka izmoždena i prodana žena, Uvela bludnica, s koje sjaj je slao, A ona raskošno otkriva ramena.

Na vrućoj obali u raskošno veče, Kad žuti odblesak krije magla neka, Trza se. Hoće li zar da nešto reče To trzanje grudi poslednjeg čoveka?

Ti ćutiš. Vetar kosti razvejava. (1912) VERA Tada dohvati se očiju njihovih govoreći: Po veri Vašoj neka vam bude. — I otvoriše im se oči. (Matej IX, 29, 30) Glas je Gospodnji nad vodom. Bog slave grmi. (Psalam 29, st.

O, ne dalje, dani. Neka Kronos star Dâ mi večno Danas, da me suncem doji, S vetrom nek Lepota ''Eoe!'' zapoji: Još hoću da srčem ispečeni

A Pokolenje Sunca s gora slazi. 5. FANFARE Užežite nam luča svetlost punu, Fanfare zlatne slavu neka grunu, I dajte palu carsku krunu!

A kad rub crveni suncem s jutra blesne, Hodamo kô heroj ponosit u jeci Novom hramu bola, gordi, duše svesne. Neka urla Kerber! Cepte trske mnoge; Mi u belom ruhu kô afrički žreci Grehom novom Judi opraćemo noge.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Da čitaju valjda iz „Kuvara” kako se prave puslice i muškacone. Tu je muž, pa ako mu se jedu puslice, a on neka pročita ženi kako se prave. ANĐA: Pravo kažeš! JEROTRIJE: A nisi ni pogledala odakle je pismo?

ANĐA (zagleda): „Prokuplje”. JEROTIJE: Kažem ja tebi, Anđo, ne šalji dete u goste tetki, ali ti: neka, neka se dete provede malo. E, eto ti sad, ona se provela, a sad možeš ti da se provodiš.

ANĐA (zagleda): „Prokuplje”. JEROTIJE: Kažem ja tebi, Anđo, ne šalji dete u goste tetki, ali ti: neka, neka se dete provede malo. E, eto ti sad, ona se provela, a sad možeš ti da se provodiš.

ANĐA: Pa i nisam. Otežem stvar zbog one njegove krivice. Rekoh, nek se to svrši pa onda neka prosi. JEROTIJE: Ama, kakva krivica, po bogu brate!

Neće da se prlja za sitnicu; ne voli čak ni da primi na rad prodaje, procene, licitacije i takve stvari; veli: „Neka to gospodin Žika”. On samo na krupno hvata. Njegova je struka politika i na njoj, bome, dobro zarađuje.

) JEROTIJE: A je l' ponese ono pismo? (Spazi ga u njenoj ruci.) Pa ovaj, natrljaj joj nos i kaži da ja to ne trpim. Neka ne čeka da ja... ANĐA (ode). III JEROTIJE, VIĆA JEROTIJE: Šifra, a? Je l' nešto važno? VIĆA: Ne znam!

Vido sam odmah da je nešto vrlo važno, pa sam pažljivo radio. JEROTIJE (misli): „Plava riba”! Dobro, neka mu bude „plava riba”, ali „kljukana dinastija”? Kad se zrelo razmisli, ima tu i uvrede, gospodine Vićo!

VIĆA: Pa treba, dabome! JEROTIJE: Kaži panduru Josi — u njega je dobar rasol — neka mu odnese jednu testiju, pa kad se rastrezni, neka dođe ovamo. A ostali? VIĆA: Ostali su ovde.

JEROTIJE: Kaži panduru Josi — u njega je dobar rasol — neka mu odnese jednu testiju, pa kad se rastrezni, neka dođe ovamo. A ostali? VIĆA: Ostali su ovde. JEROTIJE: Čim dođe gospodin Žika, neka dođu svi ovamo.

A ostali? VIĆA: Ostali su ovde. JEROTIJE: Čim dođe gospodin Žika, neka dođu svi ovamo. Ne mogu tamo u kancelariji ni da razgovaram poverljivo.

JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši; ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama.

JEROTIJE: Ne verujem da je to lice u varoši; ono se krije negde u srezu. Ali opet, neka vidi. Kaži mu neka zaviri gde god se može zaviriti. Po svima kafanicama.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

molim Gospoda da hrišćanima bude pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu". Otud su mogli nastati i motivi u pesmama kako Marko ukida porez koji su

Blizak komediji je i njegov Roman bez romana, neka vrsta srpskog Don Kihota, u kojem je parodirao Vidakovića i stariji roman uopšte.

Jakšić, Đura - PESME

Zbogom, krčmo, zanaveka! 1856. PUT U GORNjAK Od Velikog Sela do samoga Ždrela Kô da j’ vila neka ćilim razastrela Od zelene trave i svakake šare, Da sebi domami umorne bećare; Pa doklen ti vila lakog sanka bira,

„Hoćeš li sablju, tu britku, sjajnu, Il’ volim ata misirskog? Il’, možda, želiš od svile ruho? Neka ti bude svileno sve! Govori, sine, govori brže, Da kupim one toke zlaćene?

„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ p

„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred četom nasilnika Srce srpskog Krajišnika Zadrhtati

„Neka dođe sto hiljada, A u srpskim u grudima Jedan život neka ima, I taj jedan neka pada, Na bajonet nek’ se meće; Al’ pred četom nasilnika Srce srpskog Krajišnika Zadrhtati nikad neće!...

“ Narod ćuti, Rajna ćuti, A učitelj novog znanja Od sudija strogih, kruti’, I ne traži poravnanja: — Neka Rajna nosi pepô! U Rajni je tako lepo!

Nastasijević, Momčilo - PESME

Pecite, žege — plamena ne spekoste plam; ledite, ciče — leda ne slediste led. 2 I neka shore se sve zlosti — smešak im odoli bled.

PESMA RASPEVANOG STARCA Grdno li je neko nakazanje, Zlo skolilo na krštenu dušu, Opačina neka udarila: Ponese nam letina za priču Nu s njom eto i morije crne, Pa zacrni kud prokleta prođe, Nema koga da blaguje

Jehova je to! (Devojke:) Silnome Bogu pojmo sad, Zaigrajmo uz svirke zvuk Na novi glas, na novi glas. Neka more i zemlja strepe, Reke nek pohvalom zašume I neka planine zaječe, Njemu svetlost dah je i bit, On krilima

Neka more i zemlja strepe, Reke nek pohvalom zašume I neka planine zaječe, Njemu svetlost dah je i bit, On krilima vazdušnim leti, Odelo mu bezdne mir.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

nagomilano, istovremeno po nekoliko kola greda i kamenja što je tu i zimi i leti zariveno u zemlji stajalo, čekalo za neka zidanja, potrebu ako se ukaže. Ali kad bi se kapija otvorila, pa u nju ušlo, čovek bi se trzao.

I naročito ona, Kata, koja je bila najmlađa od svih sestara i gotovo bila ostavljena samo da radi i trči po kući, kao neka sluškinja, dok su ostale sestre, starije, već u godinama, gledale sebe i spremale svoje darove.

da je veći, bolji, pametniji od ostalih svojih vršnjaka i drugova, već što je znao kolika će to biti uteha, radost i kao neka mala sreća za njihovu kuću: za babu, za mater, za stričeve i celu rodbinu.

Baba, kad on počne tako da upinjući se diže, vuče, zaustavljala bi ga i ne davala mu. — Neka, neka, čedo! Znam ja da ima. Nemoj da se pretrgneš. Znam ja. Samo ti da si nam živ...

Baba, kad on počne tako da upinjući se diže, vuče, zaustavljala bi ga i ne davala mu. — Neka, neka, čedo! Znam ja da ima. Nemoj da se pretrgneš. Znam ja. Samo ti da si nam živ...

sada ovaj novi espap, što ga je Mladen doneo, nekako kao odozgo i čisto je došao belji, a onaj stariji, očev, dole, kao neka podloga, tavni se, težak, surov. U magazi sluga radi, dovodi u red daske, krupe soli, poluge, kože.

Svaki, prolazeći i zdraveći se, u isto vreme i Mladena zove sa sobom: — Hajde, Mladene! Hoćemo li malo u čaršiju? — Neka, posle ću ja — odgovorio bi Mladen. Nije hteo.

Kao uvek, sve one gotovo u jednom odelu, s jednakim brojem nizâ na prsima, i, neka suvlja, neka deblja, ali sve plave, jednaka lika. Do njih brat im.

Kao uvek, sve one gotovo u jednom odelu, s jednakim brojem nizâ na prsima, i, neka suvlja, neka deblja, ali sve plave, jednaka lika. Do njih brat im.

za njega, tražeći savete, kao odobrenje, vide, doznaju: da li oni misle nju za Mladena da uzmu, te onda može da čekaju, neka Jovanka sedi; ali, ako odgovore, kažu da je udadu i time potvrde da ne misle da je uzimaju, onda da bar priliku ne

— Jedi, sinko! — poče ga nuditi baba. — Neka, dosta. A imam posla, pa teško će mi biti. — Kusni, kusni ti, a posao imaćeš kada.

Traže Jovanku za njega. A i za espap što će trebati za udadbu, svadbu, na veresiju da uzme. — A, za to, neka već uzme — odahnuvši prekida ga baba. On, pogađajući njene misli, nastavi: — Pa neka mu je dadu. On jedinac.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Gorki b. sa šećerom lek su za one koji pljuju krv (o. s., 67). »Ko hoće da se ne opije, neka našte srce pojede pet gorkih badema« (iz srbulja, Sofrić, 12. Još rimsko verovanje! v. Sofrić, 1. s. ).

luk, i to se zakopa ispod direka kojim se podupire plot (»Ovde zakopavam N. N. groznicu — tu neka i ostane!« SEZ, 14, 224. O prenošenju groznice na b. l. upor. i SEZ, 17, 542). Pri bajanju od prišta upotrebljuje se b. l.

Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen! Neka mi izađe na san!« (іbіd., 643. Slično gatanje i u LMS, 139, 87, samo što tu V.

Devojka treba da nađe d. od četiri lista, i da je sakrije pod časnu trpezu u crkvi, i da tu ostane kroz tri službe; neka je posle izvadi i obnese oko sebe tri puta, i metne pod prsten: koga momka tim prstenom dotakne, on će se za njom

Zaručnica Laze Radanovića, na samrti, daje zaručniku košulju u kojoj je pod grlom dugme od j‹adike› — »kud god odiš, neka jadikuješ« (Vuk, Pjesme, 3, 79, 136; upor. i 3, 75, 222).

Ovnu razbludniku (u alegorijskoj pesmi) kupuje se zvono od j‹adike›: »Kud god ide, neka jadikuje« (ZNŽOJS, 20, 38). Ž. v. čini sastavni deo teja kojim se pari od pokostice (ZNŽOJS, 7, 1902, 164).

ili mlade nedelje, metnu devojke zanovet sebi pod glavu i reku joj: »Zanoveti, ti ne zanovetaj, Nego reci suđeniku mome Neka mi se noćas u snu javi« (ŽSS, 207).

Klen ima veoma veliku moć u odbrani od čini i u njihovom razbijanju. Neka bula pomoću tri leskove mladice i basme zaustavila je na jednoj njivi tri pluga, samo četvrti nije mogla: kad su je

Vila na j. spominje se u pesmi (Vuk, 1, 225). Kome jazavac jede kukuruz, neka u onaj (nedeljni) dan u koji je kukuruz posejan pobode u zemlju j.

žetva (SEZ, 19, 396). Kad porodilja šalje vodu svešteniku za molitvu, koliko godina želi da ne rađa, neka u nju metne toliko zrna k. (SEZ, 14, 100). KUKUTA Schіerling (conіum maculatum).

mašću po licu i rukama (GZM, 6, 370; Sofrić, 146). Koje žene nemaju mleka, neka piju tej od l., lipinog i vrbovog korena (ZNŽOJS, 15, 128). L.

Pod tom istom l. rodila je neka devojka dete. Desi se čudo: l. se odmakne tri metra u stranu, a na mestu gde se dete rodilo izbije izvor bistre vode,

Ćipiko, Ivo - Pauci

— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade

— Neka snijega! — pomisli Rade čisto veselo. — neka Božić iskezi bijele zube, ljepši je! Božić bijel, čist, proslavio je Rade hicem iz hajdučke kubure, a komšinski

Radi po svom ćeifu, ti si gospodar u kući ... Pusti popa neka goni svoj zakon! ... Ima izašto, a i dokon je! ...Ali nije vajde tajiti, korisna je blagajna, nije ni on u nju prije

Rade prvi veli: —Ima budala, pa još neće da se uvjere o koristi seoske blagajne; eto im oca, pa neka on kaže! — Taman si, Rade, pogodio! — veli Vojkan. — Što ti se otac ne upisa? —Neće me pop, otjerao me!

U njihovoj kući dotada nije se znalo za krevet, pa ipak otac im nije zamjerio: neka je Radi lepše! ...Sjutra Ilija i Vojkan gone svaki svoga pauša pred sobom put varoši.

Platiće na jesen, pošto gazda zacijeni. — 'Vala ti, gospodaru! — veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas?

Vojkan, nakresan, premišljajući, pred dućanom oklijeva neko vrijeme: neka Vaso progovori gospodaru — i najposlije uđe.

I tako bez ikakova truda dobio bi svoju nadnicu... Petar ga jutros, kad mu pečenicu donese, moli da mu bude pri ruci, neka ne oklijeva nimalo, već neka pođe na sud, da potraži čestice.

Petar ga jutros, kad mu pečenicu donese, moli da mu bude pri ruci, neka ne oklijeva nimalo, već neka pođe na sud, da potraži čestice. Može on sam sastaviti pismo, pa, kad bude sve gotovo, dozvaće bilježnika da potvrdi.

” — Kupiću vaše dijelove, samo da mogu Iliju goniti ... Odnijeće me vrag ali neka, — parbaćemo se. — Za parbu treba novaca, — opazi stari, motajući peškir oko glave. — Ima novaca, djede!

— opazi pisar... — Dakle, pogodili ste se, a? —Čekaj! A prostite na kojoj ste, — presječe starac i zavika: — Neka dade svakome po dvadeset i pet talijera ravno... Neka smo jednaci! — Nek bude kako hoćeš!

—Čekaj! A prostite na kojoj ste, — presječe starac i zavika: — Neka dade svakome po dvadeset i pet talijera ravno... Neka smo jednaci! — Nek bude kako hoćeš!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Ne znam kako je nanjušio za nesreću našeg vlastelina. To valjda i nije bila nikad neka naročita tajna, kako smo mi ponekad skloni da verujemo. Obreo se on tako jednoga dana pred Laušem.

Ivanjdan se primicao. Dadara je dovodio jednu po jednu, ali je Jevđenije svaku odbijao, nalazeći joj neku manu. Neka je imala kvarne zube, druga je bila zdepasta, treća je imala kratke noge, četvrta je bila mršava. I tako redom.

Umesto urnebesnog veselja, koje sam očekivala, svadbom je vladala neka usiljenost, kruta i neprijatna. Mladi vitezovi, dvorjani, dostojanstveni državni činovnici, zapovednici gradova, strana

Posle sramote koju mi je Lauš naneo sa onom prokletom kurvom, zgadilo mi se na sve. Obuzela me je neka čudna slutnja.

Ako ko misli da je nešto iako nije ništa, sam sebe vara. Neka svako ispita svoje vlastito delo, pa će tada jedino u samom sebi naći razlog slave a ne u drugome.

Da, svako će nositi svoje vlastito breme. A poučavani u nauci neka deli sva svoja dobra sa svojim učiteljem! Ne varajte se: Bog se ne da ismejavati.

Šta ko seje to će i žeti: ko seje u svoje telo iz tela će žeti propast, a ko seje u duh, iz duha će žeti život večni. Neka nam ne dodija činiti dobro, jer ćemo u svoje vreme žeti ako sada ne malakšemo.

ljudi su posao obavili brzo i spretno, pa smo se uputili preko glibavog polja, mi pešice, oni prebačeni preko konja. Neka mi niko ne kaže da sam oskrnavio božiji hram. Bogdan O meni ovde vlada uverenje da sam glup.

U redu, neka je i tako, ali zašto onda Jelena lično ulazi u odaju kod toga kaluđera? Vida ga? Otkuda to ona odjednom zna da vida?

Rekao bih nekoliko reči o Kirči i Pipcu, ne da bih ih ogovarao, nego tako, da i sam utvrdim neka svoja mišljenja o njima. Kirču je Lauš uzeo u službu kad mu je bilo dvadeset godina.

Ko zna da li je baš postojala neka kva vlastelinska kći, takva neka uspaljena gospođica koju je brižni otac čuvao za muža iza debelih zidova pa je od

Ko zna da li je baš postojala neka kva vlastelinska kći, takva neka uspaljena gospođica koju je brižni otac čuvao za muža iza debelih zidova pa je od Dadare nije mogao sačuvati, jer je

Ilić, Vojislav J. - PESME

Anđelskim krilom neka me štiti, Kroz život ovaj mučan i klet A smrt kad dođe, nek sa mnom onda, Ka nebu zračni upravi let! 1880.

i prekor iz sna ga trže, Kroz burni, celi grad, što tajni zborahu glasi, i on je čuo sam: Nesrećni Tibulo naš, bogovi neka ga štite! On ljubi hladni kam. 1883.

1887. STARA PESMA To je stara pesma koju čitam sada, Mračna neka tuga u pesmi je toj; Ta me pesma seća na vremena mlada, Prošlost je u njoj.

Sa pokidanih žica Poslednji akord zvoni. Božanska neka tuga svetli se sa njenog lica I ona suze roni. Anđeo to je tuge.

Ostavi igračke svoje. Lutke i lýtka neka, Ne zabavljaj se time. Ah, zašto crveniš, ludo? Ta lutak lepši te čeka... No, ti mu znaš već ime. 1888.

Ja gnevno potresoh lirom. I svetla vaskrsnu mladost, I s njome propala vera u borbi i u zlu, I žice pukoše jasno - i neka očajna sladost Dušu mi prožme svu. 1890.

No hram slave i viteštva, Hram viteštva i slobode. Neka munja nebo pali, Oluj šumi po dolini S olujom smo drugovali Na Dervenu i na Drini.

Nadežde varahu mene, Obmanuli me druzi, Kao bludnice - žene. Sadašnjost moja je pusta, kô pusta pećina neka, I u njoj sumorno zvoni moj slabi i prazan glas; Prošlost je protekla moja kô burna planinska reka, A s njome radosti

Rata bog S mutnog se gubi vida, I anđô mira, s milja svog, Srebrnu harfu skida. O, zvoni, harfo! Mili glas Utehu neka budi, Da njezin melem krepi nas, Ranjene naše grudi.

A tvoje pesme bajki san, Dok tuga duh nam mrači, Na lepše vreme, lepši dan, Nadeždu neka znači! Kô posle bure vetar mlad Što vrtom tiho kreće, I tužno gleda cvetni sâd, Slomljeno gleda cveće, I đeni Srpstva

imam - i čujte nazore moje: Dužnost je Srbina svakog da svome narodu služi, Pa život ustreba l' samo - i život neka mu pruži!

Jedna mudra glava reši zbrku celu: Ta nek dođe seljak u svome odelu. Eto to je program, neka svako vidi: Pišite nam Srbi, kako vam se svidi? Crni domino 22. januara 1887. g. Ali slabo bogami da ću kazati gde sam.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Atine i Aleksandrije, pravim pribeleške, jer hoću da Vam na našem putu pokažem samo ono što je naučno utvrđeno. Neka uobrazilja pokreće naša krila, a buktinja, nauke neka nam svetli kroz tamu.

Neka uobrazilja pokreće naša krila, a buktinja, nauke neka nam svetli kroz tamu. Ja je već držim, upaljenu, u ruci da bih, čim stignete ovamo, ostavio ovu moju radnu sobu, koja

- Kad dođoh malo k sebi od siline ovog prvog utiska, ja se zapitah šta se sa mnom desilo. To je bila kao neka munja, neko električno ispražnjenje, koje je potreslo sva moja osećanja i sećanja, uzbudilo celu moju unutrašnjost,

Zaista se nešto desilo kao da je grom udario iz vedra neba. Ljudi jure ka Areopagu i Pniksu. Cela varoš je poustajala, neka vest se šapuće od uva do uva, ko je čuje, zastane, zapanjen. Približili smo se Pniksu.

Približili smo se Pniksu. Jedan nepoznat čovek popeo se na govornicu, pa viče okupljenoj svetini: „Neka se odmah pošalje jedna lađa na Aiginu da dovede Demostena iz izgnanstva; on će nam odavde reći šta da činimo i šta nam

kartaški vojvoda Hanibal počeo da osvaja po Hispaniji, može svakog časa buknuti rat između Rima i Kartage, a od toga neka nas Zevs sačuva.

„Veleučeni gospodine profesore, čedo u Gospodu ljubljeno Naše Smernosti, blagodat neka je s Vašom Velikoučenosti i mir od Boga.

„Šaljući pak uz to i naše očinske pozdrave i blagoslove, molimo se za ove što je najbolje Bogu, čija blagodat neka bude sa Vašom dubokom Velikoučenosti.

Isajlovićevi portreti Todora i njegovih sinova i još druge slike njihovih supruga, sinova i snaja, ostadoše usamljeni, neka vrsta porodičnog muzeja.

maločas smanjili otstojanja članova našeg planetskog sistema, i dopunimo naš model ovom belom bilijarskom kuglom, koja neka nam pretstavlja tu zvezdu. Šta mislite, draga prijateljice, gde bismo morali staviti ovu kuglu?

Priložena fotografija Gundulićevog spomenika u Dubrovniku neka Vam posluži kao uputstvo za Vašu odeću. Naći ćemo se u Pragu na zidanom mostu Karla IV.

„Putanja Marsova“, uzviknu Kepler, „nije krug, nego ovalna neka linija, slična elipsi!“ Prvi zraci jutarnjeg sunca prodreše u njegovu, sobu, začađenu od zejtinovog dima njegove

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18. veka neka od ovih dela prevode se na srpski jezik – čitaju ih, pre svega, deca Srba u Austrougarskoj.

Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj! Ne plaši se truda, muke, Neka s čela curi znoj, Bogato će naplatiti Uvek čestit pos'o tvoj. Dok je vrelo udri, kuj! I čekićem pokuckuj!

Stanković, Borisav - TAŠANA

TAŠANA (ravnodušno): Neka ih. Je li dolazio ko? STANA Niko, snaške. TAŠANA Ni otac? STANA A, on? Bio je, ali sa hadži-Ristom.

Nemoj da si takva, i da te takvu sad ko zatekne. TAŠANA (odbija rukom): A, neka to. STANA (s navaljivanjem, čuđenjem): Kako, snaške? Red je.

HADžI RISTA (uplašeno): To da se gleda! Odmah da se vidi, šta je. Samo deca neka su zdrava. A kako berićet, čivčije, seljaci, i sluge? Slušaju li? TAŠANA Slušaju!

TAŠANA Kaži: prešno je, i moli ga, moli neka dođe. HADžI RISTA (Tašani unezvereno): Zašto je prešno da dođe? Da nije bolest? Deca da nisu što?

Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje.

Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići.

Pa koliko puta joj govorim: neka i iz same kuće izađe, neka se prošeta, razonodi. Neka ili sama, ili s decom, pođe kao da ide na groblje. I ne mora tamo ići.

Ako morate zbog dece, što treba oni kadgod da me vide, onda otvorite dva otvora, ostavite dve rupe, pa neka me kroz njih gledaju.

To sve mora tako da je, kao kada je on bio živ. Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

To sve mora tako da je, kao kada je on bio živ. Ne sme ništa da se pomakne. I dobro. Pristajem. Neka bude tako, neka stoji tako.

Ko je taj koji to hoće? (Viče): Stano! Ulazi Stana. MIRON (zapovedajući): Idi, ali ne ti, nego pošalji momka i on neka ide i nađe hadžije, i da im kaže da me sutra ovde čekaju. Jesi čula? Svi ovde mora da su!

A ja imam da vidim ko su ti što hoće da si mrtva, da nisi živa! Ko je umro — umro, ko živi — neka živi! I da vidim ko će smeti: ni same hadžije, hadži Rista, ni niko... Ne boj se ti samo. Ništa nije.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Majstorica se ponekad ipak potuži na urnebes i tutanj. A majstor Kosta brani decu i svoje uživanje: „Neka ih, nije ovo saborna crkva?” Majstor Kosta se u poslednje vreme nekako sve više i više u slikama izražavao.

” Pa onda uze skoro kroz plač govoriti: „Neću da me savest jede, neću da činim nepravdu i silu, neka radi šta hoće, neka ide kud hoće.

” Pa onda uze skoro kroz plač govoriti: „Neću da me savest jede, neću da činim nepravdu i silu, neka radi šta hoće, neka ide kud hoće.” Odvede Srećka jednog dana na nauk kod svirača, ugovori koliko će plaćati i kupi ćemane.

I desi se čudo. Noga ojača, Seka ožive i prolepša se, i vrati se kući u seljačkom odelu onog kraja, kao neka fina lutka. Ali se i majstor Kosta vratio preobražen.

„Kod mene drugo nema. Ja imam pet sinova, i ne mesim torte. Nosi to, učo, i neka dečko spremi za posle, jer će Srbima još trebati sjajno oružje.

Ljuba, svedok nesreće na salašu, i, govorilo se, možda i učesnik u zločinu, ali docnije, čudnim putevima života, neka vrsta zeta gospa Nolinog.

Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemlja. Kad se povorka spustila s groblja, razgovor pređe na običan letopis.

Haljina, jedno te jedno, sećate li se? Siva suknja, neka bluza, od istog sivog štofa kaput do kolena, natrag s prekačkom, a kroz tu prekačku, ako je vetar, prodevena marama od

Viče Mađara, koji je vodio radnju: „Da primiš, meriš, i odmah zapisuješ. Posle ćeš me i tako varati — šali se — neka se bar sad zna šta je moje a šta tvoje. — E, mi tutori — nastavlja se razgovor — mi znamo i drukčiju gospa Nolu.

Dve zloće, znam vas, i zna vas sva okolina. Niti je meni žao novaca, ni brašna, i to zna sva okolina. Neka bude kako 'oćeš. Od sutra već, i plata ti je veća, i deo u brašnu.

A ja, fala Bogu, i odrasla sam, i prerasla sam, i za sevdah ne znam, ali neka me što malo takne u srce, oko plače. Izgrdim momka, onog pustog kockara Milana, koga bi trebalo i da izbijem, ali mi

Rasplače se i Milica, zaplače i mala Stanojla, kao da zna za tugu roditelja, i po kući se razlije neka blagodat. Tako je Boško uvek umeo i druge usrećiti i sebi goveti. Uza sav svoj mnogo lični život, nije bio sebičan.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

»To će biti neka epopeja?« — Upravo. Već je propozicija sovršena, sad jošt invokacija, pak taki da se seče i puca. — Ali taki pri

Evo, dakle, kako stari rukopis našu povest počinje: U jednom selu bila je neka devojka, imenom Roksa ili Roksanda, tako lepa i umiljata da se divotom celoga predela pravedno nazivala.

Vi se tešite samo što ste dobro vospitani i što decu vašu dojkinjama preporučujete, a paorke ostavite neka paorski rade.

No Roman i nije bio dete kao što su obična deca. U prvoj godini pokazao je on svima da osobita neka blagodat na njemu počiva. Da nije volšebnica kakva njega pod zaštitu uzela? — mišljaše mati.

Teško, teško no ja mislim da ću moju pogrešku popraviti ako vam zagonetku razrešim, samo neka kod vas zaostane. Izvolte da vam na uvo kažem; tom prilikom moći ću vas, ako me udostojite, jedanput i poljubiti.

naš ciniker samo jedno japundže preko tela ima, zato mislim da bi protiv dobrog tona bilo njega u društvo naše uvoditi. Neka diogenizira on koliko mu je drago, kaže G.

« Ja znam da se nijedan čitatelj neće na ovo čuditi kome je poznata Dok Kišotova borba s vodenicama. No neka sami kažu nije li bolje i ovo nego da im predstavljam kako se hiljadama može biti de lana caprіna, ili de umbra aѕіnі,

Ja sam srećan bio, te joj se ovo delo dopalo, i moja usta počela su me već svrbiti misleći da ću (neka Venus zna) bar jedan poljubac kao nagradu za moj trud dobiti.

No i ovde, ljubezne moje čitateljke, neka vas izvini nežni vašeg tela sostav; zbog čega se tako plašite da pri najvećoj drugoga nuždi na čuvstvo i

Ka kojoj su klasi prinadležale suze agine kćeri, neka moje čitateljke opredele. Dosta da bi svaka njojzi podobno, a može biti jošt većma plakala kad bi takvim načinom

Manda, dakle, neka se po modi kaže Mendin; — Sara, Siren; — Nasta, Nerina; — Persa, Isidora ili Sida; — Makra, Migren; — Pela, Bianka; —

— Ovu svaki čovek sa sobom da nosi, i pri svakom delu, pri svakom pomislu neka rekne: Kuda? Pak ćedu u životu čovečeskom ređe čuvene biti one reči: Ej, moje lude glave; gdi mi je onda ova pamet.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Sve što je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se češe o mene, tako da sam postao bio neka vrsta pismenog zadatka za sve one koji su — to se već razume — počinjali kritikom svoja literarna vežbanja.

se pogledu tako daleko išlo da sam, slušajući svakodnevno to pa to, počeo najzad sticati uverenje da sam ja u stvari neka nakaza, skrpljena iz raznih delova tela cele moje mnogobrojne porodice. U to doba pada i moje dobijanje prvih zuba.

se zamenici „ono“; b) imenice toga roda, bez obzira na pol, sve nose suknjice i v) imenice toga roda nose obično takva neka budi-te-bog-s-nama imena, da ni iz njih ne možeš saznati koja je od tih imenica muško a koja žensko.

A po mome mišljenju, od svih trgovina je najbolja apoteka. Eto, neka bude apotekar! — Ah, apotekar! — uzviknu Atropa. — To je odista divno! Živi među samim parfemima!

Kako bi bilo kad bih ja to sveo na jednu štetu. Neka dobijem batine, kada već tako mora biti, ali neka dobijem i dukat!

Kako bi bilo kad bih ja to sveo na jednu štetu. Neka dobijem batine, kada već tako mora biti, ali neka dobijem i dukat!

Još gore bi bilo kada bi nam objašnjavao planetni sistem. — Neka izađu one planete od prošloga časa — rekao bi. Te planete bili smo Živko, Sreten i ja.

Drugome bi opet rekao: — Ja ću tebi, orangutanu moj, zabeležiti jedinicu; neka ti bude malo duži rep, da možeš njime pokriti revolucionarnu zadnjicu!

Tako sam je ja jedanput i primenio i zbog te primene imao teških neprilika u porodici. Došla nam je bila u goste neka strina, jedna zrela devojka od četrdeset godina, koja se nije udala jer „nije smela da se odvaži na to“.

— Kvadrat od hipotenuze ravan je zbiru kvadrata od oba kateta! — Eto, eto, kažem ja da je to neka stonoga! — pišti i dalje strina, koja zbog te teške uvrede sve do svoje smrti nije govorila sa mnom, živeći u dubokome

strina, koja zbog te teške uvrede sve do svoje smrti nije govorila sa mnom, živeći u dubokome uverenju da je hipotenuza neka odvratna životinja.

Zamislite, na primer, neka takav oktopod pruži samo jedan od svojih pipaka i kljucne vas u glavu. Jauknućete, verujte, kao da vam se u mozak

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Eto je... Koža kao da se nabira, telo se grči, misao zamire. Gr-r-ru!... Huj! Kao da spade neka koprena. Telo kao da se izvlači iz neke čaure. Opet... Juri bezumno... Ah, smiluj se. Zaošinu. Gr-r-r-ru!

Nešto se slomata sa strane puta, kao čovek. Verovatno uplašen od mene. Grana me neka ošinu preko lica, i zaplašen od nove mogućnosti da udarim glavom o drvo, zategoh dizgine moga konja.

Našao sam komandira. Izložih mu situaciju i rekoh da odmah odstupi. — Brže, neka dođu zaprege! — naredi komandir nervozno.

A evo ga i selo. Dobih volju da se razgovaram sa komandirom. — Gospodine kapet... Pred nas iskoči neka prilika. Reč mi zastade u grlu. U mestu, okretoh konja, gotov da poletim kao bez glave u noć. — Stanite, stanite!

Gospoda mu milog! — Čekajte! — upade komandir. — Jesi li ti siguran, stari? — Dece mi... — Dobro. Vodnici neka su kod svojih vodova. Niko od vojnika da se nije makao s mesta. Ja ću sa ordonansom poći da se uverim.

Zvecne poneka alka, zastenje kara, ili top, tek koliko da prhne preko naših glava neka zastrašena ptica. Posle one današnje grmljavine topova, svuda vlada nema pustoš.

— Čekajte... Kad baterija poleti, poslužioci koji sede na topovima, neka viču: ura! Pošto je put uzan, vozari su prvo ispregli konje. Potom su poslužioci rukama okretali vozove.

ne treba nam. Pratićemo mi četu vojnika u izviđanje, pa će nam oni podneti izveštaj.“ E, eto im, neka prate sad četu... Iz zemunice iziđe stari lekar, i obrati se meni: — Je li, tobdžija, gađaju li ovu osmatračnicu?

Tada se obrati komandantu puka: — Isporučite vojnicima moje pozdrave i nadu na bolje dane. Neka istraju još malo u borbi, pa će nam uskoro stići i saveznička pomoć... Zbogom!

Ali sa druma dopirali su glasovi: — Kad propada država, neka propadne i privatna svojina! Sedimo pored vatre zanemeli i tužni.

— čujem gde Luka govori iza mojih leđa. Pred jednim mostićem zastadosmo... Isprečila se neka kola, pa niti mi možemo tamo, niti oni ovamo. — Zar tu nađe da zastaneš?! — razdra se poručnik Kosta „Turčin“.

“ — odgovara lakonski komandant... Pešadija vapije za pomoć, a baterije ćute, jer više komande vele: neka se zna da mi nismo dali povoda za rat... Eto... to ti je ono: „Il ne da đavo, il ne da Bog.

Petrović, Rastko - PESME

Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo Po sumornim prostorijama svojih bolova Gde, daljim predelima umrljane, sisate svoje prste, Gde nad nikad

Avaj ovako, topografski, neka ste samo zdravo, Prilazeći ženama uveče da ih ljubite. Bacivši pogled na ikonu i na kartu sveta Vama se čini, kad

Odšetaću se u polje žuto Tamo gde je treća četvrt mesečeva: Zakliktaću mu pesmu mladačku, Glas neka široko zatrepti. Kad ja pevam kao da drugi ćute, Da udaljeno čezne za mnom malena deva, Malena deva kao da skida

Oni su bili tamo, Ti divni hrabri avijatičari Pod kožnim kaputima. Samo smelo stremiti i zavrtati, i neka elisa huji, Samo slobodno, neka je moj duh sa vama. Šta mari!

Samo smelo stremiti i zavrtati, i neka elisa huji, Samo slobodno, neka je moj duh sa vama. Šta mari! Sad ćemo spustiti dve-tri granate da vidimo kako to izgleda kad noge lete, i glave; Sad

Tamo artiljerci pune svoje gigantske lule, Njihove su lule ogromni topovi. Tamo neka je moja snaga sa vama Da ispunimo celu jednu fabriku nitro-glicerina. Ko kaže da pušenje škodi mladosti?

Sva noć, neka noć užasno smešna: Tenisa se igraju velike vojske na razmaku od 100 km. Magdalena umače svoju bosu nogu u oblake naše

Hoćemo da obnovimo vrlo melodične koncerte Talijanskih anđela iz petnaestog veka: Neka je muzika beskrajno prosta i igra prostija još Uspavanke kad su malo smešne.

Ko na grudi ljubljene Zažudim da spustim glavu. Moja je glava tračka; Velika su kola zaškripala seljačka. Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene, Svojom velikom ljubavlju za putovanjem Neka smrvi me.

Na točak. Neka točak smrvi me, kad krene, Svojom velikom ljubavlju za putovanjem Neka smrvi me. Drumovi su naši beskrajni, Gore su tako tihe, plandišta tako široka, Svih puteva za mene ljubav je

Čovek, kom dadoh prijateljstvo u vremenu propinjanja ka savršenstvu, ili da mu se smejem kroz sva čuda zauvek, neka se seti da sam lovio medvede iznad jezera, drhtao, pisao pesme, hrkao sred oltara.

Ta on je umeo da bude i lopuža; Da l' znaš brate, one tamo sa Gruža? Neka im je od mene zaveštana prva majska ruža, Dok popovi poje - to je još jedino moje - upokoj.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Koralna grana nestrpljivo odmahnu glavom. Za onoga ko ima svoju stenu nije razmišljanje o odlasku u nepoznato. Neka se smiri Sedefna ruža. Od prevelikog razmišljanja školjke i korali gube boju, a ništa se njime ne postiže.

U Gornjem svetu ugor je cenjen, ali biti cenjen tamo gore nije naročita sreća za ribe. Neka ga više ništa ne pita! Ljutito mašući repom riba se izgubi iza stene, a Sedefna ruža se obrati meduzama.

Bio je to mali, tako mali suncokret da u početku niko i ne obrati pažnju na njega. — Neka ga, priučiće se! — reče jedan od suseda, a suncokretova mama od stida saže glavu.

Niz kičmu malog suncokreta prođe jeza: nije neka naročita sreća roditi se kao suncokret! — Kao patuljak-suncokret! — ispravi ga jedan od braće, a mama se trže.

Ko je još video suncokret tako patuljast i neozbiljan? Šta ima on s mesecom? Šta ga se tiču zvezde na nebu? Neka požuri i poraste kao i ostali! Uskoro počinju letnje žege. Ne poraste li na vreme, ostaće zauvek malen.

Sada je bar znao svoje pravo ime! Ali, biti maslačak sam samcijat na svetu, je li to neka sreća? Mališana je sve jače obuhvatala tuga. Oseti kako od nje biva sve prozirniji, sve tanji, kao vetar lak i hitar.

Mesec se spuštao sve niže da bi maslačak lakše stigao k njemu. Neka se ne plaši! Neka krene! 3ar je drugo mališan i želeo?

Mesec se spuštao sve niže da bi maslačak lakše stigao k njemu. Neka se ne plaši! Neka krene! 3ar je drugo mališan i želeo?

Šta je mogao do da obeća dečak da će iz očiju izvorske dece povaditi sve trunje, poslušati naredbe Majke Voda, samo neka se voda povuče. I povuče se voda, otpoče Vedranova služba. Ali, uzalud Vedran iz izvorâ vadi lišće i trunje!

Cvet se prkosno uspravi i reče Kapljici neka ide. Na trepavicama mu je blistala rosa. Možda suza? — Ne oklevaj! — reče Cvet kratko. — Ako već moraš ići — idi!

U isto ovo doba, na istom mestu — čekaće je kroz sto godina. Neka putuje, zar nije to sama htela? Putovala je Kapljica, putovala, ko zna koliko je putovala!

A i što da je sluša? Nema kućicu, ništa nema, pravi prosjak! Debeli bogatun savi rogove i uvuče se u kućicu. Neka ga ostavi i krene svojim putem! Pužić zalupi vrata i utonu u san. Ali, Kapljica ne krete svojim putem.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

) Kako ništa, kad eno i puške bacaju! VASKA E, kakve puške! Samo neka im ona, Koštana, zapeva, pa ne samo puške, već će i glave pobacati. A naročito on, naš brat, krasan naš brat!

STANA (uplašeno, da ko ne čuje): Ćuti, Vaska, ćuti! Znaš dobro kakav je otac, pa još neka i za to čuje... VASKA E, nije on do sada već sve čuo.

Ništa. Ni »zelen list«. STANA (zamišljeno, za sebe): A, poklon, dar!... Neka je on samo ovde, kod kuće, a to!... VASKA Jest. A Koštanu može da kiti. STANA Opet ti, Vaska... Ama nije!

Bojim se, videće me stariji, trgovci, ljudi... Ne žalim što troši, rasipa. Srma, svila neka je na njemu. Eno, hat mu leži. Sluge ga jašu, da ne oslepi od siline. A što on da ga ne jaše? Zar nema gde da izjaše?

A da ga nemam, bar znam. Ovako: imam ga i nemam. I zaklaću ga kao vrapca! Neka se zna, da je Hadži Toma hadžija, a ne da hrani i čuva... (Trza se, Arsi): A što ti stojiš? Sedi! (Viče): Sveću!

A onom Stamenku kaži: živ da me ne čeka, ako i on sada ode od kuće i zapije se. Tu da je! Kod kuće! Stoku neka gleda i čuva. VASKA Hoću, oco. (Odlazi.) TOMA (za sebe): »Gosti... kuća... stoka«... A moje? Sve ode.

(Opravlja joj kosu i odelo.) KOŠTANA (zabacuje kosu): Neka se mrsi! (Magdi): A, je li, tetka... (Pokazuje na goru.) Šta je tamo? Gora? MAGDA Gora, kćeri!

« I ja ću da poginem! To da pevaš ti. Poginuću, hoću!... Sin mi leži bolan — mrtav neka je! KOŠTANA (uplašeno, bolno): A ne to, gazdo! TOMA (ne slušajući je): ...Ženu? Nemam. Nikad je nisam ni imao.

MARKO (vraća se i donosi mu nize od dukata). TOMA (prilazi Koštani i vezuje joj nizu oko vrata): Na, kćeri. Zlato neka nosi zlato a ne stara suva kost! Pevaj!

Bolan od kako se rodija. — Toj sam ja!... Pa od t’j bol, jad dert li je, prokletija li neka — eve na nogu ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim, s’n da me uvati. A s’n me ne vaća. Zemlja me pije.

Poj »Žal za mladost«... Za moju slatku mladost, što mi tako u ništo otide, i brgo ostavi. Poj i vikaj gu. Moli gu, neka mi se samo još jedanput vrne, dođe, da gu samo još jedanput osetim, pomirišem... Ah!

) Bojiš se da ne bežim? (Prkosno.) Neću! Evo, neću! (Seda.) Eto, čuvaj me. Neću ja ništa. Sve hoću! Gde su? Neka me vode! Evo (pokazuje na sebe): i tel, i anterija, i libade, i kitajka... sve je gotovo!

Šantić, Aleksa - PESME

Tako na vrata sumornog mi srca Sjećanje jedno udara i čeka Kô drug i sabrat, kao duša neka Što sa mnom plače i u bolu grca.

Sve se svijetle!... Sve u blijesku stoje!... Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, kô da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje.

Nek' se niže, ružo b'jela, Oko tvoga grla b'jela, Pa kad skočiš, sele laka, Neka čini, cika, caka, Cika, caka! Kupiću ti zlatnu grivnu, Divnu Grivnu!

Mjesec gori... Prah se diže Kô pramenje magle guste. No gle! Junak samac nije, Za njim sjedi cura neka; Vrana joj se kosa vije Kô prosuta svila meka.

U polju, uz reku, šušti ječam zreo, I, kô krv, sa grane rudi voće slatko. Mali drven toranj, kao straža neka, Uvrh sela stremi.

9 Na kril'ma pesme ove Na dalek hajdemo put, Na žale Gangesove, Gde divni ja znadem kut. Tu bujna bašta je neka Gde trepti meseca sjaj, Tu vernu sestricu čeka Cvet lotov u zagrljaj.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Poneka ličnost dobila je gorostasnu figuru, neka krila, neka oca i majku u zmaju i vili, neka izuzetnu izdržljivost na mukama, neka izuzetnu hitrinu i okretnost, neka

Poneka ličnost dobila je gorostasnu figuru, neka krila, neka oca i majku u zmaju i vili, neka izuzetnu izdržljivost na mukama, neka izuzetnu hitrinu i okretnost, neka izvanrednu

Poneka ličnost dobila je gorostasnu figuru, neka krila, neka oca i majku u zmaju i vili, neka izuzetnu izdržljivost na mukama, neka izuzetnu hitrinu i okretnost, neka izvanrednu snalažljivost u svakoj situaciji itd.

ličnost dobila je gorostasnu figuru, neka krila, neka oca i majku u zmaju i vili, neka izuzetnu izdržljivost na mukama, neka izuzetnu hitrinu i okretnost, neka izvanrednu snalažljivost u svakoj situaciji itd.

neka krila, neka oca i majku u zmaju i vili, neka izuzetnu izdržljivost na mukama, neka izuzetnu hitrinu i okretnost, neka izvanrednu snalažljivost u svakoj situaciji itd.

genitiv mesto akuzativa, vokativ mesto nominativa, nominativ mesto drugih padeža, deminutiv i udvojeni predlog, ili se neka reč iz prethodnog stiha ponavlja u narednom.

pokretima, kao da budakom krči trnje, on nabija na koplje ne po jednoga, nego dva i dva osvajača i baca ih u reku — neka voda odnese nečistoću i zarazu. Taj neumorni ustalac kroz vekove je zagrevao raju i zvao je na podvige.

Konstantinu Filozofu, Marko je pred svoju pogibiju rekao: „Ja kažem i molim gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu“. Sve što istorija zna o Marku svodi se na to da je on bio neznatan vladar.

Tako, u jednoj makedonskoj pesmi priča se kako je neka čudnovata devojka zabranila ženidbe i udadbe dok se sama ne uda. Siromasi momci mole Marka da ih spase bede neviđene.

To su neustrašivi ljudi, koji više vole da umru stojeći nego da žive klečeći. Neka i nema izgleda za pobedu, neka je protivnik bezbroj puta nadmoćniji, svejedno — oni se bore.

To su neustrašivi ljudi, koji više vole da umru stojeći nego da žive klečeći. Neka i nema izgleda za pobedu, neka je protivnik bezbroj puta nadmoćniji, svejedno — oni se bore.

dolamu, pa ga uzja kako i paripa, odjaha ga gradu dubrovniku, pa prodade njega u Latine, u Latine, za meke rušpije, neka vuče po moru galije. Hajdučka pesma pominje kao borce ne samo muškarce nego i žene, pa čak i decu.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

OD SMEJALICE 32 BIO JEDNOM JEDAN VUK 33 GLAVA MI U TORBI 35 KO DVE PTICE 36 GLAVA MI U TORBI 38 JEDANPUT U PARIZU 40 NEKA STISKA 42 ČOBANIN SAM U SELU 44 REKOŠE MI BUDI PEKAR 46 JEDNOM KAD ME ZVAO RAK 48 JEDNOGA DANA 51 PLAVI KAKTUS I

MRTVA SLOVA NA PAPIRU. ALI, ONO ŠTO OSTANE U TEBI POSLE ČITANjA (NEKA SLIKA, NEKA IGRA, NEKA MU ZIKA), TO JE NjIHOVA VRED NOST. AKO NE OSTANE NIŠTA — OPET NIŠTA I3VINI NA SMETNjI.

MRTVA SLOVA NA PAPIRU. ALI, ONO ŠTO OSTANE U TEBI POSLE ČITANjA (NEKA SLIKA, NEKA IGRA, NEKA MU ZIKA), TO JE NjIHOVA VRED NOST. AKO NE OSTANE NIŠTA — OPET NIŠTA I3VINI NA SMETNjI.

MRTVA SLOVA NA PAPIRU. ALI, ONO ŠTO OSTANE U TEBI POSLE ČITANjA (NEKA SLIKA, NEKA IGRA, NEKA MU ZIKA), TO JE NjIHOVA VRED NOST. AKO NE OSTANE NIŠTA — OPET NIŠTA I3VINI NA SMETNjI.

GDE NE NOSE NI ČARAPE Stvarno je najbolje dići nos Pa ići bos IZA PRVOG UGLA Iza prvog ugla Neki đavo čuči Neka muka čeka Da čoveka muči Iza prve gore Pa u drugoj gori Čeka neka mora Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza

PRVOG UGLA Iza prvog ugla Neki đavo čuči Neka muka čeka Da čoveka muči Iza prve gore Pa u drugoj gori Čeka neka mora Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga Da čoveka brine Tamo gde u travi Cveta

čoveka muči Iza prve gore Pa u drugoj gori Čeka neka mora Da čoveka mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga Da čoveka brine Tamo gde u travi Cveta ljutić žuti Čeka neka ljutnja Da čoveka ljuti Kad bi čovek znao Za

mori Na životnom putu Pa iza krivine Čeka neka briga Da čoveka brine Tamo gde u travi Cveta ljutić žuti Čeka neka ljutnja Da čoveka ljuti Kad bi čovek znao Za sve što ga čeka Ne bi se ni rađo U vidu čoveka Već bi bio ptica Ili

glavni sekretar DOBIĆEŠ ODMAH KELNERSKO ODELO POLA CRNO A POLA BELO DOSADNO MI JE DA SLUŽIM GOSTE Reče konobar NEKA OPROSTE HOĆU DA BUDEM NEŠTO DRUGO BAR PUTAR UREDIĆEMO TO KO OD ŠALE Reče mu glavni šef sale DOBIĆEŠ ODMAH

bez dimnjaka je kao šator I samo onaj ko je mator Kao penzionisani navigator Greje se uz radijator I to mi je neka kuća jaka Bez pramena dima iz odžaka BIO JEDNOM JEDAN VUK Bio jednom jedan vuk I bio je zbilja dobar Miran kao

princezu KALIMERA SAS KIRIA Prekjuče u životu U svom selu Na plotu Nađoh protestnu notu STIGO JE PROBISVET NEKA STISKA U okolini Skoplja Bave se bacanjem koplja Ta ljubav žarka Možda im je ostala od Kraljevića Marka A možda im je

U okolini Siska Bave se bacanjem diska Ta ljubav preterana Možda im je ostala od Kulina Bana A možda im je došla neka stiska Pa se bave bacanjem diska U okolini Niša Bave se bacanjem slatkiša Javite niškom kapitenu Ne mora se bacati

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— E, toga se već nijesam sjetio — prostodušno priznade Stric. — Onda se mora praviti neka koliba — predloži Jovanče. — To sam i ja sinoć na tavanu smislio — reče Mačak. — I još sam nešto smislio, ali žestoko.

— Sad neko ima da pogine! Prvo što je smotrio u plitkoj udoljini bila je neka siva zvijer koja je, sagnute glave, vjerojatno nešto jela. Mačku odumriješe noge. — Vuk!

— Pazi, zaboravio sam da je potprašim barutom! E, jesam neka šeprtlja. Ono zvijere, kao da je slutilo da se radi o njegovoj koži, odjednom podiže glavu i zagleda se pravo u Mačka.

uzbuni ostale, ali odvažni dječak brzo savlada prvi strah i pomisli: — A šta će biti ako je samo obični jazavac ili neka još bezopasnija životinja? Smijaće mi se čitava četa što sam strugnuo.

— Nije. — E, onda ne možeš s nama. Lunja se trže, poigra obrvama i namršteno reče: — Neka znate, i mene će istući. Doći ću ja ovamo. Okrenula se, odlučna i ljutita, i bez riječi se uputila kroz Gaj.

— Ih, možda njega i nema — neuvjerljivo poče Mačak. — Sjećaš li se što je učiteljica pričala da je to neka ptica koja živi po močvarama i... — Pa da, tako je — složi se Jovanče. — Hajde onda ulazi.

A toga istog dana, kad se zabrinuta družina već razišla kućama, iz jednog žbuna na ivici Gaja izvuče se neka pogurena prilika i brzo šmugnu u šumu. Žurila je baš u pravcu odmetničkog logora. Ko je to bio?

kako idemo na odbjegle dječake, naoružaćemo se štapovima, opasačima, ularima, šibama, bičevima; za ovaj posao dobra je neka podugačka ruka da malog odmetnika zgrabi za vrat.

Nikoletina odlučno zakopča svoj civilni kaput i progunđa: — Pa dabome! Ja da im bacim pušku kao neka strina, to neće od mene dočekati.

Od porobljenog naroda oduzimali su sve oružje, pa makar to bila i stara puška kremenjača, neka dotrajala kubura ili pokvarena revolverčina.

Tako će se znati da dolazi nova opasnost — tumačio je Jovanče. — Pojavi li se pak neka poveća grupa, jedno sedam-osam, nek jedan od njih odmah trči u prvi zaselak i nek javi narodu.

— Dobro, a šta će raditi ono troje preostalih iz družine? — javi se Stric. — Oni nek paze na raskršće i neka gledaju u koji će zaselak ustaše skrenuti, pa nek trče da jave ljudima. Za taj posao uzećemo trojicu najbržih.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

zemljoradilac Još za neku godinu više zaštedeo Tu voćku poricanu s nerodstvom, I ne iseče je iz korena bez vremena, A neka to dopusti zimnjim godom Opkopati joj se i obasuti s gnojem.

MOLITVA ONOM, KO SE OGRĆE HALINOM SVETLOSTI On se odeva svetom ka mi s haljinom; da odene i nas! Neka nam da, ako n bludnim sinovom, na naš prst prsten i obuću nam na noge, ako i nismo podnosili prekodna tegobe i od

učiniti tome mome vinogradu: razbaciću mi oko njega obgradu, soboriću duvar, ostaviću ga pusta, neobrezana ni opkopana; neka da svašto po njemu gazi i tre ga: što u njemu ko što nađe, neka grabi i raznosi!

duvar, ostaviću ga pusta, neobrezana ni opkopana; neka da svašto po njemu gazi i tre ga: što u njemu ko što nađe, neka grabi i raznosi! DUHOVNICI Ovo je sveštenikom rečeno, a nije kamenu... Doista, bakali i vinokrčmari, A ne duhovnici!

PTICA STRAHA PROROKA DANILA Ka neka ptica zatvorena u sobi i preplašena oda šta god, plaho prhuće udarajući i lupajući po budžaci sobom, eda bi brže

Moj izbavitelju, oslobodi me od svake moje krivice. Grešnik — znam da je on u tvome telu rov izrio i iskopao, neka da bi pao u tu jamu što je učinio! I ako bi tamo upao, to ne bi se razbio; Gospodin bi ga podhvatio za ruku.

MOLITVA ZA SRPSKU ZEMLjU I u ovih ljutih vremeni ratnih ovo sade neka bude naše moljenje. Izbavi me od krvi, Bože, Bože moga spasenja, na krov koji imamo, razve tvoj, Bogorodice, pokrov.

Ka neka otoka tekuća Od velikoga sveta pružila se Čak do nas. A to nedoznano je Po čemu se oni svetom blistaju: Ili k prvome sv

(Iz Metafrasta) SVIRALA Ovo telo nam ponapre bi vladičaskim rečenjem stvoreno; i ležaše na zemlji ka neka sudina. Ta valjaše mu gospodar, ili mu ako bio sluga, ko će ga dizati i prenositi tamo, ovamo.

Ta valjaše mu gospodar, ili mu ako bio sluga, ko će ga dizati i prenositi tamo, ovamo. Ili ka neka svirala, duduk li — valja joj svirac da je drži i svojom majstorijom razliko i lepo svira š njome glasovito, te svoga

On je iskazao za nju jer će se na nebu u jedno dobi ukazati jedna neka čudna zvezda, ovako govoreći mu: »Zasjati će zvezda od Jakova i tadar će se dignuti čovek od Izrailja, te će iseći

Kad se svi narediše okolo, onda im reče neka svi jednak polupaju one svoje koršove, pak sveće da drže goruće u levi ruku a u desni rogove trubeći u njih svi ujedno.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

nasrtanje na obraz i veru, i kaže da je doneo ključeve od kuće svoje i da ostavlja u amanet njemu čeljad i dvore svoje; ili neka prima ključeve ili neka pomogne vlašću svojom.

i kaže da je doneo ključeve od kuće svoje i da ostavlja u amanet njemu čeljad i dvore svoje; ili neka prima ključeve ili neka pomogne vlašću svojom. A paša mu se pravda, obećava, a što obeća, to će i ispuniti — zna to čorbadži-Zamfir.

A već i sami im nadimci kazivahu to — behu to sve neka imena budiboksnama; neki Tane „Domaćica“, neki Vane „Jagurida“, neki Gane „Majkina dušica“, — i sve tako neka imena!

to sve neka imena budiboksnama; neki Tane „Domaćica“, neki Vane „Jagurida“, neki Gane „Majkina dušica“, — i sve tako neka imena! — Dobri ljudi, lepe prilike, ali pri svem tom ipak bedni izgledaju prema pokojnom Đorđiji, ocu Maninom.

se redovno bestraga daleko udaljila od same stvari i otišla na deseto; svaka je bila opomenuta da se ne udaljuje nego neka se drži same stvari, i svaka se našla uvređena i dizala se da ide, pa svaka opet ostajala.

I kada banu, i nezvana, i dođe još jedna, četvrta tetka, neka tetka Doka, s rukama preko trbuha, i zapita ih šta su se skupile, reče joj važnim i ozbiljnim glasom strinka Paraškeva:

ako što nesi muško... GLAVA PETA Ona je upravo kao neka epizoda. Kao epizoda uzeta, ona je, istina, malo poduža, ali uzeta kao roman, ona je ipak kratka; jer ona i nije

nego jedan kratak senzacioni — ali za roditelje vrlo poučitelan — roman, u kome su junaci mladi Mitanče Petrakijev i neka Švabica Hermina...

U tu sobicu se često i najradije sklanja. Tu je obuzme neka slatka tuga i seta, i ona se tu odaje tihoj tuzi, misli o sebi, i tu se oseća kao najnesrećnije devojče na ovom svetu,

puta preko dana, ili izvadi svoje džepno ogledalce (koje je na poklopcu jedne sedefli-kutije, koja joj služi još i kao neka mala „šparkasa“), pa se dugo ogleda u njemu i prći svoje rumene usnice i mali nosić.

poručuje sladoled za dame, — i već uvek nešto tako šaljivo izbace što se posle zapamti, ostane tu i cirkulira dugo kao neka poslovica...

Upravo, nije ni spominjala ni pretresala Manu, nego Đorđiju, dodajući: neka se Zona seti one reči koja veli da iver ne pada daleko od klade, i: što mačka omaci, da to miševe lovi, — pa tako je i