Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Mala crvenkasta, ludo hrabra tačkica koja se uputila nekamo. Bože dragi, da nije to usamljeno i očajno čovekovo srce koje beži?
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
te svakom stvoru bubri nestrpljenje: čovèku, munji, jastrebu i žabi, i bilju svakom; svačemu je vreme da nagon troši, nekamo da grabi, da duži bude ciklus, ruj u zrenju, trenutak Srca koji nema cenu.
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
li neženat — neženjen nezabven — nezaboravljen nezlobije — dobrota neistočim — neiscrpan neiščislim — nebrojen nekamo li — a kamoli, nego li nektar — božansko piće koje daje večitu mladost nelasno — teško nelestan — iskren; čedan;
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zatim, postepeno se izbistravala: ono prvotno nejasno „otići nekud”, „nekamo pobjeći”, uobličavalo se u određeniju težnju; obično u imperativ „krenuti prema jugu”, ili „poći za suncem”; i gaziti
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Dotle pak Mitar po pogledima i kretanjima braće dosjeća se da se o njemu vodi riječ, pa ne gubeći vremena, strugne nekamo. Neimar potraži ga da ga s braćom suoči, a ne našavši ga, uvjeri se da je onako kako mu oni ispričaše. —Ne bojte se!
stare mletačke lože, u zaklonici, te kao i ovaj zastarjeo lav, zubom vremena i posolicom nagrđene glave, što gleda nekamo u more, zagledao se i on u valove što udaraju u utvrđene nasipe luke i, pršteći se, rasiplju se u visinu.
I, tobože, vrti se po kući, kao da se nekamo oprema. Pa proviruje na odškrinuta vrata i videvši da je Ilija iz kuće zagrnut kabanicom izašao i zamakao između kuća,
U onoj vrevi izmače se Cveta iz Ilijinih ruku i, u samoj košulji, pobeže nekamo iznad kuće. Ali Pavle, udaren pločom u glavu, onesvešćen, ostade ležeći na zemlji, i ljudi sada mirno gledaju kako mu
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Možete! — klimne glavom Vaso, gledajući jednako svojim sitnim, tamnim očima nekamo ustranu. Gazda, sračunavši, dohvati sa stola štampanu „zadužnicu” i veli Vojkanu: — Sve sam ti sakupio ujedno.
Otvaraju se i zatvaraju poneka vrata: popovi i lacmani izlaze i ulaze i mimo nj prolaze, kao da im se nekamo žuri ... A s ulice čuje se ljudski žagor, kao žagor ždralova za mutna vremena ...
—Što ću s njome? — upita Rade. —Znaš za crikvu „švete Marije” — odgovori. sveštenik u hitnji, i toga časa nekamo odmagli. „Šveta Marija” ostade u ušima Radi, i putem ono „šveta” zuji mu u ušima.
Rade ne htjede, već, kao da je obezumio, gleda u čeljad i nekamo u prostor snježana dana. Ali starješina diže je sa mrtvaca, zaogrne ga njome i k vatri ga privede.
— Pokvari se narod! — javi se fra Dane, jak, prikladan čovjek, čije crne oči bludile su nekamo neodređeno, a bile bi vrlo lijepe da u njima sjaše iskra saznanja.
i prekide besjedom, te opet je zamoli da pođe s njime. I, razgovarajući, pop Vrane zastajkuje; na mahove gleda nekamo neodređeno, na mahove zagleda se u nju i, najednom obgrlivši je, veli: — Mašo, ja bih s tobom ovako do na kraj svijeta!
Bi li ti pošla sa mnom? Da nekamo pobjegnemo... Hoćeš li? —Što govorite? — začudi se Maša i htjede da se istrgne iz zagrljaja.
Stoji prislonjen na prozoru, gleda, a ulomci svakojakih misli odvajaju se od njega i žure se nekamo daleko u tajanstvenu noć. I stoji tako, dok čaršiski sat ne otkuca dvije ure po ponoći.
Dođe na svoju livadu i gleda kako niz jarugu teče voda. Mlinar ga vidje kako je dvaput oko nje prošao, ustavio se i nekamo uporno gledao. Rade se zagledao u odbljesak visova planine u rijeci.
Mladić se prislonio uz prozor, a misli mu blude nekamo, neodređeno i ne može ni jedne da sredi. Nije druge, mora i nasilu da iziđe. On pođe k moru.
Gledaj samo svijeta u pristaništu! Vreva naroda vidjela se u plamenu. Svi su se nekamo žurili, a u hitnji izgledah., sitni i smiješni.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Kao da je zakovana u toj sobici, i niko joj ne može ući. Usplahirila se, nešto ju je dizalo sa šamlice i vuklo nekamo. Nasmešila se tužno: „Kapije na kući nema, svet je sav bez ograde i vrata, otvoren danju i noću svima, ajd, Nato!
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Da nije bilo nade da će se otac vratiti i dečak i njegova majka otišli bi nekamo gde se lakše i radosnije živi. Ali, on je obećao da će se vratiti. Kako su mogli da odu.