Upotreba reči nekad u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Po kroju njenoga stasa, po crtama njenoga mršavoga lica, mogao si suditi da je nekad bila lepa, ali sad izgledaše kao senka: oči upale, jedva si u njima mogao videti i senku od nekadašnje svetlosti, lice

čoveka što nosi sivo japundže sa džigeričastom jakom, čibuk sasvim po agalarski, sa golemim ćilibarom — to je, vid’te, nekad bio činovnik. Za njega krišom govore da je u neko vreme otimao; a svi mu se u oči čude dobroti i poštenju...

— Bio ti je nekad đak taj što je docnije nosio ovu duvankesu... Sećaj se, učo!... — Sad znam! — reče učitelj. — Đoša, onaj...

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

PESMA O ŠIVAĆIM IGLAMA Iglama, koje su nekad kroz oblake letele sa zlatnim, crvenim, plavim, zelenim, ljubičastim I belim, svilenim, repovima, sad su crni,

S tog puta gledamo: sijaju njegovi slanici i čokanji gde su nekad sijale svete glave! SINGER Mića Savić ide preko polja, na konju nosi šivaću mašinu.

PREMA VALjEVSKIM PLANINAMA Ove su planine bile stepenice uz koje su junaci ujesen u oblake nosili ovnove i vino; nekad su niz ove planine bogovi silazili u sela, da se žene. PREOBRAŽENjE Kako lepo pred jesen mirišu kujne!

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

ostavi se poduži, koliko već zatreba; račve se probuše napremase, uglavi se između njih vrat i udari se klin, koji nekad stoji za vratom a nekad ispod vrata, i sad se živinče ne izvuče odatle lako. Eto, to vam je roga.

već zatreba; račve se probuše napremase, uglavi se između njih vrat i udari se klin, koji nekad stoji za vratom a nekad ispod vrata, i sad se živinče ne izvuče odatle lako. Eto, to vam je roga.

Zar ti još ne znaš ko su naši kapetani. Prosto, ako mu nije volja, neće da te čuje dok mu što ne tutneš. Nekad se davalo naočigled, a sad to ide zgodno ispod ruke... Ljudi im znadu ćud, pa šta će — plaćaju.

Najviše baštine, najviše stoke u njega je, i svakog drugog mâla i imetka izobilja. Nekad je i Milun radio poljski rad, i otud tekao paru po paru.

« ŠILO ZA OGNjILO Ćir Trpko ne prodaje više ni bozu ni kokice. To je nekad prodavao po ulicama beogradskim, kad je bio mali i kad se još nije zvao »ćir«.

Došla je kući pevajući peku veselu pesmicu. VUJINA PROSIDBA Jaki bog beše dao nekad Petnjici dosta lepih stvari... Beše joj dao ono lepo Osoje i pećine, pa onog dobrog popa Miću, pa popu Mići vrednu i

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Pa kakvi roditelji opaka i deca. I danas mi srce zaigra kad vidim kako se mladež baca kamena s ramena, rve i skače... Nekad je, zaista, to moralo lepo biti, jer se omladina crnobarska samo tim i takvim igrama igrala...

Kad se to svrši, Stanko priđe Turčinu i izvrte ga kao kakvu kladu, isto onako kao što je nekad sanjao. Onda se naže nada nj. — Je li, Turčine, gde mi je otac? Zaškripa nešto u grudima Kruškinim.

Za ime Parašnica svezana je i jedna pričica. Bio je nekad nekakav džin, pa zavoleo sestru rođenu i hteo se njome oženiti.

Dučić, Jovan - PESME

Dok on mirno gleda na more, i čeka Da galije stare vidi iz daleka, Što odoše nekad pre mnogo vekova. SELO Iz Trstenog Vitorog se mesec zapleo u granju Starih kestenova; noć svetla i plava.

I miriše more ribom; dok za humom Svod se stakli, širi, mru i zadnje sene... Znam, nekad kô dete, u svitanje zore, Istim ovim putem silažah na more, I svagda me sreo nestrpljiv šum vala.

Čujem i sad: huji ispod oštrih žala Isti stih, još isti što me nekad srete — Stih iz strofe ko zna kada započete. ZVEZDE S ostrva Lopuda Visoko u granju mirno gore zvezde, I široka

U oluj sunca i u mrakove, Kao Reč čista nekad bačena, Svih praoblika noseć znakove: S kraja do na kraj nit provlačena.

RAPSODIJA Da mi je da ljubim kao nekad prije — Bez nade i sreće; vaj! da mi je moći Ispuniti opet cele svoje noći Suzama i slutnjom kojoj konca nije.

Nit što više želim i niti što hoću, Nit zna suza sama kô nekad da lije, Da tuga naraste, kao reka noću... A sve možda zato što ljubim kô prije.

RASPUĆE Ja ne znam raskršće na kom smo se sreli, Nekad, kao stranci, sa dva razna puta; Kad nit smo to znali, i niti to hteli, Jednog bezimenog i strašnog minuta.

I kao ja nekad u danima ovim, U večernjoj nemoj agoniji mora, Da donese, mračnu, kao pesmu bora, Staru pesmu tuge međ ljudima novim?

No tom večnom bolu i toj tamnoj sreći I reč jednu novu ako bude dao — Ko će znati da sam nekad iščezao Jer tu reč čudesnu ne umedoh reći! NAŠA SRCA Ko zatvara vaše oči nebrojene, Srca, srca, srca?

A naše ljubavi što su davno pale, Kao pobijena jata na pô puta, Još žive životom svog prvog minuta U očima što su nekad rasplakale.

Prve prazne staze kroz rogoz i vlati. Ova čar čekanja praznih i bez méne! Nekad behu u čas mesečevog sjanja Samo duh i oči tobom ispunjene — A sad te je puna sva noć očajanja.

Nekad behu u čas mesečevog sjanja Samo duh i oči tobom ispunjene — A sad te je puna sva noć očajanja. Nekad čuh tvoj korak ili šum odela, A sad te noć nosi u svakom svom šumu; Zvezde u pokretu; mirna svetlost bela U svim

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

Potresa me osećanje moje nemoći da pomognem čoveku koji je pomagao nekad nejakome meni i ostavljenoj mojoj majci. Potresa me... Ali ne!... Našto sva ta komendija?

Kao što vidite nema tu sreće ni života! I tako je moja mati bila nesrećna i mi smo svi uz nju bili nesrećni... Nekad, pričala mi je mati, bio je on sasvim drugi čovek; a i ja se sećam, kao kroz maglu, kako me je često držao na krilu

Dugo ga ne pusti. A i kad se odvoji, on ga gledaše pravce u oči, ne smejući nikako spustiti očiju dole gde je nekad noga bila. — Hvala bogu, samo kad si ti živ! Sve će opet dobro biti.

Sve izbledi: i oduševljenje, i ljubav, i dužnost, i sažaljenje, i ne možeš ga više poznati, kao ni Topuzova vranca koji je nekad dobijao svaku trku, a sad okreće suhaču. Kapetan je opet ozidao kuću na istome mestu u Knjaževcu.

Prsne nekih puta za najmanju sitnicu, grdi, psuje, praska, pa bogme hoće i da udari. A nekad, opet, mekan kao pamuk, traži samo da miluje decu, daje im po deset para i ni za šta se rasplače. Npr.

Našao puno kojekakih beležaka po njima i ispodvlačenih redova — čudio sam se da sam ja to sve nekad radio, jer se ničega ne mogu setiti. Stresao sam prašinu s mojih čašica, flašica, mikroskopa, lampica.

Kecelju za obdukciju našao Trifun na tavanu, pa sad oblači kad timari konje. Od neisečenih medicinskih žurnala koje sam nekad dobijao prave deca zmajeve i generalske kape. Ja sve to gledam.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

pomislile da je to za njih postavljeno, pa pojele tulaju koja je, kao što je svakome poznato, njihova hrana; a to video nekad neki Temišvarac, pa, k’o čovek, ispripovedao, i sad ne dadu nikako mira ljudima, nego ih diraju jednako za proždrljivost

Sve to obešeno uz jedno i uz drugo đule. Šta ti tu nema! I noga od nekih stari makaza kojima su nekad sekli krila guskama, da ne preleću u komšiluk, — i dva grdno velika eksera, — i tučak od nekog malog avana, — i parče

Tako se eto nekad, još kad je car bio kaplar, pisalo i natezalo s učenim ljudima, jer tek je po jedan Aća bio u selu. Ali, boga mi, od

jedan u hartiju umotan kišobran, nešto manji od vašarskog ringlšpila, i jedan upakovan krevet koji se vidi da je bio nekad politiran i da je stajao u gostinskoj sobi; zatim i jedan zimski kaput sa olinjalom jakom od krzna i rasparanom

— Baš, boga mi! I sad mi ga je žao — veli pop Spira u ironiji, a i di bi bogoslovac pio rakiju?! Tako sam se i ja nekad, sećam se, štimavao; a, Sido, pamtiš li? A, boga mi, danas, danas... — E, tek štogođ! A šta ti sebe sravnjavaš sa šnjim?

— Koješta mu i odgovaraj! — obrecnu se gđa Sida. — »Koješta pita«... Koješta sam se i ja nekad s tvojim tátom razgovarala; pa, fala bogu, eto, šta nam danas fali!?

A ja što vidim, gnedige, to je viđeno. Još onda sam primetila da nije k’o nekad. A to je sve zbog onom mladića, mladog gospodina Pere, što je sad učitelj ovde.

Ne zna ni kad proživi, a tekem dođu godine! Pa mi pade sad i to na um, bože, kakav je štucer moj pokojni bio nekad kao mlad trgovac, kad mi je šmajhlov’o!... The, pa sve je prošlo!

Gđa Sida sluša, sluša pesmu koju Jula peva uz gitar. A Jula peva onu krasnu bačku romansu, koja se nekad rado i mnogo pevala, a koja je sad davno već zaboravljena u nas, kao i mnoga druga dobra i krasna starija stvar, i niko

a koja je sad davno već zaboravljena u nas, kao i mnoga druga dobra i krasna starija stvar, i niko je više ne peva kao nekad. Peva Jula: Pošla Juca u Bečej kod ujca, Pošla mlada kako će da strada!

Poznajem ja to po meni; ta bolji mi žabac ne treba! (Pera Tocilov je nekad sekao drva u nekoj spahijskoj šumi, i tom prilikom zaostale mu neke sitne sačme i sô, pa od toga doba je bolje i

— veli pop Ćira. — Ta da vid’te, slabo nešto sad svet i umire... pamtim druge godine... a i ne rađa se k’o nekad — veli domaćin. — Slabo se rađa, pa valjda zato slabo i umire.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Još kao nekad, dok je bila mlada, sama ona mu čisti njegovo sobče, nadgleda ga, hrani, čuva i gotovo jedina ona što s njime razgovara.

I tako, krijući se, crveneći i nekad i plačući od stida što će je ko videti i poznati, sklanjajući se od sveta, brižno, preplašeno, trudeći se da joj ne

A nekad bio dobar domaćin. Imao ženu i decu već oženjenu i razudatu. Dolazili bi njegovi iz sela. Nekad molbom, nekad silom, veza

A nekad bio dobar domaćin. Imao ženu i decu već oženjenu i razudatu. Dolazili bi njegovi iz sela. Nekad molbom, nekad silom, vezanog, odvodili ga natrag ili u selo, kod kuće, ili u manastir na molitvu i iscelenje.

A nekad bio dobar domaćin. Imao ženu i decu već oženjenu i razudatu. Dolazili bi njegovi iz sela. Nekad molbom, nekad silom, vezanog, odvodili ga natrag ili u selo, kod kuće, ili u manastir na molitvu i iscelenje.

Čak i sam hadžija koji je retko i sa ženom i decom govorio a kamo li sa ostalima, pazio ga i po nekad se s njim razgovarao...

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

mu se činilo da već lepo čuje mitraljeze kako „štepuju” i kako sebe opet vidi pored topova, među nekim jarugama, kao nekad mokrog i jadnog, usred groznog haosa od mračnog stenja, trnja, blata i magle.

Jer ja nisam imao ni onih dvadeset i tri dana njegovog uživanja. A dvadeset i tri dana to je po nekad večnost; i da sam ja imao toliko uživanja sam bih večeras svečano tražio da mi odrede najopasnije mesto pa ma izgubio

u rascvatu svoga zdravlja, jak srcem, seljački sini učitelj, gonjen čak jednim naslednim ubojištvom, čija ga je bujnost po nekad bunila te krivio sebe što ne može da se obuzda, on je sa onom bujnom fizičkom odvažnošću i sa dušom uzdignutom i

I To Jurišić koji se i sam izmenio i ni izdaleka nije ono što je nekad bio, izazivač, ubojica; sav od borbe i neustrašivosti Jypišić, što je u šestoj gimnaziji prekinuo s kućom kad je

Bože, ovo je užas... Ubija me ova jeziva smrtonosna praznina samoće. Idem nema i slepa kao utvara; pa po nekad dođe da vičem pa da se sve prolomi: u pomoć, u pomoć, u pomoć!

(među njima ima mnogo liferanata a i bez njih se ne može) i da ni oni nemaju baš sa svim pokvarenu krv, kao što je on nekad pogrešno i neopravdano verovao.

I tako se Hristić po nekad raspoložio, zajedno s njima smejao se slatko i sve više ono zaboravljao. Zaboravi se Hristić pa se čak hvali i fino i

varoš zna, u ostalom kako se ona ponaša i svi je zovu kaluđericom, pa je nagovaraju da malo i na sebe pomisli i po nekad, kao druge što čine, izađe; samo što se ona na to i ne obzire. Kažu joj da je luda i da se ona vara..

Imala je mnogo poznanika i svi su joj se iskreno divili. I ako je po nekad ono i htela, da bi njemu ugodila, nije mogla.

I tako svađali se i mirili i u tome je prošlo sve ono vreme, a ona je nekad sve to drukče zamišljala. I što je glavno, nikakva pamet naročita, ni dubina, ni nežnost, ni otmenost.

Ne mogu peći da sam postao bolji, jer se čas podižem, čas padam, neprestano padam i podižem se, ali po nekad padam niže mnogo niže nego ikad dotle, i uvek sam pun onih prljavih misli. Volim ja verenicu Ali kako?

I čudi se, zgranjava se šta je to s njom za koju zna da je nekad prezirala sve ono u čemu, izgleda, sad najviše uživa. On će je, dakle, saslušati mirno i odrediće se.

Afrika

Kao nekad u Napulju, na Kapriju, kad sam ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi gov

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

izveštaju, veli, video je, sa zaprepašćenjem, da se na spisku Ševiča nalaze čitave porodice oficirske, iz tog nekad Podunavskog, landmilicijskog puka.

Oni to još nisu znali, tog proleća, i budili su se u Temišvaru, kao što su se budili nekad u Srbiji, kao jedna porodica.

Poznao je bio višeg oficira, iz togda nekad Podunavskog polka – koji su bili čuveni kao ubojice, pregorkije. Nije mu bilo, tu, do dvoboja.

Ona se sećala, kako je nekad milovala to lice, zaljubljeno. Kako je, u zagrljaju, milovala i tu kosu. Ta kosa je onda bila gusta i svilena, zlatna,

Njegove oči, nekad tako lepe i svetle, bile su sad zakrvavljene. Nos koji mu je nekad bio tanak, orlovski, kao i u Pavla, sa nozdrama kao

Njegove oči, nekad tako lepe i svetle, bile su sad zakrvavljene. Nos koji mu je nekad bio tanak, orlovski, kao i u Pavla, sa nozdrama kao listići ruža, bio je sad podnaduo.

Ta usta koja je nekad ljubila tako dugo, visila su sad na čibuku, opušteno i iskrivljeno. Zubi mu behu žuti. Ona okrete glavu.

Trifun pomisli: kako se ta žena promenila! U postelji, bračnoj, ona je, katkad, i sad još bila onakva kao nekad, kad je ushićeno, isprekidano, uzdisala, ali eto, ovako, na danu, kakva promena.

Večera je tako protekla u smehu i dreci. Veterinar je, posle, valjda da Pavla teši, pričao Isakoviču, kako je nekad lečio ljude u Gracu, ali to se ne isplati. Ljudi su gori bolesnici nego konji. Sad konje leči. Porađa kobile. Doji ždrebad!

Pred stražarom gorela je vatra. Ta stražara morala je biti nekad cigljana, a oko nje su sad bile razapete, ribarske, mreže, koje su obletali čitavi rojevi nekih, noćnih, krupnih,

On mu se klanja i ruku mu celiva, u mislima, svako jutro, kao što mu je nekad, u zbilji, celivao. Njega se treba držati! A poštovati Savu. Budućnost, kaže, u Črnoj Gori, pripada Vasiliju.

Iduće veče, činilo se, da će se porodični krug, Isakoviča, u Temišvaru, razveseliti i biti srdačan, kao što je nekad bio. Ispitivali su Pavla o Beču.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

daleko od ovog središta, na desnoj obali Save i Dunava oko Morave, na severu poluostrva, u neposrednoj blizini nekad austrijskih južnoslovenskih zemalja.

Prema tome je ranija granica između moravskog i kosovskog stanovništva bila nekad između Novog Sela i Mramora. Sada zbog Arbanasa, koji su se uvukli između dve srpske grupe, moravsko stanovništvo

Pokojni ministar Kalaj, nekad jedan od pisaca statuta za autonomnu provinciju Istočnu Rumeliju, često mi je govorio da Bugare precenjuju, da je

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

opis i oznake: Mačak Tošo u djetinjstvu bio je vrlo malen, što zna i ćorava kvočka koja je iščezla u lanjskoj poplavi. Nekad je imao buva, a možda ih i sad ima.

ćelu, ogleda se u vodi, u očima mačka Toše, koji se penje uz vrbu, i u zjenicama Šarova, koji počesto na nj zavija kao i nekad, kad je sjedio vezan pod starom kruškom podno planine.

Nušić, Branislav - POKOJNIK

Zaprosićete moju ćerku i ja ću vam je dati, a kao miraz dajem vam celokupno ima nje koje je nekad bilo vaše. PAVLE: Interesantan predlog; na taj način ja bih bio svoj sopstveni zet.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Ako ste nekad videli kako izgleda voćnjak pet minuta posle grada, shvatićete šta hoću da kažem! Trenutak ili dva Melanija je stajala

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Za mužem svojim ogromnim i teškim, koga je gospoža Dafina volela nekad neizmerno i koji je sad bio teško oronuo, ostareo mada se katkad još činjaše, na konju, snažan kao medved.

mu se, kao pričine, štale, boleštinama zaraženi redovi kuća, lelečući ranjenici i kišovite noći, u kojima je živeo nekad. Nije više bio brižan, jer je bio presvisnuo od besa i očajanja.

U zbrkanoj pameti neprestano je ponavljao pisma patrijarha Šakabente, molbe koje je nekad nosio u Dvor, svađe s bratom Aranđelom i sve što je on sam, gorko i očajno, sebi rekao.

je sudbina htela da mu izmuči dušu, na ovom odlasku na vojnu, više nego ikad pre, slučaj je hteo da mu ponizi i telo, nekad osetljivo za svaki znak proleća i svaku zgodu naslade.

Ode, skinu ga, kao što je nekad skidao srebrom vezene svoje odore, pred ženama, kikoćući se pijano. Babetina mu se pojavi na mesto prve ljubavi,

tolikih nedelja oklevanja, da ide patrijarhu i da uopšte govori sa popovima o svetoj tajni venčanja, o braku koji je, nekad, za svoga brata sklopio, a sad, baš on, razorio. Poslednju zoru u svom životu, dakle, gospoža Dafina niti vide, niti ču.

Zavaljen, pri tim mislima u kolima, na jastucima, on je sa zavišću sećao se kako je nekad bio daleko od te snahe i kako je isprva tvrdo bio rešen da se zadovolji njom, svega dva‑tri puta.

Gde je nekad živeo, u prvim danima svoga braka, sa ženom, čijem se grobu i čijoj se deci sad vraćao, a u budućnosti, samo tu bezgran

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Prema mišljenu Čajkanovića, vuk je nekad bio glavno srpsko božanstvo.⁹⁵ Pored velike grupe apotropajskih imena („opasna“, „jaka“, „mrska“, „bezvredna“ i

Crnoj Gori, piše Atanasije Petrović, „nisu retki slučajevi da se dete odbije u četvrtoj pa čak i u petoj godini, a nekad sisa dok se samo ne odbije“. Dešava se da dete ima i pet godina, da već čuva koze, pa krišom od sveta ide kući da sisa.

za narodno shvaćanje naročiti su ritmični izlivi tela i duše, zato ih narod propraća ceremonijalom, s nekom svečanošću, nekad ritualnog i mističnog karaktera“.⁵ Pojam obreda prelaza (rites de passage) uveo je u etnologiju 1907.

Drugo, neravnomerno iščezavanje pojedinih verovanja, magijskih postupaka i običaja u podizanju cede, a koji su nekad očigledno činili celovit, dobro usklađen i čvrsto povezan kompleks, takođe posredno, govori o tome da prodorom

Bošković-Stulli, Maja, Usmena književnost: nekad i danas, Prosveta, Beograd 1983. Bošković-Stulli, Maja, „Usmena književnost“, u: Povijest hrvatske književnosti, knj.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

znače drugima, ali dame ponovo biraju i ovaj put su to zaista dame, pa više niko ne može biti sasvim siguran, kao nekad, zbog čega je izabran.

na svetu koga sam poznavao još od detinjstva sabra moj račun, kazavši onim svojim otmenim baritonom: — Pa, svrati nekad! Biće mi drago... — I meni — rekoh... 29. XI 1972.

– Igraju klisa... — odvikuje im selo dok trčimo kroz polja, ponovo rame uz rame kao nekad, oznojeni, zadihani i zaigrani, odsutni za sve drugo sem za mali komad gloga koji zviždi kroz zimsko nebo, sve dalje i

Seo je na ivicu kreveta, držeći knjigu u krilu. Bilo je petnaest do četiri. – »Nekad davno, u jednoj dalekoj zemlji, lepa kraljica je sedela kraj prozora u svom dvorcu i vezla.

Sve je bilo na svom mestu, čak je i šef sale u pohabanom crnom odelu zapisivao kao nekad narudžbe na pultu pokraj zvoncave kase. Bio je, najzad, među svojima! — Hej!

Osećala se kao nekad davno. u detinjstvu, kada ju je pregledao kućni lekar, u koga je bila potajno zaljubljena. Budi dobra devojčica! Tako...

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Mi, odrasli, vladamo i mislimo u ime dece. Uloga odraslih se nekad sastojala u tome da deci ne dopuste čitanje izvesnih knjiga. Danas smo učinili značajan napredak.

Bio je to nekad i moj djetinjski voljeni svijet i zato sjećanje na toga neznanog junaka iz mog sela uvijek me ponovo rastuži, pa se i

Naivno je i pomišljati da Ćopić opisuje „realne” tipove koji su nekad postojali, ali ih danas, eto, više nema. Stvarnosna osnova tu se tek može slutiti; ostalo je lirska projekcija,

je najdublje doživljen u detinjstvu koje se više vratiti neće, što je povezano sa našom omiljenom iluzijom daje na zemlji nekad bilo bolje, a da je propadanje počelo tako reći odnedavno.

(Povratak ratnika) I pesnik je usvojio seljacima dragu samoobmanu da je težaku nekad bilo bolje, da su mu još koliko juče cvetale ruže, i da se tek u poslednje vreme sve poremetilo: Džabe ti je danas što

(Priča o Rimljanima) Imućnije seljačke kuće nekad su, za sezonske poslove, uzimale sluge, tzv. najmenike. Evo pesnikovog zapisa o toj vrsti kućnih pomagača, o tome kako

prostrano, tako zauvek povezano, da se često zapitamo: živimo li to svoj, ili nečiji tuđi vek, i nismo li, ipak, davno nekad, obišli sva mesta našega života, dotakli sve granice mišljenja i osećanja, pa sada, sa većom ili manjom srećom, samo

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Ono što je nekad za ugarske Srbe bio mitropolit Stevan Stratimirović i patrijarh Rajačić postaje u novome dobu mladi advokat i novinar

Milićević, Vuk - Bespuće

I on je jednom osjetio neku ludu želju i volju da je pregazi, kao nekad u djetinjstvu, došao do sredine Une, skliznuo s glatkog kamena i zapao duboko u vodu.

Sremac, Stevan - PROZA

Pa ipak je nekad bolje biti i nepozvan, pa sedeti lepo sa »kostgeberom« svu noć, pa kad dođe na njega red otpevati kroz zube po jedno

A bila je prilična; držala se još dobro, iako se poodmakla malo od proleća života svoga. Ali što je bilo nekad lepo, ostaje ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u razvalinama lepe; tako je i Jovina gospoja

A ti otpočni »Roždestvo«, a eto i mene odmah da ti pomognem. Silno li puče stari kremenjak, kao ono nekad Krnjo i Zelenko na Žabljaku.

Radičević, Branko - PESME

Kliknu starac, milo mu bejaše, Pa ovako dalje beseđaše: „Ta ja i on kâ braća smo bili, Zajedno smo nekad Turke bili.

Pita moma belo jato: „Kud se dede moje zlato?“ Belo jato govorilo: „Tvoje zlato nekad bilo? Ne nadaj se njemu mlada: Druga njega grli sada!

Sad se smrče, vetar nape, A grom svoje strele zape. XIV Bura, munje, grmljavina, Sve divljačno kâ nekada; To mu nekad bi milina, Ali sada, ali sada Nema njega na prozoru Da se divi božjoj sili, Unutri je u svom dvoru.

To bija nekad, bija tad, Ti, brate Simo, zbogom sad. K Radišiću: Ti, drugi brate, amo odi, Kadikad istina se zgodi Da gledamo

Ali sade — svrši, Bože, jade Il' onako, il' više nikako; Nema leka, pa našto i veka! Zbogom, svete, nekad tako beo, Zdravo li mi beše omileo!

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

— Rade, brate i pobratime, a je l ikada konj oteo ženu svom najboljem drugu? ...Šta je mene nekad okrenulo ovim putem? Bljesnu u starčevu oku škrta suza, a djed zbunjeno krenu pogledom po avliji, zaustavi ga na meni i

— Pa neka, ima dječak pravo. — Šta ima pravo? — Pa nek oproba. Kamo sreće da sam i ja nekad tako radio, možda bi mi druge tice danas pjevale. — Ma šta tice, šta ...Ti se već napio ko moj veseli Nidžo.

Kakav kraj, i pitom i divlji, pun iznenađenja od svake ruke. Dođe ti nekad šešir da nakriviš (ako ga imaš) i da zapjevaš kako već umiješ, a nekad ti opet muka pripadne, pa bi da pljuneš i

Dođe ti nekad šešir da nakriviš (ako ga imaš) i da zapjevaš kako već umiješ, a nekad ti opet muka pripadne, pa bi da pljuneš i okreneš natrag, iako ni tamo nemaš kud, jer si, oko sve prilike, dobrano

Pa pripazi i mene, lopova i grešnika, pogledaj i na moju stranu, svoji smo nekad bili dok si po zemlji hodio. Zaštiti raba božijega od žandarske ruke, od lugarske pucaljke, ubrani me pred dragim bogom

Nije mu ni na um padalo da nekad nekog ukori za kakav lopovluk, a njegovi pajdaši, opet, nisu ni pomišljali da mu zamjere što je drukčiji od ostalih.

Čujem suzdržano kliktanje rođaka, a sav sam, u stvari, obuzet uzbuđenim šapatom s nepoznatim dječakom, koji je nekad okretao ručicu ove iste mašine: „Bije li tebe mama? A znaš li načiniti gvožđa za kreje?

Našlo se tek da te podsjeti na to da se nekad živjelo, kućilo i kalajisalo. Pipajući tamo-amo kud bi, šta bi, bivši kalajdžija se konačno zadrža kod preduzeća

sa svojom kićenom bratijom provali u magacine, opljačka i opiri sve do posljednje krpice i obuče se ko jedan po jedan. Nekad ga zapadne i državni konj, pa oficirsko sedlo, nova cirada, ašov, bolnički krevet, očuvana kibla, a nije zgoreg smotati

— Oho, Sajane, ode ti u pjesnike — iznenadi se komandant. — U pjesnike! — graknu Džakan. — To je nekad bila tvoja zanimacija. Moli ti boga da ja ne dunem u četnike, u bandu. — Eno ga sad!

Pored samog hana tenk s topovskom cijevi, okrenutom u brda, i on kao igračka. — Sjećaš li se, Sajo, nekad smo se tamo, zimi, zajedno igrali, i to baš najviše „žmirke“, oko kaca u ostavi?

Jedino mu, jedne kasne večeri, neki pijan pilot, Bosanac, pokaza mračne krvave oči i proškrguta: — Nekad smo bili nebeski orlovi, a sad nas po šipražju love krivonogi birtaši. Ej, živote, živote ...

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Ponadaj se u ono što se zna kada se sedi pod čempresom, tri koraka od vode. Hajde, smiri se. Nekad i čista košulja može da uteši. HASANAGINICA: Ne treba meni uteha; meni treba da razumem! Zašto?

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

I po nekad sama Toda dođe do njega, metne mu svoju ručicu na rame, i smešeći se, pita ga: — Voliš li me? A on siromah muca i krij

bi i Cvetu postigla sudba njenih drugarica, sluškinjâ u tako bogatim kućama, koje bivaju ili upropašćene od slugu, a nekad i od samih gazdâ, ili zakržljave od prekomerna rada.

Uzajmljeno vrati, a „ćar“ popije. Pričaju, a i on koliko se puta hvali, kako je bio nekad imućan: držao bakalnicu, imao dućan, kućicu i jednu sakatu sestru.

— I počne da im priča o nama, našoj kući, ocu, s kojim je on jeo so i hleb, i tolike godine ortak bio: kako se kod nas nekad po tri dana pevalo, veselilo. A opet od Cigana nađe se neki, koji je oca lično poznavao, svirao mu nekad.

A opet od Cigana nađe se neki, koji je oca lično poznavao, svirao mu nekad. Majka, sirota, klecajući od sreće, i njima, Ciganima, daje, ne iz čaše, već iz stakleta, svu rakiju, i nudi ih, daje

Tako celu noć, a nekad svrati i na vesela, slave, proševine. Primaju ga svi rado. Nešto što ga se boje, a nešto što su kao više sigurni, kad

Pa i kad duže ostanu kod kuće odmah ma za šta posvađaju se, pa čak nekad i potuku. A ovamo prema tuđincu, trećem, bili su kao jedna duša.

I njih, „žene“, majku, sestru, odevali su. Osobito nju, sestru, Anicu. Krojili su joj lepo, čak nekad i skupo odelo. Samo su jednako motrili na njih dve.

Kostić, Laza - PESME

opali prikućak kao da se miče nešto belo; pomislim da je nespokojni duh pokojna kakva glasa što se u Matici porodi nekad, predlažuć da se pustoš opravi, pa bludi sad, očekujući plod.

Uzmi Saru, imaš zlata, a lepotom vredi mlada filišćanske cure tri!” „Izrailjke? — Nekad beše, dok me slave ne poneše, ne znajući svoje seše, prosio sam jednu ja.

Oh, — da poludi! Samson je pevô, ori mu se glas, bojeva smrtnih nekad živ užas nadjekuje okova tužni zvek, s tamnica stresa memlu kamena.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

134 POZORIJE 2. 135 POZORIJE 3. 136 POZORIJE 4. 137 POZORIJE 5. 139 POZORIJE 6. 140 BEOGRAD NEKAD I SAD 143 DJEJSTVO PRVO 145 1. 146 2. 147 z. 149 4. 152 5. 156 6. 159 7. 165 8. 166 9. 168 10. 172 11. 177 12.

mije, kao onom koji se prejeo, pa ne zna šta će od muke: ako ih nosiš pored sebe, pritiskuju te, i kao što je trska nekad šuštala: „Kralj Midas ima magareće uši“, tako se oko mene kanda glasovi razvode: „Čujte, ljudi, Kuzman ima novaca!

BEOGRAD NEKAD I SAD VESELO POZORIJE U DVA DJEJSTVA LICA: NEŠA, trgovac u Beogradu LjUBA, njegova kći STANIJA,

Lalić, Ivan V. - PISMO

kao žila mramor, Tad znaš da leto rano će da prsne Iznutra, i da predvoji se samo O Ilindanu; snage istovrsne Napete nekad tvoje konce drže; Sad puštaju ih bestrasno, sve brže, Dok prostim padom ponireš u zamor.

(4—5. III 1992) RIMSKA ELEGIJA Šta li smo ovde nekad ostavili u zalog, Kad nas toliko mami povratak? U daljini Južno od srca mora da ostao je deo Osnovne izvesnosti po

Šta li smo ovde nekad ostavili u zalog, Što sada nam se nudi kao blagoslov i plač? Ako nedovršeno svedoči savršenstvo, Onda nesavršeno

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

Ćutim i sećam se svoga ljubičastog nakita i toga kako smo nekad trčali preko trave. Samo što ne počnem da cmizdrim, na časnu reč! Da mi je samo znati u čemu je štos!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

Senokos žuti, lampa dnevi pati u zlatu rđe - kao nekad Branko. o gromki bore, srčikom, kroz cepke, rashuji brežjem s drevnih zora klepke!

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

gustoj, stazama tajnim i mirno sluša divljine huk, a stari zeka, u sjeni breze, prastaru priču unuku veze: „Živjeli nekad lija i vuk ...“ U ovoj zemlji ljudi su braća, tu ti se dobro za dobro vraća, ne vidiš nigdje pogleda zlog.

Išli su tako pravo, gorom, za divljom kozom, ravnicom, žurnim hodom, nizbrdo strmoglavo, nekad se truckali vozom, a negdje ljuljali brodom.

Kad prošlog leta, primetih jasno, postade Žuća setan. Povazdan ćuti, pa istom pita, oči mu tužno kruže: — Nekad je bilo toliko pasa, kud li odoše druže?

Ponekad samo, više u šali, počeše šapom uvo. —Seli se, kaže, kod mačka Toše, a ja putujem, buvo! Prošeta nekad za vedre noći, ide sporo, bez hitnje. — Meseče druže, putniče večni, odoše naše skitnje.

Eh, sada znadem zvezdanog tvorca, tu više nema tajne: to stari kovač, večeri svake, prosipa iskre sjajne. Nekad je nebo tužno i crno, noćna pustinja prava. Znadem i zašto, to ću ti reći: umorni kovač spava.

A neka gospa, prepuna para, čula za mačka, za slobodara, čula da oči zvezdane ima il nekad zlatne, sa mesecima, pa brzo smisli lukavi plan: doći će mačak i u moj stan.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Budi svetla i viđena, K'o i nekad što si bila Još u carska u vremena. MURATOVO TULBE U dolji Kosova ravnog, u žaru plamene bitke, Gde Murat položi glavu

4 „Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

videsmo svog boga kako silazi da se kupa s nama, mi izlazimo iz vode na sprude da se ne češemo o njega koji je nekad bio strašan sada trom pruža nam ruke i pita glasom smernim da li će zemlja dobro da rodi.

Apokalipsa zbilja nije stipsa nema više zaveta ugovora ni prstenske veze svi koji su nekad i negde rekli jedno ne dolaze da nas podsete da su bili u pravu Prestaju postovi prestaju molitve monaha ukida se

*** Čini ne čini na mesečini sad mogu da viknem sa obale Dunava nekad sam s vrlo umnim licem pitao sebe biti il ne biti danas mogu da govorim glasno i sa stene stojeći između Prometeja

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

(Pobegne.) SIMKA: Što otera, more, dete? AGATON: Pa zastidela se, red je da se zastidi. I ti si se nekad stidela. SIMKA: Zgodno ti, ovo, Agatone, što se napravismo rod.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

čekaj me!“ — dobacivali su vojnici i uz smeh istrčavali na put. Često su se smejali i oficiri. A nekad su opet vojnici strogo kažnjavani.

Sa artiljerijom je maršovala i pešadija, nekad naporedo, a neki put smo je sustizali. Zapamtio sam tako mnogo lica iz pojedinih pukova.

Sunce pripeklo, znoj kipti sa ljudi i stoke. Kad prolazimo kroza selo, ljudi ne mogu da se napiju vode. Bilo je to nekad kad su seljaci iznosili vino i vodu. Ali mnogo je vojske prošlo, pa je i ponestalo.

Pitamo ga, zašto. — Tako, imalo bi da nema... Jer u ratu se krade. Vrlo često iz nužde, a nekad po navici. Često iz inata i pakosti. Pešaci zavide artiljercima, a ovi ne trpe konjanike.

„Viti stas“... „Raskopčane bele grudi“ izazivale su istinsku viziju, upečatljivu i jasnu... Nekad bi samo pritisla dušu teška tuga za propuštenim danima mladosti.

Umeo je Aleksandar da podesi svoje držanje. Nekad vikne, drugi put udari, ali zato kad primi platu, on pozove posilnog i seiza: — Ovam’! — zakoluta očima i napući usne.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

I tu se ti nadaj povoljnom uspehu u radu !« mišljaše ona, stojeći pred prljavom isprskalom školskom tablom, koja je nekad bila sva crna, ali su je deca, mokrim krpama, u toku dugo godina, tako izribala, da se crnilo vi đaše samo po

— Šta ću, starost je, bratiću !... Ne može se više kao nekad, dok se bilo mlado. A ja opet moju gospodu slušam kâ neke bogove i svaki im, što će reći, dovlet činim.

Šta je, pišti li ranjeno, iznevereno srce ? ... Znam, znam, dikane moj : teški su to boli. I ja sam ti tako nešto nekad bolovao, pa ništa... prođe, k’o ćureće bobice. Sad se smejem kad se toga setim. Nego šta ja... hajde sedi, molim te.

Samo oseća neku prijatnu toplinu, koju po nekad smeni laka zebnja, pa opet zanos, bunilo i toplina... — Aha, poneo sam ga... evo!...

Glava stade preletati po sobi prilazeći joj po nekad tako blizu kao da će je zakačiti. Ljubica posmatraše pažljivo svaki pokret, ne osećajući ništa i ne misleći ni o čem.

li lepote i radosti: priljubiti se tako uz majčine grudi, sakriti glavu u mraku na tim svenulim prsima, koje su te, nekad jedre i zdrave, othranile i podigle!...

Sad joj je i otac drukčiji, prostiji, ništavniji, a nekad je mislila da od njega nema važnijeg lica u selu. Sad joj je i majka došla nekako prosta, uboga, i ako je još isto

Tek onako... samo propadoh... A sad bih tek htela živeti !... Onako kako sam nekad sanjala... O, života, života hoću !!«... Krajem meseca, Gojko i Ljubica, na poziv novog depozitara, odoše u srez.

Ta zar ona da bude njegova, ona!... Gledaše je nekad kao poluboga, i mišljaše koji li će smrtni biti srećan da je nazove svojom... A sad...

Što će mu motika ?... Ah, jest... moraju nju zakopati... Naravno, kad ko umre, njega zakopaju... I njega će nekad zakopati, ali to sad nije tako važna stvar... Nego šta ova baba jednako proviruje iz kujne !...

A?... — Hoćeš... hoćeš da me uzmeš?!... čekaću, trpeću dokle god hoćeš, samo nek znam da ćeš nekad biti moj... O, mili !... I ona ga opet steže vrelim uzdrhtalim rukama... Tako im prođe čitav čas...

Gojko podiže glavu; oči mu behu neobično zamućene, usne grozničavo drhtahu, a po nekad se grčevito trzahu, ceo mu izgled beše neprirodan, sumanut... — Zagledala se... kuda ?...

Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME

nevešt, neupućen, početnik (čovek ili konj) Bazarđan (bazdrđan, bazerđan) - trgovac; ulica u Sarajevu gde su nekad bile trgovačke radnje bear, behar cvet(ovi) na voćkama; latice od takvog cveta bedevija - kobila arapske pasmine

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Na mrtvima sam proveo mladost, tvoj mladež na dojci nije radost, koja je nekad bila. Pa i na tebi nije više svila, sa ljudima radiš ceo dan, za ljubav ne čekaš da cveta jorgovan, ne gledaš sa tornja

O, ne voli, ne voli ništa, ni knjige, ni pozorišta, ko učeni. Kažeš li nekad, iznenada, u dobrom društvu, još i sada, na čijoj strani si?

Na nasušni hleb, i zaradu, nisam mislio. U obližnjim bolnicama je tu, nekad, i Radičević učio, a ni ona bolnica nije bila daleko gde je bolestan ležao, i umro. Otuda kod mene aluzija na Branka.

U bolnici na Rijeci nailazio sam na mnoge od onih sa kojima sam nekad tako veselo igrao, ali je to bilo kao u nekom snu.

Sa mnom ručava i jedan stari profesor crtanja, koji mi priča da je, nekad davno, bio austrijski oficir i da je prebegao u Srbiju.

“ Sutradan sam pošao poguren po ulicama. Nebo je žuto i maglovito kao nekad, u ona jutra u kojima sam, po tim ulicama, proćerdao svoju mladost. Kraj mene prolaze odrpani ljudi.

Među njima ja sâm, poguren, idem iza gomila seni onih bezbrojnih dugokosih đaka koje sam, u ovakva jutra, nekad davno, tuda sretao. Kako je smešan sad taj grdni grad koji nam je oduzimao rumenilo sa lica.

Tako prolaze dani. Išao sam da vidim zelene sfinge i zamrzle basene u dvorcu Belvedera. Tamo sam, nekad, u proleće, mislio da je ljubav tužna stvar.

Eto male kućice pred kojom sam, u zoru, rado zastajao i, za pozdrav, skidao šešir. Njeni su prozori mali i šareni. Nekad, pre sto godina, u njoj, iza tih malih prozorčića, spavala je igračica Tereza Krones.

katkad, teške i hladne, bez latinske čulnosti i boje; ali ovaj je nemački jezik neizrecivo nov, gibak i sjajan, kao, nekad, šina pozajmljena gotika.

Ja se tome smešim. Ovaj ludi život moj, kroz koji tumaram, posmatram u zoru uvek malo sentimentalno. Nekad sam, zorom, čitao Dantea, samo zato da bih naučio da budem tvrd i da gorko volim, ali sad su me čađave stanice, plač,

Tako je beskrajan, a tako je lak, kao da je sazidan od karata. Izlazim na svoj najmiliji most; on je sav mokar. Davno nekad, bio je često krvav. Otuda ga uhodim, gledam, već mesecima, u kišovite, prazne noći.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Humovi, gore u daljini, stene— Sav je predeo kud pogled okrene Blistao kao nekad stari Eden Pre negʼ iz nega Adam bi izveden: Kad svet sijaše nevinim osmehom, Još nezaražen smrću niti grehom Večnom

Ona odande gleda, živo blista Kao veliko, tajanstveno oko. Nekad viđaše lepu jednu ženu — — Od onda prođe mnogo, cela večnost — Kad dolažaše s urnom na ramenu Da crpe bistru,

Kraj njegovih je nogu klekla— Rumena krv je iz njih tekla... Nekad je na njih skupocen lila Nard, A sad im grdne rane mila Očajnih suza gorkom rosom, S njih otirala svojom kosom Krv...

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

zbila imao, pored ostale nevolje, još i tu dosadnu dužnost da misli i brine koga će izabrati za svoga predstavnika. Nekad su se tako primitivno vršili izbori, ali je u modernoj, civilizovanoj Stradiji ta stara, glupa i dangubna procedura

— Zasad ne. — Pa našto onda taj zakon? Poslanik se nasmeja i dodade: — Naša se zemlja, gospodine, graničila nekad sa dva mora, a naši su narodni ideali da Stradija bude ono što je nekad bila. Mi na tome, vidite, radimo.

dodade: — Naša se zemlja, gospodine, graničila nekad sa dva mora, a naši su narodni ideali da Stradija bude ono što je nekad bila. Mi na tome, vidite, radimo. — E, to je nešto drugo — rekoh kao izvinjavajući se.

Tako je govorio nekad, na nekom zboru, iznemoglim glasom jedan od stanovnika nekog neplodnog kraja. Gde je i kad je ovo bilo, to se, mislim,

Glavno je da vi meni verujete da je ovo bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Ono, doduše, nekad sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali

Glavno je da vi meni verujete da je ovo bilo negde i nekad u nekom kraju, a to je dosta. Ono, doduše, nekad sam držao da sam celu ovu stvar ja sam odnekud izmislio, ali malo-pomalo, oslobodih se te strašne zablude, i sad tvrdo

oslobodih se te strašne zablude, i sad tvrdo verujem da je sve ovo što ću sad pričati bilo i moralo biti negde i nekad, i da ja to nikad i ni na koji način nisam ni mogao izmisliti.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Ali je naš preuzvišeni gospodin Andra sve to izmenio, i sad mi vršimo sve ono, što ste nekad vi vršili... — I vojenu službu? — Za nju nemamo nikakve potrebe, jer više nema onih nesrećnih vaših ratova. — Lepo...

Tako je mislio čiča Pera celoga proleća i uz to radio svoje poslove. Samo ga po nekad uznemiri kakav glas iz sela da Spasoje još isto ’nako govori, i da mu ništa ne pomažu saveti starijih ljudi, koji su ga

Ovo su ti samo prvi jadi... A kakvo su ti strašno zlo spremili za docnije dane tvoji najmiliji — oni što se nekad lakomisleno zaveriše da će usrdno snositi uzajamne tegobe...

On ne imađaše opredeljeno zanimanje, bio je čas pandur, čas trgovački veresijaš, čas baštovan, po nekad je mogao čak i ćatu opštinskog zameniti. No najradije i najčešće je bivao trgovački veresijaš.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Ne mogu ja tek voleti opozicionog kandidata. SPIRA: Nije ni to baš onako strogo kao što je bilo nekad. Pre, kad si ga mrzeo, a ti si ga mrzeo kao psa — ili ti ili on, do istrage. A sad se nekako smekšalo.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

A ni Gizela nije to zaslužila, iako je nekad bila druge vere i krstila se šakom. A posle, Gizela nije baš ni spala na Krsmana, kao što će se to već čitatelji

Tako i ova Gizela ima svoju zanimljivu istoriju. Ona je odnekud »ispreka«. Šta je ona nekad bila, a šta je sad to je vilika razlika, spominjala bi ona često.

— Jednu, onako jevropejsku, da obrnem s domaćicom »mitmonđa-asmonđa?« (Tako je Mića uvek dirao Ljubicu zato što je nekad bila Mađarica). — Ima vreme, pobratime, ima vreme! — usitnio ćir Đorđe, očevidno u nameri da zabašuri.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Godinama rmbaju, a kad se obogate, Ne umeju da se smire i uživaju, na Severu — Šalju poklone (auta, ko nekad besne đogate) Pašenogu i bratu, kumu, stricu, deveru.

se najviše traže; a one kvrgave, sirotinjske, petrovdanske ili ilinjske, tu su, tek da se čovek podseti kud se sve nekad pentrao, leti, i šta mu je, kad zima stegne jaka, krišom, s tavana, skidala baka.

GDE SU ONI VETROVI Samog sebe vek kao da preplovi. Ali gde su, gde su oni vetrovi, Što su nekad, u oktobru, duvali Oko gumna, i po suvoj uvali? Nisu, valjda, zauvek zaćutali?

” „Ne mislim tolko na korist, već na Osvetu — slađa mi je nego šlag! Nekad sam sa njim bila srećna, A onda — celu stvar odnese vrag: To se desilo onog proleća Kad mu se izgubi svaki trag!

Napunio je sedameset šest, ili sedam, Pa šta ako nekad nije držao veru? Ne mogu pokoru ovu da gledam: Prevršile smo svaku meru!

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Po njima, evropska jegulja koja ima da izvrši najduža putovanja, nekad je obitavala odavno iščezli kontinent Atlantidu i rasplođavala se u blizini toga kontinenta, u oblasti koja leži od

Po toj hipotezi, Atlantski okean je nekad bio jedno ogromno, zatvoreno jezero, sa velikim dubinama u blizini Bermudskih ostrva.

Sa takvom hipotezom, Vegener objašnjava roman jegulje na jedan vrlo prost način. Jegulja je nekad živela u tome jezeru, gde se rađala, rasla i parila se, ali je u određeno doba godine išla u vode što su uticale u to

Rakić, Milan - PESME

ČEŽNjA Danas ću Ti dati, kada veče padne, U svetlosti skromnoj kandila i sveća, U čistoti duše moje, nekad jadne, Čitavu bujicu proletnjega cveća. U sobi će biti sumrak, blag ko Tvoje Srce, sumrak stvoren da se dugo sanja.

Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I sećaju se prohujalih dana.

Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka Ko nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka, Dok mesečina nasmejana sija I ćuv mirisni zanosno ćarlija U

I sad, evo, Da ritam bude zvučniji, i rima, Ustupam mesto onom što je pev̓o Roksani nekad, neka mesto mene Otpeva opet pesmu svoju staru, I neka kaže čar ljubljene žene U svom starinskom ljubavničkom žaru.

I hoću da onog časa, kad na mene Padnu kose tvoje i poljubac jedan, Budem kao nekad bezazlen i čedan, Da prvi put poznam čar ljubljene žene; I da sav u tvojoj beskonačnoj moći.

da negde van našega kruga, Van granica zemlje kržljave i sive, Pod večitim sjajem nepreglednih duga, Vaše drage duše kao nekad žive. Ali često puta moju dušu plavi Neumitna sumnja.

Život će proći ko trenutne pene, Maćija nekad a nekada mati, Naprečac će, u naponu, da svene, I šta je starost nikad neću znati.

A ja bih hteo da u stare dane Ponovim čednost mladićku, i rane Negdašnje čežnje pri mesecu bledu; Da milujem, kao nekad, uz iste Pokrete čedne i nagone čiste, Staračkom rukom kosu tvoju sedu...

Takva je sudba! Niko neće znati Da nekad besmo prvi, premda mali, Kolenu našem da smo, kao mati, Nov jezik s novim osećajem dali.

Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme. U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada. Vreme je bilo tako tavno, Mračno i vlažno ko i sada.

I nigde jedna uspomena da se ko prizrak u njoj javi, Nijedna nekad draga žena, Nijedna rana što krvavi, — A pomrčina mirno pada Na razvejana pepelišta.

Sve mirno. Tajac. Ćuti polje ravno Gde nekad pade za četama četa... — Iz mnoge krvi izniknuo davno, Crven i plav, Kosovom božur cveta...

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

I on je ovo drugo izabrao. Sofkina mati je bila najmlađa od svih sestara, i kuća njena bila je istina nekad malo bogata, ali tada dosta oronula. Živeli su od kirije od nekoliko oronulih dućančića pri kraju varoši.

A to joj je nekad tako trebalo, jer | se tim Magdinim pričanjem pred svetom jasno utvrđivalo da ih on nije ostavio, nije napustio.

da ja idem pred crkvu, u amale, u Šareni han, da tamo dočekujem turske trgovce, moje poznanike, prijatelje, koji se nekad za srećne smatrali kada bi im primio pozdrav, rukovao se sa njima, a sada: da ih provodim po čaršiji, po pazaru, da

Ali to je kod nje već bio onaj utišan, unutrašnji, staložen i mlak plač, koji po nekad tako godi. I svakog dana bivala je sve kao zdravija, stišanija.

Pandurović, Sima - PESME

u životu zala, Za slom ideja i neuspeh vere, Otrovan mozak i srce prozuklo, Sram siromaštva što ga nemar pere I, nekad silno, uzdanje umuklo.

I ako život ovaj veo skine Nekad s ravnica, neba i bregova, – Ja znam da opet neće mi pomoći. ...Sećam se da je mirna bila soba S posteljom tvojom,

iluzija plavi Staru baštu nada što davno ne lista; Krupno sunce sija u prolećnoj slavi, U svetlosti što je, kao nekad, čista.

Osećam da mi danas već vrlo teško pada Da volim ono što sam toliko nekad vol’o! Brzo se prlja, grubi u ovom svetu jada.

S naporom se dižu pocrnele ploče! To je buna mrtvih, to je uzdah svega Što je nekad moglo da vodi, da blista; To je protest onog što jedino vredi; To je stara buna, večita i ista...

Tako prošlost naša, što nam je sve dala, U kraljevskoj pompi prolazi, i na nas Baca svoju svetlost, k’o nekad, i danas; Tako prošlost sreće, iluzije, zála, Prošlost sviju snova, što je suzom prala Svet blata i kala, Ponovo

Jer nekad su tuda, oborene glave, Prolazili stari silnici do mesta Gde minare holo u visine plave Dizaše mesec kojeg davno nes

gine, I gde se kopni, povodi i grca; Gde crna čama stalno sipi na nas, K’o sitna kiša, k’o strašna fatalnost, Nekad k’o juče, juče kao danas... Samo ne ovo, samo ne banalnost!

Sad vas nose tužno, a niko vas neće Spominjati nekad, kolevko uzdanja! Na nosila vaša bacaju sad cveće — Poslednji i prvi znak opšteg priznanja.

blizu moga srca, Kad inje pada po snovima, kosi, Moja me mis’o opet čudno nosi Mladosti, za kojom duša tužno grca. Nekad je senka starosti padala Na moju mladost, čistu sreću moju, Dok sad prošla mladost baca senku svoju, Da bi mi

I preda mnom su padali u prah Panteri ljuti i tigrovi žedni, I pljeskali mi burno ljudi bedni Pred arenom nekad, na prestolu sada.

A ono me je nekad volelo, Davno, u doba što u tamu beži... Danas je, najzad, za svagda prebolelo Večite rane od sudbine šture, I

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

Čim on stiže na nebo, služitelji njegovi prosuše bijele kite na zemlju. „To biva ugod, nekad pred dolaskom a nekad po odlasku njegovu“, reći ćete.

Čim on stiže na nebo, služitelji njegovi prosuše bijele kite na zemlju. „To biva ugod, nekad pred dolaskom a nekad po odlasku njegovu“, reći ćete.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

Adže Ramo, dobar ti si! — Hvala bogu, jer ne mogu. — Pripovijeda se, kako je nekad u Nikšiću bio neki glasoviti junak i veliki hajduk imenom Ramo, pa kada je veoma ostario i počeo već o štapu hoditi,

Onda sin metnuvši na po usta tri prsta: „Bogme i ždrijebe“. Ne da ćoso Bosne. — Pripovijeda se kako je neko nekad kazao da je turski car nekome od hrišćanskijeh kraljeva dao Bosnu, a nekakav siromašak ćoso Bošnjak pljesne se po svom

4 Pitala baba nepoznato momče: — Koga tražiš, momče? — Jednoga čovjeka, pa ne mogu da ga nađem. — Bilo je nekad i žena i ljudi, moj sinko, ali ih više nema! 5 Pitali babu, kad su je viđeli po groblju da plače: — Bako, što plačeš?

Srbi otuda pripovijedaju da su nekad bile dvije sestre: Vida i Koviljka: pa Vida gradila Vidojevicu, a Koviljka taj grad Koviljaču; pa poslije kažu da su ljudi

2 Priča se da su nekad bile dve sestre: Vida i Koviljka. Njihov otac nije imao nikog drugog do njih dve, a bio je vrlo bogat.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

SKITNICA: Ima da pokisnu. Mnogo sveta, jedva sam prošo dovde. Nego ovo me zanima. Da l vam je nekad svraćala jedna visoka, otresita, krupna, kosa crna ko zift? Zove se Vuka, Vukosava. Prečanka.

IKONIJA: Pobogu, čoveče, pa nisam blesava! Kažem vam da bi se setila da jeste! SKITNICA: Ako se desi da nekad slučajno navrati, nemojte ništa o meni da pominjete! Oću da je iznenadim!

A i onaj, što je u kujni večero! Sve neki s koca i konopca! IKONIJA: Ne greši duše, sevap je! Da nije nekad sarana, parastos, četresnica, il zadušnice, od čega bi se naranio? A ne zna se šta nosi dan, šta noć!

Sa sve piljarima, domaćicama i tezgama! IKONIJA: Nisu to više pijace kao nekad! Sve to sad prskano hemikalijama, nazor sazrelo, nazor obrano!

TANASKO: Goskapetane! Ovaj što prođe mnogo mi izgleda poznat! Ja kanda sam ga već negde nekad video... MANOJLO: Ne prekidaj me, vidiš da rekognosciram! Kačanik, Vranje, Vučje, Gabrovac, Stalać... pa Jagodina...

ma šta ja tu uopšte i pričam! Osude ga, rodim se vanbračno! CMILjA: Sad se na to ne gleda kao nekad. JAGODA: Baš me briga da li se gleda il ne gleda!

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

imperatrica — imperatorka, carica ingleski — engleski Inglitera — Engleska ini — drugi, ostali inogda — ponekad, nekad inoskazajem — drukčije kazan, prenesenog značenja, alegorija insurekcija — ustanak isključavati — izuzimati iskusan

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

Beznađe ti je dno? (O otkud nađe baš sve to Što upokojava svet?) Lice u pticu sad Okrećeš ko nekad, pre. Gle: lišće pada na tle. (Nečujni vodopad!) Kuda potonu Pek I blagi breg i klis? Iz rane iščile lek. Šuplje je.

O moj oklop ponoć kuca ko o zvono. KALEMEGDAN Gde je muzika što se nekad čula? Gde je čisti vazduh što strujaše Kroz zavese sa reke (uz korove i šaše) Preko ruke, kao milovanje deva s kula?

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zbog takve, najopasnije sumnje, nekoliko puta su me hapsili, držali po desetak dana i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti lako oglasiše ,,u

sumnje, nekoliko puta su me hapsili, držali po desetak dana i puštali, nekad Aćimovim zauzimanjem i jemstvom, a nekad zato što sam ćutao, samo ćutao na sva pitanja, pa me vlasti lako oglasiše ,,u pameti faličnim''.

na vršku, tamnom i šiljatom kao zrno drenka, dok se žudno osmehivala „čvorku“ — „bradonji“, zapazila je da su joj dojke nekad bile manje i čvršće.

Noćas nisi. Ostario si, a? Jesi, jesi. U lov ne ideš. Kuću ne čuvaš. Hajde, zakevći malo, kao nekad kad smo jurili lisice. Hoću sad da te čujem. Hajde! Što ćutiš? Đorđe se spusti na slamu.

da će on izmeniti život i doći pameti posle razgovora s njim, ovde u kući u kojoj se rodio, ovde gde su njih dvojica nekad razgovarali, i molio ga da uzme nekoliko dana odsustva i dođe. Kako je Vukašin nekada pametno govorio!

Obradovao se. Nije se jednom ovde radovao... Stade uz prozor. Sve je kao nekad: grožđe na prozorima, orasi, jabuke na stolu, slama na podu, bagremovina u peći... A napolju sneg i noć.

Jeste: u Srbiji se i kole i psuje, gazi po blatu i živi u mraku, i jede hleb sa sofri na kojima su nekad hajduci urezivali svoju žetvu, istim nožem klali Turke i sekli hleb ali... njegovo je to. Aćimov je on sin.

Sve znam... Ali, razumi... Nastupa novo doba, oče. — Idi. — Pa ja sam tvoj sin. Šta si očekivao od mene? — Nekad nisam morao da ti ponovim naredbu. Pod sporim koracima sneg opet ljuto škripi.

Otkad pamti, tocilo više niko nije upotrebljavao. Tanki zeleni lišaje vi bili su prekrili njegovu nekad od psećeg jezika glatkiju površinu, tocilo je bilo veće i od najveće pogače, do zemlje ga izglodala vlaga i preklala

Aćim ćuti. Hoće li se ovog jutra Prerovci skupiti oko njega, kao što su se nekad u zaranke skupljali oko Vasilija pod ovim bagremom?

Te k kad Luka vrati čamac i vikne „odoše da dođu“, žene smeju da priđu obali. Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo.

Posedaju i ćute. Reka ide i odnosi: nekad zvezde, a nekad oblake. U zoru, jedna po jedna ustane i odlazi u selo. Luka ne izlazi iz vodenice dok i poslednja ne utone u gustu šumu

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Pričalo se i o srpskim glavama koje su se, nekad u manjem a nekad u većem broju, zavisilo je od prilika, sušile, iznakažene, na kočevima ispred šanca, kao prikaze iz

Pričalo se i o srpskim glavama koje su se, nekad u manjem a nekad u većem broju, zavisilo je od prilika, sušile, iznakažene, na kočevima ispred šanca, kao prikaze iz besomučnog

Ista je vojska (da li ista?) prolazila, desetkovana, i u povlačenju, a po kaldrmi Pozorišne ulice, kao i nekad, u vreme Kočine krajine po palisadu šanca, udarale su austrijske granate. Istina, ove iz 1914.

graničnom, gotovo neprimetnom linijom koja od Trga Republike do crkve Aleksandra Nevskog, i dalje, sledi duž kojom je nekad, od Stambol do Vidin-kapije, i dalje, prolazio šanac.

Opet je lebdeo i kao da je, negde ispod, video kapiju jednog grada. Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila. Još je video tu kapiju, samo nju, ali joj nije znao imena.

Ocećao je da je tu kapiju, nekad, poznavao i osećao je da mu je, nekad, značila. Još je video tu kapiju, samo nju, ali joj nije znao imena. Ničijeg imena više nije bilo, u toj svetlosti.

Beć tada, megdan je odlučen iako se dvojica megdandžija, nekad još dugo, ogledaju u tuči za smrt. Pobeda je, razume se, Stojana Čupića, Zmaja od Hoćaja; ali, od pobede u njemu ostaje

Ali, opasnost nije smetala Dobrači. Kao što je, nekad, sticao imetak tako je, sada, sticao pristaše: sve mu je polazilo za rukom, ljudi su mu se odazivali i poverenje se

kao što ga je zabavljala i nadmoć koju je sticao nad Ljubicom: uvek je mogao, lako, da izazove u njoj radost ili patnju. Nekad je to činio iz potrebe, nekad iz obesti a Ljubica je učila da živi razapeta između krajnosti, zavisna od Miloševog zla.

Nekad je to činio iz potrebe, nekad iz obesti a Ljubica je učila da živi razapeta između krajnosti, zavisna od Miloševog zla.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Ne pitaj nikad: zvuke naših dana Hoće li vjetri da raznesu šŷmom, K'o b'jeli behar sa procvalih grana, Il' cv'jeće nekad nad našijem humom; Il' će da žive...

tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, Da unucima spreme busiju, Oklen će nekad smelo preziruć' Dušmana čekat' čete grabljive.

opali prikućak kao da se miče Nešto belo; Pomislim da je nespokojni duh Pokojna kakva glasa, Što se u Matici porodi nekad Predlažuć' da se pustoš opravi; Pa bludi sad, očekujući plod.

Dok mesečina nasmejana bludi, Šume bokori cvetnog jorgovana. U taku noć je požudnu i strasnu Izolda nekad čekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu, I sećaju se npoxyjalih dana.

Šumi, o noći prohujalog doba, Strasno i žudno! Ona mene čeka K'o nekad plava Izolda Tristana. Strepi, i sluša topot iz daleka...

Tamo, kuda je nekad sa Helom bludio srećan, Sada je s bezumnim bolom klicao njezino ime! On je sedeo samac na pustoj obali mora, Gde je u

Za društvo nekad ne beše nam stalo, O sebi samo govorasmo dugo; No danas, draga, sve je, sve je drugo: Sada smo mudri i zborimo malo. .

stara kuća sa grbom starinskim, S balkonom na Stradun, gde mirišu sade Godine i trulež hodnicima niskim, Beše nekad kuća kneza Paska Zade. Pasko Zade beše alhimičar; dalje, Poznat pitagorist, zvezdar, moreplovac; Đak slavnog Vanini.

Vekovi su prošli, i zaborav pada; A još narod ovaj, kao nekad, grca; I meni se čini da su naša srca U grudima tvojim kucala još tada.

I osećam tada da, k'o nekad, sama, Nad nesrećnom kobi što steže sve jače, Nad plemenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva i plače... M.

Ali kada su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i lepe oči, koje su nekad imale boju zimskog limunovog granja ili plitkog mora, postale mutne; kada je u svojim venama osetio zimu koja nema

“ D. Srezojević CLXIV „PUČINA JE STOKA JEDNA GRDNjA“ Ja demokrat nisam nigda bio, Ma da sam nekad i sâm drž'o da sam; Ali tek danas smem priznati šta sam, I reći što sam i od sebe krio: Ja strepim od tog divljačnoga

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Slično putovanje sam nekad, kao razonodu od teškog naučnog rada, sa uspehom preduzeo i opisao u svome delu „Kroz vasionu i vekove“, pri čemu sam

za kulturu Antike i njenu nauku morao je upoznati ta dva filozofa, a ja sam imao još priliku da stignem onamo gde se nekad nalazile njihove škole, Akademija i Likejon. Godine 1934.

Nisam više onaj što sam nekad bio! Prekoračio sam svoju devedesetu godinu, telo mi je malaksalo, pamćenje oslabilo, očni vid me izneverio.

Pozaboravljao sam što sam nekad znao, saznao i napisao. Svoje vlastite spise ne mogu više da čitam, jer su njihova slova isuviše sitna za moj vid.

pleća i čela, pa je, svojim velikim očima, bujnom kosom i bradom, ličio na veliku Zevsovu statuu koju je Fidija nekad izvajao za Olimpiju. Ali blagi Platonov pogled ubrzo ga ohrabri.

„Dragi moj Aristotele“, reče mu jedan stariji drug, „i naš učitelj ne beše nekad, u svojim mladim godinama, mudrac te vrste.

I kao takav bio je nekad vrlo cenjen, ali su nova kritična ispitivanja dokazala da je on na ovom polju bio više prikupljač i enciklopedista no

Ona je bila načinjena od tankog drveta kakvo se nekad upotrebljavalo za mrtvačke sanduke egipatskih faraona. Bila je obojena istim onako svežim i svetlucavim bojama kakvim

napomenuo, da naučnik bude proganjan zbog svog učenja, neće se ponoviti u mojoj državi, jer ja sam moćniji no što nekad beše i sam Perikles“. Oduševljeni uzvici odobravanja propratiše ovaj kraljev govor, i on siđe sa svog prestola.

Muzeja u kojoj bi Aristarh održao predavanje o svom premeravanju otstojanja Sunca i Meseca, kako je to verovatno nekad i učinio. Toj sednici trebalo je da prisustvuje i sam kralj, veliki pokrovitelj aleksandrijskog Muzeja.

On saopštava: „Nemoj, dražjaši, da nam obesiš o vrat parnicu zbog bezverja kao što je to nekad učinio Kleantes, pozivajući celu Grčku da optuži Aristarha Samnićanina zbog toga što je hteo da pomeri sveti centar

Njemu poveriše odbranu varoši. Ubojne mašine koje je on nekad sagradio biše isturene na gradske zidove, podignute još za vreme tirana Dionizija; oko njih se okupi momčad i nagomila

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

Svi mi samo imitiramo, zar ne? Govorimo otvoreno. Ali mene ništa više ne može da zagreje, kao nekad pre ratova. Nema organizacije, nema sredine u koju čovek može da uđe bez rezerve.

Ali mi se sad sve učini drukče nego nekad. Onog dana kad smo stigli ovde, pobratim i ja, sećam se, imali smo malo jedno razočarenje.

u svojoj zemunici i pritisnut istim grobnim mrtvilom maćedonskih urvina, imao ovaj utisak i sećao se kako ova svetlost nekad nije ulazila sama.

Šaljem, otkidam od usta... Pa još brže i nervozno: — Šta ćeš? To je taj život o kome mi nismo imali pojma. Nekad je, to dobro znaš, plamen naše ljubavi lizao do neba. Voleli smo se iskreno, toplo, ludo, ali, naivno.

— Sećaš li se onoga iz Svetoga pisma: dobar rat ratovah, trku svrših, vjeru održah... Jest, valjao je nekad ovaj đida, odužio se, ali ga zadesi jedna samo nesreća: ne umre na vreme.

A ja sam ga svaki čas pitao: „Je l' te molim vas, može li se inače?“ Pa se sve počelo talasati oko mene kao nekad u kabini „Verdona“ kad sam bolestan putovao u Bizertu.

Pa i vlasti nisu kao nekad, nema govora“... i tako nešto otprilike. „Ćerku bivšeg predsednika opštine slikale Švabe golu, kao od majke rođenu, a

kakav debeljko da se ne očeše, toliko je prostrano O što ga one prave, u starom prepravljenom koporanu sa masnom, nekad crvenom jakom i tesnim podoficirskim čakširama stalno napred raskopčanim i bez ijednog dugmeta, pred komandantom je

I udisao je Svilar alapljivo onaj, usred julske pripeke, svež i sladak vazduh i gledao ono nebo, što je isto bilo kao nekad, blago i nežno, puno nade i milosti nekako i gledao ga zadugo sve dok su oni drugi, što nisu bili okovani, radili neke

da osećam čudne šumove i vidim kako njena bleda senka proleće preko onih bezbrojnih krstića i zvezdica što ih je nekad, danima i noćima, njen pažljivi pogled milovao, upijao, grlio i mazio.

kad sam bila mala ... ovako ... oh Bože, nekad, ne znam ni ja, tako nešto mahnito, ne sećam se više, ničega se ne sećam, naslućivala sam, sanjala sam, jest sanjala

— Baš hoćeš da znaš? — Hoću, da. — Nekoga koga ne volim, onoga, ti znaš, što ti se nekad udvarao, pre nego što sam te poznao. — Koga, koga, brzo! — Sanjao sam Sašu.

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Tako sam se zabavljao i nekad davno, davno. U sobu mog djetinjstva isto je tako prodirala izvrnuta slika svijeta napolju, u ljetna popodneva kad sam

S onim jedva primjetnim blagim osmijehom bezbrižnosti u kome kao da se već nagoviješta da će ta bezbrižnost nekad biti skupo plaćena.

Još dugo pošto joj je prestala ta mljekovita funkcija, ostala je u našoj krvi da se brine oko mene. Nekad dojilja, sad mi je postala dadilja i društvo. I to najmilije društvo.

te ljepote pridonijeli su svi ostali u porodici; za nju je platila svoj dio i ona lelujava glava sa žućkastim kovrčama. Nekad su tako devojke, osramoćene ili grdno razočarane u ljubavi, odlazeći u samostan, s krajnjom odrekom na život, predavale

Ležim tako, strpljivo, beskonačno dugo s kanulom usađenom u istrapljeno meso. Položen nauznak, bespomoćno, kao nekad u svojoj zipci. Tako se započinje i tako se završava.

U tim mojim religijsko-historijskim ekskurzima nekad sam negdje čitao da je bog u ljudima nastao otprilike ovako: prasnuo je grom; unezvjereni ljudožder pao je ničice — i

Za tu fantaziju odabrao je jedan balkon u dosta prometnoj ulici u centrumu grada. Bila je to ružna fasada one nekad pomodne, nesuvisle arhitekture, zgrada s dućanima fotografskih potrepština, uredskog namještaja i dijelova za bicikle,

Pred tom distinkcijom osjećam uvijek izvjesnu malu tremu. Sjećam se s kolikim sam olakšanjem nekad, čeprkajući i prevrćući po knjigama, naišao na to da su ljudi umujući o umjetnosti još davno otkrili da je lučenje između

Čovjek se, naime, po sveopćem priznanju, u toku vjekova i tisućljeća, jako, jako razvio, cerebralizovao. I kao što je nekad davno, uglavnom, sjekirom od kremena ubijao sobove, tako on danas, uglavnom, misli; dube, kopka, analizira.

Pa zato kao što je nekad prikazivati čovjeka značilo uglavnom prikazivati ga kako lovi sobove, danas prikazivati čovjeka moralo bi, uglavnom,

Ta je građevina u pučkom predanju vezivana za Maure, koji su tobože nekad tu čamili u sužanjstvu. Kroz kamene žljebove pri dnu slijepih zidova u ljetne se dane izlijevala potokom iz te građevine

Možda ga u krugovima starijih još pokatkad spomenu. U mjestu je nekad uživao glas nastrana ali neobično nadarena čovjeka, jednog od onih nesređenih i lično nesretnih genijaloida koje u

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

kao čovek, ali opet nije čovek. A čovek je, brate, čovek! — I ovo ti je, bolan, nekad bilo dete i sisalo majčino mleko, i majka ga, ka i sve majke, volela i gajila!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

On se tome jako začudi, pa pođe da potraži gde je nekad njegovog oca kuća bila; kad je našao, dođe i do ovog mesta gde im je sto stajao, i tu nađe jedan veliki kamen položen,

Kad to on viđe, reče u sebi: — Nuto čuda! Međer je i on bio nekad siromašan kô i ja; ama makar! Uzeću je. Mogu mećati u nju majstorove rove pare, — te je turi u džep, pa se uputi u dućan.

Petković, Vladislav Dis - PESME

I pogledom već umornim preživela gledam doba I sve što je nekad bilo, i sve što je oko mene; I čudna se slika stvara: neko more od pepela, Nad njim vazduh, paran krikom, kao da je

I ta pesma nosi meni nove dane. Nosi nove dane, moje novo nebo I srce, al' srce kao nekad što je, K'o juče, k'o uvek, isto srce moje. Nosi nove dane, moje novo nebo.

Zašto i ti, srce, ostarelo nisi! Ti i danas voliš, kao nekad što si, Nosiš svoju ljubav — tvoje mesto sveto, K'o u mlade dane, k'o u prvo leto. Ti i danas voliš kao nekad što si.

Ti i danas voliš kao nekad što si. Ti i danas tražiš borbe i života, I sa istim žarom ustaješ i padaš, Bez roptanja, mržnje, nit se ikom jadaš.

Gled'o si u prošlost za tobom što spava. Pod dahom života ona nekad beše: Sad je mirna, nema k'o pučina plava, Kao usta drage koja se ne smeše.

Potajna slabost i žudnja ka sreći, Skrivene misli u boji ljubavi, Njen pogled nekad sve što znade reći, Još jednom samo da je da se javi.

Il' da je groblja, senki, vetra, zvuka I igre mrtvih, avetinja kolo, Da je bolova, sećanja, jauka — Znamenja, da sam nekad i ja vol'o. Al' nije.

Ja ne poznajem sad ni ona doba Kad ustajahu duhovi iz groba. Istina, ja znam da sve suve grane Proleće nekad grlilo je holo; Istina, ja znam i za one dane Kad sam se nad'o, osećao, vol'o U pomrčini, na dolini jada, Pod bledom

I gledam. Danas, kao nekad, nisi S pesmom na licu, niti mi se čini Da se pokreće sad u mesečini Arija snova, i da u njoj ti si.

Ja spavam po idejama evo, S mirisom oblaka i prašine, Ali ti, kojoj sam nekad pev'o, Kada uzdah tvoj se za mnom vine Na poslednjem zvuku violine, Na poslednjem zvuku violine Potraži me, o potraži ti

Sve izgleda kao Otvoren sanduk života i tame: Tu spava nebo, zemlja i pakao, I lik svršetka, i kraj panorame. Tu nekad ja sam život svoj plakao. Tu nekad behu san i zvezde same. Kol'ko velik grob!

Tu nekad ja sam život svoj plakao. Tu nekad behu san i zvezde same. Kol'ko velik grob! I ja, tu, kraj njega Stojim k'o oblik umrlih vremena, Poslednji čovek na

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Da biste imali predstavu o mojim nedaćama, zamislite da sam nekad bio na sahrani ili u nekoj nervno napetoj situaciji.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Uživanje u veslanju i topli zraci julskog sunca gonili su me da se bacim u jezero i zagrlim talase, koji su nekad davno preneli Viljema Tela na bezbedno mesto, pošto je svojom strelom prostrelio srce austrijskog tirana Geslera.

Vinogradi, letnje nebo iznad njih, reka Tamiš u daljini, gde sam učio da plivam i ronim, sveje bilo isto kao nekad. A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru.

Bio sam duboko uzbuđen. Kada smo ušli u mali Idvor, sve mi je izgledalo kao i nekad, pre jedanaest godina. Nije bilo novih kuća, a stare su izgledale stare kao i pre.

Uživanje u veslanju i topli zraci julskog sunca gonili su me da se bacim u jezero i zagrlim talase, koji su nekad davno preneli Viljema Tela na bezbedno mesto, pošto je svojom strelom prostrelio srce austrijskog tirana Geslera.

Vinogradi, letnje nebo iznad njih, reka Tamiš u daljini, gde sam učio da plivam i ronim, sveje bilo isto kao nekad. A onda se odjednom pojavio i zvonik crkve u Idvoru.

Bio sam duboko uzbuđen. Kada smo ušli u mali Idvor, sve mi je izgledalo kao i nekad, pre jedanaest godina. Nije bilo novih kuća, a stare su izgledale stare kao i pre.

Urana; Džordž Gabriel Stouks, najveći matematički fizičar u Evropi onoga vremena i profesor na istoj katedri koju je nekad veliki Njutn.

pobornikom za stvar naučnog istraživanja, imali su istu veru i podržavali je sa istim religioznim zanosom kao i on. Nekad sam naslućivao, a sada znam, da je ova vera bila probuđena i održavana u srcima tih ljudi ovde i u Britanskoj imperiji,

i neposrednost, spasli su me od skretanja u sanjarsko bespuće temperamentnog i sentimentalnog Slovena, koje se nekad naziva idealizam. Od njih sam čuo mnogo interesantnih priča o razvoju nauke na Harvardu i na Džons Hopkinsu.

Očigledno je da su ovi utisci isto tako jaki, kao i nekad pre dvadeset i osam godina, što dokazuje da naša memorija na čudesan način čuva svoje podatke. Sećam se da 14.

Ali isto tako proračunao sam, istom tačnošću kojom sam nekad proračunavao kada sam radio na ovom pronalasku, da ovih sto miliona dolara nisu ni u džepu telefonske kompanije.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

prikriva razlike koje ipak postoje, a prikrivene i nesaznane razlike lako se i sa jedne i sa druge strane previđaju, nekad negiraju, nekad pogrešno tumače.

koje ipak postoje, a prikrivene i nesaznane razlike lako se i sa jedne i sa druge strane previđaju, nekad negiraju, nekad pogrešno tumače.

nijedan trop ovde nije plod čiste pesnikove volje i svaki od njih saodređuju slike koje naš jezik i naša kultura pamte. Nekad, čini se davno, bio je Dučićev sinestezijski epitet šušte (zvezde) i simbolistički epitet ljubičasta (noć), a sada

Otprilike onako kao što je on sam jednom kazao o svojim utiscima sa pustog, kamenitog Heronejskog polja, gde je nekad vođena možda najkrvavija bitka u staroj Heladi.

i Crnjanski, nije prosto napustio vezani stih prešavši na slobodni, nego je neke njegove osobine, kao što je rimovanje, nekad delimično, nekad potpuno zadržavao, ali je zato druga njegova ograničenja, druge mere, oštro narušavao.

prosto napustio vezani stih prešavši na slobodni, nego je neke njegove osobine, kao što je rimovanje, nekad delimično, nekad potpuno zadržavao, ali je zato druga njegova ograničenja, druge mere, oštro narušavao.

Nije slučajno što ovakve Matićeve pesme imaju, s jedne strane, stih s početkom koji je nekad dosledno a nekad povremeno obeležen sintaksičkim ponavljanjima, ali zato uopšte nema obeleženog kraja, pa je stoga

Nije slučajno što ovakve Matićeve pesme imaju, s jedne strane, stih s početkom koji je nekad dosledno a nekad povremeno obeležen sintaksičkim ponavljanjima, ali zato uopšte nema obeleženog kraja, pa je stoga njegova dužina

rečeno: stalno objašnjavanje novoga jezika poezije kao njenoga jedinoga pravog i prastaroga jezika, jezika na kome je ona nekad govorila o bitnim stvarima kulture i duhovnoga opstanka, to objašnjavanje kao otkrivanje daje Mišićevim esejima zanos

S druge strane se insistira na zlosrećnome zavičajnom pevu ili na takozvanoj izvornoj, a u stvari nekad lokalnoj, nekad emotivnoj ekspresivnosti reči i govornih obrta, što se sve u krajnjoj liniji svodi na prihvatanje

S druge strane se insistira na zlosrećnome zavičajnom pevu ili na takozvanoj izvornoj, a u stvari nekad lokalnoj, nekad emotivnoj ekspresivnosti reči i govornih obrta, što se sve u krajnjoj liniji svodi na prihvatanje stilske periferije o

Što se nekad zvalo piščevim zanatom danas se naziva poetikom, i u prozi kao i u poeziji. Serije radova posvećenih poetici izlaze

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Razume se, to je samo figurativno. Vi to, ujka-Vaso, ne možete da razumete. VASA: Ne mogu. ČEDA: Nekad, u staro vreme, rod je rod; danas su se izmenile prilike, pa rod može da bude i figurativni rod.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

i to što, doduše ne u svim, ali zato u gotovo svim prizorima, gde se god ona pojavljuje, pojavljuje se i Sofka: vidi je, nekad čuje, a nekad je tek u blizini.

ne u svim, ali zato u gotovo svim prizorima, gde se god ona pojavljuje, pojavljuje se i Sofka: vidi je, nekad čuje, a nekad je tek u blizini.

Pisac tu pohodi svoju varoš. I, što je nekad bilo u varoši a čega više nema, to je opet „topla”, „lepo nameštena”, „ututkana soba”.

se od Sofke, Tomče, kao i od nas čitalaca skrivalo, da bi se tek ovde upotrebilo kao pokretač protivrečnosti koja će nekad lepu koliko i gordu junakinju spustiti do samoga dna.

I dosad će otuda, kao nekad otac mu, tek pokatkad dolaziti ovamo u kuću podno varoši. Opis Tomčinog vraćanja u Tursku, koji je kratak ali vrlo

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Potesno li će me nađeš — isprsi se Spasa očajnički: — te da te lažem? — A si poznaval nekad potura Sulj-kapetana? — Jesam. — Beše li toj neki put na nečare? — Ne znam, aga... — Ne, ne — zbori pravo.

Ti mi nekad sačuva obraz, pravo je sega i ja da ti vratim... Svi ste slobodni Zemljaci sme. Vije v tuđina da pečalite, i ja takec...

u jednom stravičnom ždrelu što ga izdubila plaha planinska reka, visoko iznad njena korita u krečnjačkoj litici bile nekad ogromne, nepristupačne pećine.

bi nikako moglo prići da preko uzanoga ponora nije prebačen na drugu stranu laki mostić, Ograđen i pokriven šindrom, nekad jamačno pokretan.

Vukašinović od zadovoljstva sam ščepa od sluge kondir S vinom i pruži ga Durutu, moleći ga da potegne „kao nekad naši stari“... Pa mu i to bi malo.

Bio je nekad divan planinski plavušan, kakve daje samo ona naša veriga gorska od Novoga Brda do Suhoga Rudišta, samo izvori Binč–Mor

Onako otprilike kao što su nekad otimali iznenađenim narodima mongolski bogaduri. Mržnja, narasla kao neman, bejaše napunila i namračila ovu tešku noć.

Držala se u grču, u poslednjem uzmahu, zahvativši zubima njive i livade gde su nekad bili stanovi nejakoga cara. I branila ih od Arnauta i spahija.

Prota Dejan Popović. Zagonetka. I nekad i sad. A najviše sad. U svojem mrkom šarplaninskom gunju mesto ćurčeta kunetinom postavljena; pod plićom surom kapom

Miljković, Branko - PESME

IV Ne, više nije važno šta ću reći. Već beše sve to nekad ko zna kad u nekom snu il nekoj čudnoj reči. Ja posle sna tog ne znam kuda sad.

biti uništeni Pesme će biti prilagođene Kad narod otkrije tajnu kako se postaje velik Trgovi će ostati bez spomenika Nekad samo pesnicima dostupne tajne Biće proglašene svojinom naroda POEZIJU ĆE SVI PISATI San je davna i zaboravljena

Krakov, Stanislav - KRILA

Oči se majora nemoćno raširiše, pa kad ugleda više sebe izranjavljene grančice, koje kao da je nekad u strašnome snu video, licem mu pređe grčeviti drhtaj.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Kao nekad u Napulju, na Kapriju, kad sam ručao u Kafe Panjoti, iznad pučine koju je plavilo uzdizalo do neba, ja sam i sad sebi gov

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

(Glasno.) Mislim se nešto: ova provala Nekad mi zine kao grobnica, A nekad sine kao riznica. Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati?

(Glasno.) Mislim se nešto: ova provala Nekad mi zine kao grobnica, A nekad sine kao riznica. Il’ se u mraku njene utrobe S kostima belim ljube dukati? I grob i kasa — čudna prilika!

VUK: ’Ma pogle, Rade, zdravlja ti! Ne znaš šta više liči krpeži: Da l’ opaljeni vetrom obrazi, Koje su nekad crne boginje Arapskom šarom grozno šarale, Il’ ruke noge, ili haljina, Zakrpe razne što mu s grbine, Kao teskera

Po divnom Levču, Kuda je srndać nekad veselo Kroz gusto lisje lipa mirisnih Sa mudrim okom izvor tražio, Sad čovek onde, strahom prisiljen, Prikriva

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Divni, daleki Kavkaz. Pa otkud on ovde, ko njega amo dogna? Žalosna je to i duga istorija. Nekad je ovaj starac, kao mlado momče, mirno živovao u svome čerkeskom aulu (selu), uživao je u divljoj gorštačkoj poeziji, u

svoje novine u Petrogradu, brani »poredak« od nihilista, i tako je isto vispren i promoćuran u novinarstvu, kao što je nekad bio u đeneralnom štabu. G.

Hrabri Dimitrije Antonović Holštajn poginuo je 30 avgusta na Bobovištu, a pisac ovih redaka, koji se nekad tako slatko smejao padu Vladanovom, ne smeje ce više, jer je sad izgnanik iz domovine...

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Ovo je preko jego! — gunđao je sutradan inženjerski pukovnik. — I mi smo nekad bili mladi, ali takve ludorije nismo činili. — Milo mi je! — šapuće Pera „Đevrek“ ispod ćebeta. — Kako, kako?

Sve što se zateklo sa ove strane fronta i moglo da nosi oružje, upućeno je u rov. Stariji činovnici, koji su nekad zbog kratkovidosti služili u dubokoj pozadini, osposobljeni su sada i sede u rovu pored golobradih dečaka.

Ti već znaš šta nas najviše interesuje — dodaje Vojin i cupka nogom. — A, nije Krf više ono što je nekad bio... Sve se iskvarilo. Pred Krfom stacionira engleska, francuska i italijanska flota... hiljadama mornara...

Tamo je nakupovao masu stvari i uz put otvorio čitavu trgovinu. Menjao je, trampljavao, prodavao stvari, nekad kao Francuz, drugog dana kao Englez, dokle ga nisu stražarno sproveli...

Samohrane majke, utešite se!... Na Kajmakčalanu, zaklonjena onim kamenjem što je nekad štitilo vaše sinove, raste sada mirno... Gentіana verna. STEVAN JAKOVLjEVIĆ HRONOLOGIJA 1890. Rođen je 7.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

Kô da ja pevam?... Da ne uzdišem? Uzdišem, ah, kaži ocu mom! I za najmanjim onim kamenom Što sam ga nekad — već nekad, da!... U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti!

Kô da ja pevam?... Da ne uzdišem? Uzdišem, ah, kaži ocu mom! I za najmanjim onim kamenom Što sam ga nekad — već nekad, da!... U palači mu holo gazila!... LEONARDO: Evo ti pisma — Čitaj, Svetlosti!

nečovek! grdilo! Ali — Oprosti, bože, žensku prehitrost! Sa obala je možda primorskih Pun srca, duše, nekad gledao Poslednju rumen čeda stidljivog Kakono kradom kosu zlaćenu U bezgraničju kupa providnom...

Planina ovih sjajni oklope! VL. VAVILA: Oh, kad te videsmo! A strepili smo mnogo za tobom. Kad tako nekad jutrom poranim I sa vrhova našeg Lovćena U mutno more pogled utone, A iz nedara mu vidim užasnut Sve proždiruću

RADOŠ: Smem, gospodaru! Smem reći svakad istinu; Smem, a zašto ne? Tako mi one krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu

krvi točene Kojom sam nekad voljno kvasio Tvrdi ostatak carstva propalog; Tako mi onog sivog Lovćena, Sa kojega sam nekad kidisô U tavnu maglu dima puščanog; Tako mi boga, gospodaru, smem! Il’ misliš ne smem ni zapitati: Šta se to radi?.

JELISAVETA: Dakle — da te razdire? Sad vidim Da me je nekad otac varao Izborom divnim priča lažljivih U koje mi je tebe upleo Kao junaka najjunačnijeg U ovom poludivljem

Šta me priziva tome plamenu? Šta me vezuje? Da nije krv Što sam za ovaj kamen prolio, Zanesen nekad lažnim rečima: Slobode, nezavisnosti, vere, naroda?... Da nisu grobovi?... Grobovi nisu. Pogaženi su!

KNEZ ĐURĐE: I vi praštajte, Vi, što ste nekad Na jedan poziv davno umrlog, Prigrliv sablju, sanak prezreli I uz oca mi po gustoj magli Čudnih sanova grozne

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Starca su obrvale misli, teške i crne misli, pa potresaju iz temelja dušom njegovom. Nekad je on bio najnaredniji i najzgodniji domaćin na cijeloj Krajini.

obrasli gradski bedemi sa osutim, provaljenim zidinama; mračne, vlažne, studene katakombe i pocrnjele kule, gdje su nekad mučeni i izdisali neposlušni podanici i smjeli zavjerenici, sa isušenim i ispijenim čovječjim kostima i debelim,

Bojić, Milutin - PESME

Sada pun dosade bogova se seća I smeje se Bogu koji vaskrsava. Ah, živeti možda nekad beše sreća! On bi sad da spava, za vekove spava. Život mre. On sanja.

Volelo se nekad. Ljubav! Kakva šala Ljubav!... Ali ipak. — On se čudno trza. ''Ljubav. — Šta to beše? Možda izvor zala?

(Priče Solomonove, VII, 17, 18) Sive oči tonu u mrk bakar lica, A kosa, nekad svilena i plava, Miriše kô lišće svelih ljubičica.

biser, sedef i korale I lijte suze, jer su crne sene Pale na izvor ružičaste pene I drobe ahat i crne korale. Nekad mirisom k sebi ste me zvale I bele liske za poljubac dale U čas kad reči i kad boje plene.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

u dugom stihu, od petnaest do šesnaest slogova, takozvane bugarštice, koje se pevaju sa ili bez instrumentalne pratnje, nekad u kolu.

Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu, nekad s tugom, nekad s duhovnim sarkazmom, u njim nema ni traga o staleškoj, klasnoj podjarmljenosti, o zavisnosti od

Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu, nekad s tugom, nekad s duhovnim sarkazmom, u njim nema ni traga o staleškoj, klasnoj podjarmljenosti, o zavisnosti od gospodara.

Jakšić, Đura - PESME

] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole. Tvrdinja je bila nekad ovo stara, Čuvala je verno svoga gospodara, A danaske šta je razvalina ova?... Postala je gnezdo surijeh orlova!...

tvoji voljno slagali, Lepeći krvlju srca rođenog Mišica svojih kosti slomljene, — Da unucima spreme busiju, Oklen će nekad smelo, preziruć, Dušmana čekat čete grabljive.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Slavni Bože, dođi nam sad. (Jedan anđeo:) O, Davide, ti nisi taj Ko će sagradit ovaj dom. Tvoj nekad rodiće se sin, Vladaće taj nad svetom tad. I on će biti moj sin A otac njegov ja.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Uvek da imaju ako ne najbolja odela a ono uvek čista, nezakrpljena. Da se, kao i nekad, basma, svile, vezovi, šamije kad prispeju u koju trgovinu, prvo kod njih šalju na ugled i probu.

Za njim onda majka donosi jelo: — Hajd̓ da se večera! — veli, i kao nekad, tako isto i sad, uzima legen, ibrik vode, peškir i pred babu nosi i posipa je. Počinju da večeraju.

Majka mu brinula se o kući, gotovljenju jela. I, kao nekad, kad se iz dućana što zaboravi da pošlje, tako i sada, istraživajući, bez straha da ih to neće osiromašiti, već ljuteći

iz dućana što zaboravi da pošlje, tako i sada, istraživajući, bez straha da ih to neće osiromašiti, već ljuteći se, kao nekad, opet korila je Mladena: — Mladene, što bre ne donesete? Znate da treba, pa donesite.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Izuzetno muslimani na ova mesta izlaze i ženski i muški (St. Dimitrijević). Više manastira Mileševa u selu nekad Mileševcu sada Hisardžiku, u kome žive Srbi muslimani, nalazi se bor iz najstarijih vremena, koji čuvaju kao sveto drvo.

U Sarajevu su nekad na božićnim kolačima bile izrađivane tice od testa sa granom od b. (Danica, 7, 1866, 399). Stari Srbi i Srpkinje, kad

Kod nas, kad mlada uđe u svoj novi dom, mladoženjin brat prosipa orahe (koji bivaju razgrabljeni kao nekad kod Rimljana). ORAŠČIĆ Muѕkatnuѕѕ (myrіѕtіca moѕchata›. Oraščić. O.

Smrdljika. »Drvo za koje se pripovijeda da je ulje na njemu raslo dok nije nekakav car nekad o njemu objesio prava čovjeka« (Vuk, Rječn., ѕ. v.). Prema verovanju u Hercegovini, o s. se obesio Juda (Sv. Tomić).

s., 26, 1971, 45). U okolini Zeječara — kao i koledarski štap, koji čuva od bolesti — od l. je »i štap na pomani«, a nekad su se od l.

sela Klatičeva neposredno ispod železničkog stajališta Srčanik«, jedna livada zove se Srčanik — zato što je na njoj nekad bilo mnogo srčanika, koji je bran »na Sv.

Ona je na prvom mestu u blagoslovima i kletvama (a za njom vinova loza i konoplja, koja je nekad imala ogroman privredni značaj). Ali sva ta kasnija objavljena verovanja o p.

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Čitavih dvadeset godina on se održavao, nekad silan i moćan, nekad tavoreći u bedi. Nekoliko puta su raške vojske satirale do zadnjeg čoveka njegove odrede, ali njega

Čitavih dvadeset godina on se održavao, nekad silan i moćan, nekad tavoreći u bedi. Nekoliko puta su raške vojske satirale do zadnjeg čoveka njegove odrede, ali njega nikada nisu mogle

Trudili su se da sve ispadne uredno i bez greške, da ono što je nekad pripadalo Čiguri ne prikaleme Vugi ili Kusturi.

Njene ruke su se pokrenule, klizale su po meni čas ovlaš, čas grčevito, nekad kao dodir maslačka, nekad do bola. Celi dan smo ostali gore, u štali.

Njene ruke su se pokrenule, klizale su po meni čas ovlaš, čas grčevito, nekad kao dodir maslačka, nekad do bola. Celi dan smo ostali gore, u štali.

I vrati mir poljima i šumama plodne moravičke doline i ponovo bi ono što je nekad bilo. To ću morati napisati u letopis.

Ta pena, pričaju sebri, kaplje iz ralja besnog drekala. Nekad zver izađe pred pećinu i onda se čuje užasan tanki krik od koga ljudi gluve a žene pobacuju.

Evo ga gde čuči držeći konja za uzdu. Lišće je opalo sa žbunja a on lista. Lista od uzbuđenja kao nekad, kao u ona stara vremena kad je pust i mlad lutao po selima za ženskim mirisom, jarac Dadara, jarčina.

Prednje noge bi mi najpre stavio na ključnjače, srednjim bi mi stegao slabine, a zadnjim bi obuhvatio kolena. Nekad bi mu trbuh bio nabrekao od popijene krvi, nekad mlohav kao poluprazna mešina, ali svejedno, uvek mi je izgledao

Nekad bi mu trbuh bio nabrekao od popijene krvi, nekad mlohav kao poluprazna mešina, ali svejedno, uvek mi je izgledao nesnosno težak.

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kao da svaka želi reći, Kad sa pozdravom priđeš njoj: „Ostavi nadu, prolazeći! Stidljiva skromnost bog je moj.“ Nekad sam imô vrlo rado Ta bleda lica, slabi stas, I zabrinuto čelo mlado, I razneženi, tužan glas.

To su tužni spomenici razorenih carskih dvora. S gorkom tugom bacajući suzni pogled sa visine Carski sin je, davno nekad, željno gledô u doline A u veče pevao je setnu pesmu, punu bola, I na nju se odzivala druga pesma odozdola.

1890. DANAJA Nekad je gromovnik, silno zaljubljen, išao tebi Sa zlatnom, obilnom kišom. No svetla mladost je prošla, I ti snuždena stojiš

I krive njezine grane, Nakazno pružene gore, kô izraz paklenih muka, Od suve, samrtne žege usamljen istočnik brane. Nekad je na ovo mesto po stazi, zarasloj davno, S krčagom na ramenu slazila pastirka mlada; I pastir pevaše pesme u veče,

Kad se Rudnik pređe i malena reka, Ima jedno divlje i sumorno mesto, Na koje sam nekad odlazio često, A na tome mestu pećina je neka, I u njoj jezero.

Tamo kuda je nekad sa Helom bludio srećan, Sada je s bezumnim bolom klicao njezino ime; On je sedeo samac na pustoj obali mora, Gde je u

Jer maharadža grozni smrtnom ih obreče jadu, I tanke pokvari lule što vodu sprovode gradu. I, silni građani nekad, padahu klonulim telom, Sa onakaženim licem i bledim, mrtvačkim čelom. Ali se borahu jošte.

Je l' imô roda ili verne ljube? I gde su oni? Je li ona živa? Il' sve odavno večni sanak sniva? Možda je nekad u minulo doba Starica majka dolazila tune, I lila suze više râna groba, I zvala sina što u njemu trune.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

od sunca, na amerikansku savanu, a uskoro, kada se Dunav razlije, potsetiće me na Blatno jezero, na kojem sam nekad proveo lepe dane.

Ja sam o tome nekad i pisao, pa mogu time da se sada koristim. Pričekajte, molim, malko! Donja od desnih fijoka moga pisaćeg stola

Tu su se odmenjivale snažne i dobro uređene države sa ogromnim prestonicama, kao što su Ur, Niniva i Vavilon, koje su nekad bile čuda sveta, a od kojih stoje sada samo ruševine.

“ - „Može!“ - „Šta kažete? A Vi ste mi nekad govorili o astrologiji sa omalovažavanjem! No ona je, jel’te, u poslednje vreme došla opet u modu, i mnogi veruju u nju.

Al’ ga se ne mogoh otarasiti dogod mu ne zapretih šamarom. Šta taj dripac sve ne uobražava! Zar nisam nekad na bečkoj tehnici upotrebio dva semestra da veštački nacrtam stubove Partenona i Erehtejona i upoznam sve njihove mere

Kada sam se silazio preko stepenica Propileja, jasno sam osetio da sam bio na jednom vrhuncu, na koji se čovečanstvo nekad uzdiglo, a na koji se nikad više neće uspeti. I inače se ima u Atini šta da vidi.

Iz jednog takvog parčeta dao sam istesati Vaš pridržač. Zamišljam da je taj komadić kamena nekad dodirnula svojom nogom i Aspazija, lepa ljubaznica Periklova.

Vekovi nisu videli ovakvu crkvenu svečanost, a ja je posmatrah, kao iz dvorske lože, sa počasnog mesta gde je nekad sedeo poslanik ruskog cara. Još primih posle službe čestitke svih učesnika mome krsnom imenu.

se iskupiše oko njega da ga brane, i potište, zlostavljajući ih, preko glavnih stepenica pravo ka onoj kapiji na koju je nekad, bio obešen Gligorije V.

Dovršili ste onaj posao koji su nekad počeli naši sveti oci, prvi hristijani i apostoli. Ta zar ne piše u devetnaestoj glavi djela apostolskih: „A mnogi

Ova je najviše stradala, nju opravljam i krpim pri svakoj svojoj poseti. Iza kuće, pa do samog Dunava, pruža se, nekad lepo uređen, a sada zapušten park i vrt, koji nije više ni jedno ni drugo.

Istina, njegova stara stabla, - lipe, divlji kestenovi, borovi i jele, - sada su još veća i lepša nego što su nekad bila, ali u njihovu debelom hladu vode borbu korov i podivljalo džbunje sa poslednjim ostatcima nekadanje kulture.

Stanković, Borisav - TAŠANA

Više za sebe): Ne znaš ti, čedo! Svet, on, taj svet, za drugo ništa i ne zna, već samo zna i pamti ono što je nekad bilo: kako je deda, kaluđer, bio naš komšija, pa s tobom odrastao, posle te tražio, prosio, pa kako te tatko ne dade

Znaš, Stanko, sinko... (Trza se.) Oh, ja sam opet zaboravila, opet te zovem kao nekad, kao kad si bio dete, naš komšija... MIRON Ako, ako, ne ljutim se. Čak mi je milo. Nego posle?

Znao sam da ću, koliko puta, idući sam putem, kojim sam nekad kao dečko išao, radovati se, kad vidim kako se isti taj put proširio i povećao — isto kao i ja; drveće po njemu, koje

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ali kao što sve oko čoveka u toku njegove sudbine dobija druga i druga značenja, tako biva i s rečnikom. Reč koja je nekad bila izraz zadovoljstva, postane posle izraz ironije, i gore od toga. Majstor Kostina sudbina poče da se koleba.

Odvojio se i od kuće i od svirača. Sam pripeva uz nečiju tugu ili sevdah, nekad po klupama u parku, ili u čamcu na reci, nekad po svadbama, a i po kafanama.

Sam pripeva uz nečiju tugu ili sevdah, nekad po klupama u parku, ili u čamcu na reci, nekad po svadbama, a i po kafanama. Ali u kafanu je ulazio i iz nje izlazio kao neko više biće.

Seka je rodila mrtvo dete, ne oseća se najbolje, muž njen piše da bi dobro bilo da je neko odvede do onog blata gde se nekad lečila. „Ko da je vodi!” — briznuo je u plač majstor Kosta.

konopcem vezan je za gospa Nolu i grob, ili možda počasna grobnica čuvenog inženjera i profesora u aksonskoj, nekad malog Švabe u kući gospa Nolinoj.

A da ga posrami, uzdržavali se, jer je u poslednje vreme osetila da je napuštaju strpljenje i humor, da prenagljuje, da je nekad baš gruba u skraćivanju procesa. — Razan svet, što rekla protinica, pa mi u glavi neki put buči baš kao u mlinu.

Pavle je sam sebe to ponekad pitao. On je opažao da se podaje raznim nagonima. I da im se podaje nekad prirodno, a nekad s nelagodnostima.

Pavle je sam sebe to ponekad pitao. On je opažao da se podaje raznim nagonima. I da im se podaje nekad prirodno, a nekad s nelagodnostima.

Znalo se da Mija brine stalnu brigu o njenim crtežima. Nekada popravi, nekada nešto docrta, nekad uzme Janinu ruku i vodi je.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Svaki je odstupao u pravoj liniji preko planina, urvina, dubodolina, nekad po bespuću, preko reka, a često su se ljudi i uprezali, da bi samo spasli materijal i topove.

Iako je na putu bilo mnogo sličnih fizionomija, ipak je ovo lice privlačilo moj pogled... Čini mi se da sam nekad video one oči, onaj pravilan nos... Ali ovo lice je sad bledo, a oči zamagljene.

Opomenuh ga. — 3a kvart ure! — odgovori on i zamače u jedan hodnik. — Druže, ovde kvart ure znači dva sata, a nekad i pola dana — dobaci mi jedan pešački poručnik. Već vidim i sam da ne mogu dobiti šta tražim. A nije im ni lako.

— A zašto oni spavaju? — pita dete. — Umorni su — odgovorih rasejano. — A je l’ im zima? I oni su bili nekad deca kao mali Mića, nasmejani, veseli... Postali su dečaci i zamišljali da je život večan. I tek zakoračili u život...

Na ljudima puna ratna sprema, i sa njih kaplju graške znoja. Mnoge od njih žulje cokule, te naramkuju... Nekad smo zavideli Nemcima na njihovoj spremi, dok su naši išli u iscepanim opancima i bosi. A sada imaju sve to, i još više.

Petrović, Rastko - PESME

Da kiša tada donosila Danaide Za ratarima da skakutale čume, Drva su bila device vrlo blide, Uzdisale nekad pod parima sve hume. Ne rastužujem.

mojom patnjom, sede i plakaše, On, koji negda reče da mi na sreći zavidi, Teškom, studenom vodom tiho me sad umivaše: Nekad smo se, ko dečaci, po istoj rečici gnjurali, A zatim, pod vrbama, za istom devojkom, plakali.

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

MASLAČAK U podnožju planine, nekad davno, rasla je četa suncokreta. Kakvi su to lepotani bili! Svi visoki, svi stasiti, svi uspravni!

Šta je mogla da priča s njima? Ljude koje je ona volela, oni nisu znali ni po čuvenju, a kako se nekad živelo nije ih zanimalo. Suvišna i tuđa živela je Lepotica, uzalud čekajući da dođu starost i smrt.

Kako i da odbrani? Ptice imaju krila, a dečaci lake i hitre noge. Takve je, nekad, i sam imao. Mislio Starac, premišljao šta da radi. Misli su mu kao bumbari u proleće zundarale.

Šantić, Aleksa - PESME

Za društvo nekad ne bješe nam stalo, O sebi samo govorismo dugo; No danas, draga, sve je, sve je drugo: Sada smo mudri i zborimo

3 Volio sam ružu, ljiljan, sunce jasno, Volio sam nekad zanosno i strasno; Sad ne volim više, ja sad volim jednu, Volim onu mednu, onu slatku, čednu, Jer je ona sama milja

40 Kada čujem pesmu što je Nekad moja draga poja, U vihoru divljih bola Kidaju se prsa moja. Jedna tamna, mutna čežnja Na gorske me goni vise, Tu

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

Za njega je to jedna ista borba. On u samoj činjenici da je nekad postojala moćna domaća država nalazi opravdanje narodnoj borbi, izglede za njen uspeh.

Narodni pevač kao da govori: imali smo nekad moćnu državu, njenoj propasti najviše su doprineli velikaši izdajnici; ako sad svi složno pregnemo, ako među nama ne

Prinuđena turskim nedelima da traži izlaz u očajničkoj borbi, raja je u samoj činjenici da je nekad postojala moćna država videla jemstvo svoga uspeha ili bar opravdanje svojih napora.

Pri svemu tome činjenica da je nekad postojala domaća država imala je ogroman uticaj. Ogromnim, najvećim delom naša narodna epika u stvari je jedan

Sablje i mačevi bili su široki, sablje krive, a mačevi pravi. Šaku je čuvala nakrsnica, koja je nekad mogla, isprepletena, izgledati kao prava korpa. Balčak i korice pri balčaku bili su često od srebra.

Sablje su imale „muhur“, žig s inicijalima majstora-kovača ili onog kome sablja pripada, kao i s likom sveca-zaštitnika. Nekad bi na balčak đorde izrezali oko kao amajliju protiv uroka od zlih očiju; zenice tih očiju ponekad su bile dragi

U mučnim vekovima tuđinske najezde sama činjenica da je u našoj zemlji nekad postajala snažna domaća država odigrala je krupnu, pozitivnu, pokretačku ulogu.

560 i d., gdje kralj Evandar priča kako je nekad u mladosti ubio kralja Erula, kojega je morao triput ubijati, jer je imao tri duše (tj.

Taman biše vina najvišega, tj. „baš kad su bili u najvišem piću“. Ti ostade u stolu njinome, tj. onde gde su oni nekad sedeli, pa njinom prestolu.

“ Ali treba imati na umu i to da je nekad kroz sam grad Cetinje proticala rečica, koja je posle presahla. Sinoć polju legoh pod čadorom, tj.

veće divit — mastionica; „metalna naprava koja se sastoji iz jedne kraće cevi gde se čuvaju trske kojim su muslimani nekad pisali i jedne mastionice opet od metala koja je zalemljena uz pomenutu cev.

Sad se malo viđaju takvi diviti još u pogdekoga starinskog hodže, a nekad je to bio i ukras i nosio se zadeven za pojasom kao ovo sada tzv. nalivpero. Otuda „trže divit od pojasa“.

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Ne dam da me na pravdi biju. Kriću se u Gaju, tamo gdje je nekad bila koliba iz koje si se ti borio. Dječak je od starijih čuo tek ponešto o pravdi, ali sluti da je dobro i pravedno

samara, zvanu „samarnjača“ili „čuvaldus“, zatim jak i debeo konac i, konačno, čvrst karton od jedne kutije u koju je nekad bio pakovan otrov za pacove.

koji od naših dječaka zatekao negdje podalje od kuće i morao da se vraća sam, po mrklu mraku, nije se više plašio kao nekad.

) i trkom pojuri u prvo ljeskovo šipražje. Zabezeknuti učitelj nije skočio iza katedre i pojurio za Lunjom kao ono nekad za Jovančetom. Ovome se on ni u snu nije nadao od jedne djevojčice.

Na pola puta između seoskog druma i logora nalazila se jedna rupčaga od skoro metar dubine. To je nekad bila jama za hvatanje kurjaka pa se tokom godina zarušila.

— Ovo ću da čuvam za uspomenu na vas dvojicu. Dođe li nekad kakva nevolja, znaću da imam nekog na koga da se oslonim. Opet je stao da prominja snijeg, ali dvojici dječaka danas to

Ako ih je bilo više, nekad bi se na raskršću i podijelili, pa jedni udarili na jedan kraj sela, a drugi u nekom drugom pravcu.

—A otud smo nekad bježali — tiho izusti Vanjka i suze mu počeše kliziti niz lice. I Jovančetu se oči začas napuniše suzama, pa nije

Navratio je i poljar Lijan, začuđeno izbečio oči i po staroj navici mašio se za džep u kome je nekad nosio bocu s rakijom. — Oho-ho, pa ovo je čitavo domaćinstvo. Manjka vam samo još noćni čuvar.

XXI Svake večeri, vraćajući se s predavanja na kursu, Stric je prolazio kraj kuće one „debele Marice“zbog koje se, nekad, toliko prepirao s Lunjom. Istinu govoreći, Marica baš nije ni bila tako debela.

Lunja je ćutala, umirena, tiha i srećna, a kad Jovanče ustade i krenu, ona ga predano pomilova po rukavu. — Navrati nekad i ovim krajem. Tu ćeš uvijek naći mene i strica Lijana. Ja ću te svaki dan čekati.

Njegovo, u osnovi dobro srce, žalilo je iskreno za svojom dobrom drugaricom iz teških dana odmetništva. Ona ga je nekad voljela predanije i s više požrtvovanja neg što će ga više iko u životu voljeti.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Oca i očuha? Trnje i lepu, čistu zemlju? Ko strnjište ili pšenicu? MORE Ka i more što nekad vrlo se s bukom diže I s talasom o bregove bije, Pak i opet se natrag u sebe I skutava tišeći se, — Tako je i

Zaradi zavisti nekad braća Josifa, svoga im mlađega brata, prodadoše za roba Jegiptenom. Ništa drugo koju iftiru na njega ne imadoše što

Tako se im to zgodi ka nekad davno pri Mojseju što se je Jegiptenom bilo slučilo kad su u poteru išli za bežećim pešice izrailjskim narodom skroz

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Rusije, koja je sva srebrom optočena, a tri kandila gore pred onom najvećom ikonom iz Jerusalima što ju je doneo još nekad otac Zamfirov kad je bio na hadžiluku, kud je poveo i svog desetogodišnjeg sina Zamfira, koji se danas stoga zove još i

Ručao bi kako kad, nekad kod kuće a nekad — i to češće — bi mu se, naročito kad ima kakav veći posao, jelo u dućan donosilo; a kad je što bolje

Ručao bi kako kad, nekad kod kuće a nekad — i to češće — bi mu se, naročito kad ima kakav veći posao, jelo u dućan donosilo; a kad je što bolje zgotovljeno, išao

i on, koji je nekad na violini koncertirao i izvodio Paganinijevu fantaziju „Mojsej“ na žici G, svira sada u neku olupanu i izgužvanu

A ako ponese, on koliko ponese toliko i vrati, — nekad čak donese i više nego što je poneo. Jednom kad je pošao u „Apelovac“ na strelište, dao mu otac sedam groša.

), kako je momak naočit, dobar, „krotak kako devojka“, reče, kako je sem toga čula da su se nekad Mane i Zona pazili i sevdisali, i kako im je zar pisano da se i uzmu.

zbog dragocenosti kojih ima mnogo, pa ne može da ih svako veče odnosi i ujutru opet donosi u zelenim kesama, kao nekad što su stare kujundžije radile. — Eh, — veli mu Zamfir — kude su bili oni stari sprama teb’?!