Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Evo nekih slučajeva. Jedna devojčica priča o svojoj strasnoj odanosti nekakvoj umetničkoj slici, koja se nalazi u čekaonici izvesne pogranične železničke stanice; kadgod putuje u posetu baki,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Kaže da je zadovoljan. — Ta neće valjda ići da zagleda đevojku — kakoće djed. — Još ćeš tu nekakvoj dokonoj paripini ići ugađati i tabane mu češkati, a!
Javnuo se čak i „brat Sava“, inače nikakav eglendžija, i započeo priču o nekakvoj kumi Staki Sakradžijinoj, kako je, u svoje vrijeme, potjerala krmaču na pazar pa u putu, dragi moj ...
moju kukavnu bakicu spaponjaju drugovi, s njom u lađu, pa ljulj-tamo, ljulj-vamo, prevezu preko vode i sjave u jedan tor u nekakvoj fabrici. — Kakvoj fabrici? Da to neće biti u Africi, bako, u El Šatu? — E-e, baš tamo, kućo moja rođena, u Fabrici.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Kucni, bratiću, nek te čuje. Gojko poznade Veljin glas odmah. Skoči i pođe k vratima, pa odjednom zastade u nekakvoj dvoumici. Beše ga sramota, teška ga sramota obuze...
— Zar me ne poznaješ !... Ja sam Milica Obradova ... čuo si valjda?... Jest, on je nešto čuo da govori mlađi svet o nekakvoj Milici; tada je slušao mnoge razgovore i zadirkivanja, ali se sad ne seća ničega...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A bolesnik, zanesen tim čarobnim zveckanjem, predao se sav nekakvoj živoj misli, koja ga je svega obuzela: »On se ženi ! ponavljaše on u sebi, čudeći se tome svetu ...
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Rekao odža kad je uveče vadio isto jutro posađeni luk. Da bog da! ali kako ja znam... — Nasradin hodža u nekakvoj vrleti sjekao veliku bukvu za drva, pa kad vidi da će bukva da mu padne niz brdo, on odozgo priveže svoga magarca, da
“ Nema bolećega. — Nekakvoj bolesnoj ženi padne na um usred zime na bukovu mezgru. Kad joj muž kaže: „Bog s tobom, ženo! otkuda sad bukova mezgra?
E, lijo, sad si dolijala! — U nekakvoj zemlji oglasi se lažljiv vrač. Car od one zemlje dozove ga preda se i iznesavši u zavezanoj vreći lisicu, reče mu: „Ako
Kažu da se i danas može viđeti u nekakvoj planini (gđe se to dogodilo) ono kamenje što je postalo od babe i od jarića: baba stoji u srijedi i jarići oko nje.
Vile se legu u vilinskim planinama, gdje čovječija noga ne more doći... One se zameću od rose, pa se u nekakvoj čudnovatoj planini na nekakvu čudnovatu drvetu odgajaju... 2 Vila je svaka mlada, lepa, u belu tanku haljinu obučena.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Svi mirovi s opširna prostora k pogibiji vječnoj odlećeše; jedan samo što nevredim osta po nekakvoj slijepoj sudbini, na kome se gordi prestol visi protivnika moga užasnoga.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
kao bajagi više je to bio kašalj, a da on i nije imao nameru da onde nekakve pozdrave upućuje i deli, a najmanje nekakvoj tamo kavaleriji ili vođstvu parketaša i ladovinaša, protiv kojih je uvek svim svojim srcem neustrašivo istupao.
Umesto nje, iščezle tako jedne noći, i na njenom mestu, a na opšte zaprepašćenje celoga sela, stoji danas druga, i to na nekakvoj debeloj plavoj hartiji u kojoj se pakuje šećer, ispisana rukom Iketinom svojeručna firma, Ilija St.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
i usukane prirode, i pored moje odvratnosti prema svemu zvučnom i vanjski efektnom, proveo dobar dio mog vijeka u nekakvoj vezi s „teatrom”, u širokom smislu te riječi.
A odatle se nužno rađa misao ne o identitetu ili nekakvoj međusobnoj integraciji, nego baš naprotiv o čistoj antitetičnosti između onoga što se zove „scena”, „scensko djelo”,
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Kad bismo mogli da govorimo o nekakvoj jedva zamislivoj komunikaciji između kulture i prirode, onda bismo rekli da je ona i ovde data.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Mićane, 'ajd opremaj konje. Ići ćemo tamo u Melinu čatati nekakvoj babetini strašnu molitvu... Simeunu opremi mog ata, meni zekana, a ti sebi osamari onu ćoravu kobiletinu. 'Ajd sad!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
U narodnoj pripovetki »Đavo i momak« žive đavoli u nekakvoj šupljoj bukvi (BV, 16, 1901, 402). Đavo, kad je ukrao sunce, obesio ga je na b., da svetli samo njemu (SEZ, 41, № 163).
Ćipiko, Ivo - Pauci
Čudi se sam sebi, pa ne sredivši prama želji svojih misli, uhvati ga polusan i zaspi. U snu našao se najednom u nekakvoj žućkastoj bari, usred polja.