Upotreba reči neke u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

U nju se vino toči, a ona se ne opija; nju pipaju najnežnije ženske ruke, a njojzi ne juri krv u mozak; na rubin-usnicama neke odvažne kokete nema da zadršće ta suva kost, ta mrtvačka glava...

Ja sam ga poslušala. Berberin dođe, pozdravi se lepo s ocem, izvadi iz neke modrikaste maramice svoj žuti tasić, a moj otac dohiti jednu malu tronogu stoličicu, posadi se na nju i mirno gledaše

Naši su Diškrećani tražili neke račune i neka još pređašnjim carevima potvrđena prava. Carski komesar prećaše im robijom, a kako bi ih lakše zaplašio,

Ono golo tavno stenje plavi se u sivoj daljini; samo onde gde sunčevi zraci dopiru, vidiš kao neke bele kule — to su stene od krečnog kamena.

Nismo se usudili dublje u crkvu ulaziti; činilo nam se da smo nedostojni... Za pevnicom su čitala poluglasno neke molitve njih dva kaluđera, a jedno đače je pevalo; u oltaru je služio treći kaluđer.

Žalostivo je ta kuća izgledala: namesto prozora behu neke rupice hartijom izlepljene, a po hartiji umetuti crepići od stakleta, kroz koje se moglo, kao kroz neku ključanicu,

Zato su je i ogovarale i iznosile svašta za nju: neke su govorile da je veštica, da ume činiti, vračati, mađijati... Snâ.

Popa doveo svoga nećaka čak iz Stare Srbije. Njih dvojica udesili, pa pored čaše vina jednako pevaju neke stihire, a ljudi slušaju, pa se čude otkuda tolika nauka! Kmetu Radovanu dođoše, opet, gosti iz Rekovca, svojta neka.

— Učini mi se kao da čujem kako lanci zveče... Starac obori oči dole, ućuti i nanovo se udubi u neke čudne misli, iz kojih ga je teško probuditi; izgleda kao da nešto računa, ustima samo miče, ali mu glasa ne čuješ;

Obradović, Dositej - BASNE

Mlogo koješta počinju, a ništa ne svršuju; ako li što kad i svrše, a ono ne valja, pa zaludu im muka. Začinju i rađaju neke glave premnoge stvari svaki dan, no čemuje sve to podobno?

Plutarh imao je prekrasnu bradu (pravo valja kazati, ima i brada vesma lepih), no on vrlo viče i izobličava neke lažljive filosofe onoga vremena što se za samu veliku bradu izdaju za to što nisu.

A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”. Naravoučenije Neke su stvari same po sebi tako smešne da i neveseo mora im se smejati.

Ko je nemilostiv k skotu, nemilostiv će biti i k čoveku, samo ako mu se vlast nad njim da. A kad čovek ima neke dužnosti k životinji, koliko više mora imati k sebi podobnom slovesnom stvorenju?

Svim nam je poznato da u neke pogreške posvednevno padamo, črez njih stradamo, i opet se od njih dovoljno ne možemo sačuvati, a to jest: sovjet i

” Jošt jedno podobno ovom. Ludovik Dvanaesti, budući jošte herceg burgundski, imađaše neke od gospode velike neprijatelje, koji mu na svaki način pakost djejahu.

Svi mi možemo neke stvari znati a neke ne znati; no razuman raspoznaje što zna od šta ne zna, i nimalo ne sumnja. Kad bi moguće bilo da

Svi mi možemo neke stvari znati a neke ne znati; no razuman raspoznaje što zna od šta ne zna, i nimalo ne sumnja. Kad bi moguće bilo da hiljadu godina živi,

” Naravoučenije Vidimo neke da mlogo govore, ali lepo, razumno i k svačemu pristojno, i svak ih rado sluša ako ćedu celi dan govoriti.

|One pak laži koje se iz lukavstva rađaju, neke bivaju tobož s dobrim namjerenijem, a neke sa zlim. Kad mati nemirno i plačljivo dete s plašnjom hoće da primiri, i veli

|One pak laži koje se iz lukavstva rađaju, neke bivaju tobož s dobrim namjerenijem, a neke sa zlim. Kad mati nemirno i plačljivo dete s plašnjom hoće da primiri, i veli mu: „Eto kurjaka u pomrčini! Eto veštice!

Sad, kad gdi veliko čislo ljudi neke stvari lažne za istinite počituju, ako se ko nađe da te vešti kako lažne izobličava, takovi, čineći se da mnoge ljude

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ne pamtim kad sam video takve čizme! To su čizme od najboljeg boksa! Ne samo iz neke jesenje susnežice: u tako dobro građenim čizmama čovek bi se i iz potopa vratio suv!

Ta slika će se razrešiti na zemlji, na poznat način: na jesenjem imanju, ispod neke žute bukve, šaran završiće u vraninom Tiganju! DVA SUSRETA SA ŠARANOM 1.

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

kmetove, uzeli od nji’ konje i pratioce, te su sva dvižima dobra, a tako isto i žene i decu ispratili u Užice i Soko, a neke i preko Drine, a oni, sami vojnici, u Valjevu ostali.

’ Ja mu na to odgovorim sasvim veselo, da smo i’ oterali čak u Soko i Užice, a neke čak preko Drine. — ,Gut!’ odgovori car smešeći se, ,a koliko je do Užice, Sokola i do Drine od vaši’ mesta?

A zašto? Da te Bog ne pokara! Čujem ja gde neke babe, a i neki ljudi, govore mojoj majci: „Blago tebi, sestro, kad ti imaš sina u kući tako učena, te ti može svece

Grbovićem i Birčaninom, pa pokupe i obuku najrečitije kmetove u najsiromašnije haljine, učine skupštinu, priglase i neke poštene žitelje Turke i dođu na mešćemu pak viknu na zulum, napišu prošenije u kom opišu sav zulum i da ga sirotinja ne

Od koji̓ pobrojaću neke: 1. Ko bi ubio čoveka, da se ubije i na kolo metne. 2. Ko otme devojku silom (kao što je gdegde bivalo, a osobito u

” — „Kako je došao Asan-paša u Šabac, odma je otišlo 40 kmetova i dva kaluđera od šabačke nahije, i zairu odneli. On neke pusti, a pola i̓ poapsio, i u apsu dosad su petorica u gvožđu umrla.

U šancu se zadržimo, ranjenike ispratimo koje u Valjevo, a neke svojim kućama. — Zovnem ja Mijaila Nedića iz Osječne buljubašu, i reknem njemu da uzme vredni̓ momaka, koliko više može,

Nedobi uveče, i tamo ono prošenije i prenoći; i Nedoba povadio iz toga neke glavne punktove, te i̓ on u kancelariju predao, koje će imperator čitati pređe našeg prošenija, i rekne g.

Nedoba, taki dati grofu Neselrodi, a grof caru našemu. I to mi je rekao g. N(edoba), da su Turci u Vlaškoj neke zulume počinili; no za se gore. Odnesem taki g. Pavloviću pisma i kažem, da je g.

dvaput Milošu govorio, da mu dovede Mutapa, Lomu, [Milića] Drinčića, [Ćoku] Protića, kneza Avrama [Lukića] i proče neke vojvode, ako i̓ ne dovede da će Miloš za nji̓ glavom platiti.

i pobegli, kako su drugi ustrašeni k njima sajedinili se i na one Turke napali, koji su Srbe ubijati hteli, i tako su neke pobili, a druge iz srpski̓ sela proterali, i da se narod rešio veće sav poginuti, a sadašnjim Turcima ne mogu pokorni

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

Osim tih slika poređane su još i neke ženske slike, što tokorse pokazuju delove sveta i godišnja vremena; slika nekog deteta s naočarima a dole piše: Kleiner

Možda su samo izneli. Istina, neki su viđali u njegovom ćileriću neke čekiće i šila, ali kad su ga upitali: »A šta ti je ovo, učitelju?

« on im je odgovorio sasvim dostojanstveno: »To su neke moje inštrukcije!...« Šeta se učitelj polagano po mehani, a ćuti. Eto ti zatim i Sime.

U Zvezdu je kapetan izvidio opet spor oko neke seoske vodenice, poučio ljude da slušaju vlast i da joj budu na ruci; i tu su parnične strane dale kapetanu glavu

kancelarijom i ona torba sa glavom šećera, i što kapetan sad, kad hoda izjutra po kancelariji pripijajući kavu, šapuće neke brojeve i često se udubi u računanje...

Naposletku, gotovo pred podne, ustadoše. Vidak ode svojoj kući da načini neke procene, a Milun nekud u selo da prikupi neki loj i vunu.

Tokorse ga malo prekori, pa ćuti. I tako Strahinja uze u ruke Milunov slučaj i Sretenovu parnicu, ispita još neke svedoke, pa naredi da dođu parničari i svedoci na suočenje. Na suočenju htelo je doći do kika.

« i kucnu prstom u čelo da pokaže — kako je to pametna glava. — Ama da vi'š ti, ćir-Trpko, još neke bede! — poče sad Tiosav sasvim ozbiljno. — 'Ošte beda! Kako, more! — Odnekud naišli kurjaci. — Kurjaci!?

ZLOSLUTNI BROJ Baš uoči samih belih poklada, 25. februara hiljadu osam stotina sedamdeset neke godine, bio je u Smederevu u novoj gazda-Nikolinoj kafani kao neki bal — šta li je...

Advokat je kašto donosio po neke čarape ili peškir odnekud, te davao Pupavcu kao uzdarje od devojke. Poče već Mojsilo navaljivati ia advokata da

i što mu je već kao učitelju dužnost, a on alat u šake, pa majstoriše: gradi dedi računaljke, tablice, i sam izmišlja neke sprave da im pokaže što — da bolje upamte. A nekom i načini ponešto ako imade zališna vremena.

Jednom behu došli popu neki gosti iz čaršije; bilo je među njima i neke gospode iz sreske kuće. Pop Vujica pokazuje im šta ima, a oni se samo čude; njemu milo, bože, milo, pa im tek čisto

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Najzad vide on u gustoj senici šumskoj potuljenu vatru i pomisli: tu smo... Još se više uverio kad je video neke senke što se miču po noćnoj hladovini. Pratioci stadoše, stade i on i nazva boga. — Bog ti pomogao!

Drži se ti Ivana. Njemu ti idi i dozivaj ga. Prvi koji će na njega posumnjati biće pop. On će povući kmeta i još neke, i počeće reviti protiv njega. Ama, nije ti ni Ivan tikva bez korena, ima i on svojih ludi...

Mesec, prilično okrnjen, uzdizao se lagano sve više i više. Stanko ga je gledao, pa mu dođoše neke čudne misli. „Blago tebi, meseče! — mislio je on. — Ti sad sve vidiš i sve znaš...

Katić je odgovarao kratko. — A, vere ti, Simo, šta se ono zucka kao da su Turci poubijali neke ljude tamo, oko Beograda? — Istina je. — Pa koga to? — Palaliju i Stanoja iz Zeoka. — A što? — Đavo ih znao.

- Hvala bogu, aga. — Kako su na domu? — Bogu hvala. — Šta mi Lazo radi? — Dobro je. Osta tamo kod kuće, teše neke paoce i lotre... A šta bi i mogao raditi na ovakom vremenu, kad nikud maći ne možeš?

Posrtao je i klizao po onoj reskaljanoj zemlji. Nije znao gde glavom udara... I stiže tamo baš tad kad Kruška izdavaše neke naredbe svojim pandurima. — A, gle Laze?... Otkud ti? — upita ga on začuđeno. — Dođoh do tebe...

Kad čovek nešto radi, on treba da radi pametno... Posle se ne vredi kajati... Sedi! I Stanko se spusti. Jedva u neke eto Deve. Surep mu izide na susret. — Šta je? — Dobro je. Tamo su kod subaše. — Svi? — Sem Lazara. — A pop?

I šta je dalje bilo, ne vredi ni da kazujem... znaš već... U Stanka senuše oči. Njemu dođoše neke strašne misli u glavu. — Pa šta je bilo s Turčinom? — ciknu on. — Pobegao je u grad.

Ono upravo i nisu bili Turci nego neke babe!... Ja im reko̓ šale radi: „Vezujte se!” a oni, valjda se nisu naučili šaliti, pojaseve pa jedan drugog za mišice!

Strašno izgledaju na tavnoj noći te drinske šajke, jer one plove poprečke, pa izgledaju kao neke grdne tičurine sa raširenim krilima... Naoružani dugim šarama, Turci lagano i tiho razgovarahu...

Pričahu razne priče i junaštva, i razgovor beše toliko zanimljiv da se oteže vrlo dugo... Jedva u neke seti se pop. — Ama, Milošu, mi dođosmo do tebe!... — Kojim dobrom? — Ja mislim da ćeš se i sam setiti!...

Ja se samo trgoh... U taj mah začu se bahat, kao da neko ide. Jelica skoči i vide neke ljude kako nose nekoga na nosilima. Ona ce okameni. — Šta je?... Ko je to? — pitala je Petra.

Dučić, Jovan - PESME

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, kô padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja... A more je puno zvezda, pa ih njiše, I po žalu nemom, praznom i bez sene,

Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge... I ti beše samo sen nečije sene... SNOVI Vaj! kako to boli reći jedno zbogom!

Tad se javi eho nepamćenog jada, I bol neke davno prebolele rane... No kako je srcu, niko ne zna tada, Zadocnela suza kad pođe da kane.

Od suza prosutih u velika bdenja, Te beskrajne oči sijaju se stoga, Dalekim i čudnim sjajem ushićenja, Kao neke oči što videše Boga.

PESME SRCA Nestati u nečem koje srce vole, Umreti u nečem besmrtnom! Svog mača Baciti pred noge neke moći hole Što je i od ruke herojeve jača.

Tada satrap reče: — Laži ga. Kaži mu da si žena koju su proterali zbog vrline iz neke daleke zemlje u kojoj se vrlina progoni, i on će te sažaljevati. Kaži mu da si mučenica, i on će te voleti.

PROROCI Pred selom se javio prorok iz neke druge zemlje. Oko njega su se okupila deca, psi i kokoši. Seoska luda bio je pri tome dočeku, i potrčao u selo da javi

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— Volela je, na primer, da priča kako aranđeo nije slušao Boga, te uzeo dušu neke samohrane babe, a poštedeo majku sitne dece.

Bio je zamišljen, pa, rekao bih, i ljut, i kao da je s mukom pratio moj govor, kao da se usiljavao da se otrgne od neke teške misli. Ili se to meni samo tako činilo? Da vidim: — More, šta ti je danas?

sestra blede kao krpe, oči im vlažne, lice kao od voska, krše prste, idu na prstima i ništa ne govore, samo što šapuću neke pobožne reči. Ne doneše nam doručak, ne pitaju jesmo li gladni, ne šalje me mati u školu! — Šta je ovo?

Možete mu, ako ćete, udeliti. Ovo je moj prilog! (1882) NA BUNARU Kako vetar popuhuje, tako se s brazda, kao neke bele aveti, kreću golemi pramenovi magle; nose se stranom na koju vetar duše, pa posle se u sitnim beličastim

Tebe sve nešto zadirkuju. Sve bi htele da ti za njih sve rintaš i radiš. Kao da si ti došla iz neke gole kuće! On se načini tako nespretno ljubazan i nežan, da se Anoci poče kosa dizati na glavi. — Al' ja to ne dam!

Sinoć me — veli — zovu da čitam molitvu Arnautoviću; kad ja tamo, a njemu Srninić prošcem slomio rebro, i to sve oko neke sipljive kobile. Pa šta ćete vi u ovom hramu kad tako radite?

— Braćo, — veli — tako mi se sve dopada da će skoro kucnuti za me čas. Nego sam vas zovnuo da se dogovorimo za neke stvari. Kum Ninko hoće da sokoli popa, ali mu se jezik zavezao, i samo guta pljuvačku.

— A šta si sanjala, 'ćeri? — Sanjala sam kô ja u nekoj velikoj varoši, pa kô neke velike, velike kuće: pa kô ja se vozim na zlatnim kolima; pa se sve ljuljaju kao vladičina!

Pop se prekrsti, pa natraške iziđe iz sobe. Odatle ode polako kući. Seljacima ne reče ništa. Sam se dade u neke misli. Od to doba on učitelja nikad više ni za šta ne zapita, niti je s njime dolazio u dodir.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

ona zna ko ga je poslao pred nju, pa samo gleda ulevo u zemlju, pa sve veze, dok se ne oznoji ispod nosa, pa dobije k’o neke male brčiće kao od rose. A i samo srce drukčije se ražđipa kad Sovra svira.

je jedanput u jednom užem društvu pevao pred Njegovim Preosveštenstvom i Ekselencijom Gospodinom Vladikom uz tamburu neke »mirjanske« pesme, kaže da je pevao: »Vino pije Dočjin Petar«, i »Katice prehvalna, svem svetu javna«.

— Eto, to je pevao — veli pop-Ćirinica. — Nema tu nikakvih drugih zasluga, nego pevao pred Njegovom Ekselencijom neke pesme, one, znate, »na froncle« pesme, a Ekselenciji se dopale, pa mu poslao crven pojas kad se vratio u rezidenciju.

Tek čuješ neko šuštanje, kašljanje, neke ropce, a zatim kao neko izbijanje. To duvarski sahat izbija. Broje svi, a popa Spira glasno: sedamnaest. — Oho!

Pa nije da piše k’o što se piše, nego i neke stihove veze po pismu što ih je zapamtila sa medenih kolača sa poslednjega vašara.

A u tome se i táta odljutio malo, a i máma se zauzela i umirivala ga spominjući mu iz davnih vremena neke dére i evedre; a tata se seća, pa samo suče zadovoljno desni brk pa veli: »Al’ i jesam bio momak; aj, šta veliš?!

S nestrpljenjem su ga očekivali i stariji i mlađi. Mnogi očevi, a naročito mame već su pravile neke kombinacije, ali su mame đavolski krile jedna od druge, pokazujući se sve krajnje ravnodušne.

Baba Pela, koja je sedela pred kućom i podštrikavala neke čarape pod bagremom, videla je kako je onaj putnik u kolima skinuo šešir i prekrstio se, pa, kako je bila malo

Ah, kako je lepa nedelja u selu! Lepa od ranoga jutra pa sve do ponedeljnika ujutru. I u varoši, pa ima neke razlike između radnog i nedeljnog dana, ali nikada tako kao u selu.

— O, ništa, ništa. Ja sam se uostalom lepo zabavljao. Moj gospodin predšestvenik im’o je dobrotu da mi dâ neke podatke o crkvenoj opštini i crkvenom imanju.

G. Pera mu je preporučio neki lek protiv pacova. Pokazivao mu neke prazne placeve, opet crkvene, gde će dogodine zidati neke dućane i žitne magaze, što je sve g.

Pera mu je preporučio neki lek protiv pacova. Pokazivao mu neke prazne placeve, opet crkvene, gde će dogodine zidati neke dućane i žitne magaze, što je sve g. Peru naravno interesovalo, jer je neprestano uzvikivao: »I’te, molim vas!

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

mu je na ruci, da umesto njega, kad Taja ili ne može, ili neće, mrzi 1 ulav — šenut, uzet ga da preko grobova ode do neke žene, ona umesto njega ode, otrči i uzme ono što im daju. Ali to ne bi duga veka. Tajom prevlada druga.

Žene, pošto umire decu, iznose mu hleba. Neke, kad ga vide onako koščatog, krupnog, nikad ne ošišanog ni obrijanog da se jedva video iz kose i brade a svog

Prvog i najuglednijeg hadžije. Pored toliko slugu, sluškinja i ostalih sirotih žena neke iz rodbine hadžijine, neke iz komšiluka koje su se tu, kod hadžije hranile poslužujući po kući njega kao da su najviše

Prvog i najuglednijeg hadžije. Pored toliko slugu, sluškinja i ostalih sirotih žena neke iz rodbine hadžijine, neke iz komšiluka koje su se tu, kod hadžije hranile poslužujući po kući njega kao da su najviše pazili i gledali.

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Kod ovih je Ljuba do neke rafinerije trgovačke došao. Išao je često po vašarima. Tu je iskusio svu romantiku trgovačkog života.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

amo-tamo po ulicama, ispred kafana, ministarstava, dućana i oko važnih ličnosti, bez osobitog zaprepašćenja i bez neke napregnute odlučnosti kao i bez pravog straha, čudno su potsećale na lica kakvog uzbuđenog stanovništva što su posle

na njenom licu, što je u jednom trenutku kadar da je izrazi svu, Jurišić na jedanput oseti da je ona, sva od strašne neke zmijurine, u stanju da izvrši sve što naumi i da uzbuni um do svih sramota.

srcâ i uzdisanje, sva ta nesavladljiva i tajna snaga pobesnelih temperamenata slila se bila u jedan pun groznice i neke mutne jeze zvuk i zadah smrti. — Živeli ovi u žaketima i gerocima! — U Pešti, u Pešti, doviđenja u Pešti! — Dole!

lude zvezdane noći kad je pena i krv uzbunjivala oslepljenu maštu do pomračenja svesti i kad je atmosfera, čudna, puna neke panterske nakostrešenosti, nekog strašnog treska i lešinskog zadaha.

On oseti kao dase kandže neke nevidljive, hladne kao led aveti privlače iz mraka. Kad se ispuža toliko da je mogao obuhvatiti onu poprečnu

Pucaj! i bezumna, gorda zver zabaci onu lepu glavu Meduze koja okamenjava. Bled, ukočen, zinulih usta, sa osećajem neke vrtoglavice i potmulom grmljavinom u ušima, Hristić najedanput ispusti revolver iz one ukočene ruke.

šetaju se. Ja za njima kroz onaj svet, za njima i šta čujem: sve neke gluposti đačke govore. Dobro je reko', dečurlija k'o dečurlija, da idem ja da gledam svoja posla.

Mogle smo obe divno da živimo, pa i da se obučemo, Boga mi, bolje nego neke gazdinske. — Dede posle, dede posle? — vrpolji se nestrpljivo ogreѕѕe. — Gde sam ono stala? A ja, jeste.

Eto ima i te krvi majčine. Sad, kakav sam ja kačamak tu ispao? Ja uočavam i razbiram ovde neke sastojke i sekciram ali ništa ne mogu tačno da odredim, samo osećam da se ona bakalnica smrtno bori sa onom smežuranom

ništa ne mogu tačno da odredim, samo osećam da se ona bakalnica smrtno bori sa onom smežuranom staricom i da tu još neke nove, čudne mešavine ima. Opet stoji ona njegova slika preda mnom. Boga mi je rob od glave do pete.

Agonija. A otud preko oštrih stena jure, huče i zapljuskuju penušavi talasi one nove vere. Vuku se otud neke crvene, krvave magle vele da u njima ima puno nove i divne vere i obećanja.

A ja sam sav u slutnji velike neke nesreće i ne bih tako brzo onu veru hteo da prigrlim. Pa se gnjuram u najskrivenije jazbine duše i po onom smrzlom

Afrika

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane kao holandske slike, one se penju zelenim

Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.

Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe. To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i

Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe. To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne. Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video.

i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme

Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja lagano uništava njegov duh. Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega.

N–ove čakšire nisu bile sasvim bele, i on za trenutak pređe u spavaću sobu Švajcarca da obuče neke pozajmljene. Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N.

Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko koje se tiskale inače crnačke kolibe.

On mi od svoje strane pokaza svoj dom. Prvo što videh je to da su uz jedan zid neke kamene stepenice čiji su basamaci duboki jedva po santimetar–dva i koje su zbog toga ostale zauvek neupotrebljive.

Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih

Mi silazimo niz jedan kosi teren, saplićućui se u travu, pravo u neke potoke koji kvase tropske šumice. „Ovo je zemlja za bele!

Mnogo ledenih aperitiva. Ostatak noći, divne i zvezdane, ali neke noći kristalne i staklene, na terasi, sa snom koji prekida dernjava hijena, što se spuštaju do same one rečice usred

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

MIŠIĆ: Jest, tamo ima neke ptice koje legu biser. JANjA: Uh, uh, uh! Kako je tu slatku reč. Oćim i ja da prođim svet pod mojom starostum.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Dogodi se da konjik ugleda i neke kule i gradove, šta li, ali i to nestane na vidiku. Pojave se leti i neki svileni čadori, palme, ali sve je to samo

Doći će vreme, kad će se, u Beču, kajati, da su ove nevine ljude oterali u Rosiju. Vi stalno izmišljate neke konce da, po koncu, poravnate njihove šorove i sela.

Stajao je zagledan u tu gomilu, koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u kojoj se videlo kako neke vezuju i kako im u usta šubare guraju.

Soba u kojoj je prve klase lajtnant Petar Isakovič, sa ženom, stanovao, imala je na zidu neke golišave anđele, i goblene sa scenama iz lova.

Garsuli je naredio da se Pavle zatvori tu. U memli, u strašnom smradu, dobio je svega neke nogare i slamaricu, i ćup vode, i hleb koji je mirisao na buđavinu.

To ne znači da je Pavle, tu, u podrumu, imao neke gromopucatelne misli i da se radovao što je do toga došlo, da se Garsuliju usprotivi.

A kad bi na svoj život mislio, sećao se samo nekoliko dana, i po neke nedelje, kad je sretan bio. Nesreća, koja ih je tog proleća bila stigla u Temišvaru, nesreća Pavlova, pa zatvor,

Mahala ima da izdržava oko tridesetak invalida, da ih hrani, pa je greh tražiti, sad, neke, zaostale, poreze, na neki ribolov, u nekim barama! Mahali je Trifun poručivao da ne gubi nadeždu!

deset godina braka, i šest porođaja, te oči više nisu gorele kao u pustinji, nego su bile isplakane i mutne, a kao u neke sove, ujutru. Ispod crnih obrvica, koje su bile guste i ličile na crnu pijavicu, franceski, ofarbanu.

Uzjahao je tek na drugoj strani Begeja i terao sve do Tamiša, kroz prskanje baruština, kao kroz neke aleje fontana. Preplivao je Tamiš, kad se bilo razdanilo, a posle je terao na Tisu, kao da ga Turci vijaju, ispod

Isterali su ga napolje, uz psovke. Međutim, docnije, Pavle je ipak uspeo da pređe, noseći, onako odrpan, neke bačve, nekih turskih trgovaca, u velike čamce.

stasiti, lepi, oficir bio mu je smešan i čudnovat, kao što su bili čudnovati i kaluđeri, sa kojima je Trandafil neke črezvičajne poslove imao, a koji su mu dolazili, iz dalekih, balkanskih, zemalja, često, u kuću.

Teodosije - ŽITIJA

I dalje je za života prinosio za potrebe manastirske, tako da je i sam iguman trebalo da pođe k caru radi neke molbe.

I ako je ko stran ili iz pustinje bio u nedostatku neke potrebe, ili da čamac napravi, ili da kuću sazida, ili siromaštvu pokrova i pomoći, ili mu je što u nečemu nužnom

bede posred njihove nesloge, i udovištvo crkve kada nije moguće dolaziti u carstvujući grad na osvećenje, ili opet zbog neke mržnje da car i patrijarh drže crkvu; rasudivši o svima ovim nevoljama i hoteći ustrojiti našu zapadnu crkvu slobodnom

Jer ni ovaj nije bio huđi od starih i velikih svetih, a pokazao se da je mnogim dobrodeteljima neke i prevazišao. Zato se ne kolebajmo dvoumnim mislima u ovome.

Mnoge protivnike koji se na otačastvo njihovo, na srpsku zemlju podigoše, molitvama Bogu posramljene odbiše, a neke i sasvim srušiše i ubiše.

Odlazimo odavde, iz prebivališta našeg odlazimo. Ali ako smo i mi ponekad pobeđeni, borimo se uvek i zato neke čak i velike na kraju života nadvladamo. I o tebi ćemo se, neprepodobni, postarati“. I tako posramljeni u stidu otidoše.

Ali hvalisanje njihovo, što mu rekoše da na kraju života čak i neke Velike nadvladaju, ne zaboravljajući u srcu nošaše i kao nož u duši svojoj ovo imajući bojaše se da i on kako ne bude

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

ovoj oblasti više no u ma kojoj drugoj, mnogi su promatrači izloženi tome da preinačavaju fakta, da bi iz njih izvukli neke zaključke; oni često minuciozna i precizna promatranja zamenjuju razmišljanjem i spekulacijama.

Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide. Drugi vrlo tačno zapažaju, gotovo kao fotografska ploča, psihologiju narodne

Ima vrlo veštih promatrača koji opaze samo neke psihičke osobine, dok neke druge ne vide. Drugi vrlo tačno zapažaju, gotovo kao fotografska ploča, psihologiju narodne mase, ali ne procene

Ima promatrača koji su nesumnjivo zapazili neke od karakteristika ovog stanovništva. Zadatak, dakle, olakšava manje složena priroda predmeta.

iz docnijeg doba, ali koje isto tako otkrivaju osobine pojedinih južnoslovenskih plemena i promene, na njima izvršene. Neke južnoslovenske grupe imaju mnogo manje pesama nego druge, a i među ovim grupama ima takvih koje imaju boljih pesama.

I kad se odbiju uticaji geografske sredine, istorijskog razvitka i uticaji civilizacija, ostaju ipak među narodima neke psihičke razlike za koje moramo pretpostaviti da zavise od njihova etničkog sastava.

Dinarski su ljudi uslužni i puni dobrote. Neke osobine, kao veličina duše, saučešće, visoko moralno poimanje, koje sam često zapažao kod stanovništva u Jadru (u

Od njih se za vreme turske vladavine formirao hajdučki temperamenat, koji se navikao na neke surovosti i usvojio kao glavnu liniju ponašanja da treba bez obzira i na sve načine uništavati protivnike i neprijatelje

Za neke crkve, koje su na brdu i na teško pristupačnom položaju, pričaju da su uzletele iz dolina na brdo da ih Turci ne bi por

i umetničko osećanje, pokazano u pesmama koje su dobro poznate i koje se smatraju kao najbolje slovenske narodne pesme. Neke od srpskih pripovedaka Leskin stavlja u red najlepših koje u književnosti postoje.

Pre nego što opišemo psihičke osobine ovog varijeteta ukažimo na neke od ovih promena. Promena geografske sredine. — U doba oslobođenja, u početku XIX veka, najveći deo beogradskog

vekova zaboravljeno je čak i ovo značenje imena Vlah i ono se katkad upotrebljavalo za sve seljake dinarskih zemalja. Neke su erske osobine u vezi sa ovim vekovnim zanimanjima: naročito sporost u kretanjima.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

Pored kola promiče red starih vrba. Kola, znači, putuju kraj neke rijeke. — Sad ćeš ti meni u vodu, svinjo jedna! — gunđa čiča i opet se okreće.

Ljut je na nj zbog neke džigerice, pileće ili teleće, to se već davno zaboravilo kakva je bila, ali mržnja je ostala. Prve godine Žućo je pričao

Veoma okrnjen mjesec, pospan i nazebao, slabo je obasjavao predio pod planinom. Iz neke udaljene lokve na nj se dernjao čitav hor grlatih žabaca: — Rega-rega, gle ti njega!

Zbrkaše se i poremetiše sve rečenice koje je Šarov smislio za svoj ratni plan, pa mu iz usta izletješe samo neke nepovezane rečenice: — Lav... mačak... bježi... kruška... mjesec ... — Šta to buncaš? — zabrudna Kruškotres.

Grdio je svoju kuvaricu Provaliju što je dala neke pileće kosti psu Žući. — Zar onome nevaljalcu Žući da dadneš onako fine koščice, onome lopovu Žući, koji se od radosti

Nušić, Branislav - POKOJNIK

ANTA: A Švarc i Rozendolf? SPASOJE: Švarc i Rozendolf, to su obični trgovački agenti: jedan je agent neke fabrike automobilskih guma, a drugi fabrike češljeva i drugih celuloidnih proizvoda.

AGNIJA (prilazi Spasoju poverljivo): Spasoje, ne Mogu, znaš, pred detetom da ti kažem, a napolju se neke čudne stvari šapuću. SPASOJE: Znaš li ti, boga ti, šta se o tebi šapuće? AGNIJA: Iju!

PAVLE: To mi je bila namera. Mislio sam da uredim stvar sa rukovanjem mojim imanjem, da uredim još neke odnose, pa da se vratim. SPASOJE: Šta imate da uredite stvar sa rukovanjem vašega imanja; ta je stvar uređena.

Šta ko stigne! SPASOJE (ujede se za usne): Pa... ipak, ima neke razlike. Na osnovu takve otimačine ti si postao profesor univerziteta; na osnovu toga što si profesor univerziteta ja

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Pomislih kako bi mi dlan zabrideo kad bih sad prevukao rukom preko neke od tih glava i srce mi se skupi. Doba kad su i mene šišali na nulericu, a ja bos i gologlav trčao nakon pljuska, bilo

- Bože moj, vi? - U redu, ti! - seo sam na pramac skele a Ataman je uzeo krmu, neke ostatke od krme, i kao krmanio, tako da je izgledalo kao da plovimo nekud.

jednu nosila ispod miške; druga je ostala u mulju kod oborene vrbe, na kojoj su izrasli čitavi bokori perunike i gnezdo neke barske ptice. Pticu nismo videli, ali jaja su joj bila sitna, sa zelenkastim pegicama.

U gnezdu je bilo četiri jajeta i kada smo pošli, dugo još u ušima imali smo krik neke ptice. Sada mislim da je to bio vivak. Svakako vivak, zatiskujem prstima uši. Ataman je išao napred.

Očekivao sam da će se začuditi, ali ona samo upita kada mislim da krenem. - Potrebno je da prethodno sredim neke svoje stvari ovde! - reče, a ja se nasmejah. - Do tih ostrva putuje se neka dva meseca, otprilike.

Karanovo nije verovalo u pisce, najmanje u one koji su u njemu mogli da izniknu kao neke nakazne gljive. Za Karanovo su, kao i za mnoge druge, uostalom, pisci osobe koje su uspele da uđu u školske čitanke i

- S tim je raščišćeno! - dodao sam, a onda joj pomogao da dojuri iz Mrtvaje neke patke i pokupi jaja koje su one razasule svuda po trskama.

I tražila je tako mi Boga. - Drži! - sagnula se i pružila mi nešto. Bilo je to malo, izduženo, hladno jaje neke barske ptice.

Meni ono nije bogzna koliko pomagalo. Svaki sam čas imao utisak da vidim neke od onih koje sam poslednji put video kad su im već bili stavili srebrnjake na oči. Zatim sam neke od njih i čuo.

Zatim sam neke od njih i čuo. - Čuješ li ih i ti, Rašida? - rekao sam. Čuješ li, na primer, profesora engleskog koji se prošlog leta

Rašida je bila stručnjak da legne na zvono dok ne razbudi pola ulice, a onda stane iza neke izbočine u zidu, ili čak iza kante za đubre.

Francuz, milostiva gospođa upravnika Vodne zadruge i još neki imali su takav rečnik da su mirne duše mogli da popune neke praznine u Vukovom. Pomislih da pozvonimo i drugu direktoru, mom očuhu, ali se setih majke.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

Kada kući dođe, prvo stupi u dućan, pita Peru je li što pazario. — Je l’ bio kogod, Milane? — U dućanu sam prodao neke sitnarije, igle i konce, drugo ništ’. — A vina? — Nije niko tražio.

A da, došao sam zato tako rano, da vidim je li uranila, je li obučena, da li se ne češlja u deset sati, kao neke frajle. Badava, dopadne mi se; sad ću odmah kratak račun načiniti. Šušnem materi do dođe u sobu, imam joj nešto reći.

Lepu su kuću vodili, no pokojni Uglješa rado se kartao, pa se upleo i u neke procese „nasledstvene”, pa mu advokati i sudije pojeli sve.

Komesari sad sednu za drugi sto, blizu naših putnika, izvade neke papire i počnu putnike okom meriti i šaptati. Pa onda jedan priđe k njima, a papiri mu u ruci. Stupi bliže Čamči.

Čuje se glas gitara. Šamika sluša, čuje akorde i neke introdukcije, pozna odmah da on bolje svira od frajle Lujze, premda i ona ne svira baš tako rđavo, ali Šamika je na

dіscantus) — najviši glas (kod dece i žena), sopran dišpensacija, dispenzacija (lat. dіspensatіo) — razrešavanje od neke obaveze ili smetnje, naročito kod prepreka za brak; oproštaj Dombrovski — Jan Dombrovski (1755—1818), poljski plemić i

) — smešno ili podrugljivo podražavanje nekog ozbiljnog književnog dela; izopačenost neke ideje ili dela pasija (lat. passіe, fr. passіon, ital. passіone) — strast, želja, sklonost patron (lat.

restauratіo) — obnova, obnavljanje, ponovno uspostavljanje, povratka na presto neke revolucijom svrgnute ličnosti, obnavljanje; ovde: i izbor gradske uprave riva — obala mora ili reke: Riva dіe

Schänktisch) — gostioničarski sto za posuđe ili za piće šizmatik (gr.) — otpadnik, raskolnik (od neke crkve ili vere) šildgerehtikajt (nem. Schildegerechtikeit) — pravo na trgovačku firmu šićar — (tur.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Deca mu poboljevahu – mlađa je imala neke čireve – a on ceo takav, podbuo, težak, kao bure, postajao je lak kao perce, stigne li samo zapovest.

Najposle, kako je kći Nikole Panajota donela iz Beča neke košulje što dopiru samo do kolena. I da je ona hroma na levu nogu.

je rat u Nemačkoj već uveliko započeo i da njen muž sa vojskom i nije u Pečuju, već se javio bratu, prošle nedelje, iz neke varoši koja se zove Radkersburg.

Žalila je sebe neizmerno. Devojački njen život učini joj se sasvim bedan, kao život neke sluškinje. A i taj muž, koji je sad beše ostavio, i život sa njim, činio joj se kao jedna duboka nesreća, u kojoj se ona

Osobito ako bi joj se muž iznenada vratio. Osetila je i to da joj preljuba neće donositi neke radosti. Mogla je to učiniti isto tako, ma s kim drugim, sutra opet, a da joj ne izgleda baš naročito nešto važno.

Čim bi se dohvatio sa njima neke uzvišice, zadržao bi ih i rasporedio da trče, pucajući, u dolinu, a čim bi stigao sa njima u dolinu, zadržao bi ih i

Zanoćivši kraj neke jele, obično najkrupnije, Vuk Isakovič je češće sedeo dugo, među svojim psima, gunđajući, dok je sve oko njega već

No tek što beše svanulo, sa druge strane reke počeše da mu dovikuju napiti glasovi, da mlataraju neke ruke i da se čuju psovke i reči, inače nečuvene u tom svetu, dovikivane od milošte, bratski.

Za Vuka Isakoviča značile su te vesti strahovitu zabunu, iznenadnu i čudnu. Zanoćivši to veče, sasvim blizu neke reke, kraj koje su pešačili, sedeo je do duboko u noć, poguren, na jednom sedlu, posmatrajući svetlucanje vode.

Zato je jednog septembarskog dana, u podne, kada beše pošla mužu, koji je baš isplaćivao neke Grke, vičući toliko da se čulo kroz dve dvorane, videvši Isakoviča, zastala i vratila se da skine periku i rastrese

Leđa joj behu ukočena i utegnuta u oklop od svile, a struk tvrd i okrugao, kao stablo neke stare kruške, koje je još samo zato tu da bi se na njega mogle nataći svilene suknje, široke i razapete kao prazan

Oni ostavljaju samo kožu dlakavu i jednu smradnu lešinu, kao i ti hrtovi pred njima, a tamo, kod kuće, u blatu i bedi, neke srodnike koji će ih neko vreme spominjati. Kad ih Isakovič opomenu da se praštaju, oni su srdito želeli da ostanu.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

metod modelovanja stvarnosti dešava se u onim izuzetnim situacijama teškog razočaranja kada je osujećeno ispunjenje neke snažne želje, odnosno u kriznim situacijama kada čoveka u rešavanju izvesnih osnovnih životnih pitanja ostav-ljaju na

⁷ Neke nesrećne žene iz okoline Šapca pronađu crva u leskovom drvetu ili u šipku i pojedu ga, ne bi li tako zatrudnele!

U istom kraju Srbije „neke žene paze, pa kad im mužu nije do snošaja, one ga silom neteraju, i drže ga za desno uvo i govore: ’Zadrža, zakači!

Zadrža, zakači! 3adrža, zakači!’ Neke to rade u polju, na živom mravinjaku, i glasno govore: ’Rite, podrite, crni mravići, da i ja rodim’.

nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih vradžbina, uroka, veština, nečije kletve ili neke zle sile.

³⁹ U Levču i Temniću kažu „valja se“ da svadbeni kolač umesi trudna žena, da bi mladenci imali poroda.⁴⁰ Neke nerotkinje u okolini Šapca odu na grob trudnice i tamo grizući travu zovu umrlu po imenu, moleći je da im pokloni svoje

Još za vreme svadbe poneka mlada, ako ne želi da za izvesno vreme ostane trudna, čini krišom neke magijske postupke koji će joj, misli ona, u tome pomoći.

kada porodilja šalje popu sud za „molitvu“, ona metne u sud onoliko zrna kukuruza za koliko godina ne želi da zatrudni. Neke, opet, posle porođaja probuše vretenom košulju u kojoj su se porodile, govoreći: „Dokle beli da ne crveni“, a to znači

“ Mlada koja se venča sa nebušenom parom, veruju u Boljevcu, neće imati dece. U istom srezu neke neveste kada pođu na venčanje ponesu belojku konoplju, jer veruju da kao što belojka rod nema, tako i ona, mlada, poroda

Iz istog razloga neke na venčanje nose kamen, a neke dva-tri zrna pečenog boba.⁷¹ Po principu imitativne magije, nošenje nekih predmeta koji

Iz istog razloga neke na venčanje nose kamen, a neke dva-tri zrna pečenog boba.⁷¹ Po principu imitativne magije, nošenje nekih predmeta koji su simboli jalovosti,

u nju (pošto je, po verovanu, paprat bez roda, onda će i žena, po principu imitativne magije, takođe biti bez roda). Neke žene posle porođaja uzmu mućak, metnu ga u list topole, zakopaju ga i kažu: „Kad se ovo jaje izvelo, tad i ja rodila!

Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE

tragikomične gnjurce i vodiče kroz labirinte srca beskrajne, za poniranje u sebe žedne, za nedosledne zbog doslednosti neke tajne, za verolomne zbog vernosti neke unutarnje, za skromne zbog nekakvoga u sebi bogatstva, za one koji su samo

srca beskrajne, za poniranje u sebe žedne, za nedosledne zbog doslednosti neke tajne, za verolomne zbog vernosti neke unutarnje, za skromne zbog nekakvoga u sebi bogatstva, za one koji su samo srcu verna pastva.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Ispod tih kazaljki proživljavane su najveće tragedije sedamnaestogodišnjaka, prema kojima je brodolom neke krstarice — bura u čaši vode. Čekanje bez ikakve nade. Ispod njih su kockari ugovarali partiju pokera u sve što poseduju.

Bio je opasan redenicima, nosio je »brengal«, deset bombi, dva revolvera, dvogled, foto-aparat, kožnu torbicu i još neke kaiševe. Podmornicu je, verovatno, ostavio ispred vrata: samo mu je ona nedostajala pa da bude kompletan.

Jugoslavije u ubacivanju šibice u čašu, koje se održavalo pet godina uzastopce pred kafanom »Tri grozda«, gde sam imao neke šanse. Jedino što sam uspeo da sačuvam svojoj deci bila je vera u Deda-Mraza. Sve ostale bajke bile su sumnjive.

Na zakrpljenim bubnjevima pisalo je »Kongo jazz«, ili nešto slično — bile su nacrtane i dve palme iz neke obećane zemlje, kojoj smo se približavali, korak po korak, gazeći nespretno noge svojih partnerki.

« Kako je izgledala? Isto kao i pre, kad se posmatra s izvesne daljine, a ja sam je gledao čak iz pedeset i neke, iz sirotog restorana »Balkan«, koji je u to doba, jedini u našem gradu, imao lampe s abažurom na stolovima i po tome

Uvukli smo se na prstima u njen sobičak kroz neke tamne hodnike i prostrane sobe, u kojima se čulo meškoljenje spavača u snu, i tada, pošto je navukla rezu — pokazala mi

I dok smo se tako premeštali s noge na nogu kao krivci, ne znajući o čemu da razgovaramo, ona nas je već gledala iz neke daljine, kao da više nije sa nama, svojim starim drugarima, a onda se popela u vagon, ali prozor nije nikako mogao da

— Da prošetamo? — kažu uspeli momci. Zašto da ne? Dok Helen, Lu, Megi, mala Helen, mala Lu, Megi i mali Tom nakupuju neke sitnice — svirale i papuče. Šetamo, a mene hvata strah za Beograd. On, nespretnjaković — ništa! Ni prstom da makne!

Rastanemo se tako, a između nas — beli svet. I još nešto u grlu. — Zašto ne pošalješ neke priče? — pitaju me uspeli momci. Njihove Helen, njihove Lu, njihove Megi obično imaju veoma jake veze tamo, u belom svetu.

Ležali ste na terasama hotela ili rasejano gledali kroz stakla automobila u svet koji su osvajale neke druge devojčice. Kako je sve to brzo prošlo!

baletskih patika po bini, izdvojim za sebe onaj mukli zvuk zategnutog konopca koji dobuje po kartonu, i u njemu je bilo neke obesti, pa onda neke tihe sreće, neke luckaste, neke šašave sreće, neke sreće.

sebe onaj mukli zvuk zategnutog konopca koji dobuje po kartonu, i u njemu je bilo neke obesti, pa onda neke tihe sreće, neke luckaste, neke šašave sreće, neke sreće.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

broj pronicljivih ispitivača koji su bez predrasuda prišli ovoj pojavi, koji su umeli da osete i opišu njenu suštinu. Neke od njihovih zaključaka možemo usvojiti, druge odbaciti.

i da obuhvata veoma raznolika dela, vaspitno usmerena u grubom ili tananijem smislu, okrenuta deci čas po sili neke svoje unutrašnje nužnosti, čas u smislu spoljašnjeg, površnog opredeljenja; na jednoj strani pronalazaštvo, mašta i

U svemu tome postoje, čini mi se, neke zabune i obmane: u primedbi o prilagođavanju dečjoj čita- lačkoj publici, deci se pripisuje uloga koju ona nemaju niti

Spontano, po unutrašnjoj nužnosti, deci se približavaju neki pisci, ili neke davno napisane knjige; što čovečanstvo biva starije, taj krug se širi.

najzad, ne treba postavljati prestrogo: i mi, odrasli, pri čitanju mnoge stvari samo naslućujemo, druge nam promiču, a neke tek pri ponovnom susretu otkrivamo.

nisam se ni starala da razumem, već sam prosto videla. Ali na sreću mati nije uvek pitala i neke pesme ostale su razumljive.

podležu samo loši pisci, koji su lišeni dečje nevinosti u osećanju i razumevanju sveta, pa to oponašaju prihvatajući neke olako utvrđene konvencije samog književnog postupka.

Valjane dečje pesme, priče i romani donose pojednostavljenu, ali pritom celovitu viziju. Iako izbegavaju neke postupke, teme i intelektualna iskustva, oni ne daju ni lažnu, ni okrnjenu, ni glupo uprošćenu sliku sveta: ako je

Ta se uloga uz rizik, može i pojačati, tako što će se neke knjige, ponajpre slikovnice, prilagođavati dečjem uzrastu, pa će deci, s planom, otkrivati i objašnjavati tajne sveta u

Cilj ove raspravice je da pokaže posebnost stvaralačkog procesa u kojem dečja pesma nastaje, i da, tako, ukaže na neke pogodbe od estetskog, teorijskog značaja.

Na stogodišnjem iskustvu koje iza nas stoji već se mogu izvlačiti neke pouzdanije pretpostavke. Što se tiče njene funkcije, dakle spoljašnjih okolnosti u kojima i „zbog” kojih postoji, planovi

Zašto? Odgovor na ovo pitanje na posredan način osvetljava pojavu o kojoj raspravljamo. IV Treba, ukratko, ukazati na neke osnovne razlike između moderne pesme uopšte, i dečje pesme.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Rad sam malo u kafanu da čujem ima li što novo. Oćete li i vi? ŠERBULIĆ: Sad ćemo, dok samo svršimo neke račune. NAĐ: Dakle, ja se preporučujem, ŽUTILOV: Ala solgaja! NAĐ (odlazi).

Madžari će biti pobeđeni, pa mir. GAVRILOVIĆ: A šta će biti s nama? LEPRŠIĆ: Dobićemo i mi, ne ono što su neke preterane glave tražile, nego što je pravo. GAVRILOVIĆ: Oće li biti dušanovog carstva? LEPRŠIĆ: Budalaština!

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Sem toga bio je dobar crtač i ilustrovao je svoje prepise, i misli se da je radio i neke ikonostase. Bio je možda najobrazovaniji srpski kaluđer svoga vremena, znao je ruski i poljski, i prevodio je sa tih

davao sentimentalne i prigodne pesme, gde su pomešani klasičarski elementi sa idejama Žan-Žaka Rusoa, i od kojih su se neke po narodu pevale. 1816. izdao je u Budimu posrbljenu mađarsku pripovetku Spomenъ Milice, a 1830.

Njegove besede, naročito iz 1848, imaju široke rečitosti, i idu u najbolje stvari srpskoga crkvenog besedništva. Neke od tih prigodnih beseda štampane su u zasebnim knjižicama.

Živković je ispevao znatan broj moralnih i sentimentalnih pesama, od kojih su neke, pisane čistim jezikom, u dobrim stihovima i sa izvesnom toplinom, bile vrlo popularne i dugo se pevale u narodu.

odmah prevedenim na nemački i francuski, skrenuo je pažnju na dalmatinske »Morlake« i njihovu poeziju; Herder je neke srpske pesme uneo u svoju zbirku; Gete ih je stao prevoditi, i samo u doba od 1825—1827.

da može na latinskom, ili na njemeckom jeziku pravila toga razumeti; onaj će pokupiti sva ova sobranja i pretresti; a neke pesne i sam po vkusu i po načinu roda svoga sočiniti, i tako od sviju oni mali sobranja jedno veliko celo načiniti...

1824. Grim ju je preveo na nemački, i kao učen filolog učinio neke ispravke i dopune. 1827. u Danici Karadžić je napisao Prvi srpske bukvar, koji je prvi bukvar prostonarodnog srpskog

On je narodnu pesmu tako srećno podražavao da neke njegove pesme čine utisak potpuno narodnih, i kao takve su prodrle u narod.

naraštaja, sva ta tamna slika propadanja jedne rase i raspadanja jednog društva, čini težak, mračan utisak, daje utisak »neke monotone tuge«, kako je tačno primetio Svetislav Vulović. AVANTURISTIČKI ROMANI.

Ali glavni njegov pripovedački rad otpočeo je u Otadžbini od 1875. Stvari koje su tu izišle, i još neke nove, štampao je u dvema sveskama Pripovedaka (Beograd, 1870. i 1882).

Najveći deo njegovih »slika iz seoskog života« napisan je u tonu nežnosti i razdraganosti; neke od njih nazvao je »pesmama u prozi«, i to u stvari jesu.

Posle očeve smrti, u oskudici, ode svome stricu Serafimu, igumanu manastira Krupe, i tu se neke četiri godine spremao za kaluđera.

Milićević, Vuk - Bespuće

On je već toliko puta, i nehotice, pročitao natpise u kolima i znao ih gotovo na pamet; neke fraze, grozne i sakate, urezale mu se u pamet i neprestano se ponavljale, mučeći, progoneći, kinjeći.

Ona mu je donosila jelo i kasnije počela da se brine za neke stvari po kući, starajući se da mu ugodi, ne razumijevajući njegovo mrko lice ni ćutanje.

potvrdi, ona lagano klimnu glavom i pogleda ga ponovo, i on jasno vidje da u tome pogledu bijaše više žalosti, više neke mirne, ozbiljne tuge nego prijekora. Gavre Đaković puštaše starog da mu priča, ne slušajući šta mu ovaj govori.

govorio joj je ozbiljno i strogo o stvarima koje je mogla tek da sluti, ili o kojima nije imala pojma, i propisivao joj neke naročite molitve. I ona napreže sve svoje misli jedne petnaestogodišnje djevojke, da pronađe šta je tome krivo.

Poslije su joj kazale zlobne neke njezine drugarice da je njezina mama rđava ženska, da je pobjegla od muža s nekim lajtnantom koji je kvitirao: s jednim

Sremac, Stevan - PROZA

(starije klase, naravno) a da je pravde ili bar sreće u svetu za nj, kako on sam veli, on bi trebao već davno da je šef neke pošte.

— hrabri se Jova i plaši šefa. — Ne guli kore, da ne bude gore! — veli mu šef. — To ti samo kažem. Zar ti da primaš neke deputacije i neke poklone i »jabuke« mesto gospodina načelnika ili gospodina ministra?!

— Ne guli kore, da ne bude gore! — veli mu šef. — To ti samo kažem. Zar ti da primaš neke deputacije i neke poklone i »jabuke« mesto gospodina načelnika ili gospodina ministra?! Da varaš geake i da im obećavaš nešto?!

— E, pa ono treba samo jedan da vikne: Ua! — Nije to, brate Jovane, »Ua!«, nego ti si udario i u neke špekulacije. Znamo mi sve to! Postao si liferant!

— The, to je tvoja stvar — veli mu šef. — Pa će i gospodin Todor, šef, da se malo proslavi. Znam i neke njegove, znaš, onake stvari...

— nastavlja Jova tumarajući i tražeći nešto po sobi. — Gospodin Čeda, naš ministar, piše tako neke istorije; more, ja da mu sednem pa ispričam, pa da spiše moja razna žitija i čudestvija, pa da iziđe knjiga za tri

Nekoliko nedelja posle begstva Kajina, narednika Miku zadesi nesreća. Nađu kod njega neke malo krupnije neispravnosti, tako da ga ni njegov lep rukopis nije mogao spasti, i on ode u jedno novo društvo.

iz lonca, dokle bi uča ostao sam sa mehandžijom, koji bi ga dotle slušao dokle i njega momak ne odazove napolje da pazari neke ovčije kože. Tada bi Maksim zatvorio knjigu na dvadesetsedmoj strani, i klimnuo bi bolno glavom.

Radičević, Branko - PESME

“ Ali nešto mal' ne zaboravi. Kad Bog zemlji deljaše brdine, On se lati neke vrećetine, Za nju kažu bila je velika, Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila

telo na zemljicu vrže, Srdašce njemu moglo b' biti sretno, Al' zašto katkad on tu šeće setno, Pa za stol sedne, lati neke knjige, I velje njemu udvoje se brige?

Nji čita dugo, čita i premeće, Pa baci tad i zamišljen se šeće, Tad gledne neke na zidu artije, Pa gleda tamo i meri i štije, Te sedne za stol, nešto zabeleži, Pa onda opet tamo-amo beži.

danka, Dok amo dođe i izabra stanka; Ma neću kazat šta bijaše ode, No samo kažem da je ukraj vode, Kraj reke neke, za vas bez imena, Al' beše divna, brza i studena.

To tebi milost, to ti Stojan preči...“ — I ona muči i uguši muku Te pusti njemu onu belu ruku, Sa vrata skide neke amajlije, Te progovori ove reči tije: „A ono uzmi bar to od meneka, Ja ovo čuva samo za tebeka; Starina jedan, što

Baš Vasa oni, kog m'ljaše u gori Da onda noćom samrtno obori. Ma udesi i neka sreća luda Te neke ljude tad provede tuda, Te puške čuše, tamo potekoše, Te skoro mrtva njega podigoše; A lekar vešti navali melema, I

Sad idi u svet, moja jadna pesmo, No voleo bi da si mi povesmo, Da iz te divno ja uvrtim uže, Da braća moja neke njim posluže. (19.

91. Kad s(utrada)n nuto sreće! Baš kraj neke prođe kuće, Ali ko se ono šeće? Je l' to ona, je l' moguće? Stade junak, gleda dugo: Bogme ona — niko drugo. 92.

99. I nad sobom kako zglenu Neke puste vel'ke dvore, I kako ga po kamenu Nagna nešto njima gore, Kako uđe već unutra, Da se stani tu do jutra.

mimo druge, Po dekoju zlobnu pusti Al' nevolja redom ide, Pa sad na nju reda dođe, I ona je juče vide, Kad kraj neke rpe prođe Bi žubora i gurkanja I podmukla klikotanja.

Kakva radost, ko je, šta je? Ma kroz goru nešto sjaje, Kô da sveće tamo gore, Kô da vidim neke dvore, To je krčma u planini, Nadaleko stan jedini. Za nju kažu: ko tu noći, Bog mu bio u pomoći!

Ukraj odra vide jednu štaku, A podalje opet jednu baku, Slomile je preteške godine, Ona nosi neke vidarine. Baka ova beše bajalica, Bajalica, vešta lekarica, I za dve-tri nedeljice dana Pomože mi od preteških rana.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Isto se tako moglo desiti da neke godine djed rekne za tu istu baštu da se crveni, i onda za tu godinu tako i važi: sljez mora ostati crven.

Pored tih nedoličnih rabota, objelodani se i pokoja ljubavna tajna između kakvog prijašina i neke žene, pa se prilježnom čtecu i brk nasmije, a ne mora baš poslije svakog zapisa pljuckati u stranu i psovati oca

Tako bi se on rakolio samo kad se vraćao sa crkvenog sabora, sa kakve svadbe, slave, krštenja ili neke druge radosne dogodovštine, obavljene čestito, od srca, ljudima na korist i veselje, a sebi za dušu, da mu se vidi i

Opustila čemerna glava ko krupska marvena pijaca u ponedjeljak iza ponoći, sve po njoj samo neke trice, slama i još ponešto što nije za priču. Šta da mu radiš?

On je još od minule jeseni nazuban na strica Nidžu zbog neke pijanke kod rakijskog kotla u kojoj je Veselici izgorjela njegova drvena noga, pa pukla bruka ispod čitavog Grmeča.

Kad stignu do neke kuće, onda će Mulić, da sačuva kalajdžijsku čast, najprije upitati: — Da nemate kakvog starog bakarnog suđa?

— Ostavite vi dječaka na miru, to je moj Vasilije. Tek drugog dana naveče, dok su u dvorištu neke škole žvakali nedokuvan kukuruz, Vasilije se nešto prisjeti i poče da gunđa: — Pa da, sad ona bira: valja joj travu,

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

Stalno neke trzavice. Očito, hoće da mu ospore vlast. Al što mu je oni više osporavaju, to je on surovije dokazuje.

otkrio se preko noći, nazebo, Uno u ladnu vodu, spavo bez čarapa, uhvatila ga promaja; a nije, Nego kinuo iz neke namere! Pazi šta ti kažem! Ko ne razume o čemu aga kija, iskijaće! HUSO: Tražiš dlaku u jajetu.

To ti meni kaži! MUSA: Pa eto vidiš, i to je neki znak! Ni hrana ne stiže redovno! Šta to znači? Znači: aga ima neke velike brige! Sve ide u prilog onom kako sam kazao... HUSO: Bolje da pitam Sulja...

HASANAGA: Nisam baš naviko. BEG PINTOROVIĆ: Treba štošta između sebe da uredimo... Da nema neke zabune... HASANAGA: Prvo sedi. (Kratka tišina, dok beg zauzme mesto) BEG PINTOROVIĆ: Mi odnedavno više nismo rod..

Za svilu znaš da je iz Mletaka? Mnogo lep rad. A i materijal je prvoklasan. HASANAGINICA: Pa me čeka kraj neke vode u dženetu. u bradi mu se cvet zamrsio. Oko glave obvio belu čalmu, a ogrtačem se plavetnim ogrnuo...

Bio sam tada grobar u Imotskom, ja sam ga lično spustio konopcem i zakopo! Kažu, umro od neke ljubavi... (Svi ga gledaju zaprepašćeno. Duga tišina. Zatamnjenje.) Zavesa Beograd, 1973.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Sad, sad!... Evo! — Čuo bi se Dimitrijin oštar glas iz neke kuće, makar na kraj mahale. I učas bi se on ukazao gde ide trčeći, smejući se i gledajući milo I ponizno u onoga koji

Pa kad dosta nakupi, onda se vraća i svakoj kući u mahali daje po nekoliko stručaka. Bio je sin neke prosjakinje Naze. Ona je umrla odmah čim ga je rodila. Mahala ga očuva a i sama ne znajući kako.

Pa onda kao lud, besan od neke sreće i radosti trčao je, igrao mahnito, vitlao se i svakog je časa trčkarao čas ka Todi, čas među goste...

! — Teške, nano! I ispočetka bivalo mi je vreme bavljenja kod kuće prijatno. Započinjao sam neke radove, učenje predmeta. Popravljao sam se. Ti si opet dolazila.

Dahire, ćemaneta zaječaše, uzdigoše se i počeše pištati po obasjanim i mirnim visinama... Oh, a u njima kao da beše neke demonske, strašne naslade i zadovoljstva; sitosti i zlurade, tajanstvene sreće što mi te oteše, uzeše od mene...

Iz gostinske sobe svetlucahu sveće više materine glave i katkad dopiraše tiho, jedva čujno, naricanje neke starije žene, valjda njene drugarice iz mladosti. Ti si stajala pognute glave.

nabrane na bore; rukavi od providnih košulja takođe široki, te se iz njih slobodno pomalja bela, obla, puna ručica... Neke sele u travu, druge kleknule oko cveća, a treće uzele lišće i njima pucaju, te tako kušaju vernost i ljubav svojih

kako neću ni večeru da dobijem, i drugo. Odgovaram ja njima. Šalim se. Bile su sve naše: tetke, strine, ujne, neke iz komšiluka; a bila je i ona, Lenka. Samo ona, kao meni u inat, nije se dala da je vidim.

A nedra joj topla, tvrda. Čisto osećam kako se neke grudvice rastvaraju i krše u njenim nedrima pod mojim laktom. Čak mi i noge gore od njene toplote...

Opet kuće. Čas nove, sve po planu, čas stare, turske, i radi šora presečene, te stoje kao neke trupine. Štrče im i bele se preseci njihovih počađalih greda. Skrenite na desno, sreska kancelarija.

Ćutali su. Majka mu je jednako utopljavala noge, a Ariton je ljuštio neke jabuke što mu je kao ponude bio doneo. Mita nije hteo da jede, ali nije ni odbijao.

Nigde ništa. Tek u kakav kut ponjava, asura. Polica nikad uređena. Oko ognjišta stoličice za sedenje, neke izvaljene, neke bačene čak ispod naćava.

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Folklor pak, u prevodu, nužno je morao izgubiti neke od svojih najdragocenijih elemenata: raznovrsnost originalnog govora i stilskih obrta, ritam pričanja, predstave

Ako je do neke opravdane, uglavnom tehničke promene moralo doći, ona je naznačena u beleškama. Veće redaktorske intervencije, sem

Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo.

počne približivati, stanu oni jednako govoriti da treba đegod blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jer su zaišli u neke opake planine; dođu jednome malom jezeru, tu reku noćiti; nalože vatru i što su imali večeraju, potom počnu da legnu

opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitane iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet divova, baš

“ Ali ona ni najmanje za to, nego ubere neke trave te dobro uši zatisne i ručicama suviše, pa reče starcu: — Baci ti meni balotu, da onamo idem će ona pane, samo

Ovi sad brže-bolje spletu od pavetine uže, te spuste Marka u jamu. Kad on sišao dolje, al' tu, moj brate, sve same neke pećine.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

MANOJLO: Kakvog učenog čoveka? ISAJLO: Kod doktora. MANOJLO: Ta boga ti? Baš dobro, i tako mi neke bubuljice dosađuju. Ajde, da mi da kakav lek. ISAJLO: E, on je doktor filosofije. MANOJLO: Pa?

STANIJA: Kako ću da jem, dala si mi neku čorbu, nit je slatka ni kisela; prepeste me gore, dadoste mi neke vile da se ubodem.

Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA

PERSIDA: Šta ćemo sa srnećim čerekom? PELA: Srneći čerek? Ju, Perso, nek se i taj uredi. PERSIDA: Donešene su i neke divlje patke. PELA: I to je dobro, Perso, i to je dobro. PERSIDA: Oćemo li kakav poheraj, milostiva gospođa?

Lalić, Ivan V. - PISMO

U sećanju gusne Obris u sličnoj, stišanoj lepoti Na zidu neke crkve, il muzeja, u sali kvatročenta; ili manje Patetično: u tišmi grada, gde je u mnoštvu lica naglo obasjanje — O

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

pa zamucala, a tebi posle te lekcije bilo nešto čudno smešno, pa si se kikotala ko šašava: mislila si da tu ima neke misterije, a od svih reči za ženu koja očekuje bebu, najviše ti se dopao izraz blagosloveno stanje, dok su ti ostali

Opa! A vi se još pitate da li je 1900. i neke trebalo da popustite jednom putujućem glumcu i dozvolite mu da vas poljubi u kućnoj veži (šta li ono beše s njim?

Mislim da bi maloj Ani savršeno odgovarao naziv kojim su ovenčane neke beogradske devojčice što neprestano zuje po ulicama na relaciji Slavija—Kalemegdan: zovu ih naime, lujikama!

“ Kao, ona ima neke važnije zadatke u životu od kuvanja! Kao, upravo izmišlja serum protiv besnila ili završava „Uliksa“, pa nema vremena da

— Šta misliš, da to štampamo na prvom jesenjem listu koji otpadne sa neke bulevarske grane? —Valjaj dalje! —Vaš životni moto? —“Kilimandžaro je snegom pokrivena planina, visoka 19.710 stopa.

objasnili kako se otvara dovod vazduha, a ona mislila da tako treba, i kako je pisala pismo predsedniku vlade protiv neke gospođe Angeline, koja joj je navodno otrovala mačku, i kako je redovno dočekivala sve visoke ličnosti na beogradskom

objasnili kako se otvara dovod vazduha, a ona mislila da tako treba, i kako je pisala pismo predsedniku vlade protiv neke gospođe Angeline, koja joj je navodno otrovala mačku, i kako je redovno dočekivala sve visoke ličnosti na beogradskom

Izdvojimo samo neke poznatije kompozicije: 'MIŠO ČEKAJ ME U POLA OSAM NA STAROM MESTU', 'ANA JE BUDALA' (kolektivno delo njenih suparnica —

Mislim, evo o čemu se tu radi: one će ugledati najbezvezniju krpu na lešu od neke francuske manekenke kako leprša na kakvom pariskorn mostu; tu je, naravski, i obavezni rapavi beli zid keja,

A ovde, šta? Cilj je da se bude primećen! Gospode! Ali, moram iskreno da vam priznam, ima tu neke sumanute hrabrosti: ispasti iz „Voga“, a ufurati na Karaburmu, na primer, gde čovek smatra da je odlično prošao ako ga

kao da ste kraljica Elizabeta, kako je svake večeri izvodio svoj sopstveni šou u bojicama i koloru, i kako su vas neke druge, već odebljale žene gledale zavidljivo sa ustima punim krempita, dok ste trčali ispred kafane „London“ u pola

Onda će kao krenuti između klupa kroz odelenje i kao pomilovati neke od nas po kosi. Ali, kad dođe sasvim u dno razreda, tu će otkriti mene i umalo je neće strefiti šlog!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

i proškrinje škrinjice (u vrijeme razbroja među budnim stvarima): Jednog davnog ljetnika vidjele smo poharu, neke grube momčine kako kradu dukate; vidjele smo grešnika u svijetloj košulji gdje nabraja zločine pri svijeći drhtavoj.

Pali se neven nevolja smutnih: ima ih belih, plavkastih, žutih; neke su crne, tmurno zelene, ima crvènih. - Metež u Dobru: pamuk dobrote gužva se. Vene dušin integral.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Niz neke strane, urvine prave, lete na turu i preko glave, repovi praše, oči se žare, a torba drnda niz kamenjare.

Pristigli ježa, glede: on stade kraj neke stare bukove klade. Pod kladom rupa, tamna i gluva prostirka u njoj od lišća suva.

“ Zmijskome caru večito zima, prašumu sanja i crnce neke. Kad nema vrelog afričkog sunca, ovde ga griju ugljem iz Kreke.

Adresa: Prokop, kod čika-Krle TREBA NAM ŠAPTAČ Potreban šaptač u našoj školi za neke đake. Za ovo moli profesor dobri, Popović Ruška, pošta Beograd, Četvrta muška.

Vujo, veseli brat. LIJIN OGLAS U gustoj travi nadomak reke, kraj neke staze uske, našla sam sinoć, u sami suton, pero gospođe Guske. Neka se Guska u šumu svrati da joj ga tetka vrati.

Za sve ti nađe leka Jocina apoteka: ako si pao s kruške, ako stradaš od lovca, (od neke prastare puške) ako te ujede ovca, ako te mečka zvekne, i dekne, i dune, da ti plati račune, ako se prejedeš

Da se na boljku izvrši atak da l miš pomaže slep, od mečke salo, od žabe batak il neke sove rep?“ A Joca šmrca i čelo pipa pa gunđa: „To ti je gripa.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

“ — Kad sam stigao, sa istoka je počelo već da svanjuje. Izbudio sam neke prijatelje i onda sam tek video da je otpustila vilice, da nije više onako modra.

Doviđenja, Armando. — Doviđenja, naš stari. — Vidite li ovoga? Bio je bogat nekada. Imao je tri kuće u selu i neke četiri barke. Sad ima samo jednu. Izgubio je dva sina. Bili su veliki kao stabla. Onda se više nije zanimao za imanje.

Treba da idem dosta stazom pre no što zađem sa nje, jer je dotle, između maslina, žito. Sedam u senku neke masline. Čekam tačno jedan sat. Znam da devojka više neće doći. Rešavam da ostanem još pet minuta.

Žene uđoše i onda cela ulica bi savršeno pusta. Tek na kraju, jedan starac pozdravlja iz mraka neke kapije: — Dobru noć, gospodine! — Dobru noć. Izgleda mi šumno na vodi? — Tramontana malo, gospodine.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

On je nik'o povrh groba udovice neke mlade, Što je silni janičari isekoše u komade. Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada, Mala jedna tica

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

vuci su nam o bratstvu govorili, medvedi o pravdi, u vepru se čuo čukundede glas, u pticama se oglasiše sestre neke, sirotice neudate il nerođene, te mnogo dana duže lovismo sve pravu da sretnemo zver.

eto blaženog mi zavičaja, nema više rata, ni pomora, al ne vidim zemljaka, nigde znanca, prilaze mi udovice neke, možda kćeri moje davne dece, jadaju se opet na oganj i mržnju: da nema više krova u selu, ni jednog voćnjaka bez

Na to i nebo hoće da pokaže neke velike reči i počne da pati od uveličanja plavet postaje masna kao koža kita i slova nebeskog naslova više niko ne

davnih dijaloga i na lestvici slatkog bruja zatrepti neka zaboravljena žica izlišno je mislim što u snu bežim u neke dublje tame kad se i na tim nebesima donjeg sprata javljaju burne eskadrile avioni providnih krila spuštaju se na

*** O gornje žiće sad ima još malo molbi od naše strane koji se ne nađosmo usred neke bitke daj nam jedno parče hleba i sitnu mudrost da se ne počine novi gresi u ovom poslednjem času u žurbi ko na

vodi unutra duboko na osetljive strune i čudna ogledala Ja vidi još jednog sebe koje se rascveta iznutra u neke davne cvetnine čije latice dotiču Sve. 2.

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

PROKA: Molim te, Agatone, ja sam baš juče pročitao zakon, a pitao sam i našega kmeta-pravnika i još neke advokate, koji dolaze u opštinu, i svi mi oni kažu da nigde u zakonu ne piše da se testament otvara četrdeset dana

AGATON: Svi, dabome! Jer, brate, ko će živ dočekati četrdeset dana. Brojim svaki dan na prste, a noću sve sanjam neke cifre sa pet nula.

Došli ste sa praznim koferima, a sad ih nosite pune, i uz to i neke pakete. SARKA: Biće, Agatone, da i ti imaš paket. AGATON: Ako ga imam, to se tebe ne tiče.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Zvoni... zvoni... drhtavo i tužno, odnekud iz daljine, iz doline, iz nekog sela, sa neke crkve. Otkuda u ovo gluvo doba?... Pridigoh se. Stražar kao da se prenu, i pogleda me začuđeno. — Ne spava ti se?...

Nju je više zanimalo kako će mi uniforma stajati. Pričala mi je da je danas videla neke moje drugove i da lepo izgledaju.

Narod nagrnu na neke od tih vagona, što ih zaustaviše pred stanicom. — Stani, marvo... Zaustavi! — naredi kapetan odsečno vojniku na

— naređuje vojnik. — Što, bre, odbij, ne idemo na svadbu, već u rat. — Tako je naređeno... Tamo idite, pa čekajte. Neke vagone doteraše pred stanicu. Narod zagalami, počeše kupiti torbe i svi nagrnuše izlazu.

Najednom se poljana zacrnela od topova n konja. Sve je davalo utisak neke glomazne i teške mase, oko koje su obigravale sitne figure ljudi oblivenih znojem. A sunce zinulo...

Jedva nam malo laknu. Svi skinuli šajkače i brišu znoj. Ali ljudi su još zabrinuti i ćutljivi kao da su u iščekivanju neke nemani, jer tek sada nastaje ono što je glavno ovoga dana. Očekuje se smotra koju vrši komandant diviziona.

Bio je rezervista. Onako gojazan, sa raskopčanom bluzom, večito se hladio i duvao... Neke je čizma ubijala, te su ramali i poštapali se.

— Nije tako, gospodine potporučniče! Posmatram ih ja odavno kako su se na sedlima skljusili kao bake neke. Uostalom, to je bilo vaše da primetite, a ne moje.

Mračan horizont je bleštao prema Šapcu od neke vatre. A na suprotnoj strani, prema Ceru, šrapneli su svetlucali kao rojevi svitaca, čas brže, potom sporije, onda bi

Pred nama se spuštala blaga padina. Tu su bile, čini mi se, neke livade, zatim jedan šljivar, koji nam je unekoliko zaklanjao vidik. U podnožju je tekla reka.

Zablistaše bajoneti na suncu kao hiljade malih sijalica, i cela masa kao da se sledi. Komandiri su izdvajali neke vojnike kojima su nešto objašnjavali, i patrole odmah krenuše.

Ja zavučem ruku, teke nešto tvrdo. Izvadim... ono sat. Zagleda i Aleksandar časovnik, i veli da je iz neke naše radnje. Sigurno ga je i taj digao u prolazu, dok nije dospeo u ruke Jankulju.

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ovako umoran, obučen u neke prljave, zatvorene boje, pantalone i kaput, sa crnim širokim prugama ozgo na niže, stajaše on posmatrajući selo, koje

Mladić i po! Ona se osvrte i spazi ćatu gde joj se primiče. Bi joj vrlo neprijatno: ona je već opazila neke njegove značajne poglede i htela je odmah udaljiti ga sasvim od sebe, ali se setila očevih saveta: da je ćata velika

Srce joj beše prepuno miline i neke jake mladačke žudnje za radom... Bujna mladost vri, život, pun sile i oduševljenja, kipi i traži gde da izlije svoju

se, a žene počeše zapevati: stadoše bogoraditi da im ispiše dete, jer su inokosne, pa im nema ko pomagati u radu. Neke se zaklinju da im je to dete jedina muška glava i svečar u kući... »Šta je to..... šta hoće ove žene ?...

Ona pomilova po glavi neke slobodnije đačiće; jedan se izmače ispod nene ruke i stade se plašljivo pribijati uz mater.

— Hvala vam unapred. Mi ove godine nismo ni praktikovali školski rad: nastavnik nam imao neke mnoge honorare, pa nije ni imao kad da nas vodi u vežbaonicu. — To je rđavo, vrlo nezgodno!... reče on mršteći se.

Tek poneki put skrene oko u stranu, te više oseti no ugleda tanahnu figuru devojačku uza se. I on se dao u neke misli, od kojih mu se guste veđe čas navuku i natmure kao ilinski oblak, a čas se razvedre i razvuku u veseo blažen

mu se misao, pored svoje smešne strane, ipak svide i on već zamisli sebe obučena u najfinije odelo, stade zamišljati neke naročite manire, za koje držaše da mogu jako uticati na devojku. I odjednom, usred tih sanjarija, on se trže.

On će njoj sam donositi platu, sve će olakšice on njoj činiti... Zatim se vešto navede razgovor na neke učitelje i jednu učiteljicu.

Pa o onim učiteljima... A ona učiteljica. veli, biće otpuštena... Ah...« Ljubici se steže srce od neke zebnje i opet je pritište onaj teški magloviti sumor, što davi, ispija polako...

— Šta ću, starost je, bratiću !... Ne može se više kao nekad, dok se bilo mlado. A ja opet moju gospodu slušam kâ neke bogove i svaki im, što će reći, dovlet činim. Mi se slažemo lijepo; jes’, bratiću... ka neka prava vamilija.

Da živim!«... ponovi ona opet i odjednom oseti, kako se u njoj počinju rađati neke nove misli, suprotne ovima. Srce joj opet poče zepsti, kao ono posle prve pohode pisareve ; neraspoložene i sumor

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ni kad je ono što jeste, Filip Trnavac, a kada ličnost iz neke predstave! JELISAVETA: Date mu lobanju, on postane Hamlet! Date mu u ruke klistir, on je gospodin Fleran!

VASILIJE: Morali smo još jednom da prođemo scenu između grofa i Amalije, tu Jelisaveta ima neke tehničke teškoće sa ulogom... JELISAVETA: Dobro si se setio, „tehničke”...

Milun: Ja! Siđide doljamo! VASILIJE: Je li hitno? MILUN: Da hitnije ne može biti! VASILIJE: Pakujem i uvezujem neke kofere... Odmah ću! MILUN: Nemo da čekam, imam i druga posla!

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

I, tako, bez tuge, oči su mi mutne od neke bolje, duge. I, tako, bez bludi, na usnama mi gorka trulost rudi. Lutam, još, vitak, sa srebrnim lukom, rascvetane

Pomenutom časopisu, na latinskom, poslao sam jednu prozu o ubistvu Julija Cezara, i neke stihove, u alkejskim strofama.

A još više zato što nisam mogao, iako sam neke predmete (pomorsko pravo, pomorsku geografiju) dobro polagao, da položim stenografiju i daktilografiju.

Zvezda Danica sja blizu meseca. More je sad maglovito, stižemo u zaliv i pristajemo uz neke druge barke. Dovikivanje. Zatim ruganje i potsmeh. Izgubljeno je nekoliko hiljada dinara. Na našem brodu je ćutanje.

Upoznao sam selo. Ne kao što ga varoška deca znaju, nego kao da sam se u Ilanči rodio. Upoznao sam i neke strane u seoskom Dekameronu.

Video sam da ću poginuti. Kraj svega toga, ja sam u Galiciji i pesme pisao. Kad bih se udaljio iz čete i zašao iza neke kuće u šumarku, da legnem u travu, dva Slovaka moje desetine, koja su me naročito cenila, mislila su da vršim nuždu.

Nekoliko puta nemačka Komanda na stanici u Oršavi urlikala je preko telefona, tražeći neke transporte, u zadocnjenju. Stvar je bila vrlo neprijatna i svi smo bili bledi kao krpa.

Kad sam ušao kod njega, u ratnoj opremi austrijskog oficira, za trenutak ućutao je. Veli, to što pišem neke „rodoljubive“ pesme u uniformi austrijskog oficira, to mi još ne daje pravo da uobrazim išta.

One veselo ciče, i smeju se, kad talijanski progovorim. Neke su vrlo mlade. Svet mi se tuži, jer misli da sam Talijan.

Austrija se raspala, a socijaliste su zabrinute. Želeli bi da je sačuvaju u formi neke Dunavske konfederacije. Beč, međutim, pada sve niže.

U Beču mi traže kiriju, ne loži se. Iako je život u vojsci bio i glup i ružan, u svom puku osećam se kao usred neke moje familije. Međutim, u Komoranu, kad stižem, trešte mitraljezi na mostu, kod stanice, kao sred Galicije.

Pitam: šta je to? Vele, razgraničenje nove države. Tuku se neke češke kompanije i neki mađarski husari. Komorana ima, to prvi put čujem, sa obe strane reke.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Kad on zasvira, a krava, što je tu pasla, podiže glavu i oslušnu. Čuše ga i neke rode i čaplje što su se tu desile kraj rita, čuše ga i žabe i gušteri u travi, pa stadoše i pritajiše se, pretvorivši

Firmament sijnu ko da plamti zlato, Pustinja svanu od svetlosti neke — I, gle, pod nebom leti dečje jato Iz otadžbine, iz zemlje daleke: Kao anđeli sve dečica sama, Na njima krila i sjaj oko

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Mene, doduše, ne obuze nimalo to blaženo, religiozno osećanje, ali sam se, tek društva radi, i sam počeo krstiti, a neke čudne misli me obuzeše: „Čudna zemlja!” — mislio sam.

Prvi sukob njegov s ministrom bio je zbog neke jahačke trke, pa odmah dođoše na red još mnoga druga pitanja pobožna i prosvetna, od kojih je zavisilo pravilno

Kako je nova vlada imala neke svoje hitne poslove, a potrebno joj je bilo da joj narod preko poslanika izjavi puno poverenje i u isti mah da osudi

izmene u zakonima, jer su zakoni bez tih izmena i dopuna smetali nekolicini ministarskih rođaka i prijatelja da zauzmu neke više položaje u državnoj službi.

— Pssst, mir, deco! — Buditeboksnama, šta se čini! — krste se neke žene. — Ni reči, on zna šta treba. Obaljujmo plot! Za tili časak puče plot kao da ga nije ni bilo. Prođoše.

Probiše posle mnogih napora trnjak i pođoše dale. Išli su neko kratko vreme i naiđoše na neke vrljike. Obališe i njih, pa pođoše dale.

” Ma šta čovek radio, ili ne radio ništa, u svemu moja dobra pokojna strina mora naći neke opasnosti. Ako spavaš — hu! Ako piješ vodu — huuu!... Ako sediš — huuu, ako ideš, opet ono nesrećno i zloguko huuu!

Neki, mirni, ćute i gledaju ravnodušno oko sebe, neki zaspali, a nekolicina njih se praćaju i otimaju. neke, uporne, doteruju vezane. — Kakav je ovo zbor? — pitam jednog. — Ko ti ga zna! — odgovori mi ravnodušno.

! — rekoh. — Ostavi, molim te, bar njega znam koliko je težak. — Pa šta uradi? — Šta će da uradi?!... Čita neke knjige, trči iz mesta u mesto, agituje nešto, skupio nekoliko njih, držali neke zborove.

— Šta će da uradi?!... Čita neke knjige, trči iz mesta u mesto, agituje nešto, skupio nekoliko njih, držali neke zborove. Hapsiše ga, kažnjavaše, proterivaše. Kažem mu ja jednom: „Što se zanosiš kao derište, te ne gledaš svog posla?

Ništa nije gore nego kad čovek uvrti sebi neke bube u glavu. Našao se on da ispravlja nešto. Celom svetu dobro, a on hoće nešto naročito, kao da ga mi ne znamo.

— Šta je bilo? — pita onaj radoznalo i već se nestrpljivo sprema da tu novost proturi dale. — Ništa, samo mu neke Toričelijeve cevi olomila o glavu.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

— Kako s', Cvejo? — Dobro, kako ti.... a, ti si to, Pajo, otkud ti ovuda? — Ja bio do dućana, kupov'o neke sitnice, znaš, zovemo malo komišanja pa mi reče tajo da udarim na tebe, da te zovnem; ti si mu, veli, nakričio, da ti

o, pritegla se, brate moj, u neke lubove, pa jedva dija, pa, da ti kažem, i ne krije svoju bruku: ama lijepo se vide lubovi oko rtenjače i slabina...

Sav »direktorium« bio je oblepljen velikim tabacima, na kojima su našarane neke munje i gromovi. To je on zvao »statistikom«. Čega ti tu nije bilo!...

Učitelj se namestio u začelje, drži neke novinice u rukama i već četvrti put čita glasno jedan dopis iz naše palanke. Kako je strašno to što on čita, najbolje

Znali smo i mi da se po drugim mestima narod deli na neke partije, da se gloži s vlašću, ali se mi ne htedosmo ugledati ni na koga drugoga, već ostasmo verni nauci svojih

Posle mu pišu za neke šumske bilete, pa za glasačke spiskove (a mi smo još svi hvalili kapetana, kako je on to vešto izmajstorisao, — i nije

U njemu beše mnogo nekake meke nežnosti, neke gotovo ženske bolećivosti, a lice mu vazda beše ozbiljno, i ne vide mu niko osmeha na usnama.

A tamo u strani žute se zreli ječmovi, i već se iz po neke njive čuju vesele i jasne žetelačke pesme. Po lukama praše se kukuruzi, sevaju motike i bruji pesma...

od mesta do mesta, provodio se, živeo kô svaki mlad čovek, a škola je tako ostajala na »starijem đaku«, koji je mučio neke jade s decom, a već kakve je vajde od toga bilo, — možeš misliti. Tako se prikuči ispit.

Kad bi pri kraju, povrveše u crkvu oficiri i činovnici... Zveckaju sablje po glatku kamenu, po neke cipele škripe, a po neki se đonovi jako vuku preko kamena, pa se čuje samo čepanje prstiju, šušti I bruji ona množina

Posle sam počeo da mislim, nije vajde, mora se!... Ali kako da mislim ! Pred očima neprestano igraju i proleću neke crne loptice, a glava štreca i zavija, zavija, zavija... I osetih se samohran i nemoćan kao suho drvo u pustinji...

A majka baš tada uvek gleda nekako posleno zabrinuto... Deca su kao i neke životinje; ko im nudi više ljubavi, ona se uz njega privijaju.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

JEVREM: Sedi! (Odlazi desnim vratima.) Danice, deder još jednu kafu. JOVICA (sedajući): Imam, znaš, neke napoleone, pa rekoh da ih ne dajem iz ruke dok tebe ne pitam za kurs. JEVREM: More, drugom ti taj kurs, nemoj meni!

Nego, ako si došao za neki posao, a ti govori! JOVICA: Pa... pa i za posao. Ti imaš, znaš, neke jareće kože. Jedanput si mi se žalio ne znaš šta ćeš sa njima, pa, rekoh, ja ću skoro u Beograd...

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Spominje te ili već tako neke koje, istina, ni redaktori i saradnici, ni vi čitatelji, a ni ja s vama ne poznajemo, ali koje Sreta ne može više da

onu gde je namalan onako naslonjen na svoju radeničku ruku sa pogledom punim bola u očima, a pred njim namalane neke bukagije kako omotavaju zavijutak hartije na kome piše: »Pravda i sloboda u okovima«; ako se, to jest, samo dobro

! — Ama ne mrzim je. Nit’ je volim, nit’ je mrzim. Onako, znaš kako! Sreta opet odahnu i stade vaditi opet neke silne brošure, zatim i druge školske i pedagoške knjige, tu: Rajhov Sistem higijene, sve sveske, Šta priča ne znam koji

Najpre uzede neke dve ili tri knjige, i zavarav oči famulusu, ćušnu ih u slamnjaču (koju je tu zatekao, jer je kao školska svojina i

Odmara se tako, gleda lepo nameštenu sobu i — i dopade mu se. Zatim se dade u neke njegove misli. Mora da misli sad o prilikama u selu, o zadatku koji ga čeka.

Sreta, a već počinje grozničavo lizati usnice i još grozničavije i nestrpljivije uvijati svoju bradu i praviti od nje neke burgije. — Pa dobro, već bolje valjada i ne može, gospodine. On ka’ otac, a oni ka’ sinovi; sve ka’ u složnoj kući.

na štalu za ubijanje bezobraznih i dosadnih muva i neizostavna tegla sa slatkim od ruže, pokrivena sa pet-šest lista neke pesmarice koju je spevao neki potkivački podnarednik.

GLAVA ČETVRTA Ona je upravo nastavak glave treće, jer u njoj su opisane neke sporedne ali ništa manje interesantne ličnosti kafane ćir-Đorđeve, a to su: Tašula kelner i Gizela »viršofterka«

Kako je ona sama pričala gazda-Đorđu, a on drugima, ona je bila iz neke baš onako velike familije. Otac joj je bio neka krupna zverka tamo, nešto na formu našeg okružnog načelnika, ako nije

Sve je to znao svet u selu, a naročito neke udovice. One su saznale i objavile te podatke o štatistici dece ćir-Đorđeve; a one su ga mnogo puta i metale na svoje

— Pa ima... eto onaj gazda Đorđe Ružić. Njega je nekoliko puta odr’o ka’ jarca za neke kaišarluke. Pitaj njega za to, on zna ljude još i bolje od mene. Čim ču to ime, lupi se Sreta po čelu.

kad još napomenemo da je i ona nekako oko to doba se strefila u selu kad i novi učitelj, a bila odnekud »ispreka« iz neke varoši — onda je, naravno, sasvim jasno da su je seljanke morale mrziti i u svojoj, poznatoj svakome, tesnogrudosti

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

ulicu, Deca, kraj lopte u centru, utonuše u ćutanje, Samo je vetar pirkao u tanku frulicu, U nekom vrtu, na kraju neke putanje. Odmah potom, klicanje radosno čuo je. A da je šutnuo — e, vala, šutnuo je!

Jednoj cipeli pojača đon, drugoj udari blokej, Treću samo pogleda, čvrkne je, i rekne: „Ti si okej!” Neke, prešavši neizbrojne staze i bogaze, Kod njega, kao kod lekara, na kontrolu dolaze.

cevi, Možda je, našavši drugare spretne i mlade, Naučio da lovi, da se tuče, da krade, Pa, vođa družine, ili član neke bande I ne pomišlja da se vrati odande. Evo i zime: prve bez dobrog mačora...

Zamakao je drumom, između topoljaka, Izgubio se iza niskih oblaka, Preplovio je mora, velike okeane, I otišao u neke bolje dane Levo od Kasiopeje, istočno od Moreje, Onamo gde sunce obdan i obnoć greje.

U miomirisu Cvetnoga grmlja Hiljadu pčela Istu reč mrmlja. MIRIS ZÓVE Kuda nas zove Miris zóve? — U neka jutra, Neke vrtove: Sunce je paslo Mirne volove, Svetlost buktala Uz dolove; Na grančici je Zujkala pčela, Upravo stigla Iz drugog

Pojilo na pašnjaku je što i kruna na grbu! Mnogi će na našoj slici najviše voleti vrbu, I precrtavati je, a neke će Oduševiti žaba koja s lokvanja krekeće.

Latice-leptiri, koji zbog proklete Slabosti neke, ne mogu da polete... Posečena, dišući sve tanje i tanje Šljiva dovršava svoje listanje U smrti, predajući dušu

Draga deco, da li ste videli voz, noću, u daljini, U laktu neke okuke, gde je visoka trava... Draga deco, zar vam se tada ne čini Da voz stoji? — To lokomotiva spava.

Ništa od tvoga sna, večita spavalice! Prestrašena, stara mašina pojuri niz šine noći, Brzo, kao da lista dosadne neke stranice! Budno sanja trenutak kad će doći Do prve železničke stanice.

Noć kad se spusti bez zvonjave i vike, Kako spavaju tramvaji u svom stosobnom stanu? Imaju li, možda, neke ružne navike? Ležu li na levu ili na desnu stranu? — Na levu stranu počinak nije zdrav.

jesen, u brdima, Razvije barjak od dima, Pa po vasceli dan Drveta hvata san — Dođu mi, poput tajne I stare jeze neke, Iz daljine beskrajne Kupušnjaci kraj reke.

Nisu, valjda, zauvek zaćutali? Daleko su, daleko su sneseni U doline neke druge jeseni. Tamo ćute, i čekaju, sve isto: Nov početak, neko novo detinjstvo.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

i 34˚ severne širine, i 18˚ i 32˚ zapadne dužine, pa je nađeno da su se na tome prostoru, u to vreme, obilato hvatale neke vrste larvi za koje se tada nije znalo šta su, a za koje se ovom prilikom utvrdilo da su to bile larve evropske i

Isti razlog čini da su neke dubinske morske životinje providne, ponekad kao kristal. Naposletku, treba znati još i to da svetlosni organi kod

Veliki broj životinja u okeanskim dubinama imaju atrofirane oči, ili ih uopšte i nemaju. Ali to nije opšti slučaj: neke od tih životinja imaju, naprotiv, vrlo razvijene oči, čak i hipertrofirane.

To pokazuje da su na tim dubinama živi stvorovi grupisani kao u neke oaze u mračnoj dubinskoj pustinji; kad mreža naiđe na takvu oazu, ona se napuni, a kad prođedalje od nje, ona se izvlači

iz dubine od 1000 brosa, bili su već uginuli kad je mreža izvučena na brod, ili su se već rastajali sa životom. Neke od asterija pokazivale su još slabe pokrete za neko kratko vreme, ali je već bilo očevidno da to neće dugo trajati.

Životinja se naduje, izbaci na usta neke svoje unutarnje organe, ili se i rasprsne. Tako su dubinske ekspedicije hvatale mnoštvo novih, dotle nepoznatih vrsta

Druge su razgranate kao granato šiblje; poneke su sastavljene iz jedne jedine stabljike. Neke su od njih zelene, druge su crvenkaste boje ili mrko-žute, ili sasvim mrke.

Ali se knez od Monaka nije time zadovoljio. Sa željom da se za dubinski lov upotrebe najsavršenije sprave, od kojih je neke i on sam sa svojim pomagačima i učasnicima njegovih ekspedicija projektovao, on je 1891.

Pred očima se postupno ukazuje čudan prizor: bezbroj treperavih, slabo osvetljenih, većih ili manjih zvezda, od kojih su neke nepokretne, a druge se kreću u svima pravcima.

XVII. Nerasvetljene misterije jeguljinog romana Roman jegulje pun je misterija, od kojih će neke verovatno kroz neko vreme biti rasvetljene a neke će možda još za dugi niz decenija ostati nerazjašnjene i ljudskim

jeguljinog romana Roman jegulje pun je misterija, od kojih će neke verovatno kroz neko vreme biti rasvetljene a neke će možda još za dugi niz decenija ostati nerazjašnjene i ljudskim shvatanjima nedostupne Misterije počinju još od same

Ovde će biti navedene samo neke samo tih misterija. Kad larve stignu preko okeana u blizinu morskih obala evropskog kontinenta, sve one ne ulaze u

Rakić, Milan - PESME

bola, gledate sudbu našu krutu, Očajanja naše i bedu duboku, I lutanja duga na kratkome putu, Il̓ vas tamo gore grube neke sile Stegle, i ne dadu ni reči ni dela, Stvarajući od vas. duše moje mile, Jadne Prometeje bez poleta smela!

Sve je tako mrtvo, i ljudi i stvari. Sve poleglo pod pritiskom neke sile, Obelisci i stubovi, carske vile, Tužni kiparisi i palaci stari, I forumi pusti gde narod ne veća...

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

UOČI TROJIČINA DNE NA LOVĆENU 7 SKUPŠTINA O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE 18 BADNjI VEČE 156 GORSKI VIJENAC POSVETA PRAHU OCA SRBIJE Nek se ovaj vijek gordi nad svijema vjekovima, on

SKUPŠTINA O MALOME GOSPOĐINU DNE NA CETINjU, POD VIDOM DA MIRE NEKE GLAVE GLAVARI SU SE MAKLI NA STRANU, A NAROD KOLO VODI. KOLO Bog se dragi na Srbe razljuti za njihova smrtna sagrešenja.

SERDAR RADONjA Svak je došâ ko je od potrebe, al' nijesu pet Martinovićah. I nije im bez neke nevolje, a bez njih se nikako ne može.

Bili ovo đeca poslovala? Ne smijemo činit što činimo, ne smijemo javit što je javno; neke misli na vrat tovarimo kâ da posla do mislit nemamo, kâ da činit što treba ne znamo.

Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate. Bez zla mi se obići ne može i bez neke bratske pogibije, jer kad god sam takvi san gledao, pripravljâ sam što mrcu trebuje.

SERDAR VUKOTA Dobro došli! Što je bilo, ljudi? Krenuli ste nekud kâ na vojsku! To vam nije bez neke nevolje; da se nije ko poklâ, Boga vi? VOJNIK Ne, serdaru, jošt nije pokolja, ema bi se moglo doslutiti.

Sve priroda snabd'jeva oružjem protiv neke neobuzdne sile, protiv nužde, protiv nedovoljstva: ostro osje odbranjuje klasje, trnje ružu brani očupati; zubovah je

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Čivčijama, slugama sa čivluka iz Rataja i vodeničarima sa vodenica u Sobini, on je bio sve i sva. Čak je neke, pričalo se, i ubijao.

jednako sedi kod kuće, pošto je mlađi brat bio večito bolešljiv, i ma da se bio oženio prvom lepoticom iz Skoplja, iz neke upola grčke familije, ipak on, jedva izdržavši nekoliko meseca bračnoga života, produži tobož svoja putovanja po

A Sofka je i tada već znala da sva ta ljubav i nežnost rodbinska dolazi kao od neke slutnje, predosećanja nesreće koja već počinje da se događa.

I to morao kao toliko da ih moli dok su mu oni dopustili da tu podigne neke svoje magaze. Dakle, ta već očigledna sirotinja nije toliko plašila mater koliko taj očev sve ređi i ređi dolazak.

Oseti kako počinje sva | da se topi od neke sladosti. Čak joj i usta slatka. Svaki čas ih oblizuje. Od beskrajne čežnje za nečim oseća da bi jaukala.

U svakom bi cvetu nalazila po jednu svoju želju, u svakom cvrkutu tica po koji neispevani, neiskazan uzdah i glas neke pesme. I onda bi počela da oseća ono što joj toliko puta dolazilo i što nikada sebi nije mogla da objasni...

strašću počela da posmatra svoje prave, krupne dojke, u kojima su se ispod beline kože već nazirale, kao odavno zrele, neke grudve. Jednom u malo ne učini ludost. Bilo je nekako na izmaku leta. Opet je bila subota — pazarni dan.

će mu trebati da njega navlaš pred | njima grdi i govori im: kako i on tamo u Turskoj ne živi bolje, i time njima daje kao neke naknade, utehe. A ono evo prevare se!

Sad znaš. — Znam, snaške! I Magda, stara, suha, koščata, obučena pola seoski pola varoški, brzo navuče na bose noge neke stare spečene papuče i ode.

njihove ulice, kroz kapidžike, iz sporednih ulica, gde nema meteža, već se čuje kako idu žene, starke i sluge ka groblju. Neke prolazeći pored Magde zapitkuju je: — Hajde, Magdo! Ode li i snaška Todora? | — Nije, nije!

— Eto pre tri dana poslao Arnautina. Sve pozdravio, nama poslao nešto novaca, da nam se nađu za ovaj dan, a Sofki neke svile i basme. Ne može još da dođe. Zakasao u neku trgovinu. U tom Sofka dođe sa poslužavnikom, te mater prekide.

Sofku, čim to ču od matere, a dobro je znala šta to znači, počeše te tepsije kao neke velike krvave oči da proždiru i sve oko nje u kolutove da se okreće.

Pandurović, Sima - PESME

On je čovek čestit, dobar...“ Glas muzike neke ječao je tmuo. „A ja ga volim; Ja moram s njime ići, vidiš evo...

— Reci ko obara Naše blago, naše nade? Kome treba naše krvi I zašto se ona lije? Reci ko nas gazi, mrvi, — Točak neke večne Pravde il’ nebeske Industrije?

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

— A ženske, opet neke se prte; neke, zar tu se prvom udesile, pa se cmokaju u obraze, u ramena — nikad se rastati. Nevjesta jedna, te

— A ženske, opet neke se prte; neke, zar tu se prvom udesile, pa se cmokaju u obraze, u ramena — nikad se rastati. Nevjesta jedna, te zgodna, odigla desno

I njemu srce zakuca te kao da bješe okrilatio poleti uz neke široke stepenice, u dvor. Minu jednu tkanicu pa i drugu stuba i tu se nađe pred jednim velikim ogledalom, čudno

iskrcavati, čim oni nogom kroči na zemlju, učinje mu se da je vrela, da mu tabani izgorješe, te odmah naže da bježi uz neke strane, po uzanom i krševitom nekom putiću. Sva ona vojska tisnu se za njim, psujući ga i gađajući ga iz pušaka.

Ostavimo njih, pak svratimo k onoj dvojici momčadi što na glavici straže. Pri podanku granate neke bukve, u rastoci njenijeh debelijeh žila, koje voda, otječući niz brdeljak, bješe oplakala te ostaše vrh zemlje,

Smiješne im bjehu navike neke što se u kući predadoše s koljena na koljeno, kroz dugi niz vjekova, i koje dolikovaše, možda, vremenu u koje se

Jan ga je obožavao. Po čitave noći ne bi usnio s njega. Čas bi odjek neke njegove slavne pobjede zanio Jana. Čas opet nedaća Napoleonova, istinita jali izmišljena, ražalostila momče.

Zatijem diže iz ugla i ispravi nisku, okruglu trpezu, na koju postavi pogaču, soli, ožice; natoči iz neke dižvice malo vina u lončić, koji pristavi. „Hoćete li sad večerati?“ zapita ona. Serdar pogleda vidara.

Tek što to poče, ču neki šušanj oko kuće. Učinje joj se kao da čuje neke korake. Brzo turi češalj za tkapicu, a kose previje na tjeme i pokri glavu kapicom.

Znam ja nju; znam da je prepodobuša od kad je nastala, ama danas mi se uvija mimo reda. Ovo joj nije bez neke! Mislim ja...

“ reče Gospodar, videći e se snebivaju. Pošto se sit nagledao lijepe mladosti što se veseljaše, pa propitao za neke momke i djevojke, koje nepoznavaše, premetnu razgovor na seoske rabote, pa na šire, dok razgovor ne obuhvati mnogo

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

„Od ovakvih bolesti se redovno baje, tj. bajalice šapuću neke vrste molitava, preklinjanja i slično. Ili se bolestima preti vodom, vatrom i drugim sredstvima.

One mogu čak i da čuvaju arhaične ostatke drevnih verovanja. Otuda i „postoji mišljenje da su neke zagonetke zaostatak obrednih pesama starih nehrišćanskih religija“.

Moja je mati i njegova na jednom suncu taranu sušila. Moje seke Jeke, pa njene Neke, ručnoga devera rođeni pastorak. Nevine Neke, brajine seke, rođeni rođenastiji đeverovski pastorak.

Moje seke Jeke, pa njene Neke, ručnoga devera rođeni pastorak. Nevine Neke, brajine seke, rođeni rođenastiji đeverovski pastorak. Od rođene tikve drška. S dva plota trnje. Čorbine čorbe čorba.

2 Vila je svaka mlada, lepa, u belu tanku haljinu obučena. Vile su neke oblakinje, što vode oblake, a neke su brodarice, koje borave kraj voda.

2 Vila je svaka mlada, lepa, u belu tanku haljinu obučena. Vile su neke oblakinje, što vode oblake, a neke su brodarice, koje borave kraj voda. Vile nikom ne čine zla dokle im ko ne učini što na žao.

Sirječ!... ...Rekla meni baba Joka, da se manem puške i pištolja, pa da idem na neke škole, da budem neki đak; a ja velim i ovako sam svakojak! Rekla onda baba Joka: prazna je fijoka!

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

“ Oni se prepanu n otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: „Dajte đevojku srednju sestru, mi smo došli da je prosimo.

počne približavati, stanu oni jednako govoriti da treba đegođ blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jer su zaišli u neke opake planine; dođu jednome malom jezeru, tu reku noćiti; nalože vatru i što su imali večeraju, potom počnu da legnu

opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo amo po gradu, | kad na jedan put vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet divova baš

Sveti Sava - SABRANA DELA

“ Ako on odobri, primi lepo traženo. Ako ne da, opet da ućuti i u ćutanju sedi blagodareći. Ovo činimo ne štednje radi neke, kao što neki misle, i škrtosti radi, nego da ne bude to među nama da se oskudeva na račun mira bratije naše.

A ko od ovoga nešto otimajući uzme zbog koristi neke, u greh crkvene krađe da upadne i zbog ovoga zakonskom kaznom osuđen da bude.

A ono što treba na vratima davati za neke, što je prineo neko dostojno za nečiji pomen, kao što je ugovorio u manastiru, pošto je ostavio ili ostavlja za njihov

Jer dar time ima nadu i kao neku kupovinu potrebnih polaže za neke saglasnosti rečene i svetovne kupovine. A što je miraz u nebeskim nadama i davanjima sadržan, onaj ko daje da ne misli

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju? MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije! IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje... MILE: Rušenje jeste, ali objekata!

Cmiljo! Gde li se samo zavukla... (Odlazi u kujnu) STAVRA: Moraće i on da padne, ako je neke logike! ANĐELKO: Da meni padne šaka Trifun Tripković! Namestio mi zatvor! Šta se on samo setio, farbanje brkova!

IKONIJA: Ja moram da sednem! SKITNICA: Gledam, pljunutā ona! Potrčim za njom, oborim neke kufere, nosači psuju, psuju putnici, vičem Vuko, Vuko, ona ništa! Stignem, a ona živa premrla!

IKONIJA: Šta znam... možda je neko snimanje, ratni filmovi, ne čitam novine... (Prilazi Stavri) Pominje neke vojnike, kaže tu, pred kafanom! Za jednog kaže da je možda oficir! CMILjA: Oficir?

VILOTIJEVIĆ: Sad ću da ti kažem šta ću! Evo ovako: prvo ću da priznam pogreške, samokritički! A i neke veze su tu, valjda se nisu sve isprekidale! Je l tako? Pa da se polako reaktiviram!

CMILjA: Nije ni čudo što su ga skinuli. IKONIJA: I nije samo da vidi neke vojnike, i da s njima preklapa, nego im još i škembiće naručuje! CMILjA: A i ja, budala, verujem, pa sipam!

Stanković, Borisav - JOVČA

I sinoć prolazim pored čivluka i vidim da je tamo nešto menjao, neke štale premeštao. Šta je on imao tamo da se meša? VELA Pa ne znam, tato.

JOVČA E, ako... Dobro samo kad to nije. (Odobrovoljen): Sada idi tamo (pokazuje sobu) i tamo iz bisaga izvadi neke svile i basme što sam za nju doneo. Ali, da od toga odmah načini odelo, da nosi, hoću da je vidim u to obučenu.

Idi materi. I odmah da ti kroji, odmah, da... VASKA (jedva što pokazuje znake neke radoznalosti i radosti, odlazi i silazi nemarno, umorno).

JOVČA (izlazi iz sobe na doksat; ljut što se njegovi ne pojavljuju; s počecima već sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini prozori još nisu otvoreni; besno u mrak): Kamo ste, bre, kamo?

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Mi bi[smo] se užasnuli kad bi[smo] dobro mogli i hoteli rasuditi koliko su hiljada godina neke velike laže za istinu i lukava licemerja i prelasne prit|vornosti za pravu svetinju držate bile!

“ „No, šta ja to vidim? Neke od gospođa kao da suze otiru! Tako mi Hrista vladike, to nije pravo da vi mene častite, a da ja vas činim plakati!

A stariji valja da se vrlo staraju da mu nikakve obide ne tvore, i neke narodne slabosti i običaje, ako nisu vrlo vredovite opštestvu, valja da preziru i trpe.

sneg, a obraz čist i mlad, pun mleka i ružice; pogled drznoven, no u isto vreme ljubak i milostiv; oči pune života i neke osobljive sladosti. Kako me je pogledao, predobio je sve srce moje.

U istoj knjigi čitao si mi šta ga su puta neki sabori od pet i šest stotina otaca neke stvari uzakonili i utvrdili, koje su drugi sabori posle nji[h] odbacili i prokleli, i ono šta je uzakonjeno, i one koji

me vesma ljubljaše, predavaše mi s velikom radostiju osam časti slova, davaše mi sverh nji[h] okupacije i tolkovaše mi neke istorijice.

U trećem mesecu ftore godine, budući ovo mesto blizu Bosne, okuže se neke kuće u Golubiću; onda ti, kud koji može, beži, i ja pređem u Kosovo, gdi prebudem u domu popa Avrama Simića jedan

” Ja sam potom poslao neke darke njemu, ali to za ništa ne držim sprama ovoj hitrosti koja se uprav može nazvati grečeske ljubovi i družestva

na proleće pređem zajedno s moji mladići u Lajpsik, budući da tu i štampa slavenska imade, gdi se, i za istu Rosiju, neke knjige štampaju i universitet kako i u Hali.

Ovde pogodimo kočijaša s karucama baš kao intov (u taki se koli ovuda putuje) do Pariza s ugovorom da se svrati u neke gradove izvan druma, kako u Ljunevil, Nansi i Mec, da ih vidimo.

I krome ovi[h] gostiju, moj prijatelj g[ospodin] Livi svakoga ftornika častio bi neke svoje prijatelje od učeni[h] ljudi, a svakoga petka bivali bi u dovoljnom sodružestvu na časti u gospodina Guljelma

Gulielmus Fordyce Іoanneѕ Lіvіe” Druga dva mlada gospodina, Henrikus Tornbol i Guljelm Valiot, i ovi mi daruju neke preizrjadne knjige. Nameri se korabalj veliki trgovački za Hamburg, u koji 27.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

) Brdo me gleda beonjačom snega, S tek nekoliko crnih, zemnih pega, Što ko zenice neke pilje u me: Ko se to zalud skriva uz rub šume? Sve me posmatra: mrki poskok žile Što sav pritajen čuva dub i čeka.

Sad je više mesta, al stajemo na čkalj I čičak. Neke bare nam se preče. Još teško nam je da priznamo da je veče Iako se mešaju blizine i dalj.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Zašto ga Mijat nije večeras dočekao? Sigurno je odlunjao kod neke udovice. Brzo napipa vrata sobice za sluge. Na uskom krevetu nađe mu glavu i povuče ga za kosu.

Narod, sloboda, ustav, sve su to samo izgovori da se dođe na vlast. Zar je malo u Srbiji onih koji su svršili neke škole, pa su propali u našoj, vašoj političkoj hajdučiji? Ko je od toga imao koristi? — zastade.

Dugo stoji. Ovo je poslednji noć u očevoj kući, u kojoj je doživeo neke sitne sreće. Pod ovim istim krovom provode noć u očajanju brat i snaja. Oni ne spavaju. „Vukašin traži pola imanja.

Ovu su kuću — mahnu rukom po mraku — sirotinja i otimačina napravile. — Nisam njegove krvi — Aćim zadrhta od osećanja neke neumitne kazne koja se nadnela nad njim, koji se još greje na Vasilijevom ognjištu.

Najvažnije im je da svi punoletni budu pred opštinom, jer ako dođe do neke nesreće, neka je svi iskuse, ako pred vlastima mora da se odgovara, neka svi odgovaraju ravnopravno, jednako.

Čovek ti je kao reka. Kroz njega mora sve da protekne.“ „Da sam zemlja, progutala bih neke. Da me ne gaze.“ „Sve žene pričaju isto: ’Pršte mi glava od briga’, Falite se brigama“, pogledao je i nasmejao se

I mlade žene, meke u glasu i bedrima. Neke je sretao po mehanama i čaršijama, neke su u sutonu vodu nosile sa izvora gde je on stoku pojio.

I mlade žene, meke u glasu i bedrima. Neke je sretao po mehanama i čaršijama, neke su u sutonu vodu nosile sa izvora gde je on stoku pojio.

Tako ga je našla. Sat docnije, on bi skapao na kiši. — Ko? — Mogli su psi ili neke zverke da ga pojedu. Pa mog oca Luku — povisi glas.

Napreže se da čuje. Ne može od svojih damara, od šuma i neke larme u ušima, jer ovo je njegov poslednji zločin, jeste zločinac veći od svih što su gazili zemlju, a ne sme, ne može i

Htela je svojski da pomogne kad si u muci. Aja crnu vodu pijem otkad pamtim sebe. Posle neke bune, Turci mi uhvatiše oca i natakoše ga na bagremov kolac.

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Majka svih reka već htede da naredi novo traganje, kad oseti da kiša lagano prestaje i ču zadivljeni krik neke ptice: — Pogledajte! Velika rečna majka s mukom podiže glavu uvis, i reče: — Ne tražite je više!

On oslušnu. Gle, pa o lekovitim travama je reč. Neke je i sam znao. Ali ko je Zvezdan o kome pričaju? Patuljak sličan Zvezdanu posetio ga je kada je bio bolestan.

Iznad njih treperile su zvezde. Plačku se učini da vidi kako se neke od njih spuštaju ka zemlji. Evo ih, tu su! Kad bi bar bio zvezda! Zvezdama niko ništa ne može.

Iznad nje, kao srebrni čamac, plovio je u struji mesečine vrh planine. Dečak okrete lice nebu i od silnoga sjaja, od neke prozračne tišine koja je kapala sa zvezda zavrte mu se u glavi. »Da ne sanjam?« pomisli, ali onaj glas se ponovo javi.

Sporno je samo što neke govore o dečaku, a neke spominju patuljka, tako da niko nije siguran o kome je, zapravo, reč...

Sporno je samo što neke govore o dečaku, a neke spominju patuljka, tako da niko nije siguran o kome je, zapravo, reč...

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

sad se navikao iako mu, ne retko, izgleda da zavisnost ljudskog ponašanja od boje upaljene svetiljke skriva naboj neke netrpeljivosti između čoveka i ulice.

tom vremenu što za njega ne protiče, te sledove kretanja i nekretanja, postojanja i nepostojanja, Čarapić bi da prizove bar neke od do gađaja koji su mu, valjda, ispunjavali prostor u onom vremenu što je za njega proticalo, događaje koji su takođe

Nije ki lako prisetiti se ko je taj stari čovek. On, svakako, ima neke papire. Papiri? Uzun Mirko, odjednom, vidi onog stražara na Sava-kapiji, u zoru 30.

sumanuta, natrag u gustinu zemlje, a u Stojanu, isto iz nekih tamnih gustina, prvo se migolji a onda zakotrlja grumen neke čudne, možda šaljive, svakako lepljive, primisli.

To pletivo ga je sve više prožimalo i budilo u njemu sjaj neke nesaznane vatre, mada je dosadni Velestinac jednako opominjao da u svemu tome, moguće je, ima mala zamka sudbine.

Pričalo se da su im odsecali glave kod same Nebojše, na obali Dunava i da je Riga, štiteći svoje drugove, ubio neke stražare; pričalo se, takođe, da su ih streljali na današnjem Ratnom ostrvu, pod zvezdama junskog bezdana.

Prolazilo je obično veče neke kasne jeseni a i sve je drugo, na izgled, bilo obično: kiša je udarala o prozore, na njegovom stolu pretrpanom knjigama

sokaka, onim što je vodio ka Dunavu (to je sada Dubrovačka ulica koja nastavlja, do obale, Ulicu Sedmog jula), ali i iz neke praznine što je pretila svima, sa otvorenih nebesa.

je, i dalje, povremeno opažao, kao da je u isti mah donosila i opasnost i dobitak a u onome koji bi je ugledao budila neke skrivene unutarnje snage.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Kud god ide, zlato daje, Za listove neke stare, Drkćućom ih rukom dere, Oči mu se razažare. „Mila deco, mili Srbi, Oh, idite putem pravim, Mladost Moju,

Jer ti ne znaš, bedna! kroz sve dane duge Da te voljah mesto ko zna koje žene! U tvom čaru ljubljah sav čar neke druge, I ti beše samo sen nečije sene... J.

Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi.

k'o da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje; Neke bijele, kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi...

kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi... Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte k'o svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja Svetlost, k'o padanje neke bele kiše; Maslinova šuma u daljini sanja... A more je puno zvezda, pa ih njiše; I po žalu nemom, praznom, i bez

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

On pomisli da je neke pute od sna ovog osvobodio se; ah, njegove prevarne nadežde: on je tada sebe utopio u sna carstvo tvrđe i mračnije

valove nebesne svjetlosti mirijade lećahu kometah sa naglošću svojom prekomjernom na sve strane tamo i ovamo: neke k nebu, a neke od neba, kako ono trudoljubne pčele kad im ruka blagodatna tvorca sa štedrošću prospe manu slatku,

svjetlosti mirijade lećahu kometah sa naglošću svojom prekomjernom na sve strane tamo i ovamo: neke k nebu, a neke od neba, kako ono trudoljubne pčele kad im ruka blagodatna tvorca sa štedrošću prospe manu slatku, te uzavru tamo i

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

Za kratko vreme napisah to poglavlje u humorističnom stilu Vilandovom, iz čijeg dela pozajmih neke komične ličnosti abderićana.

Da bi ta radnja bila živa i zanimljiva, upleo sam nju i neke sporedne, mahom izmišljene, ličnosti ili sebe samog. Cela ta radnja, iako izmišljena, morala je izgledati verovatna i

Od tih starijih spisa pronađoh u biblioteci samo neke odlomke, no zato nađoh još neke novije matematičke spise. Počeh ih proučavati jedan za drugim.

Od tih starijih spisa pronađoh u biblioteci samo neke odlomke, no zato nađoh još neke novije matematičke spise. Počeh ih proučavati jedan za drugim.

da primiš moj poziv na večeru u mome skromnom domu, nećeš mi, sigurno, odbiti ni moju molbu da izvršim ovde na pijaci neke kupovine za tu gozbu“. „Neka ti, visoki zaštitniče zakona, ta gozba ne pravi nikakve brige!

„On još nije svršio svoj posao“, izvestiše oni Grilusa, „pregleda biljku po biljku i čini o tom neke pribeleške na svojoj voštanoj tablici“. I ovome je Grilus našao odmah tumačenja: „Razume se!

On sam pođe sa svojom pratnjom onamo. Pošto je onde kupio neke sitnice, jareće meso, goveđa rebra i rep, pa napunio njima donju trećinu druge korpe, pođe dalje, na stočnu pijacu.

„Kad se oprostih sa njime, pođoh u varoš da vidim da li bih mogao onde pronaći koji njegov spis. Nađoh samo neke odlomke i pojedinačne listiće, jer vlasnici Demokritovih spisa imađahu običaj da iz njih kidaju listiće i poklanjaju ih

Takav ispitivač prirode beše, u mnogo većoj meri, Demokritos, jer on se ne dade zavarati vizijom neke svrhe, jer uvide jasno neminovnost, kauzalitet, u prirodi, i u njoj mogućnost da se prirodne pojave ispitaju i objasne;

Tu dvoranu napunih naučnicima iz svih država diadoha; neke od njih, kao Zenodota, Kalimaha, Teokrita i Dionizija, mogoh, kao stvarne istoriske ličnosti, da nazovem njihovim imenom

Predavanje Aristarhovo, kako sam ga u svojoj priči prikazao, izradio sam prema sadržaju tog spisa, pri čemu sam izvršio neke numeričke korekture koje je, po rečima Arhimedovim, i sam Aristarh bio učinio.

“ „Da li je istina? - Neka mi kaplja oduzme jezik ako vas lažem!“ „Imate li takvih knjiga ovde, kod sebe?“ „Neke od njih držim na stovarištu, a druge isporučujem po porudžbini“, Beše mi stalo da dođem do spiska Gerardovih prevoda,

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

da niko nije želeo sem krezubog studenta drskog ponašanja, nema nekakve naročite veze sa ovo m pričom; ali on ipak ima neke veze jer se desio u mome kupeu na putu za Vujanovac, gde sam pošao u goste kod svoga pobratima, i gde ću ponova sresti

budio i otvarao prozor male, vrtom opkoljene roditeljske kuće, jurnula bi, pamtim, ona okrepljujuća muzika stvari, puna neke snažne životne energije koja podiže, prkosi, opija.

— ... Pa da se bijemo za njih. — Nego, čujte ljudi, vidite li vi ovi eroplani šta čine? Sad će, vele, pustiti neke gasove da nas sve pomore. — Ne verujem, čoveče, plaše na sedamn'est. — More batali šalu, pustili su plakate.

— Ne verujem, čoveče, plaše na sedamn'est. — More batali šalu, pustili su plakate. A Germani, vele, imaju neke sprave što liče na ribe, pa gutaju lađe k'o Sekula pitu na daćama. — Pa dobro, Germani to su opet Švabe? — Pa jes'.

Gleda tako pukovnik u knjigu i očima brzo preleće neke vrste: „Eto i ja sam bio takva svinja a najgore je bilo što sam provodeći taj skaradan život...

— Ama pitao bih ga ja nego je u vatri, ima malaričan napad. Onda potpukovnik ustaje i, protežući se, ukrcava neke sličice i pevuši.

i pucaju zglavkovi koščatih ruku rekonvalescenata što se sladostrasno protežu pored usijane plehane peći, i same pune neke dražesne strasti...

Sviće... Poranile neke noge, pljaskaju po barama, napolju, oko paviljona, a unutra vruća telesa otpočinju da se protežu po krevetima što škripe.

Posle su ga podizali, gnječili, trzali i vukli (uz nesložne i neke ispresecane i brze reči i primedbe) dok mu je glava, kao odsečena i kao da se drži samo na koži, padala čas napred, na

I onako isto kao one noći, uoči dana kad je užasno ranjen u kičmu, begao je od nevidljive neke opasnosti, od koje se nigde nije mogao skloniti, hteo da viče iz sveg glasa i da zapomaže nečiju pomoć, ali ga teške,

ipak nekako popraviti i urediti, da će uniforme one što su ga mučile ipak biti stvorenja što ne mogu biti bez kajanja i neke milosti, što imaju ipak ljudskog nečeg u sebi.

Onda su ga vratili, dali mu da jede i pije opet vode iz trbušaste neke zemljane testije, pa ga premestili u zajednički betonirani podrum, gde je puno golih, ošišanih do kože i znojavih ljudi

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Vratar je jednog zaustavio. On vadi pero i potpisuje mu neke papire. Zabavljam se gledajući tu moju malu fatamorganu.

Ja ni dan-danas ne znam drukčije suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni javljaju u jednome ili u drugom osvjetljenju.

Ja ni dan-danas ne znam drukčije suditi o dobroti i zlu neke pojave, neke misli, odluke, događaja, doli po tome da li se oni javljaju u jednome ili u drugom osvjetljenju.

No kako bilo (a možda sve to naklapam tek iz neke nesvijesne težnje ka samoobrani), sjetim se da sam od najranijeg djetinjstva bio tašt na svoje boljke, na svoje ranjavosti.

bezglasno živi, u ustajalom zraku i duhanskom dimu, pružajući bespomoćno na sve strane svoje zelene dlanove poput neke storuke Niobe. S prozora se pružao pogled na uski zaljev i luku.

Prao ih je nebrojeno puta, kao da sa njih sapire neke nevidljive tragove zločina, i često ih promatrao, razgledao ih sa zanimanjem, kao da su mu tuđe i nepoznate.

Na njima je strpljivo pokušavao najraznovrsnija i najnemogućnija kalemljenja i oplođivanja. Umro je od neke čudne bolesti. Malo-pomalo gubio je vlast nad kretanjima tijela i pokretima duše. Ležao je nepomičan.

koji još nije naišao na nj — ali je slijepo); stojim, dakle, tako u noći, raširio grane-ruke kao neka ticala, kao neke antene, i slutim promjenu vremena koja se zavrgla tamo negdje daleko, daleko, nad suhim pješčanicima pustinje ili nad

Sklapao sam oči da bih na tankoj kožici vjeđa osjetio te male zapahe ništavila. XII Neke stvari kao da su najbolje, najčistije, najizvornije baš u predjelima gdje je život najgoliji a ljudi najsirotiji.

Tako sir, tako kajmak, tako mliječni proizvod uopće. Jer mlijeko i sve što je mliječno ima neke veze s praizvorima života.

Ali naročito je sporo, ljepljivo sporo, i svo gnjecavo od neke vlažne toplote, nedjeljno popodne. Čisto se grustim od dodira njegovih grubih znojavih dlanova.

sam je se čisto bojao i očekivao sa strepnjom njen čas, a katkad sam je želio, da me zaodjene, zagrije i izliječi od neke unutrašnje zimice koju sam u sebi osjećao.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

beše čudnovata i osobita i ne nalikovaše na drugu decu Marka Radonjića, niti na druge seoske devojke: beše u njoj mnogo neke neobične oholosti i samostalnosti, neke ćudljive tvrdoglavosti.

na drugu decu Marka Radonjića, niti na druge seoske devojke: beše u njoj mnogo neke neobične oholosti i samostalnosti, neke ćudljive tvrdoglavosti.

Rasta je bio povisoka, a iđaše uvek pravo, zaturene glave, posmatrajući sve pred sobom kao sa neke orlovske visine. Oči mu behu crne kao ugalj, sjajne kao žeravica.

Jedared zastade, pogleda oko sebe, pa uzdahnu, kao čovek koji ne može da nađe izlaza iz neke nevolje. U tom mu pade pogled na onaj dugi planinski venac, iz koga se veličanstveno uzdižu ponosna Bukulja, Venčac,

ga oštro i pravo u oči — u Trbušnici je onomad izvršena opasna krađa Jovanu Čupiću: razbijen mu je vajat i odnesene su neke stvari. Vlasti je došlo do znanja da su kod tebe, od tih stvari, dve ogrlice od talira i cvancika i neki peškiri.

Nije to šala... Šta je bilo. jesu li te pozivali gore ? — Ja, pa mi reče da sutra moram sve kazati. Inače, veli, ima neke majstorije. — Hoće, hoće poganac, znam ja njega...

— Kud ćemo sutra? — Čekaj, dok dođu i oni drugi, pa ću vam onda kazati. Ja odoh da posvršavam još neke poslove, a ti sedi tu. — Zar opet sam? Vujo mu ne odgovori ništa, no iziđe odmah iz sobe. Đurica stade da premišlja.

Ušavši u sobu, ne stade na jednom mestu, već pregledavši okom svaki kutić, stade da čini neke neobične pokrete: čas mrdne jednim ramenom ili pruži ruku u napred i trgne je istoga trenutka, kao da se ožegao; čas

Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke druge poslove, a Miloš je, kao obično, imao da obiđe stoku i

Ovoga dana Đorđe posla Miletu u drugo selo, da obiđe neke šljivare, koje je zakupio za zeleno, i da posvršava neke druge poslove, a Miloš je, kao obično, imao da obiđe stoku i radnike na livadi.

— Ne, duše ti; samo njega nemoj. Evo para, eno ih u vajatu. Zlikovci je poteraše pred sobom u vajat. Ona uđe, podiže neke gubere i šarenice, istrese jednu trubu platna i iz nje ispade jedan veliki zavezak. — To vi je svega, tako mi dece !

— Sve ću ti sutra poslati, a sad moram ići. Za nekoliko dana neću dolaziti, dok ne posvršavam neke poslove i dok ne vidim šta ćemo činiti posle. Sad, u zdravlju! — reče im i ode. »A šta ću ja sad ?

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

Petar, čuvši ove reči, odmah se sa starcem oprosti i ode brže-bolje da potraži tu zemlju. Idući tako, dođe do neke vode. Sad izvadi papuču pa je obuje i pređe na drugu stranu.

Oni se prepanu i otvore vrata i neke sile strahovite počnu govoriti: — Dajte đevojku, srednju sestru, mi smo došli da je prosimo.

počne približavati, stanu oni jednako govoriti da treba đegođ blizu vode zanoćiti, i sami se uplaše, jep cy zaišli u neke opake planine.

opustjeo, već je malo i naroda još ostalo, jer su sve divovi pojeli, pa ode tamo-amo po gradu, kad najedanput vidi neke jele onako čitave iz zemlje izvađene pa uz bedem prislonjene, a kad dođe bliže, ima čudo i viđeti: devet divova baš

Ovi sad brže-bolje spletu od pavetine uže, te spuste Marka u jamu. Kad on sišao dole, al’ tu, moj brate, sve same neke pećine.

Putovao je dugo dok ne dođe do jedne reke. Voda je nabujala, te junak nije mogao preći. Na drugoj strani reke vidi neke ljude gde vršu žito, pa pozva jednoga od njih da mu pokaže gde u blizini ima most, jer i on želi preći na drugu stranu.

Reče stari ovan čaktaraš: — Bogme, neke u kožuh, neke u mjehove, a neke u remike, a neke u kaiše, ali u oputu najviše.

Reče stari ovan čaktaraš: — Bogme, neke u kožuh, neke u mjehove, a neke u remike, a neke u kaiše, ali u oputu najviše.

Reče stari ovan čaktaraš: — Bogme, neke u kožuh, neke u mjehove, a neke u remike, a neke u kaiše, ali u oputu najviše.

Reče stari ovan čaktaraš: — Bogme, neke u kožuh, neke u mjehove, a neke u remike, a neke u kaiše, ali u oputu najviše. Slušali ih vukovi, pa reku: — Dobre i prave živinice i lijepe naše posestrime!

Petković, Vladislav Dis - PESME

Sve što sam poznao, to je lice tvoje, I na njemu oči neviđene davno, Stare neke oči k'o misao što je. Al' počeh voleti tvoje oko tavno, I pravilne crte k'o pojavu neku Veliku i nežnu za podneblje

U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu

Svud se tama širi i po njoj se kreću Neke senke što se, ustremljene, nagle I prilaze, vuku, u povorci sleću; Ne vidi se ništa, negde nose magle.

Il' je ova bajka ne iz ovog doba, Ne sa zemlje naše, već sa zvezde neke, Koja danas nema ni traga od groba, Dok daljina čuva spomene daleke Kao mašta ljudska što jedina javlja Ono što je bilo,

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Često je u šali govorio da može da rekonstruiše neke od klasika ukoliko se izgube, recitujući njihova dela. Njegov stil pisanja je izazivao divljenje.

U tom periodu u meni su se stekle mnoge čudne sklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da pripišem spoljnim utiscima, a neke mi ostaju neobjašnjive.

u meni su se stekle mnoge čudne sklonosti, netrpeljivosti i navike, od kojih neke mogu da pripišem spoljnim utiscima, a neke mi ostaju neobjašnjive.

Ne bih dotakao kosu neke druge osobe, osim, možda, ako bi neko u mene uperio revolver. Dobijao bih groznicu samo posmatrajući breskvu, a ako bi

Čak sam i danas osetljiv na neke od tih neprijatnih nadražaja. Kada ispustim male komadiće papira u posudu punu tečnosti, redovno u ustima osetim neki

i fizičkim sposobnostima, potpuno sam zagospodario sobom, tako da sam se poigravao strastima koje bi uništile i neke mnogo snažnije ljude. U određenom uzrastu obuzela me je manija kockanja, što je moje roditelje veoma brinulo.

Jednom prilikom, kada mi je bilo oko četrnaest godina, želeo sam da uplašim neke drugove koji su se kupali sa mnom. Planirao sam da zaronim ispod jednog splava i da nečujno isplivam sa druge strane.

Nužda me je naterala, pa sam nekako pribavio komadić neke gvozdene žice, pomoću dva kamena zašiljio sam vrh na jednom kraju, savio žicu u odgovarajući oblik i pričvrstio je za

Morao sam sakupiti svu snagu volje da prođem ispod mosta ili neke građevine, jer bih prolazeći osetio neverovatan pritisak na lobanju.

Popravio sam neke aparate u Centralnoj stanici, i usavršio telefonski ponavljač ili pojačalo koji nikada nisam patentirao niti objavio,

Ubrzo posle toga nastale su neke poteškoće u elektrani koja je podignuta na novoj železničkoj stanici u Strazburu. Instalacije su bile neispravne i baš

sam da je električna energija koja je izazvala toliko prolivanje vode, bila neznatna, dok je munja odigrala ulogu neke vrste osetljivog okidača. To je bila divna mogućnost za podvig.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Naglašavam samo da postoje izvesni psihološki razlozi koji idu u prilog mog mišljenja da, ponekad, useljenik može da vidi neke stvari koje izmiču očima domorodaca. Ko vidi taj i veruje; neka govori onaj koji ima šta da kaže.

Ovi znaci činili su nam se kao slatke reči neke prijateljske sile koja nam je priticala u pomoć. Oni su bili jedini znaci o postojanju sveta oko nas i gospodarili su

” Verovao sam takođe da je i David, čije sam neke psalme, zahvaljujući svojoj majci, znao napamet, a koji je u svom detinjstvu takođe bio pastir, izrazio u svom

Ljudi koje sam sretao na ulicama, bili su puni germanske uobraženosti ili neke zvanične nadmenosti; nisu imali ništa zajedničko sa plemenitom graničarskom muškošću i srdačnošću.

Činilo mi se da svaka od ovih gomila žuri da bi obavila neke važne poslove. Grad na obe strane obale izgledalo je da brekće od raznih poslova.

u Nevadi i u njoj osim srebra i zlata skoro i nema drugog novca; peti, koji je već bio u Americi, pričao nam je, kao sa neke visine, da bez obzira ko si i šta znaš i imaš, kada se iskrcaš u Novom svetu bićeš ”žutokljunac” (grinhorn) a

“Istina je,” - govorio sam u sebi, ”da oni imaju neke zanate, da imaju verovatno nešto novaca i da, sudeći po odeći, izgledaju bolje od mene.

To je ono što primorava Srpkinje da rade neke teške noslove koje bi muškarci trebalo da obavljaju. Ovo je bila zgodna prilika da kažem koju reč u prilog duhovnog

Posle ručka, u Baueri misiji priređivani su sastanci-molitve sa vatrenim besedama, kao poslasticom. Neke od ovih bile su vrlo ugodne, ali je bilo i govornika koji su bili neprijatni, jer su kao preobraćeni pijanci i

ŠEGRTOVANjA Slike iz Prinstona stalno su mi lebdele pred očima, kao što se na mrežnjači dugo osećaju posledice delovanja neke jake svetlosti.

Međutim, Džim mi je objasnio da nije u tome stvar. Kada bih se zbog neke njihove greške naljutio i počeo ih grditi, moj srpski izgovor engleskih reči bio je za njih užasan, pa su se devojke

Njegovi zajedljivi napadi na američku demokratiju i moja odlučna odbrana, učinili su da zapazim neke stvari koje bi mi inače izmakle iz vida.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

Samo na istom onom mestu odakle Zagorci put druge varoši krenuše, uz zatvorena vrata neke kuće, prikupilo se jedno uz drugo dvoje čeljadi: muško i žensko.

—Poslasmo po nj, ali ga nije bilo u mestu. Nekuda bijaše otišao.... —Cveta, u plaču, u neke kaza: —Hajd'mo, deco, u kuću! —Kud ćeš po noći? Bog ti se smilovao!

Marko se zimus zavetovao svecu, kad mu se krava beše razbolela od neke kužne bolesti. Krava preboli, pa sad je red odužiti se zavetu.

Zaželio se polja i slobodnog prostora. Išao je bez cilja kroz prostrana predgrađa raznih vera i narodnosti. Kroz neke mirne ulice, pune tišine, prolazio je kao kroz arkade koga hrama. Samo šum usamljenih česama blaži tišinu.

Mrtve leže, osvojene mladim divljim zelenilom korova, žbunova i drveta. Neke se isprsiše, željne još da žive; neke leže napola zakopane, a neke tek vire.

Mrtve leže, osvojene mladim divljim zelenilom korova, žbunova i drveta. Neke se isprsiše, željne još da žive; neke leže napola zakopane, a neke tek vire.

Neke se isprsiše, željne još da žive; neke leže napola zakopane, a neke tek vire. Mir, tišina, džamija zatvorena ćuti, minaretu ne da oduške ogromni platan, a oko grobnice nekoga vezira, tu

Kroz tesne ulice dođoše do vrata neke zaprljane potleušice i stupiše unutra. Ima dva dana što tu konače, jer ih je spolja kiša oterala.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

u prožimanju nacionalnih kultura1, on gotovo nehotice, i možda u nekoj vrsti samoodbrane, želi da započne razgovor sa neke neformalne, neočekivane, pa čak i manje ozbiljne i veselije strane.

zavisiće od toga da li se opis daje sa stanovišta njenih pripadnika, dakle iznutra, ili sa stanovišta pripadnika neke druge, bliže ili dalje kulture, dakle spolja.

čak toliko da nam ne dozvoljava da razumemo ni prirodu književnog razvoja, ni pravac koji uzima, ni njegov tempo, kao ni neke posebne osobine koje ima nacionalna književnost, kao što je u ovom slučaju srpska. Dovoljan kontekst je mnogo širi.

Imajući u vidu neke srpske i naročito ruske pisce, prve decenije XX veka mogle bi se s dobrim razlozima nazvati i vremenom slovenskog

Ali je zanimljivo da se neke od tih hermetičkih pesama, kao i neke takođe hermetičke pripovetke, uopšte nisu mogle razumeti dok u njima nismo

Ali je zanimljivo da se neke od tih hermetičkih pesama, kao i neke takođe hermetičke pripovetke, uopšte nisu mogle razumeti dok u njima nismo prepoznali vrlo stare slike i značenja koji

JEZIK, KNjIŽEVNOST I KULTURA Neke, na prvi pogled, zanemarljive pojave koje se u kulturi (duhovnoj kao i materijalnoj) ponavljaju ponekad nam o njoj mogu

I ako se i na neke pesnike može odnositi na početku citirani Mišićev sud da je u jeziku udes naše poezije, onda su to svakako

Moglo bi se stoga reći da je narodni pesnik, očigledno, iz neke druge pesme preuzeo tri stiha kao gotov obrazac, kao formulu, i uklopio ih u novi tekst.

Svi se slažu da nam narodna lirika dolazi iz velike starine, i pri tome se rado pozivaju na Vukove reči da su neke lirske pesme, za razliku od epskih, možda stare i hiljadu godina.

Rastko Petrović, kao i Crnjanski, nije prosto napustio vezani stih prešavši na slobodni, nego je neke njegove osobine, kao što je rimovanje, nekad delimično, nekad potpuno zadržavao, ali je zato druga njegova ograničenja,

nalazimo; značajna je pak ona zato što predstavlja tvorno jezgro ili, drugačije rečeno strukturni obrazac prema kome se neke Matićeve pesme organizuju na različnim svojim ravnima, a i u celini se (kompoziciono) sklapaju.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

A ne ide to ni kao što ti misliš, zete. Treba i pet i šest puta ići na isti prag. Uostalom, vidiš da su napolju i neke demonstracije, pa ko zna da nisu ministri možda i zbog toga zbunjeni.

DARA: Nemoj tako, majka, pa evo i ti možeš postati ministarka. ŽIVKA: Pa šta, ima valjda neke razlike između mene i Nate. Moja majka je šila u Vojnoj šivari, ali je zato mene lepo vaspitala.

ŽIVKA: Boga mi, nemam. Baš sad čekam neke važne vizite iz diplomatije. VASA: Pa dabome. Nego deder! (Izvadio je hartiju da beleži.

KALENIĆ: Odista, to bi se moglo učiniti. Žena oseća potrebu da se uda, a smetaju joj neke formalnosti. Zapiši, ujka-Vaso: prija Soja da se uda bez formalnosti. SOJA: Ništa više ja ne tražim.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

u doživljaju glavne junakinje daju slike s nagoveštajem dubljih psihičkih stanja; slike koje simbolički ovaploćuju i neke podsvesne sadržaje. A sve to, i u tolikoj meri, prvi put se pojavljuje u jednom srpskom romanu.

Verzije nam, dakle, pripomažu da prepoznamo neke, po svemu sudeći, važne ali prikrivene osobine Stankovićevog teksta.

postati jasno da stavljanje pod analitičku lupu sitnijih delova teksta pomaže da se iz nešto drugačijeg ugla vide i neke njegove krupnije osobine.

se u stravične oči koje je proždiru: „Sofku, čim to ču od matere, a dobro je znala šta to znači, počeše te tepsije kao neke velike krvave oči da proždiru i sve oko nje u kolutove da se okreće”.

se povremeno dobija zamršen opis (a to, kako smo videli, najčešće i uzrokuje sintaksička pomeranja), pri čemu iskaču i neke vrlo neobične slike nastale trenutno i kao da su se nehotično omakle iz donjih slojeva svesti.

I, časomice, od neke pesme u kafani učinilo joj se da čuje Razviše ružu vetrovi, što je tobože naručio Ita, njena nepregorela ljubav: ona,

[. . . ] Kao saki kraj varoši, sve je bilo prostrano, razbacano [. . . ] Gore, u vazduhu, kao neke grdne tice vezane užetom za svoje dugačke vratove, crnili su se đermovi od prostih, tek skoro iskopanih bunara.

leže: „On, Marko, nije mrtav, ova kuća nije u varoši, među svetom, nego kao negde daleko, na nekom žutom pesku, usred neke pustinje, i sve se to spaja ujedno, i sve, kao nešto živo, zajedno sa mesečinom ide, kreće se.

ne bi, razume se, ta i takva inverzija imala odziva u junakinjinom doživljaju da Stanković nije i ovaj svoj lik, kao i neke druge, obdario tananim opažanjem prostora i promena koje se u njemu dešavaju.

se postupci obično ne motivišu pomoću jednog, nego pomoću dva reda različnih, pa i suprotstavljenih pobuda, što je na neke kritičare ostavljalo karakterističan utisak da ona zapravo ne zna šta hoće.

Oseti kako počinje sva da se topi od neke sladosti. Čak joj i usta slatka. Svaki čas ih oblizuje. Od beskrajne čežnje za nečim oseća da bi jaukala.

Junakinjina uobrazilja snažno je pokrenuta čulnim nagonima. Nju takođe pokreću i neke prigušene želje za bračnom srećom, pa otuda i dolaze svadbeni prizori sa dosta jakom emocionalnom sublimacijom: „I taj

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Cigani su igrali neke sobne arapske igre koje su naučili u nizamu i pevali na sva tri domaća jezika razne poskočice n sevdalinke.

Njegovo vojničko odelo uzeli za domaćinova sina, a njemu dali neke stare drehe arnautske, uzeli mu pušku i časovnik — da mu to tobože sačuvaju od Austrijanaca...

Glas beše kao s onoga sveta, kao od kakve prikojase, iz neke dubine, tutnjiv i pronicljiv, glas svetiteljski, onaj koji vas iznenadno nagna da ga slušate, jer je neposredan i probija

kadionicu žara i tamnjana, pa da pođe ispred njega i kadi oko smetlišta u dvorištu, koje je on triput obišao, mrmo– leći neke reči tobože da ga osveti. E, to prota Dejan Popović nije mogao ni da zaboravi, ni da oprosti. Onda...

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

Pokušaj jedared to u svome veku, U svetinji badnjoj zapaliti jelku; Taj običaj lepi, kô san neke vile, U tvome će domu opružiti žile, Primiće se taki, bez ikake sile, Na najveću radost dece tvoje mile.

Eno se Srbi mire, Svi koji dobro žele, Ma da ih neke forme I preformice dele. Eno se Srbi mire, Svi koje um i srce Ka jednom cilju vuče, — Al’ misle jedni ’vako, A

Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA

Vidite ovaj zid? Tu ćemo poređati neke golišave ljude i frajle s razdrljenim grudima i s nekim klobucima na glavi, gde se na pauni voze.

Miljković, Branko - PESME

Izdvojen zvezdama stasa predeo koji ću zauvek da nastanim. I to je sve što je ostalo od moga glasa. U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju!

Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tužne noći preko sna mog pale! Nek nebo usni oganj i oluju! U tihom se cvetu neke vatre pale.

život kriomice FENIKS (I) Da l varkom čaraš po mom čelu O ti u meni odsutnost mene Mogućnost krila u mome telu I neke svetlosti zaleđene I neke svetlosti zaleđene Jesi li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za

(I) Da l varkom čaraš po mom čelu O ti u meni odsutnost mene Mogućnost krila u mome telu I neke svetlosti zaleđene I neke svetlosti zaleđene Jesi li možda java pozna Kada se kasno ostvaruje Obećanje cvetova za porozna Vremena kojim sjaj

Eto to je ono što se naziva pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake i videti sve gde drugi vide samo noć.

Krakov, Stanislav - KRILA

Na svojim nažuljenim plećima, sem teške ratne spreme, Vukli su i svu toplotu julskog dana, koju su neke duge krstarice iz dalekih tropskih voda donele kao strašnu istočnjačku bolest.

Kazimir je izbacivao sa krvlju iz pluća neke svete borce budućih pobuna... za čovečanstvo. Zažareni vazduh je treperio kao u groznici.

Bora sav rumen, naginjao se ka Ivoni, hvatao joj ruku, i šaputao neke tako lude reči, da je ona zavaljene glave vriskala od zadovoljstva.

— Kontra—napad neprijateljev, izgubljeni rovovi... Vreme je prolazilo. Plavi ađutant je pisao na malome bloku neke zapovesti, što mu major kazivaše, potom kad to završi on stade nervoznim rukama rezati ime na braniku svoga svega

Odjednom fijuk ubrza i čitava kiša čelika se prosu po njima. Čulo se kako gore u noći klokću mitraljezi. Neke druge prilike se sad kreću i trče pred njima. Po zemlji nešto leži tamno i nepomično.

— Ura—a—a, — ori se tu pred njime i kraj njega. Otvorio je svoje u mraku široke, uplašene oči i video samo kako neke crne sen ke promiču kraj njega, i kako nešto strašno trešti i pišti.

Čuo je Ivonin smeh n okrenuo se. Navukla je neke providne šalvare, namakla na grudi isečeni jelek, a na bose noge na makla grivne i zlatom vezene papuče.

Ujutru se Duško krenuo za front. Ostavio je stanicu i Ruse kraj nje. Svađao se dugo sa prljavim, starim komandirom neke municijske kolone, koji mu nije hteo nikako konja dati.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Varoš je jedna od najstarijih afrikansko–evropskih varoši; neke su kuće još iz XVIII veka. Prostrane, na više spratova, patinirane kao holandske slike, one se penju zelenim

Džinovska drva sklapaju svoje grane nad drumom, ptice lete po tim živim svodovima kao napuštenim tvrđavama. Neke dodiruju krilima automobil koji čudno šišti u ovoj tišini.

Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe. To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i

Stariji me vode da mi pokažu neke svete maske. Iznosi ih jedan mladić, iz kolibe, uvijene u neke krpe. To su četiri divne maske od teškog drveta, žute i crne. Možda najlepše maske tipa „baule“, koje sam ikada video.

i slabe, da je ceo prostor pun komaraca i mušica ce–ce; da urođenici jedu nešto što liči na stare debele lojane sveće, neke smese načinjene od svega čega se mi gnušamo; da je ono što mi volimo ovde često sumnjive čistoće; da se ovde voda ne sme

Njegova ukrućenost, iako zbog ozleda, nesvesno mi je nametala misao da dolazi od neke teške bolesti koja lagano uništava njegov duh. Ni najboljom voljom nisam se mogao otarasiti izvesne groze od njega.

N–ove čakšire nisu bile sasvim bele, i on za trenutak pređe u spavaću sobu Švajcarca da obuče neke pozajmljene. Tada iskoristih priliku da otvoreno upitam domaćina Misli li on da N.

Tako je njemu došlo na pamet da ostvari ono o čemu sam ja toliko sanjao... Bio je sasvim mrak kad smo ušli u dvorište neke fantastične kuće na čardake, i verande, oko koje se tiskale inače crnačke kolibe.

On mi od svoje strane pokaza svoj dom. Prvo što videh je to da su uz jedan zid neke kamene stepenice čiji su basamaci duboki jedva po santimetar–dva i koje su zbog toga ostale zauvek neupotrebljive.

Nad nama lete neke čudne ptice koje, kao leptiri, prate krajevi njihovih repova. Ovi krajevi su pera na vrhu nevidljivih dugih golih

Mi silazimo niz jedan kosi teren, saplićućui se u travu, pravo u neke potoke koji kvase tropske šumice. „Ovo je zemlja za bele!

Mnogo ledenih aperitiva. Ostatak noći, divne i zvezdane, ali neke noći kristalne i staklene, na terasi, sa snom koji prekida dernjava hijena, što se spuštaju do same one rečice usred

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Isak Piletić sedi sam više neke provalije. Docnije Glavaševi momci. ISAK: U ropstvu život? Je l’ život to: Tiranu dvorit, njemu služiti, S jadom se

aveti noćne putuju Po raskrsnicam’ čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi; Pa onde reči neke šuškaju, Od kojih žive razum ostavlja; Ili u bolji il’ trzavici Uguše život zaljubljenima!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

đeneralštabna karta i... ne, ne, već neke flaše i dva tanjira sa istruganim renom i isečenom i osoljenom rotkvom!... III Deligrad, 7 avgusta u subotu 1876 god.

dan, ova tišina u prirodi, ova potmula tutnjava s bojnoga polja, sve je to čudno dejstvovalo na me, i ja se udubih u neke nevesele misli.

Uveče dođe dosta opširno izvešće o današnjoj borbi. Naši su bili iznenađeni tur skim napadima i Turci su odmah zauzeli neke naše prednje položaje; zatim su produžili napadaje vrlo energično i uporno; Supovac je naskoro pao i naša se vojska

vojskom stigao pred aleksinačku liniju i sad se sprema da on na desnoj, a Ali-Sajib na levoj obali Morave osvoje još neke naše prednje položaje (na desnoj obali Morave: položaj sv.

itd. Pošto je sve tako naređeno, više starešine raziđu se i štab opusti. Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem. Mesto sna dođe neko teško, bunovno sanjanje. Naskoro se trgoh.

da ce pogleda oči u oči sa svojim starim dušmaninom, Turcima, stoga neka bude hrabra; sigurno svaki ima da osveti po neke stare jade — neka sveti junački! Družina pozdravi đenerala pa onda ode uz selo.

Neprijatelj već kuca na kapije Aleksinca. U ovom neprijateljskom približivanju varoši ima neke divlje poezije, nečega što je uzvišeno svojim užasom, što je svečano svojom sumornošću i težinom.

— Rekao im đeneral. Posle mi kazaše da se stvar desila ovako: idući u Šumatovac đeneral vidi gde vojnici vezuju neke dobrovoljce. Upita ih šta je, vojnici odgovore da su ovi dobrovoljci bežali iz borbe.

Sama borba nikad nije tako odvratna. U bojnom urnebesu ima još neke divlje poezije, koja zanosi, a posle tu je još sve sveže: sveža krv, sveže rane, još sveži, topli trupovi.

Prosti... Zatim skide sa svojih grudi neke ordene, izvadi sat i kesu s novcima i sve predade jednome od onih što nošahu Kirilova: — Na!

»A de! a bre!« Dok oni uhvatiše jednu vrzinu i neki jalak, kojim behu ošančene neke njive, te otvoriše vatru na turski lanac.

razumnog povedenja vernih svoih podanika Srba, tako što, osim privilegije, koje im bjaše darovala ot pre, odobrila im i neke nihne žele, a naročno, da bi pokazala što ne deli Srba od drugih svoih podanika Musulmana i ne-Musulmana, da bi s time

Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI

LXІ Zaspala si. A ja budan, — U misli se neke gubim; Čini mi se, grehota bi Bila da te sad poljubim. Čisto vidim snove tvoje, Iz raja su, sa visina, — To se ne

Ćutala su naša usta, Samo j’ misô k misli tekla, — Tek u neke ona šapnu: „Ja bi tebi nešto rekla.“ I tada mi ispovedi, Što joj stidak dosad skrivô, Ispovedi: „Ja osećam Ispod

“ I ja onda, — i ja onda, — I ja onda, — siđoh s uma. Pa sad vidim neke strave. — Čas bih kleo, čas bih plakô. — Siđoh s uma, — smilujte se — Recite mi da je tako!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Odatle su baš i dopirali pucnji. Povremeno se izvije u visinu taman stub dima, od neke razorne. Po tome smo zaključili da je tamo situacija opasna. A i gde bi mogli da nas na drugo mesto upute.

Morao sam i revolver da potržem. Naiđe tada i jedna grupa artiljeraca, noseći neke denjkove na leđima. Znaš... gospoda artiljerci pratili vojnike čak na Ostrovsko jezero, da im se pere veš...

Bolničari previjaju ranjenike. Neki su već pomrli, te im tu, pored nas, kopaju rake. Dvojica delju neke grane. Vele, prave krstove. Komandant bataljona vratio se odnekud i pozva nas, komandire.

Čuje se nečiji glas: „Izlazi brzo!“ Onaj pored mene pokupi neke stvari, pa će reći: — Mi odosmo, a vama kako Bog da — onda kao da se priseti: — Bugari su ovdenak na pedeset metara.

Najednom se nada mnom stvori neka gužva. Otvorih oči. I tada ugledah kako u vazduhu lebdi vijugavo telo neke zmije. — Otkud ova zmija? — pitao sam usplahireno. — Pojavi se iz kamenjara, te je potkačih bajonetom.

Drugi bataljon je određen kao rezerva. Pred našim rovovima nalazile su se neke isprepletane žice, zaostale verovatno još od borbi iz prošlih dana. Komandant me pozva i naredi...

Nije se videlo ni dva koraka „Pucaj!“... „Ne pucaj!“ — Čuju se uzvici. „Napred, napred!“ Neke siluete promiču. Odjekuju pucnji. „Ne na mene!“... Grr-u! — razležu se eksplozije od bombi. „Evo ga! Udri!

Iako je neprozirna noć, meni se neprestano pričinjava kao da vidim neke siluete kako promiču. U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi.

Jedan se presamitio preko rova i osmatra. Preko vrha prelazila su dva njihova vojnika i nosila neke sudove, kao za vodu. Svuda na bedemu ležale su pripravne puške. Povukli smo se lagano.

Vot sejčas mnje udalos uvidjećsja s mojim drugom i ostaljnimi bratjami Serbami. Kafedžija prinese vino i neke ogromne čaše. „Fikus“ se diže. — Pjom etot bokal v čestj svojevo i našavo druga i brata kapetana Sergija Nikolajeviča.

Ali lekar je utvrdio da ni njegovi bubrezi nisu u redu. Ispod očnih kapaka videli su se nabori, kao neke kesice, a gornji deo stopala bio je otečen. — Pristajem na najstrašniju dijetu, ali neću u bolnicu.

Trčao sam raširenih ruku, kao da hoću da prikupim maglu, da se njome obavijem. Video sam neke panjeve. Čujem ljudski žagor. Najednom sam se našao među nekim vojnicima pored vatre. Daha nisam imao.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

) Između ostalih, i ovo je jedan od uzroka što ih je vreme tako nemilosrdno pregazilo. Možda i ima neke psihološke draži živeti u protivrečnosti između slavljenja Austrije i potajnih sanjarenja o Mišaru; ima i korelat

informisanost, sa nastojanjem, da koliko god je to čoveku izvodljivo, pazim da u Antologiji ne ostane ni najmanjeg traga neke moje kapricioznosti ili moguće pristrasnosti pri izboru tekstova.

Dakle, koja polza, rade smo mi znati, Što ćemo se s ljudma takima venčati? Durma pišu, durma neke mape gledu, Celi dan na jednoj stolici provedu, Pre zore ustaju, u po noći ležu, Svlačili se nisu, u postelju bežu.

) I toliko svile, znam, biće mi dosta; Cipela, šešira, cveća svake fele, I za toaletu neke bagatele, Vode od kolonje, samo da je fina, Pariske pomade, plajvajsa, karmina, Špioda, igala i češljića krivi’, Da

Srećom, bar na neka od gornjih pitanja, iskrsla povodom Vezilićeve primedbe, možemo već danas odgovoriti, a neke nedoumice odlučno odbaciti.

Ta primedba možda i ne mora značiti da se pesma pevala po melodiji neke tada poznate nemačke pesme, nego možda i samo toliko da je pisana po njenome metru; da ju je pak imala Jelisaveta,

Tirol je naravno znao da je pesma Dositejeva, iako ju je, kao i još neke druge pesme, uzeo ne iz Dositejeve knjige nego iz savremenih rukopisnih pesmarica (pouzdano svedočanstvo o njenoj

kriterijumu), pa u svom Predisloviju, 7—8, to i kaže: „Pri koncu ovago djelca, uveselitelne zabave radi, stavio sam i neke pjesne iz raznih rukopisnih pjesneh sobrane, koje po izloženiju mojemu sudio sam da će shodno i dobro biti.” (V.

P. Nenadović) u Šumadinci IV, 25. februara 1855, br. 17, str. 66a. Stoga ne začuđuje nimalo što J. Subotić u članku Neke čerge iz povestnice serbskog knjižestva, Letopis, knj.

Pamtim kao danas, nosio je rajtšporne, imao je na sebi zelenu bundu postavljenu astraganom, s jakom od samura; po bundi neke svilene pegice kao mušice, a mi deca sve idemo oko kola, pak rukama njegovu bundu pipamo, ljubopitni da doznamo kakva je

obezbeđuju mogućnost pevanja, a time i popularnost, na taj način što je pišu po melodijskoj, pa dakle i metričkoj shemi neke već popularne i rado pevane tuđe pesme — kako je to već ozakonjeni običaj u meličkoj poeziji (v.

Iako Maletić ne spominje izričito ovu pesmu, može se verovati da se bar neke njegove reči odnose i na Radišićeve stihove kao što su ovi završni u Priči: „Muza je njegova” — piše Maletić — „više

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Meni? STANIŠA: Jest tebi! Da poznaš, snajko, svoga devera! (Pruža joj đerdan alemov i još druge neke skupocene darove; — pruža joj i ruku da ga poljubi, a Jelisaveta zbunjeno gleda u Đurđa.) KNEZ ĐURĐE: U ruku, čedo!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Uzdigao nakostriješene, debele brkove, ispod kojih mutno, kao iz neke daljine, vire umorene i gotovo umrtvljene oči, pa ljuma i grabi uz put. Suva zima stegla.

Ostade sâm s jednim oženjenim sinom, koji neke godine plati glavom na saraorini, kad se gradila cesta od Banja Luke do Jajca.

Otjerao je sina od sebe, a popadiju je toliko tukao i mučio, dok neke godine od teških uboja ne umrije kod kćeri u Božićima. Svaku ženu zove Đurđijom.

Dobro to, veli, znaš, šta bi ti, kaže, govorio!“ — „Znam, ama kako ćemo?“ — „Lijepo“, veli. — „Ono neke godine, kad sam...“ Ama, natoči mi, Mićane, jednu, post' joj njezin!

“ — „Lijepo“, veli. — „Ono neke godine, kad sam...“ Ama, natoči mi, Mićane, jednu, post' joj njezin! — „Ono neke godine, veli, kad sam išô u Kaursku, donio sam jednu švapsku škrljačinu i jednu ovincirsku... gerenalsku kabanicu.

Opremi' se ja za tren oka. Dade mi Partenija svoju pancijeru-košulju, gerenalsku kabanicu i onu škrljačinu što je neke godine, kad je išô u Kaursku, kupio od nekog Prajza u Zadru.

A sad se jope' govori da ste vas dvojica neke noći u gluvo doba nekakve čet'ri proklete i nesretne depešine — iz Beča dobili.

Neću preko zakona, pa ubi me!... Neke godine, dok još nisam bio svještio vašeg zakona, ubio sam u toj istoj njivici jednog jazavca.

Sad mi se čini budala nad budalama, sad opet vrlo bistar i pametan. Čudnovato i zagonetno stvorenje! Doktor (s neke visine): Na prvi pogled to bude bila budala, blödѕіnnіger Kerl, Crétіn! (Davidu) Kako se bude zvala?

slave kao svoga zaštitnika“ kršnjak ― „onaj koji slavi krsno ime, svečar; krsno ime; krsni kolač“ ktitor ― osnivač neke zadužbine; dobrotvor manastirski, crkveni kuvet ― snaga, jačina kuljav ― trbušast kumalo ― „gošćenje u čast kumstva

Bojić, Milutin - PESME

Ta svečanost puna čarobnosti neke Tako je daleko — puna čame gnusne. On nemarno diše miris mlade smreke I s dosadom grize ispucale usne.

Plašljivih fauna, videh, jure čete Upivši u mene sav svoj pogled zečji, Pevajući psalme neke vere svete, Koje gušio je njihov pogled dečji.

I sve je pusto u okolu celom I raskoš boja zvoni mi opelom Kô sjajni prolog neke patnje grozne. O, čemu sjaj taj što dan očarava Kad moja sreća na dnu Prošlog spava? I tiho jecam sred večeri pozne.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

JOSA (ode). JEROTIJE: I ti, gospodin-Vićo, mesto odmah da ga zovneš, zapodeo si neke razgovore: te bio žandar u Beogradu, te štampao vizitkarte! A vreme prolazi i svaki je trenutak izgubljen za otadžbinu.

MILISAV: E, evo, Tasa će da zviždi. JEROTIJE: Jest, on nek bude zviždaljka, da bar i od njega bude neke fajde. VIĆA: Dobar je ovaj Milisavljev plan, gospodine kapetane!

Kancelarija uopšte prljava. Po podu hartije, ljuske od jabuka itd. Na zidovima vise neke izbledele hartije, kaputi, metlice, i razni predmeti. Pri otvaranju scene g.

BOKA: Eto, vidite! KAPETAN (Vići): Ama, čitaj kad ti kažem! Ko zna šta se tu krije, jer ti revolucionari imaju tako neke šifre, pa jedno piše a ono mu drugo znači. GospodinŽiko, molim te obrati i ti pažnju.

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Da spomenemo samo neke među najranijim, na engleski (Džon Bauring), na francuski (E.

Iako neke od pesama progovaraju o siromaštvu, nekad s tugom, nekad s duhovnim sarkazmom, u njim nema ni traga o staleškoj, klasnoj

Spev je preveden na glavne evropske jezike, na neke i više puta. Romantizam i procvat lirike Sredinom 40-ih godina Vukova borba za književnost na narodnom jeziku ulazi u

Vrhunac je dostigao u kratkim pričama iz poslednje decenije života, od kojih su neke remek-dela (Povareta, Pilipenda, Našljedstvo, Oškopac i Bila i dr.).

Ali su ti pisci uticali na književni život uoči rata. U čisto književnom pogledu bili su konzervativni. Obnavljali su neke prevaziđene obrasce.

Jakšić, Đura - PESME

[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .] Iznemoglo telo survalo se dole Pored neke puste razvaline gole.

Nastasijević, Momčilo - PESME

Kad umrem, čekaj me na vodi među vrbama i one tako sane od sete na veki čekaju neke žubore iz neznani. Da ne celujem usne no čelo neveseloj, teklo nam teklo na vale. SUTON Krila li to?

Sagoreti — prečistoj dar. TUGA U KAMENU 1 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza; a dýge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk. 2 I krenem, i rodna kob sve dublje me koreni.

9 Ni reč, ni stih, ni zvuk tugu moju ne kaza. A dýge sveudilj neke nebo i zemlju spaja i spaja luk. HRAM 1 Potonje, znam, rastočiće zemlja ove kosti, dubinama da zapoje hram.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Naročito oko široka mu i kratka vrata. Navek kao od neke siline, vatre, koliju je nosio zabačenu, na ramenu, i uvek išao pognute glave.

Čak ponekada i zaustavljao bi ga: — Mladene! Nestale mi neke daske, a trebaju mi, pa da li imate vi?... To je za Mladena bilo mnogo.

— Tako, tako! — govorio bi on. A u tome njegovom »tako, tako« bilo je kao neke osvete, zadovoljstva prema ostalima u čaršiji.

ne iznenadi se kad starac poče da mu priča, i to ponizno, u najvećoj tajnosti, kako se ovih dana javio taj i taj, iz neke čak gornje maale.

mirna, pribrana, čineći se svemu nevešta i puštajući da joj snaha, mati, pliva u sreći, zadovoljstvu, da one dve, kao neke druge, sestre, ne prestaju da odlaze, dolaze, dogovaraju se, spremaju.

Bio je pitom i pun neke svežine, one poljske, a međutim lica kao u devojke. I što Mladena najviše dirnu, to beše ono njegovo ponašanje čim uđe,

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

O postanku b. kaže jedna naša narodna pesma ovo. Devojka je pasla jelene, pa je preterala stado preko neke vode, a sama nije mogla preći.

snuje i navija. »Ne valja se niko da preskoči snovutak... kod neke tuđe kuće«. »Kad se pređa navija... sretna ti reč« (SEZ, 32, 135; 136 id).

skupljaju se đavoli (SEZ, 41, № 58). Kad je u Poljicama jedan fratar isterivao đavola iz neke žene, molio ga je đavo da mu dopusti da ide na neku k. u polju (ZNŽOJS, 10, 243). Na k.

Uopšte, sanjati zrelu p. predskazuje neko zlo (ZNŽOJS, 7, 385). O p. pričaju se i neke etiološke skaske. Zašto se p. nosi u crkvu? P.

Neka devojka poželela da joj momak donese nekakav lep plav cvet više neke provalije. Momak pođe, ali se sruši u provaliju i pogine.

Kao takav, ima on nadimak devesilj (kao, uostalom, i druge neke magične biljke, na primer: oman), to jest, on sam sadrži toliku moć koliku devet drugih magičnih biljaka zajedno (v.

— I druge neke stvari mogu vezati dušu za sebe, i na taj način oduzeti joj slobodu kretanja, i mogućnost da nam eventualno čini zlo.

domaćica iznese u dvorište tri skuvana klipa »mečki za večeru«, zagrize svaki pomalo i ostavi (na rodno drvo ili krov neke zgrade) da prenoći, a sutra ih unese u kuću govoreći: »Evo, mečka je dolazila i malo pojela«, pa zatim svakom čeljadetu

»Ako se tako ne učini kod neke kuće, onda će u njoj netko umrijeti te godine« (ZNŽOJS, 43, 1967, 139, okolina Bjelovara). Topola.

Brest), ali ti članci nedostaju. U zamenu za njih, u sledećem osvrtu ukazuje se na neke podatke iz obimne građe o ovim temama. Badnjak. Kratak članak o b.

Na više mesta u Rečniku i Dodatku označene su tabuirane biljke (v. npr. čl. o boru, brestu, jasenku, hrastu). Neke su tabu (tj.

Neke su tabu (tj. neprikosnovene, nedodirljive) u svemu i uvek (kao zapis, na primer), mnoge donekle (recimo, bukva), neke privremeno (grožđe samo na dan Usekovanja), neke za pojedine osobe (na primer, za trudnice, kojima su zabranjeni razni

Ćipiko, Ivo - Pauci

—Eno ti Vase. —Ali ja bih, — i počeša se po glavi, ja bih nešto i gotovih para, treba mi platiti porez, i za neke potrkušice. — Otkud sada gotovih para, bog s tobom?! Dadoh sve za sijeno. —Ima ih kod vas, a imate se od šta naplatiti.

A koliko trebaš? —Tridesetak talijera... Podmirio bih sve: i travarinu i neke potrkušice, potrkušice što vi u vašem dućanu ne držite... Gazda časom u glavi sračuna.

Radivoj ne pušta cure i, onako obgrljen, hoće da mimo svijet prođe. Petar mu priječi, a pomažu mu neke komšije, radi cure pizmeni na Radivoja.

Pa kad popovi prijatelji iz grada brzonjaviše o uspjehu, popov sluga zaslavi u oba zvona na crkvi, taman kao ono neke godine kad se pomoliše na poslednjemu savijutku biskupske kočije što vožahu presvijetloga u pastirske pohode.

— A i jesu stari trgovci bili carske besjede, dok ovaj mladi popušta u cijenama i neke potrkušice kod njega možeš čisto jevtinije kupiti; i čeka sa dugom, i ne traži da ga posvema podmiriš, već donesi samo

— i nanovo udara po gvožđu, kao da ne mari dalje pogađati. —Imam i druge neke stvari da prodam, — veli Rade. —Što drugo? —Kazaću ti, samo ako imaš volju da kupiš.

Brata poznavaše sa sveučilišta. Bijaše siromašan đak, sin neke udovice. Jednoga ljetnoga dana ujutro, da nije ni sam znao zašto, ustavi se on kod njih.

— 'Ajdemo! — reče zamišljeno. Pri večeri namrgodio se šjor Luka. Ljutio se na neke težake što nijesu htjeli škropiti vinograd, jer im ne bijaše dao potrebiti modri kamen.

U liti se voda ne može pit'... Puti su još gori... Ma ča ću govorit', kad je sve u neredu?... Napokon, u neke sjeti se da ga niko ne sluša, pa mirno sjede i više nije ni progovorio.

— Ne, Jure! — šapnu ona... I drhću i gledaju se i skupljaju jedno uz drugo — sve tješnje i tješnje... Njoj se u neke otrže uzdah, a i on sjeti se jutrašnjega dana; pa, kao po nekom tajanstvenom sporazumu, oboje se sneveselilo i oborilo

Ti k'o i ostali... Svi pitate: „Otkud si došao?”Zar koga ja za to pitam?... I stade se tužiti na neke u varoši što ga tim upitom dočekaše. — Ne ljuti se! — miri ga Ivo. — Ne prigovaram tebi... poznajem te.

A je li mama doma? — Gori je! Ma proštij, nisam sve razumio! Ivo brzo pregleda i protumači na svoju neke stavke koje ni sam nije dobro razumio. — 'Ajde gori, 'ajde! — dosadi se starome. — Ko zna di je tebi glava!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Imao je i neke zabeleške na izbeljenoj ovčijoj koži, koje je brižljivo uvezao oputom. Rekao mi je da je zadovoljan smeštajem.

Prepao se stari. Ja sam i ranije kod njega primećivao neke nastranosti. Gledao bi nekud u prazno, ne obraćajući pažnju na ono što bi mu govorio.

Soba je bila puna ljudi koji su ulazili i izlazili, govorili nešto, privijali mu na ranu neke krpe u želji da mu olakšaju bolove, ali mislim da su mu samo gore činili. Niko od nas ništa ne zna o ranama.

Ovo ne umem da objasnim. Tuca zrnevlje, meša neke praškove, cedi trave, kuva živinske iznutrice s mlekom od magarice, po celi dan se užurbano muva po okolini i kopa po

Pozvao me je čelnik Lauš, gospodar župe moravičke, naredio mi da napišem neke povelje, pa kako sam to obavio valjano i brzo, darovao je manastiru stado od trideset ovaca i nekoliko vreća žita.

Jelena Bogdan se vratio iz manastira bez kaluđera. Rekli su mu dole da je kaluđer otišao u Janjinu, zbog lečenja neke dece ili tako nešto, ne sećam se više šta mi je Bogdan kazao. Makarije Ovo ne sluti na dobro.

Zašto si neke od ljudi učinio dostojnim svoga imena, a druge pustio da ih okuži zlo? Da li smo, utehe radi, reci mi, da li smo svi

Zatim je prišao Jevđenije sa strelom čiji je vrh usijao na plamenu, mrmljajući sve vreme neke nerazumljive reči. Gurnuo je potom strelu u zasek na jarčevom vratu i dodao je Janji.

Kao da se brani od neke iznenadne misli koja ga je zatekla nespremnog da joj se odupre. Opet je imao u uglovima usana onaj osmejak, taman i

Uhvatio se starac bezubim desnima za onu lelujavu tanušnu nit i ne umire. Ima u njemu neke čudesne upornosti da preživi, jače od ovog pomora koji se među nas uselio; žešće od trošnosti njegovog tela i

Znam neke koje je već zahvatila malodušnost od dugog zagledanja, takvi već odustaju, i možda im samo ponekad dođe na pamet da povi

Sve ono što kažem začine oni time, i sasvim je nevažno da li u onome ima ili nema neke istine. To se ponovilo i danas.

Ilić, Vojislav J. - PESME

On nikô povrh groba udovice neke mlade, Što silni janičari isekoše u komade. Međ žbunastim grančicama, pod koprenom njina hlada.

Nju znoj mrtvački probi Od misli na krajnje delo. Dva-triput zbunjeno stade, I onda od strave neke, u živu žurbu se dade.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

Pored instrumenata rasporedili su se posmatrači, sveštenici u talasastim odeždama, pa vrše svoja posmatranja uz neke ceremonijalne obrede, kojima ne razumem smisao. Oni su se podelili u tri grupe.

zapadu, ali ako posmatramo pažljivo njihov položaj prema ostalim zvezdama, vidimo da se taj položaj menja iz dana u dan. Neke se od njih kreću između ostalih zvezda, koje dobiše nezasluženo ime nekretnica, veoma polako, a neke brže.

Neke se od njih kreću između ostalih zvezda, koje dobiše nezasluženo ime nekretnica, veoma polako, a neke brže. Glavni pravac njihova kretanja je od zapada prema istoku, ali one pri tome kretanju katkad zastanu, vrate, se malo

Planete su, u glavnom, vrlo jasne zvezde, koje sjaje na nebu mirnom svetlošću, a različite su boje. Neke su od njih, po mišljenju astrologa, dobre, a neke rđave. Od njihove konstelacije, t.j.

Neke su od njih, po mišljenju astrologa, dobre, a neke rđave. Od njihove konstelacije, t.j. međusobnog položaja i položaja prema ostalim zvezdama, u času rođenja, zavisi

Njih niko više ne prebroja. Te su zvezde ispunile beskonačni prostor dokle god ga možemo sagledati. Neke su nam bliže a neke dalje, neke manje, neke veće, ali su sve ogromne. Pa ko bi mogao verovati još u onu kristalnu sferu!

Te su zvezde ispunile beskonačni prostor dokle god ga možemo sagledati. Neke su nam bliže a neke dalje, neke manje, neke veće, ali su sve ogromne. Pa ko bi mogao verovati još u onu kristalnu sferu!

Te su zvezde ispunile beskonačni prostor dokle god ga možemo sagledati. Neke su nam bliže a neke dalje, neke manje, neke veće, ali su sve ogromne. Pa ko bi mogao verovati još u onu kristalnu sferu!

Te su zvezde ispunile beskonačni prostor dokle god ga možemo sagledati. Neke su nam bliže a neke dalje, neke manje, neke veće, ali su sve ogromne. Pa ko bi mogao verovati još u onu kristalnu sferu!

Tuda vrvi ceo roj malih planeta, ili planetoida od kojih neke prekoračavaju daleko i Marsovu i Jupitrovu putanju. Do sada ih je nađeno preko hiljadu, a ima ih bezbroj ako njihovoj

ulaze u sastav našeg planetskog sistema - i to više kao gosti - komete, zvezde repatice, nežna eterična stvorenja. Neke od njih nas redovno posećuju, a neke nam dođu po jedanput u goste, pa se onda zanavek izgube u dubinama vasione.

Neke od njih nas redovno posećuju, a neke nam dođu po jedanput u goste, pa se onda zanavek izgube u dubinama vasione. Eto, to Vam je cela naša Sunčeva porodica.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

Treba pomenuti i neke od Zmajevih savremenika koji su svojim pedagoškim radom i izdanjima (originalni tekstovi, prerade, prevodi i

Stanković, Borisav - TAŠANA

MIRON Kako »nisu voleli«? Šta si ti, i kakva si, te da oni nisu voleli? TAŠANA Ne znam. Samo znam da su mu davali neke njine, hadžijske kćeri, a on, pokojnik, nije to hteo, nego, kao u inat njima, uzeo baš mene.

Ti tvoju faraonsku cigansku krv da ohladiš? Ni kada umreš, pa ni tada nećeš biti hladna. Nego, koga li kod koje, ili neke naše bule, ili neke hrišćanske udovice, odvede? NAZA O biva, biva i to ponekad.

Ni kada umreš, pa ni tada nećeš biti hladna. Nego, koga li kod koje, ili neke naše bule, ili neke hrišćanske udovice, odvede? NAZA O biva, biva i to ponekad. Pa neje pravo da ti beguješ, a mi da gladujemo.

Sad me sasvim... NAZA (užurbano): Stana za mene glavu daje. Jednom ja sam njoj glavu sačuvala, kada je neke bule još hadži-Stevanu dovela.

Na njenim glomaznim, otvorenim krilima neke daske već do pola izlomljene, da se može, i kada je zatvorena, osobito pas i sitna stoka slobodno provlačiti.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Jedne godine, o vašaru velikogospoinskom, koji praznik je bio i slava majstor Kostina, pozove on neke svoje mušterije iz okoline, s porodicama.

Pevao je Srećko, kao da je samo taj poziv čekao, valjda deset pesama. Reči zna napamet, glas mu mali, ali pun neke sete i ljubavi, i sa onom bojom koja tako dira ljude melanholične, stradalne.

Taj tutanj, ta buka, taj tresak, to treperenje i vrtenje, e, malo je reći zemljotres. Neke gvozdene šipke jednako izlaze iz nekog valjka, i pružaju se kao žive, kao neki dugi prsti. A uvuku se, a isture se.

— Boško međutim odjedared okrenuo novu stranu. Zavoleo devojčicu, i potseća ženu na neke slatke reči maloga pokojnog njihova sinčića.

Jedared je gos-Toša sedeo osam dana u zatvoru zbog neke priredbe o Sv. Savi. Time se ponosio. — To mi vredi, što rekao Joksim, koliko papirnoj ikoni srebrn okov.

Da pukne čovek od smeja... Mjau! Bup! Mjau! Bup! A na sokaku se krevelje neke fukarske mačkice, i misle da je na gos-Tošinom balkonu raj!

Ostala za Tošom velika bogatašica, a pobogu, kao oni njeni konji, grau pa grau. „U neke dane, ipak, kao da je gospa Nola dodavala malo vela oko vrata, i uzimala, u razgovoru s posetama, neki raslabljeni ton,

je gospa Nola dodavala malo vela oko vrata, i uzimala, u razgovoru s posetama, neki raslabljeni ton, poznat ton bezmalo neke prijatne malaksalosti onih udovica koje ostaju u žalosti bez ikakvih životnih briga; kojima je sa imanjem došla i vrsta

i za lepu reprezentaciju, ali baš zbog toga”, da ne ostaje na šetalištu suviše dugo, da ne ide otkrivene glave, i još neke malenkosti.

Sve koješta se tu uči, Nastase, veruj! Sve neki pokojni carevi, neki pokojni bogovi, i neke životinje kojih više nema, i neće biti. Budi bog s nama! Da mi je nešto drugo...

A zet je upotrebio to vreme da pročita još neke ateističke knjige, i kad se vratio, presreo je taštu s nekim potpuno besmislenim ispadom protiv Hrista.

Gospa Nola je odjedared shvatila sve to, i odjedared sada razumela i neke detalje iz ranijih pisama njenoga pitomca. Ustala je sa stolice, i ispravila se. Ustao je, učtivo, i mladić.

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

— mišljaše mati. No materi verovati što o sinu govori, ne vidi mi se biti sovetno. Mati neke osobite oči osim sviju ljudi ima kad na svoje dete pogledi.

Slučajno padnu joj na glavu neke žute kaplje (kakve su to kaplje bile, ostavljam mehanicama na rasuždenije), i budući da je, kao što smo opomenuli, imala

Je li probitačnije, dakle, ono činiti što bi vi na balu ili u kakvom društvu samo od neke mode činile, ili bolje nepoznatom čoveku prići i od njega pomoć iskati?

svoje negodovanije izrazio, zato da navedem ovde ukratko neke pamjatodostojnosti koje je on mimogred primetio, i za koje bi griota bilo, pređe nežel’ što bi gorepomenuta knjiga

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Ja sam, doduše, već ranije puštao neke životinjske glasove od sebe, u kojima je majka nalazila izvestan smisao i gostima tumačila šta sam ja time hteo reći,

mojoj sudbini vođen je naročito jedan opširan razgovor, posle jednoga burnoga dana, kada me je opštinski pandur, zbog neke sitnice, doveo za uši kući pa majka tri puta očajno uzviknula: „Što ga nisam zadavila čim je zapištao, nego sam još

bogova, kao da sam svršio potkivačku školu; pa onda kao sipam u brašno pesak a u petroleum vodu i, uopšte, sanjam takve neke čudnovate snove, kao čovek koji je zaspao pod utiscima najlepših perspektiva za budućnost a koga će probuditi očeve

U osnovnoj školi naučili smo: očenaš, azbuku i brojeve do sto. „Očenaš“ smo naučili napamet i izgovarali smo ga kao neke tajanstvene reči, otprilike kao što gatara govori reči kojima niti zna smisla niti značaja.

pala poslednja reč: buf, taj bi morao zauzeti Tursku pozu a mi ga ostali preskakali, izgovarajući pri svakom skoku opet neke nerazumljive reči, koje su, koliko ih se sećam, glasile: jenidžajes, mandžebirgebirgovac, bir mamuzlari, bir kapaklari,

Jovica Orangutan poče takođe da stiče neke čudne pokrete, koje dotle nije imao. Svaki čas bi se češao rukom po leđima, žmirkao bi očima i kezio bi se na drugove,

Nekako mi je rasejano, ne ume ni da razgovara kao pre, ne čuje kad ga pitam i vrlo rđavo spava. Sanja, veli, neke strašne snove i u snu se tako pogdekad prepadne da često puta skače sa kreveta pa ga jedva možemo umiriti. — Hm! Hm!

fizika i hemija, smatrati kao ortaci, te da l' bi im firmu trebalo tako zajednički ispisivati, mada se još sećam neke definicije po kojoj one čine zajedničku grupu prirodnih nauka, kojoj je cilj ispitivanje prirodnih zakona.

Bio sam ozbiljno bolestan i moji su se neobično zabrinuli. Naš kućni lekar prepisivao mi je neke praškove, pilule i slane vode; oblagali su me mokrim zavojima i vršili su na meni neke odvratne operacije i sve i sva

kućni lekar prepisivao mi je neke praškove, pilule i slane vode; oblagali su me mokrim zavojima i vršili su na meni neke odvratne operacije i sve i sva činili, ali se bolest sve na gore razvijala.

Najzad, moglo bi se još i dopustiti da izmeđ' vojske i braka može biti neke sličnosti, ali ne i izmeđ' tamnice i braka.

– Eh, cvrc! – gunđa Bora – pa ovaj se, bre, navezao na pučinu pa nam priča neke morske priče! – Molim, ne upadajte u reč! – protestuje predsednik. – Budite parlamentarni!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— trese se zemlja. Sada još žešće, još strašnije. Lica naša su potamnela, a pogled neodređeno bludi, kao posle neke teške bolesti. Ali niko ne uzmiče, dok se neprijatelj ne pojavi da nas pobije. Valjda smo zato ovde i postavljeni.

Vojnici žurno odneše i kapetana Vlaskoja. Vidimo neprijateljsku pešadiju kako nastupa u skokovima. Neke naše baterije, iako već na izdisaju, gađaju. Od gruvanja topova i strašnih eksplozija ne čuju se više pucnji pušaka.

Gr-r-ru!... Huj! Kao da spade neka koprena. Telo kao da se izvlači iz neke čaure. Opet... Juri bezumno... Ah, smiluj se. Zaošinu. Gr-r-r-ru! Tresnu, urliknu. Tama... ponor... Gr-r-r-ru!

Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru! Vidim neke užasnute prilike. Gr-u! Gr-u! A telefonista se strašno iskreveljio, vilice mu crvene i razjapljene. Gr-ru!

Telo drhti, te se naslonih na zemljani zid. Gr-rru!... Mnogo dima. Nešto me guši. Puna su mi usta zemlje i neke sukrvice. Sad će... Gr-r-ru!... Naprežem misao. Znam, znam, sve još znam... Ali otkuda mi ova zemlja u ustima. Gru!

Skretosmo u jedan šljivik. Šrapnel nas sustiže, ciknu nad glavom jezivo. Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana. Naletesmo na neke pešake.

Jedan se slomata sa konja. Preskočismo neke ograde. Artiljerija zaošijava sa svih strana. Naletesmo na neke pešake. Jurili smo putićem jedan za drugim, i uletesmo u selo, u koje su zamicale i baterije...

Svejedno koji. Drhtao sam i od svoga rođenoga daha. Najednom pretrnuh. Kao da čujem neke glasove desno. Prikupio sam dizgine. Konj se pomerio. Zaustavih ga. Da bežim! Sinu mi nanovo u pameti.

Još samo da pređemo ovaj šumarak... Oči mi već zamorene, pa, iako je noć, stalno trepte neke iskrice. Svaka grana pričinjava mi se kao puščana cev. Poleteo bih, ali me stid od ljudi.

— Eno onde! — z astade starac. — Tamo je crkvena porta. Eno je i vatra. Oko vatri su promicale neke prilike. Na vratima crkve blesnu svetlost. Ulaze... Ima ih više. — Polako, na prstima! — šapnu komandir.

Nečije oči su nas vodile. Silazili smo sa neke visine, po rečnome koritu, obavijeni tminom oblaka i zasipani jesenjom kišom. Ni prst se pred okom nije video.

Dosad ih je nosio neki kolektivni zanos. Dosad je još bilo neke nade. Ali sada, pred bolnim saznanjem da većina naroda ostaje, oduševljenje se gasilo, duh je malaksavao, nada umirala i

Petrović, Rastko - PESME

Ovde na ovoj postelji zatvaram geografiju: nema više dužina, širina; samo nogu, ruku; sve se širi! Ima takve neke moći u meni da samo jedno mogu; sve je utopljeno: beskraj, pustolovina, manastiri, moj život mi sija kao zvezda iz

evo puna krvi, a usna napeta, raspinju me užasni bolovi i sram, grudi poblede a trbuh zažari; a uvek sam tada u gužvi neke gomile, pateći sam, bolničkim kolima odvode me na gilotinu stazom blatavom iz koje izniču žene. O!

No ljubav služi za čast silnim u vozu, između dve železničke stanice; Na prozoru saksija s tri cveta, lice neke starice, Na poljani iz amrela izviru četiri noge gole...

Ulicama i kraj bioskopa, pred glumicom mladić bogoradi: Prisluškujući: Iz želudca Vam se diže opere neke arija! Ona: O ne! o, ne!

neće više leći trbusi i sni, I kojim kao da vladaju neki drugi zakoni Koji već i nisu zakoni No iznenadne neke radosti i nepodnošljivi bolovi): Kad je za tebe i to nastanjeno fantomama, Koje ne ulivaju nade već obeshrabrenja; Da l'

Pa nijedan života san Nije tako čist I od svega čedan, kao da je u trbuhu neke matere; Prohodim kroz onaj tmuri prostor gde svaki list, U sanjanju, poriče da ima jedan svet Koji je van ovog:

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Donosile su snove koje nikakvom naredbom nisi mogao ukinuti. Bili su to uvek isti, mučni snovi u kojima su se neke prazne glave uspravljale i sve više i više rasle. Car im je jedva malo iznad stopala dopirao.

Seti se Varalica kroz šta je sve prošao i bi mu lakše. Konačno: može se čovek na perjanom jastuku ugušiti, od neke glupe boleštine nastradati. Skloni se Varalica iza stene da uvreba prvu stražu.

Varalica se sav u uho pretvori, ništa ne ču, ali opazi kako sa druge strane stene raste senka neke divovske ptice. Ka nebu pogled diže Varalica i uzdrhta.

Nisu znali kako da se odbrane, dok neko ne predloži da pucaju: kad neke pobiju — ostale će pobeći! Sunu u nebo prasak pušaka. Nekoliko ptica okrvavljena perja pade, a zvono kao da se pomami.

Zapamtite: nikad se ne zna! — reče šešir ukrašen paunovim perom. — Već sutra se mogu naći na glavi neke princeze. Pogledajte kako blistam!

Duboko u sebi činilo mu se da vidi kako u tami neke pećine, na dnu jezera, na obali mora — blista izgubljeni ključ. Pamtile su ga, zatim, litice na koje se penjao i urvine

Stanković, Borisav - KOŠTANA

Sa ulice dopire svirka, graja. U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući. Neke uzele tepsije mesto dahira; neke šolje od kafa mesto čampara, udarajući u njih.

U sobu rupi puno devojaka kličući, pevajući i igrajući. Neke uzele tepsije mesto dahira; neke šolje od kafa mesto čampara, udarajući u njih. VASKA (ide ka suprotnim vratima vičući): Stano, hodi i ti ovamo.

Šantić, Aleksa - PESME

Jedna okolo kandila se vije, A neka bolno, kô da suze lije, Pred slikom dršće mrtve majke moje. Neke bijele kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine

Neke bijele kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi.

kao ljiljan prvi, Samo im zlatno meko perje grudi; Neke sve plave, tek im grlo rudi, Kao da kanu kap zorine krvi. Neke mi pale tu na srce svelo, Pa kril'ma trepte i šušte kô svila; A jedna lako, vrhom svoga krila, S cvrkutom toplim

Ko je muško nosi kosu Preko ramena, a struka mu bedra Resama bije. Ženske, s njima što su, Grablje i vile drže; neke vedra I nejač malu. Već čujem đerdana Zveket i vidim treskaju se njedra... Evo sve družbe!

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U početku oni se svi javljaju u isti mah i skoro u podjednakoj meri, a neke pesme su do kraja ostale lirsko-epsko-dramskog karaktera (na primer, tužbalice i svatovske pesme).

nalaze se razni legendarni motivi (svakako, zato što su one nastale u vremenu koje je bilo vrlo daleko od Dušanovog) i neke njegove uglavnom negativne osobine: podložan je rđavim uticajima, okružen lošom okolinom, gotov na teške grehe.

smrti, kao samostalan vladar pokorivši Nikolu Altomanovića (čija se oblast prostirala od Rudnika do Dubrovnika) i još neke velikaše, on je stavio pod svoju vlast „čitavo Pomoravlje i severozapadnu Srbiju do Drine i Save“.

Najčešće se priznavala potpuna nemoć da se to pitanje reši. Pa ipak, vredi naglasiti neke okolnosti zbog kojih je narod mogao da pripiše izdajstvo baš Vuku Brankoviću: on je vladao na Kosovu, a nije poginuo u

Oni imaju mnogo zajedničkih crta sa junacima iz starijih vremena, ali imaju i neke potpuno nove osobine koje su u skladu sa drukčijim uslovima i načinom borbe.

epiteti, počeci i završeci, poređenja, opisi karakterističnih i čestih u epskoj poeziji situacija, epska ponavljanja. Neke stajaće reči su osobina pesničkog jezika: gospodar (m. muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m.

muž), babo (m. otac), ljuba (m. žena), čedo (m. dete), dvori ili kula (m. kuća), dojka (m. sisa), i neke među njima (ljuba, dvori, na primer) svakako su lepše od reči istog značenja koje se upotrebljavaju u običnom govoru.

Kade dođe moj nejaki Jovo... U pesmi Uroš i Mrnjavčevići ponovljeni stihovi, takođe, označavaju neke najvažnije trenutke: Carevi se otimlju o carstvo, među se se hoće da pomore, zlaćenima da pobodu noži, a ne znadu na

A gde je tu logika? Crte narodnog života koji je prodro u pesme nisu istorijski mlađe, a neke su čak i starije od feudalizma. Patrijarhalna porodična zadruga, na primer, postojala je i pre feudalizma.

Pažljivom analizom pesama starijih ciklusa može da se otkrije veliki broj takvih momenata. Mi ćemo pomenuti samo neke. Uzmimo, na primer, pesmu Ženidba Dušanova.

Pre svega, dve najvažnije ličnosti iz ovoga ciklusa po svome poreklu — kako ih prikazuju neke narodne pesme — ne spadaju u veliku gospodu. Te ličnosti su knez Lazar i Miloš Obilić.

No se Ivan ljuto uzmučio, prizva braću i neke vojvode: „Braćo moja, ako boga znate, nu kmetujte mene i Milošu za našega dara iz Latina“.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

zamke ni za puške Za to niko nije znao Mislili su da je zao Pošao je da im kaže Da ne može tako više Videše ga neke straže Opališe i ubiše Nikom nije bilo žao Mislili su da je zao GLAVA MI U TORBI KO DVE PTICE Ko grlice

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

kresivo, kremenje, polovina od mašica, donja konjska vilica, jagnjeće krzno, točak sa kolica i sa šivaće mašine kao i neke ogromne mamuze, zatim nekoliko potkovica, običnih i „turskih“, pa razne kuke, lanci, kutija od sata budilnika, neko

— Jao, propadoh! Prestrašeno je buljio oko sebe, jer je upravo sanjao kako pade s neke kruške. Kakve, vraga, kruške, kad je nad njim bukva!

Pred njim se otkriše žućkasti zidovi neke dosta prostrane pećine, nešto malo manje od njihovog razreda u školi. — Lazare, ideš li? — zovnu on šapatom.

— Tu sam, kneže viteže. — Deder, poljaru, bi li nam znao kazati, jesi li u posljednje vrijeme opazio neke dječake da se skitaju oko vode i love ribu? — upita knez. — Dječake, dječake, dječake!

— Izvan šume i onako nema neke naročite opasnosti, a u šumi... Tu se poljar odjednom sjeti drekavca, koljena mu klecnuše i on se bržebolje prihvati

Jedni su predlagali da se kriju u kakvom gustišu pored potoka, drugi su bili za neke okolne šumarke, dok su oni najzagrijaniji bili za to da se bježi čak u planinu.

sva trojica uvalili u jamu s razrijeđenim gašenim krečom i odatle, po mraku, pogodili u seosko groblje i grdno uplašili neke kasne prolaznike. O toj bruci narednik Dane Nakarada izvještavao je višu vlast, između ostalog, i ovim riječima: ...

Da prenesem bar neke stvari kući? — Nešto možeš a ostalo nek čeka. I ne kazuj nikom za pećinu. Ko bi znao zašto nam ona još može trebati.

— Ih, da nam je samo još po jedna lula! — priželjkivao je Stric. — Onda bismo izgledali baš kao neke odrasle brkonje kad pođu na sabor.

Iz dimnog oblaka, odnekle s kraja poljane, začu se nekakvo kijanje i kašljanje, koje je ličilo na zimsko hripanje neke sipljive kobile. — Ej, čuješ li ti ono?! — prestrašeno đipi Mačak. — Ehej vi tamo, dižite uvis ovu dimčinu!

Poljar se sav strese od neobične slutnje i nehotice se sjeti početka neke stare junačke pjesme: „Ili grmi, il se zemlja trese, il udara more o bregove...“ — Eh, ili grmi!

Vrlo zabrinuti izviđači se vratiše natrag u pećinu. Ostali su već bili polijegali prostrijevši poda se neke stvari iz Mačkove radionice: vreće, kartone i geografsku kartu. Ubrzo je zaspao i Jovanče.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

i travama; ubeljuje, zeleni, žutka, crveni, crnpurasti, plavetni i prešaruje; na papradi sladi, na pelinu gorča, a neke nakisele ukazuje...

DUBOKE VODE Ka neke što su duboke vode te im se dna ne vidi; a druge što opet tesno i pomalo izviru, a ne zna se otkud im je glava; i

zna se otkud im je glava; i nekim čuje se huka ispod zemlje s nadanjem se negde izlazu, ali vrlo se zaustežu pozadugo; i neke pak natrag se odbijaju; a jedne jako sukte napolje — eto, takva je ta forma i filosofska, o Bogu im neko pronahođenje u

Koščine ka kamenje valjaju se... I što je to od nas? Jučer, moj mili sadrug, ka neki mi u telu zglavak, A sade, ka neke mršine lipsale Od njega se grozim.

što će doposle da se zbude, i to s pismom ostaljao je za saznanje poslednjemu tamo rodu, tako da su Izrailji primili neke njegove pripovesti te u svoje im knjige to pripisali kako i za tu zvezdu što je ona tri od Istoka cara k Hristu dovela.

Ništa drugo koju iftiru na njega ne imadoše što izneti, krome što se izpizmiše na njega za neke snove: kako je snio sam za sebe jer će doposle on na veliko gospodstvo izaći.

Pogleda im Josif u oči i obedi ih. Reče im: »Kako ja vas vidim da vi niste pravi ljudi, nego ste vi neke uhode! Došli ste sagledati ovu našu zemlju da je predate vašem caru!« Nuto iznenada goleme bede!

Rad toga i Hrista mnogo put su Samaraninom nazivali kroštono on neke one židovske zavičaje preziraše i odmetaše ih. Dođe Hristos do toga gradića Sihara.

NESTOJEĆI GRAD ILI GLASONOŠA OD SUDIJE DO SUŽNjA Tako i razuman u frekati krmitelj čini kade ima neke poštene boljare i gospodare sa sobom kojim se je milo šetati po vodi i svašto razgledati; ne samo tek jedanput i jednim

I onda angel taki pak povrati onu dušu k njejzinu joj mrtvu telu. I kano iz neke pomrčine probra se mrtvi. I one koji onde obstojahu oko njega, zapita ih za svoga brata.

I to mi se je činilo dobar i sladak život da mi je udilj svakoga časa so tim birtlovati. I u tome baveći mi se, neke jedne godine nasta žetveno dobi.

I svim građanom to ugodno svide se. Poslaše neke izborli kmetove razumne s darovi na pole s belim barjakom do kagana u skitski tabor prositi mira.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

— Ih, — graknuše neke — što je brljivo! Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom! Nesrećo bećarska!... Dom da si ideš!

Pa što zbori Petrakija, dve ti oči?!... — Lošo zbori, mnogo lošo zbori. Daviju mi pravija!... Da sam učija neke čkole, ta da ispišem, ete, tol’ku knjigu — veli Tasko i odmeri rukom jednu užasnu debljinu.

Čuja sam, — a ubavo razbra’ — reče, jučerke na noć, kude neke belosvetske frajlice, reče, poju si pesnu za tvojega Mitanču, poju si: Koj ti kupi kondurice?

Bilo joj je to osobito zadovoljstvo da jednim takvim pogledom ohrabri koga, da mu ulije neke nade, da ga zaludi, a posle da ga odbaci.

A međutim i ne ode u dućan, nego udari opet kroz neke druge sokake; a nakrivio fes, pa ga kićanka sve bije i kucka po plećima, pa se lomi čapkunski.

— Što će si činim? K’smet! — veli Doka. — Damno te ne beše pri nas... — reče joj s neke visine Tašana. — Ama, imam si, ete, niku muku, — a ni sag vi ne bi došla! — E, što si imaš? — pita je Tašana.

Izlaze preda nj i priviđaju mu se sve neke čudnovate slike kao čoveku u vrućici, i te su slike prelazile iz jave u san, i obratno, i najzad nije više mogao

A on se izvinjava — kaže da se zadržao zbog pisanja neke žalbe i davanja advokatskog saveta. Odmah nastade veća živost.

Dade znak Manu, ovaj se diže i obojice nestade iz kafane... Stavre i Mane uputiše se žurno kroz neke ulice, koje su sve praznije i mirnije bivale.

jedna takva strašna verzija bila je ta da je policija uhvatila neke lažne dvodinarce i, prirodno, posumnjala odmah na Manču.

gde se često i rado bavio po nekoliko dana radi domazluka, a možda još — kako je besposlena čaršija govorila — i radi neke čivčike svoje, neke „Bele Vele“, kako su je svi zvali, a koja je, po onom da „medved najbolju krušku ugrabi“, imala

bavio po nekoliko dana radi domazluka, a možda još — kako je besposlena čaršija govorila — i radi neke čivčike svoje, neke „Bele Vele“, kako su je svi zvali, a koja je, po onom da „medved najbolju krušku ugrabi“, imala cmolju muža.