Upotreba reči neko u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

Zar da mi žao bude što ću sa dvoje sirotih komad hleba podeliti?... O, nikad, nikad! Ja sam se radovao, i neko neobično čustvo potresaše mi dušu: milina, sažaljenje i saučešće prema onima koji stradaju.

„Može neko doći, Maro“, reče tiho mojoj dobroj tetki. „Praznik je; a i voleo bih da mi ko dođe, da se malo porazgovaram...

tetka postavi sto, iznese ono malo mršave hrane kojom sirotinja svoj gladan stomak zalaže, da ovaj žalosni život za neko vreme produži; sedne za sovru, seti se davne prošlosti, a suze joj teku niz zbrčkano lice.

Posle beži iz bašte, bojeći se da ga gazda ne oseti. Izgleda mu kao da je neko zločinstvo učinio, kao da je nečuveno blago nekakvome besnom bogatašu poharao... Po ćoškovima se viđahu deca.

Sede žalostivo; pobledele usnice samo im se miču, iz njih ne čuješ glasa; od gladi su promukla, samo čuješ kao neko šaputanje: „Gladan sam!... Hleba!..

Za njega krišom govore da je u neko vreme otimao; a svi mu se u oči čude dobroti i poštenju... Taki je svet! Taki su ljudi! Štaviše, i sam g.

da se ne ukine penzija, posle, opet, i sama bi „čaršija“ bila u neraspoloženju kad ne bi čula novosti na kojima će neko vreme preživati... Oni vas pogledaše pozadugo, približavahu nam se, odstupahu i opet su svi u skupu dolazili.

Onda se sve umiri. Tako on to svakome pripoveda. Ima te mu neko i veruje, a neko mu se i podsmehne... A on, siromah, šta će,... Slegne ramenima, pa misli u sebi: lako se vama smejati!

Onda se sve umiri. Tako on to svakome pripoveda. Ima te mu neko i veruje, a neko mu se i podsmehne... A on, siromah, šta će,... Slegne ramenima, pa misli u sebi: lako se vama smejati!...

Vele da više voli njega nego i svoga Zola; jer biva da joj drekavac po dve-tri noći ne dođe — otumara, bogzna, u drugo neko selo, onda je Stojna povazda žalostiva, niti gleda svekra ni svekrve, a Zola samo što ne uguši...

A ta odžaklijica služila je učitelju i seljacima kao za neko „predsoblje“: onde se oni oko vatre skupe, puše i razgovaraju, sve dok učitelj ne dođe.

Posle se pokloni i ode, a za njime, veseli učitelj i Sremac. — Milisave, ima još neko osim nas dvojice, koji te željno iščekuje.

Obradović, Dositej - BASNE

Po sreći, iziđe neko pred nju sa svećom: pozna i sama od šta je bežala. Sveća je prosvešten razum koji nam pokazuje istinu, a mračno

Sama hrabrost i junačestvo jednoga naroda bez nauke i mudroga pravljenija podobne su zverskoj snagi; brane se za neko vreme, al' najposle moraju reći „ejvala”, i pokoriti se.

A dok se ko vidi slabiji od svoga protivoborca, nek se s njime ne hvata za perčin. 56 Pešlovi i prepelica Neko imađaše dva petla, pak kupi i prepelicu pripitomljenu i pusti ju među njih.

Padne po slučaju jedan veliki panj u rit. Onda se one uplaše i stanu za neko vreme mirovati. No videći potom da se panj ne miče, počnu opet zlo živiti.

Ona ima neko srodstvo s šalom, ibo obično, šaleći se, ljudi ne govore ono što misle; no neki iz šale tako obiknu lagati da i bez

78 Čovek ujeden od psa Ovaj hođaše po komšiluku i pitaše šta bi na ranu privio da se izleči. Neko mu reče da uzme vrući somun, da ga natopi krvlju što iz rane teče, da ga da onom istom psu koji ga je ujeo, i da će se

Glupost, varvarstvo i ludo nevježestvo mogu za neko doba na visoki prestoli sedeti, krune zlatne na glavam nositi i dobrodjetelj udručavati; no vreme, koje je svačemu

„Rastlješa v načinanijah svojih.” Evo kako: jer bezuman nema dobrodjetelji u srcu svome. Pak što mu biva? Za neko vreme prevoznese se i uzvisi kao kedar na divanu, no malo potom, dok samo mimoiđoh, al' eto ti ga nestade, nit mu

Raspolagati od razmetati, i davati od razbacavati i prosipati, daleko su otlične vešti. 117 Papagal i mačka Neko kupi papagala, donese ga doma i metne ga u jedan lep kavez, gdi on po svom običaju načne sve što zna govoriti i pojati.

I ako se jošte za neko vreme gdi nađe koji vladika ili sasvim neučen ili nedovoljno za jednoga episkopa učen, a on neka se stara da svojom

Izberem neko planinsko, okolo predivnih i širokih dolina, sasvim za Omirova i|Isiodova čtenija pristojno mesto, zovomo Plavno; tu

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

Ili ga ostali hrastovi izopšte, a neko ga iz tog gornjeg sveta hrastovim lenjirom po prstima tuče? HRAST NA POVLENU Mudrac međ nama ćuti, ćuti jer

A mi živi. Nije tu nešto u redu, šapće narod, to neko štiti sudije od greha! A i nas katkad hvata zebnja pred san: nismo besmrtni, neće to dugo ovako, doći će jednom i

MRAK Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku. Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka.

TAMNI VILAJET U šta su nas ovo uterali? U šta su nas ovo zatvorili? U ovome je mračno ko u rogu! Može li neko da kresne šibicu? Ovde je tesno kao u testiji! Ovde je i tesno, i nisko, i usko! Sada vidim kako je mišu u tikvi!

Je li to poklopac sanduka ili lonca? Nije to gore poklopac, nego čep! Po grmljavini koju ozgo čujem, neko nas je zatvorio u bubanj! (Da nam to nad glavom nije neko dno?) Kažite kako u ovo da se smestim!

Po grmljavini koju ozgo čujem, neko nas je zatvorio u bubanj! (Da nam to nad glavom nije neko dno?) Kažite kako u ovo da se smestim! Ako stane rep, ne može rog, ako stane rog, ne može rep!

Pod nečiju kapu? U nečiji džep? Il smo svi stali u iglene uši? Krajnje je vreme da nam neko kaže šta je ovo, tikva ili džak, mišja rupa ili mišolovka! (A šta ako je ovo ceo svet?

A meni se spava! Neko, ne vidim ko, poziva me u borbu za slobodu, traži pobedu istine i pravde, pobedu ustava, zakona i prava!

svuda uokrug cvrkuće drveće, ko senka mleka preko sveta da je pala, magla niz Lužnicu teče brzo ko da je neko pije naiskap, potok, i kruška nad potokom, zažuboriše u mraku, puni žara.

Pitam se šta znači reč Sinjajevina. Neko bi mogao kazati sinja Evina: sinja Evina zenica ili kosa! A da ovom imenu na početku možda ne stoji i ne sija Sinaj?

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

svaki težio, jerbo u Srbiji nije onda bilo drugoga gospodstva, krome biti knez, pop ili kaluđer, a i pandur imao je neko malo odličije.

Ako li jedna nad drugom neko preimućstvo traži, to su obe kod prostog naroda slabe, i ili kasno ili skoro obe propale.

U tome se Hadži-Musta-paša grdno prevari, i pusti i̓ te dođu u Beograd, gde su neko vreme mirno i pokorno sedili, a neki su i službe dobili; jerbo su vrsni i udvorice bili.

starci s belim bradama morali su svagda pred njim stajati. Pošto su tako neko vreme dvorili, rekne im Aganlija: „E hajdete sada na konake svoje, pak sabaile ujutru vi Turci azur konje; a ti Aleksa

Al̓ u neko doba noći dotrča stražar, izbudi nas i kaže da izgore Valjevo i mloge puške pucaju. Ustanem ja i pogledam: Valjevo doista

Mačvani su mučni ljudi na vojni. Samo neki Andrija Vitomirović1 iz Drenovca i Ostoja Spuž držali su po neko čislo momaka, a Đorđe Ćurčija hoda po Mačvi i oko Cera, slabo u Šabac dolazi i u boj se pušta.

Odma se skupština skupi, dogovorimo se da mi na Vračar idemo, Kedić da čuva od Sokola a Grbović od Užica, ali svaki po neko čislo s nama vojske da pošlje i da pođe pred svima Milovan sin Nikole Grbovića.

na, preseku Turke, i dosta i̓ pobiju, i stric Jakov dovede dva vezirova imraora, jedna kola i dva konja. I bio se neko vreme na Vračaru, pak dođe opet Šapcu, a Miloje ostane u šancu, u Ciganskoj Bari kako sam gore kazao.

— Sad, deco, smejte se vi, ali dok vam posledak kažem, mal̓ da nećete reći: bilo je istinito predskazanije neko. Sedeći mi u Topoliku, Stojan Čupić ̓oda sa nešto čete oko Drine.

Dok već u neko doba potrčasmo moliti i Stevu oturismo, te pobeže, a on krdžalinku do̓vati da ubije, a Steva se umeša u vojnike i tako

u Sovetu, zato se oko vladike umiljavao, da bi ga vladika u Sonet primio, a druge kao za malovažne držao (zato je neko vreme kao u podozreniju bio), a nije znao da je Karađorđe mrzio na Leontija kao na najgorega Turčina, za taj uzrok što

svakoga Srbina koji bi preko Save u ovu stranu begao i tražio svom životu spasenija — primaju, jerbo dosada nije to za neko vreme dopuščato. — G.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

— upitaće jedan. — Jest ja — odgovori drugi. — Mora da ih je nešto poplašilo. — Oko neko doba noći — reći će jedan — stade ti uktanje mojih svinja, pa bež̓ kući kao da ih neko juri.

— Oko neko doba noći — reći će jedan — stade ti uktanje mojih svinja, pa bež̓ kući kao da ih neko juri. Na to će jedan između onih što su igrali karata: — Ama što su goveda rikala, što su svinje uktale — to je

— A šta je to bilo? — počeše ga zapitkivati i i skupiše se oko njega. — Eto šta!... Pođem ti odavde u neko doba noći, pa hajde, velim, preče je, te udarim preko livada... Čujem krive se goveda — jest, bogami, neki đavo!

stići će ponajlak. Bilo je već blizu ponoći. U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom.

Bilo je već blizu ponoći. U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan.

Bilo je već blizu ponoći. U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo!

U mehani u Dubravi sedi još nekoliko njih iz obližnjih sela. Neko pije vino, neko rakiju; neko pogađa »popa«, a neko »u kaiš«. Dok stadoše kola pred mehanom. Vrata se otvoriše i uđe Radan. — Dobar veče vam, braćo! — nazva svima skupa.

Prođe godina, valja isplatiti, a nema se otkud. Molih ga, kumih da me počeka još koji mesec dana, kad prodam rakiju i neko svinjče, pa da skrpim i da mu isplatim. Aja! Neće ni glave da okrepe, nego veli: »Pare na plac, jali ću te sudu!...

Išli su ljudi, kao na čudo te gledali... Posle, veli, nestade ih. Ili ih neko ukrade, ili ih onako nestade — ni sam nije znao... — A jesi li ih ti video? — upita Radan.

Sad će već na brod pod vodenicom. Taman da nagazi kad stade plakati neko dete u strani više puta. »Otkud sad dete ovde?« pomisli Radan, a obuze ga sumnja. Dete plače jednako.

Lepo se pomole bogu, pa onda zasednu za sovru, prizovu bogme i svoje starešine, pa se tu gosti i veseli do neko doba noći. — Jes̓, bogme, gospodine! — opet graknu Vučevčani.

Tu su ti čarape, peškiri, jabuke, tkanice, pa bogme, i po neko runo i ćilimi ili jagnje... A sad niko ni da se pošali.

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Nije se tuđio od ljudi, baš je išao među njih. O svemu je vodio računa. Ako je neko žalostivan, i Kruška je, samo što mu ne kane suza iz očiju!...

Da si koga grdio — on bi ga branio. Da si rekao da ima rđavih ljudi, on bi ti dokazao da nema!... Da si mu kazao da neko misli o ubistvu, on bi te gledao začuđeno, s nevericom; pitao bi te: zar ima ljudi koji hoće namerno da ubiju čoveka?...

One „zle” suze udariše mu pa oči... i tada je bio kadar svašta učiniti... Neko ga, sa straga, udari po plećima... On ce okrete. Za njim je stajao Marinko: — Zar momci plaču? — upita on zajedljivo.

Jelica prošaputa: — I baš htede da te ubije? On sleže ramenima. — I to zbog mene! Kao da mu neko opali šamar, on se trže, razrogači oči i pogleda je strašnim pogledom: — Zbog tebe?! — Zbog mene!... Zar ti ne znaš?.

Trčao je što igda može, jurio je kao da ga besi gone... Čuo je da puca grane za njim, pa mu se učini da ga neko vija. Beše zaboravio da je kraj njega bio Marinko... Mislio je da se sve selo diglo za njim u poteru...

I on pusti korake... Ali... najedanput zastade... Na nekoliko koraka pred njim poče pucati granje, kao da neko ide. On diže glavu i vide pred sobom čoveka... Da je smotrio vuka ili medveda, lakše bi mu bilo...

Zatvori oči da ništa ne bi video... I učini mu se kako priđe neko i nadenese se nada nj; neka ledena ruka uhvati ga za vrat i steže...

E, dođe, pa mi ce smrče pred očima!... Morao sam ga ubiti!... – Ali ti ga nisi ubio! — reče subaša. Lazaru kao da neko opali šamar. — Nije mogućno! — reče on i pogleda razrogačeno Krušku. — Nisi ga ubio! — Ali, on je... pao!

Ivan stade pričati: kako je u starom vajatu, a u jednom sanduku, imao dve stotine dukata, kako je neko došao, obio sanduk i novce odneo... Ljudi se počeše gnušati lopova, pitajući: — Ama, ko li to uradi?

— A znaš li ko to sve učini? — Znam, Lazar. — I ko još? — Više niko. — Eto, vidiš da ne znaš! Sem Lazara još je neko umešao svoje nokte. Stanko pogleda preneražen u njega. — A ko još? — upita. — E, moj sinko!...

Stanku se dopadoše ova lica. Još više mu se dopade harambaša. Stas, lice, ponašanje harambašino ulevalo mu je kao neko poštovanje. Beše to čovek ozbiljan, ćutljiv i ponosit. Stas mu prav kao sveća, a korak siguran.

Svi se čudom začudiše; čak i sami harambaša. Ali se Zavrzan rasrdio. Bilo mu je krivo što se nađe neko bolji od nega. — Oborio si me, priznajem!... Ali, ako te je nena rodila, uspuži se uz ovaj grm!

Dučić, Jovan - PESME

cvetak, kamen, talas, list sa gore, Šume u toj pesmi, i šapću i struje; I moja se duša jasno u njoj čuje, Kao neko tamno nevidljivo more. Ja sam deo noći.

Uvek zaljubljeno u večnost, dok bruje Njime sjajne sfere, strasno i daleko... I kad očarano kucne srce neko, To je moje srce što se opet čuje...

Tako gorko pada neko veče bledo Na sve moje pute, bolno, po sve doba, Duboko u meni: dok ljubav i zloba, Kao dva anđela, poju naporedo.

Pevale su joj, jer je ona volela njihovu čudnu pesmu, i jer im je davala iz svoje crne rukavice neko sitno zrnje sa dalekih ostrva, da joj mogu po ceo dan pevati o Tuzi.

Sve drhti, oseća, diše, i pruža ruke prema suncu. Grobovi kao da imaju srce, neko veliko tamno srce, koje udara nestrpljivo, zaljubljeno. Koliko života, mladosti i snage taj dan među grobovima!

Tako je stranac bio odvojio ženu od njenog božanstva. Zato mu je žena dala neko grožđe od koga je morao umreti pre nego uvređena Zvezda zađe u pustinji.

DRUGOVI Kad se kroz huku noćnog planinskog vetra čulo da neko i po treći put zakuca na vrata, domaćin se diže da vidi ko je. U strašnoj noći čulo se kako laju lisice.

Njeno telo se povija od ključeva krvi kao reka Ataris koja je puna zmija. Ali kad pod veče prođe ispod njenih vrtova neko purpurno jedro i začuje se neka tužna svirala — Ona zaplače nežno kao košuta koju je probudio zračak meseca u šumi.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

— U sobi je bilo s obe strane — ne znam koliko — kreveta. dva ili tri bila su prazna, u drugima su ležali bolesnici. Neko je od njih bio pokriven i preko glave, neko je povisoko leškario, neko sedeo.

dva ili tri bila su prazna, u drugima su ležali bolesnici. Neko je od njih bio pokriven i preko glave, neko je povisoko leškario, neko sedeo.

Neko je od njih bio pokriven i preko glave, neko je povisoko leškario, neko sedeo. Čini mi se da su podjednako obučeni, ali nisam video kako, samo sam primetio veliko koštano dugme pod grlom u

— Lezi lepo, sine, nešto ružno sanjaš, pa jaučeš! Hvala bogu! Ali kakav je to san? Sad sam budan, a? Ali kao da me neko nečim što zveči a ne boli lupi po glavi. Ja skočih i ispravih se u krevetu: — Mamo! — Šta, brate? — Video sam onoga.

Oko njenih očiju, a po licu, kao po nekom platnu života, kao da je neko počeo zamazivati belo, belo, belo, daleko, pustoš, beskonačnost, i samo kao da se tamo čak u dnu, u strani, jedva

— Đorđe ima jednog brata, kaluđera u S., i taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca ugrabio tu priliku da ga pošlje bliže kući, jer će naposletku „morati pasti opštini na teret”.

Jao! da onda neko dođe da mu kaže da nisam znao „alekcije”! Ne znam čega sam se tako bojao, naposletku baš i da me ćuši jedanput, pa šta?

Pa ipak, smešno je kazati, ali opet, opet je on bio dobar čovek. Jeste, bogami! Ali tako... Jedanput vrati se on u neko doba kući. Nije sam! Čudi se moja mati. Prođe on još s nekim pored vrata, nešto polako gunđaju. Odoše u avliju.

Mati brzo pirnu u sveću, pa i sama leže u krevet. Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije čekićem u grudima. Vrata se otvoriše i moj otac uđe.

— Pa me neće mrtvoga kleti... Otkad ih nisam video! — Hodi da ih vidiš! — reče mati, pa ga kao neko dete povede za ruku. Ali ja u tri koraka već u sobi. Samo što prišaptah mojoj sestri: „Lezi!

još povrh mesta gde ga je nestalo pružahu se u nebo dugačke, svetle beličaste zrake, kao da je otud sa zapada pomolio neko grdnu šaku sa raširenim i nagore okrenutim prstima — upravo onako kako to prave dobri i rđavi moleri: Sava, koja je

Samo ako je to za celo i onoliko koliko treba, da ne stoje opet pred crkvom i da ne prosjače po vašarima. Zar kad bi neko zbog mene izgubio samo mali prst, pa ja... A ovamo država... Slušajte!... Zviždi! — Ne zviždi! — reče kapetan.

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

Zato se i govorilo po selu, kad neko za nešto ne mari: »E, — vele — mari on za to k’o Sovra gajdaš za kišu«, ili: »Tiče ga se to mnogo k’o Sovra gajdaša

Sve se oko njega za stolom menja, jedino on sedi nepromenljiv. Neko se digne da igra, nekoga odvedu, a neki sam, onako bez ičije pomoći, padne lepo pod sto.

A desi li se kakva nesreća u selu da, na primer, neko u selu umre, i tu kako kome, ali gospodin-popi opet dobro. Ako bogatiji umre, oglašuju ga sva zvona i činodejstvuju

Tek čuješ neko šuštanje, kašljanje, neke ropce, a zatim kao neko izbijanje. To duvarski sahat izbija. Broje svi, a popa Spira glasno:

Tek čuješ neko šuštanje, kašljanje, neke ropce, a zatim kao neko izbijanje. To duvarski sahat izbija. Broje svi, a popa Spira glasno: sedamnaest. — Oho! — čudi se pop Spira.

sanovnik pod jastuk), a ono i za »kuglanje« i za »sluge i sluškinje« stoji jedno isto, veli: znači da će te posjetiti neko izdaleka i da ćeš imati gostiju. Sve, vi te, izlazi na jedno.

Još su najkrupniji i najznatniji događaji bili oni koji se dešavaju nedeljom kad neko nekome u kolu razbije glavu ili kad nekome ukradu konje pa obede Bačvane da su oni prešli preko Tise i učinili to.

u nekom vidu crkvi i oltaru, olakšava službu i Arkadiji, i koja je strčala da je sve tutnjalo kad im dođe i reče neko da je došao novi učitelj.

Koliko je samo puta lopov stao pa ne zna u koju će avliju, jer čuje neko hrkanje, ali ne zna u kojoj to kući hrču, — pa ne sme preko zida ni u jednu kuću!

»Pak-pak? Pâââk-pap-pak!« — dere se pátak gotov na svađu, pa čujući zamuckivanje domaćinovo i misleći da je neko od živine voljan da se svađa s njim (jer pop Spira je imao i luksuznih stvari, koje nisu za jelo, kao na primer Gágu,

kad je máma bila nešto ljuta, a tátu baš onda don’o andrak da joj se umeša u posao i da joj pokazuje kako da zgotovi neko jelo.

Ni onda nije umela od čuda ništa da proslavi, pa ni sada. I sada da je neko ubacio spolja kroz prozor čitavu ciglju i polupao joj sav porculan, ne bi se tako skamenila gđa Sida kao kad je čula

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

Neki tamo su i spavali po rupama a neki od njih, naročito stariji, kao neko prvenstvo, spavali su tu, oko klisarnice. Ali ih je bilo mnogo.

U to vreme bila prebegla iz Turske jedna prosjakinja, neko ulavo1, mlado devojče. Zvala se Vejka. Od zuluma pomerila pameću. Turci, da bi je ugrabili, sve joj poubijali.

— Ali on, ne samo što je nije oterao, već se nije ni tužio. Samo je ćutao. A kad ga neko upita za to, on bi se izdrao na onoga: — Gledaj ti svoj put!

A to njegovo igranje — neko tresenje snagom, pocupkivanje, udaranje kolenima o pod, zemlju — toliko je, da kad bi drugi tako što uradio, nedelju dana

Onako uvijena u krpama, naročito oko glave te joj se lice gotovo ne vidi, sa tim svojim zavežljajima i torbama, kao neko klupče vuče se i puzi po ulicama, jednako vičući i nudeći bilje, trave. — Lalê, lalê! Bilje, travke, lalê!

Samo, a to su svi znali, kad god bi hteo neko da ga uplaši, on bi mu prišao i načinivši prstima krst pokazivao. — Copo, na! — I počeo da mu unosi taj krst.

boj, u svoje odaje, već bi zastao i spaziv Stevana kako obično tamo u dnu dvorišta oko ambarova i štala, kao uvek vuče neko kamenje, trpa na gomilu on bi počeo da ga zove, pita: — Stevane, kako si, Stevane? Jesi zdrav, Stevane?

Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE

Ljuba i čika-Gavra u jednoj su sobi spavali. Još su se neko doba šuškajući razgovarali i isplanirali kako će se sutra zbog ženidbe razgovarati.

On je mislio da se mane za neko vreme ženidbe, al’, međutim, oženio se vrlo dobro jedan prisni njegov prijatelj, te tako opet dobije volju va ženidbu.

— Al’, molim, stanite samo malo. Već ima sat jedan kako hoću nešto da vam reknem, pa opet nisam mogao, kanda mi neko jezik zavezao. Sad sam se malo raskuražio. Kažite, molim vas, hoćete li vi za mene poći?

— Meni opet desno oko igra; plakaću. Tek što Paulina poslednju reč ispusti, a neko na vrata kuca. — Herajn! Vrata se otvore. Napred čika-Gavra a za njime Čekmedžijić.

Baš mi sad pade na pamet da sam jedanput u beogradskim novinama čitao gde neko objavljuje da ga njegovi prijatelji od posete na njegov imendan poštede. Takovo još nigde nisam čitao.

Pameti je oštre, jezika uglađena, kad govori, misliš med joj iz usta teče; ali, u srcu joj leži sama pakost i sujeta. Neko je kazao da je čoveku jezik dat da njime misli sakrije svoje. Ako ikome, to je doista gospođi Evici jezik za to dat.

Siroma’, skrhao nogu, glava mu razbijena. Marku ni brige. Doktor neko vreme leči Peru i izleči; samo će malo hramati.

Alka umuknu, daje mu za pravo. Kad u Peštu, neko ih odvede starom nekom fiškalu Babonji. Babonja ih ponudi da sednu. — Molim, pripovedajte celu stvar.

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

koja je ovo posle podne kao grom, sa uzbunjene ulice, upala kroz njegov otvoren prozor, najpre ga je porazila, pa je kao neko što je očevidac dok se na njegove oči ruši kuća sazidana do samoga krova, najednom obamro u nekoj strašnoj, ukočenoj i

Ali baš u tom trenutku neko spusti ruku na njegovo rame. Jurišić se naglo okrenuo i kad je ugledao ženu, uz visokog čoveka vojničkog držanja koji

Tamo pred Ministarstvom gomila je rasla sve više, i kad se Jurišić približio onoj zgradi nastalo je neko komešanje i živa i velika uzrujanost. Sa svih strana ljudi su ispružali vratove i pitali poverljivo: — Šta je? Šta ima?

Najedanput neko čudno osećanje strogosti kao prostruja kroz samu njegovu krv i on lepo opazi kako se jedan oštar nabor prikupi i steže

On pažljivo oslušnu kako za njim zveckaju zvrčkovi niklenih mamuza pa ga obuze neko snažno osećanje pouzdanja i čudno neko zadovoljstvo slično onom kad se čovek nalazi na velikoj visini i kad vlada nekom

On pažljivo oslušnu kako za njim zveckaju zvrčkovi niklenih mamuza pa ga obuze neko snažno osećanje pouzdanja i čudno neko zadovoljstvo slično onom kad se čovek nalazi na velikoj visini i kad vlada nekom velikom snagom.

Još nikako neuznemirena varoš je dolazila k sebi. Jurišić baci pogled tamo preko dveju reka i neko setno i nežno osećanje obuze ga kad ugleda visoke zvonike što su se oštro ocrtavali na zlatno-svetlom nebu prema

Sve će dobro biti. I pravo je rekao neko: da je u ratu najbolji saveznik stanovništvo one države s kojom se ratuje. Dabogme, ti popovi tamo, u svili i kadifi,

II. Kad je prestao dvoboj baterija, Hristić, uklješten i raskrečen usred nekog oštrog kamenja, osta još neko vreme na osmatračnici.

i što je čudan čovek, koji se, kad od nekoga pali cigaretu, okreće levo i desno i zvera na sve strane, kao da mu neko stoji s nožem za leđima, a da ga čovek pita zašto to čini ni sam ne bi znao odgovoriti...

U jutru kad se probudim, ako sam nešto malo spavala, ja... kao kad neko na hirurškom stolu oseti, da je bez najdražih svojih udova.

I tako zaprepašćen i smrtno bled drhtao je i slušao neko vreme. Onda pričeka malo i prekide vezu pa nesigurnim, tu đim glasom pozva Jurišića i saopšti mu da će smesta ići za

Afrika

Na malim slučajnim plažama spavaju piroge, grubo izdubene u stabla. Ljudi i žene peru neko bilje. S vremena na vreme plovimo pored urođeničkih naseobina podignutih na visokim koljima kraj same ivice vode.

Ja nudim sto pedeset, oni mi ih daju, ali kad sam već platio, neko treći koji im prilazi nešto im kaže, na šta oni opet zahtevaju staru cenu.

počinjemo razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko kolo; jedan za drugim, trupkajući umorno, i već pomalo u ekstazi.

da me pozovu da pođem s njima. Potrebno je i da me posle neko vrati u Boake, gde je većina mojih stvari: bar sva platnena odela, izuzev ovoga smešnog, belog, na meni.

Produžavamo još nekoliko sati kroz noć da bismo izišli na prvi kampman. U neko doba kuvaru Sambi, koji je gore na vrhu zadremao, otkotrljao se u pomrčinu kask koji sam mu poklonio i kojim se on

Malo pale poto–poto, pun rascvetanih lotosa i nenifara; devojke i mlade žene traže neko bilje međ cvećem. Nebo je ljubičasto i survava se kosim talasima na nas. Grdna larma insekata.

Volim njihov jedinstveni dah tela i ulja kojim se mažu, ambre i trava, što sve odiše kao neko divlje voće, čega sam se toliko gadio posle posete konakrijskim devojkama.

U dvorištu glavna kraljeva žena, krupna četrdesetogodišnja crnkinja, još lepa, sedeći na pragu čisti neko semenje. Žene ljubimice su u naročitom dvorištu i kralj odlazi da ih dovede.

Odbiti, bilo bi neuljudno, a isto tako i smatrati da se time ima neko pravo docnije nad ženom ili porodicom. Nikome neće pasti na pamet da dete nije pravoga muža, čak ni tome mladiću.

uvijen u „panj“, koji urođenici dole kraj Okeana danju nose oko bedara, a noću se zavijaju njim do preko glave, spavao je neko na zemlji kraj moje postelje.

Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut. Neko je u kući vođe. Svaki kralj ima svoje vreme. Ja nisam naviknut ovde. Sambola Sadio? Djugo Sambola? Djuga Dimbo Sambola?

Kada me vidi, žena oživljava i počinje neko beskrajno brbljanje na arapskom. Čuje se samo: „Musje, musje, aržan, moa kontan, musje, musje!

Popović, Jovan Sterija - TVRDICA

Treba da tečim pod mojom starostum. Imam 8 O ja nerećan! Slava Bogu! deca... Pi! Što mi reči ono notaroš za neko los? Oćim da uzmim za moja Katica. deset hiljada forinta strebro, lepu sumu, mene pet, Katica pet. Oho!

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

A posle opet nastaju beskrajne ravni. Kadikad se, na toj ravnici, ukaže po neko usamljeno drvo, bagrem, ili vrba, pa i neki konjanici koji brzo iščeznu.

Svaka od tih zvezda bila je i sama, kao neki svet za sebe, a sve, zajedno, kao neko ostrvo. Ispred gradskih kapija, prostirale su se zelene utrine, gde su đenerali vežbali vojsku.

čuje, iz njihovih usta, da li je to, zaista, tačno da su se oni, svojeručno, upisali na taj spisak Ševičev, ili ih je neko drugi – možda rođaci njihovi – upisao. Veli, nigde se taj spisak, u Beču, nije našao, te i nema dokaza njihove krivice.

Adoptiran, Pavel je tobože bio dupli Isakovič i naročito ga treba pomilovati, ako je to moguće. Pošto ih je neko vreme, tako, odmeravao pogledom, Garsuli poče sad da im, izbliza, oči u oči, licem u lice, govori, mlatarajući

Ovde će ga neko vreme još spominjati, kao i tog krivonogog Grka, a posle će ga zaboraviti i neće mu znati ni imena. Ova varoš iza njega,

da je, otsad, zabranjeno da mrtve iznose u otvorenom sanduku, i, da mora, otsad, da ih sahranjuju u zakovanom sanduku, neko mu nešto, iz gomile, doviknu. Grof se bio zbunio.

koja se, ispod paviljona, sad, gurala kao pijana, u kojoj se videlo kako neke vezuju i kako im u usta šubare guraju. Neko je, međutim, izgleda, dao mig husarima koji su stajali raspoređeni oko paviljona, sa isukanim sabljama, i oni su počeli,

U kolima, sa raskošnim arnjevima, od livenog gvožđa, Garsuli je izgledao, neko vreme, kao miš u mišolovci, i činilo se da mu ode glava.

igrala, u Komandi, zimi, Engelshofen je imao običaj da kaže da je, u crnoj krinolini, kao crni labud, ali, kad joj se neko zameri, kao orao. Đurđe koji se tukao gde god je stigao, zastao bi, i skamenio se, kad bi mu doviknula „Đurđe!

Ne može Garsuli vešati na teritoriji Engelshofenove komande. Ne može. A što da ne može? – čuo je, kako mu neko, kao Trifunovim glasom, šapuće.

Tek kad se na njegovim vratima počeše skidati lokoti, on se trže i ču kako neko udara metlom, po miševima, i kako škripi brava na spoljnim, gvozdenim, vratima.

na zemlji, sa doksatom, na koji se išlo stepenicama od čamovih dasaka, a sa puškarnicama, u visini, zastrtim šašom, kao neko gnezdo roda. Rode su se bile i naselile na njemu.

Teodosije - ŽITIJA

u uče nju, i izazivaše divljenje svojim razumom u detinjem uzrastu, tako da su svi govorili: — Ovo će dete biti neko novo znamenje!

Pocle y neko vreme odahnuvši, gore ka njemu uzdižući pogled i klanjajući se, davahu mu oproštajni pozdrav, i milostivo sa suzama

reč njegovu, kako je puna svake premudrosti, zaboraviše na telesne rave koje im momci naneše, i kao da su zapleNili neko blago veseljahu se zbog njega.

i sa uzdisanjem, i kao lavovi čupajući noktima iz sredine utrobe dozivahu ljubljenoga, uzimahu vlasi, podizahu rizu kao neko blago i razgrabljivahu kao plen, i kropeći ih suzama celivahu, kao isceljenje očima prilagahu, i još više se uzbuđivahu,

da bi se uverili, govorahu k starcu: — Hrista radi, oče, reci nam, da li je ovaj mladić doista tvoj učenik, jer danas neko preslavno znamenje na njemu videsmo?

Čudesna je smelost i vera njegova, kao kad bi neko držeći u rukama carev dar sazivao drugove i susede, govoreći im: „Hodite i vidite na meni carevu milost, i smatrajte

je ovo čuo od svetoga, zajedno sa svima blagorodnima, radošću božastvenom isnuniše se duše njihove, i kao da su stekli neko prebogato blago, i plen razdelivši, sladosti i veselja nasitiše se.

Bačeni, pak, nije mogao nigde pasti do u samu onu reku. I ako bi neko od bačenih imao koga od svojih, ili ljudi koji se boje Boga, obilažahu onu reku, tražeći ga da li ga je voda gde

Bog, je, međutim, još više javio dostojnost njemu. Jer neko od onih koji su bili dostojni, videvši, ispriča patrijarhu kako se prilikom njegova postavljenja svetlost nebeska izlila

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

Najzad će promatrač zapaziti pored nekih osobina zajedničkih svima Južnim Slovenima, neko duhovno stanje svojstveno Bugarima, koje odvaja ovo stanovništvo nekim bitnim crtama od svih drugih Južnih Slovena na

Ipak, postupno obuze neko visoko osećanje sve kosovske Srbe, obnoviše manastir i uzeše čuvati telo svoga poslednjeg cara.

Hajduk u četi je morao biti u stanju da podnosi muke svakojake. Bila je sramota jadikovati čak i kad je neko smrtno ranjen. Hajduk je morao disciplinovati svoju hrabrost, tako daje smeo na „zapetu pušku udariti“, kako pesma kaže.

Naročito je bogato izvezena tnoka, nevestinska košulja, koja se posle svadbe samo još neko vreme o praznicima i o svečanim danima nosi, zatim se ostavlja i predaje ćerkama o udaji.

Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše

— Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi.

— Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče. A taj Neko sigurno misli: — Znam i ja da mi se smrklo, jer se u džaku ništa ne vidi. Pored kola promiče red starih vrba.

Čujem pored mog džaka pljuskanje talasa i zrikanje popaca. Znači da se nalazim pored same rijeke i da je noć. Jao, da me neko ne ukrade zajedno s džakom! Pst, šušti trava, neko dolazi! Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka. — Zdravo, rođače!

Znači da se nalazim pored same rijeke i da je noć. Jao, da me neko ne ukrade zajedno s džakom! Pst, šušti trava, neko dolazi! Evo ga, zaustavlja se pored samog džaka. — Zdravo, rođače! — čuje se jedan debeli glas. Aha, to je vodeni miš.

— E, onda je u njemu posigurno nešto za jelo — objašnjava poljski miš. — Biće, valjda, neko žito ili, možda, čak i samo meso. — Oho-ho, dobro bi bilo da ga onda opljačkamo!

Oko neobičnog čovjeka okupi se začas velika gomila ljudi. Neko začuđeno povika: — Pazi, pazi, bijeli miš prorok sakrio se među svoje srećke! Uplašio se lava. — Tako je, tako!

Koliko sam spavao, ne znam ni sam, ali kad se probudih... ... kuku meni, opet sam bio u džaku! Dok sam spavao, neko me je strpao u džak i taj Neko sad me je nekud nosio na svojim leđima. Sad sam dolijao!

kuku meni, opet sam bio u džaku! Dok sam spavao, neko me je strpao u džak i taj Neko sad me je nekud nosio na svojim leđima. Sad sam dolijao!

Sad sam dolijao! — Ja ću tebi pokazati kako se tresu tuđe kruške — gunđao je taj Neko noseći me. Poslije kratkog vremena čujem škripu vrata i osjetim primamljiv miris čađave slanine.

Znači, stigli smo u neku kuću. Onaj Neko tresnu džak zajedno sa mnom o zemlju i razveza ga. Ugledah nad sobom čovjeka velikih brkova, a iznad njega čađavo

Ne bi se, veli, više usudili da zavire u kuću pa da im neko pokloni brdo od brašna i kulu od slanine. — U srećki broj pet ima mudar zapis: „U straha su velike oči“ — reče Miš

TRINAESTA GLAVA Trka za jakom i šarenim torbakom — Neko diše u mračnoj pećini — Oči u oči s Kruškotresom — Dva putnika i dvije sjenke Videći razjarenog čiča-Brku, Tošo i

Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE

izvaditi iz patosa klin Majstori onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod

onda kažu Ne valjaju klešta Razvale im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod

im vilice polome im ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traži na

zvezdama Ko do zore ne zastane Ko ne trepne ne tresne Taj zaradi svoju kožu (Ova se igra retko igra) RUŽOKRADICE Neko bude ružino drvo Neki budu vetrove kćeri Neki ružokradice Ružokradice se privuku ružinom drvetu Jedan od njih ukrade

šta Na njih je red da grizu Igra se nastavlja živo Sve dok ima ruku Sve dok ima nogu Sve dok ima bilo čega SEMENA Neko poseje nekog Poseje ga u svojoj glavi Zemlju dobro utaba Čeka da seme nikne Seme mu glavu isprazni Pretvori je u

jedan i drugi se polome I umore i od umora zaspe I tek u snu kosa im se digne na glavi (Ova igra dugo traje) LOVCA Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I iziđe mu na drugo Uđe korakom šibice Korakom upaljene šibice Glavu mu iznutra

nekome na jedno uvo I iziđe mu na drugo Uđe korakom šibice Korakom upaljene šibice Glavu mu iznutra obigra Glavni je Neko uđe bez kucanja Uđe nekome na jedno uvo I ne iziđe mu na drugo Pečen je PEPELA Jedni su noći drugi zvezde Svaka noć

NA MESEČINI Šta je to sad Ko da se meso neko snežno meso Na meni hvata Ne znam šta je I kroz mene ko da teče srž Neka hladna srž Ne znam ni ja Ko da ponovo sve

Nušić, Branislav - POKOJNIK

) RINA (još uvek na vratima govori napolje): Ana, ispratite gospodina! IV RINA, ANA RINA (ostaje na vratima još neko vreme pozdravljajući, zatim ulazi). ANA (dolazi). RINA: Otišao gospodin? ANA: Otišao.

V ANTA, ANA ANTA (sredovečan, mršav, ćelav. On upada usplahiren, osvrćući se za sobom kao da ga neko goni. Seda na stolicu i neponuđen): Ana, čašu vode! ANA: Molim! (Ode i malo zatim se vrati sa ča šom vode.

I odjedanput me svega obli znoj, pa onda, kao da mi je neko tako oznojenom spustio krišku leda u košulju, poduhvati me jeza u leđima i počnem da dršćem.

AGNIJA: Pa ako je odložena, odložena je momentalno, ali će je biti. Je li, Spasoje? SPASOJE (koji se zario bio u neko pismo, trgne se): Pa da, razume se! AGNIJA: A na venčanu haljinu treba za vremena misliti.

Verujte da nije, jer tako to biva u životu, od mrtvoga se otima ono što se može. Neko mu otme ženu, neko delo, a neko kuću i celokupno imanje. Šta ko stigne! SPASOJE (ujede se za usne): Pa...

Verujte da nije, jer tako to biva u životu, od mrtvoga se otima ono što se može. Neko mu otme ženu, neko delo, a neko kuću i celokupno imanje. Šta ko stigne! SPASOJE (ujede se za usne): Pa... ipak, ima neke razlike.

Verujte da nije, jer tako to biva u životu, od mrtvoga se otima ono što se može. Neko mu otme ženu, neko delo, a neko kuću i celokupno imanje. Šta ko stigne! SPASOJE (ujede se za usne): Pa... ipak, ima neke razlike.

I sad zamislite „Iliriju” kao kuću, jer to je jedna organizacija, zasnovana na širokim osnovama, i sad dođe neko i kaže: dajte mi moju gredu. Da, gredu, ali ako mi gredu izvučemo, srušiće nam se cela „Ilirija” na glavu.

000 dinara, mogao bi za taj novac da kupiš akcije... ANTA: Ne moram ja biti akcionar. SPASOJE: Nego? ANTA: Onako, neko nameštenje. Ja sam u ovoj državi jedini nezaposleni penzioner, a ne može se reći da nisam sposoban.

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bezuspešno! Kad neko ima noge od dva metra, to je uvek bezuspešno. - Nisam ti rekao da sedneš! - Novak je koraknuo kao da namerava da zađe

- Mislio sam da je stvar završena. Ja sam priznao da sam bacio knjigu! - rekao sam, a neko iz poslednjih klupa počeo je da se nakašljava. Devojke su imale sjajne i napregnute oči...

Bilo je tri minuta do kraja časa, a jedan vrabac otresao je krila u žbunu ispod prozora. U susednoj učionici neko je ponavljao maršrutu Aleksandra Makedonskog, dok se na katedri, u samoj ravni mojih očiju.

Istegnut kao struna prema klupama Novak reče da neko, kome je dosadno, može izaći, a društvo iz razreda zadrža dah, tako da se sada sasvim dobro čulo kako fiskulturnik

Kad neko ima tri sestre i jednog brata, to ne znači tako malo. - Opet su te izbacili? - šapnu dok sam prolazio pored nje, a u

Mi smo znali: podne je. Ne može biti da nije. Seterka u neko drugo vreme nije smela biti izvedena u šetnju. Ta krastava, oljuštena Mimika, Bože moj! - Kako ste, milostiva?

- Bakutan je prevalio osamdeset i zlato mu nije neophodno. Hoćeš li da ga neko drugi digne! Nisam imao neko određeno mišljenje o tom pitanju, i to je bilo ludo.

- Bakutan je prevalio osamdeset i zlato mu nije neophodno. Hoćeš li da ga neko drugi digne! Nisam imao neko određeno mišljenje o tom pitanju, i to je bilo ludo. Neizmerno sam želeo da odem, pruža mi se prilika, i šta?

- Neko mora i da krmani! - rekao je, iako je skela bila zaglibljena u mulj do guše. Naslonio sam se na ogradu i pogledao ga, a

- rekoh sebi i skupih kolena pod bradu. Štof pantalona bio je zagrejan kao da je neko prevukao džinovsku peglu preko njega i to me podseti na mamu, moju pravu mamu, mislim. Onu drugu zvao sam Stanika.

S gađenjem pomislih na dve glavne ulice i nekoliko prašnjivih uličica koje je neko nazvao gradom. Idiot! I to idiot koji nije stigao da vidi kako u tom gradu jedino gradski deluju crkva i zatvor pred

- rekla je i bila u pravu, kao obično. Za trenutak se osetih kao da me je neko lupio šakom u rebra, zatim se napravih da posmatram šta Ataman dole na hipodromu radi.

Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA

— Bio sam baš neko vreme na putu, pa sam se duže zabavio, al’ sam i profitirao: kupio sam mlogo salfijanske kože, čak iz Bitolja, jer ja

Bilo je već veče. Na liniji, na putu baš kuća od armicije. Poviče neko: „Stani!” Sad iziđe jedan u kaputu, gleda u kola, u prva pa onda sve dalje, da vidi nema li što za armiciju.

— No Čamča i Krečar u njihovim „trajdrotima” izgledali su prema celom društvu kontrastno, kao neko čudo. Pravili su na njih I pikantne primedbe; osobito o Čamčinom nosu.

Pa kako Pera sa Rašom lepo timari lađarske konje! U početku ga dobro hrane, ako je za život, pa mu daju za neko vreme sa hranom malo pomešanog arsenika. Konj pokraj toga dođe do mesa, pa onda na vašar s njime.

A Katici se Lujza dopadne, to nevino, umiljato lice. Sednu i neko vreme zanimaju se, pa onda Katica se izvini da se mora udaliti, a zazvoni za služavku, koja će ih poslužiti.

I taj medaljon će Šamika uvek u džepu kod srca nositi. Moli oca da mu dâ za neko vreme za ženidbu mira. Prolaze dani i meseci, a Šamika jednako preživa staru ljubav.

Već je tri četvrti na pet. Sad će doći Šamika. Čeka, svaki minut godina. Udara pet sati. Kako otkucne, a neko kapiju otvara. Ona misli da je njena verna baba, kojoj je ključ predala. Nije, to je njen brat.

Kad vidi brata, nazove dobro jutro. Brat je i ne gleda, već brzo dalje ide. Bratu je neko tajnu izdao. Brat se susretne sa Šamikom.

Od ženidbe nema ništa. Sam je kriv; nije znao stvar dovoljno u tajnosti držati. Neko je stvar izdao, ali ne može da pogodi. Juca, kad je čula vrata otvarati, držala je u ruci zbornik i molila se bogu.

Tako Šamika žali za Jucom. XXIII Kada je Polačekova u rodbinu otputovala, više se nije ni vraćala. Otac ne da. Za neko vreme još čeka, žao joj je za Šamikom, ali Šamika ništa ne piše. Dugo joj čekati.

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Često buđenje što ga obuhvata, prolazi kao neko ljuljanje u toj pomrčini, koja mu prodire pod pleća i rebra naježena od hladnoće.

Izljubivši zaspalo dete, ostavi ga u kolima, i sluge ga opet popeše na konja. Ujahavši u neko nisko žbunje, on je mirno dočekao da pretovare stvari, iz kola na konje, uklonio se da mogu da okrenu kola i, otpustivši

Zapalivši male vatrice, ubrzo su podelili logor, kao neko dugo selo, pravom putanjom koja je išla unakrst, obeležena buktanjem plamenova svake vatre, zadimljene mokrim, mladim

Navlačeći svoje crvene čohe, njemu se potpuno učini da se to oblači neko drugi, a ne on, i da će to neko drugi sad izići, nakinđuren, iz te sobe, a ne on.

Navlačeći svoje crvene čohe, njemu se potpuno učini da se to oblači neko drugi, a ne on, i da će to neko drugi sad izići, nakinđuren, iz te sobe, a ne on.

Vuk je bio postao i pijanica i bludnik i kavgadžija strašna, a beše otežao kao neko bure. Tako ga i oženi, moljakajući za njega sve komande do Beča, podmitivši skoro ceo Osečki grad, otkuda ga je jedva

Izgledalo mu je potpuno čudnovato da bi neko mogao da mu se umeša u ovaj posao i da ga što pita. Naježivši se, pri pomisli: kako bi vrisnuo ma ko da ih vidi kad

Naslonjenog uz neko stablo na vrhu brda, ležećeg poleđuške u visokoj travi, umornog od ljubavi pod gustim granjem, beše ga zapamtila čistog

I tako joj se, kroz plač, činio Vuk Isakovič i njegova koža i njegove oči, usta, kao neko bilje i sazvežđe koje nije mogla da zaboravi sve dok joj se, u mislima, ne pojavi onakav kakav je sad: krivonog, podbuo

Pri toj pomisli, ipak, ne samo da nije osećala neko naročito zadovoljstvo, nego je naslutila čak i neku žalost. Činjaše joj se svejedno da li pripada jednom bratu, ili

U isti mah, oseti da neko stoji iza zavese, u mraku, i, razbarušivši drhćućim rukama svoju kosu, tresući se od zime, kao u ledu, vide kako se iz

Kad se zaljulja zid, iza tog priviđenja, ona još vide neko zlatno klasje i brda što se prosuše kroz zid, zajedno sa talasima žita, raži i zobi, sa tavanice.

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

Ova verovanja i čini najčešće su vezani za mladu, ali se može naći i po neko verovanje, odnosno magijski postupak kojim se želi osigurati potentnost mladoženja.

Zapravo, i u našem narodu smatra se da ako neko nema dece, tu „nisu čista posla“, odnosno to je neizostavno delo nekakvih vradžbina, uroka, veština, nečije kletve ili

Budući da se najčešće sumnja da je neko bacio čini na ženu ili muža, vrše se brojni postupci da se oni oslobode ovih čini.

Poznato je verovanje da mlada još dok ide na venčanje, ukoliko ne želi da za neko vreme rađa, treba da izbroji onoliko odžaka na kućama za koliko godina želi da nema dece.

Kada svatovi prelaze preko vode, onda poneka mlada iz Levča i Temnića „metne pod pojas, kradom da je neko ne vidi, onoliko prsta za koliko godina želi da ne rađa decu“.

U mnogim srpskim krajevima kada neko uđe u kuću dok se žena porađa, ne daju mu da se vrati sve do kraja porođaja da se ne bi dete povratilo.

To znači da znatiželjne trudnice ili neko od njihovih bližnjih, s ciljem da otkriju pol još nerođenog deteta, izvode izvesne postupke čiji će ishod ukazati hoće li

²² Kada neko upita trudnicu kakvo dete nosi u stomaku, pa ako se ona tada zacrveni, biće žensko, a ako ne, muško.³³ U Crnoj Gori,

Osim trudnice i njenog muža, u ovoj vrsti gatanja značajnu ulogu ima i neko od njihove dece. Tako, na primer, pazi se šta će ono prvo reći: ako kaže mama, dobiće sestru, a ako kaže tata, dobiće

⁵⁸ Posebno je za trudnicu opasan dodir sa bilo kojom vrstom oružja. U Homolju strogo paze da na noseću ženu slučajno neko ne zamahne „vretenom, kosom, srpom, nožem ili kakvim oruđem, jer će joj dete, kad odraste, od tog oruđa poginuti, ili

“ Čak i zabrana krađe, kada neko može iznenada uplašiti trudnicu uhvaćenu u nedozvoljenom poslu, možda je delimično motivisana upravo izbegavanjem

Trudnica mora da izbegava i ljutnju, jer to „škodi detetu“. Zato, kažu „ne valja se“ da se trudnica svađa, niti da je neko bilo čime izaziva da postane agresivna.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

im još preostaje sati, ilegalci — koliko treba čekati dok se ne rasprsne paklena mašina, policajci — hoće li naići neko sumnjiv, gimnazijalci — koliko će još potrajati školski čas sa koga su pobegli… Sve to ispod uličnog časovnika koji se

Pre toga, otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?), ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim po Terazijama: možda sedi pred

Možda je u izlogu sajdžije? Možda je neko izgubio ili bacio u presahlu Terazijsku česmu? A možda je izgrickana, sa semenkama, na trotoaru ispred bioskopa »20.

naši prvi stihovi, u njoj smo vežbali svojeručni potpis, sabirali ocene pred kraj godine, u njoj je dvesta puta zapisano neko ime u koje smo zaljubljeni, a odmah posle toga kazna — dvesta pedeset puta ispisana rečenica: »Ne valja se kititi tuđim

Vraćali su se tramvajem koji se sporo probijao kroz igrače, oznojeni i uzbuđeni od pobede i ljubavi. Neko je ležao u prašini jecajući »Veza, veza - drži vezu ...

Neko je ležao u prašini jecajući »Veza, veza - drži vezu ...«, a neko drugi mu gurao ključ u stisnutu šaku da ga povrati, dok su se sa neba rušili slapovi obojenih raketa.

tango »Ljubomoru«, još su se mogli videti gipsani anđeli na tavanicama kako odozgo, iznad naših glava, bulje u neko, samo njima poznato vreme.

Možda najlepše stvari već prolaze? Ili će neko zaključati daleku stanicu, pustiti dosadne vesti ili izveštaj o vodostanju, pa će minuti određeni za slušanje pobeći u

Argentina postaje potpuno bestelesna, ona nije čak ni glas, već samo znak kojim se taj raskošni zvuk obeležava — neko slučajno sačuvano vreme što poput ostrva pluta kroz tamu bivšeg doba. Na prvomajskoj paradi 1949.

Šesnaest, osamnaest, dvadeset... Dvadeset su bile najšire! Pristao bih i na najšire, da je neko želeo da uloži pare u moje duge, elegantne pantalone.

I, uopšte, mislim, prilično mi ide na jetru kad neko ko obilazi sve te festivale po venecijama i londonima, počne da kuka kako je nekada davno odvajao neki ćošak, ako

U čemu je štos? Kao da se meni gluvari ovde godinama, kao da ja ne bih zbrisao istog časa na neko bolje mesto kada bi mi se pružila šansa? Znate kada bih požalio za ovim ćoškom? Nikada! Fuck off!

Matavulj, Simo - USKOK

“ I zamahnu na me, gospodaru, ali nemade kad spustiti, jer ga sastavih sa zemljom. — Aferim ti ga, sokole — viknu neko iz gomile Donjokrajaca. Na to se Bajice mašiše pušaka. — Stojte, nesrećnici — viknu vladika.

Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA

MATI: Zaboga, i drugi ljudi nemaju; ali se znadu pomoći; a mi, kanda je palo neko prokletstvo na nas. Ko daje iljadu, on pronosi: dve; koja ima tri, oni viču: pet; dovijaju se kako mogu; samo smo se mi

DEVOJKA: Molim, prestante od toga jer ću pobeći. MLADOŽENjA: Samo jedan. DEVOJKA: Evo mi ide neko. MLADOŽENjA: Ah, kakvi ste! UGLED Z.

MUŽ: Jes čula? ŽENA: Šta jes čula, šta je? MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš? ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji! MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe? ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o! Ta smeje ti se svet, znaš li, more?

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

” To je zaključak Nedićevog rada o Zmaju. Kako to da neko i nije i jeste pesnik, da nije pravi pesnik u „pravim pesmama” a jeste nekakav pesnik u dečjim pesmama, nije pesnik

Kunić je debeo i trutast, len i nepokretan, u stalnom očekivanju da ga neko ponese sa sobom i podari mu život; sam, bez tuđe pomoći, nije u stanju da se pokrene.

Da bi živela, svakoj je igrački potrebno da se u nju neko zaljubi, a kuniću još i više nego drugim igračkama. Krzneni Konj objašnjava Plišanom Kuniću: Kad vas dete uistinu

I u Šumadiji se neko dosetio da zečju ljupkost iskoristi u komercijalne svrhe; i pored privlačnog naziva, ja na taj list nisam obraćao pažnju.

Njenu čast i dalje spasavaju retka delca pisaca koji se samo tobože obraćaju deci, da bi našli neko opravdanje za laku formu koja organski odgovara prirodi njihova dara.

zdrave pameti; o njima se ne može raspravljati, kao ni o potrebnosti telesne higijene: Ala mi je to divota Kad se neko kupa! - Što se ne bi kupali , Voda nije skupa!

životnim, jer dobrota i radost postojanja, koje je deda Rade oličavao, ne mogu da odu netragom sa sveta: Zar neko može da ukrade i odnese onoga moga deda, koji je svake subote uveče s fenjerom odlazio u mlin noseći sa sobom svu jezu

Uzalud su i tvoje rodne godine i moje davanje ... ne pomogosmo joj ni ti ni ja, kad je neko treći uhvatio pa steže i ne da ...

ne pomogosmo joj ni ti ni ja, kad je neko treći uhvatio pa steže i ne da ... (U mlinu) Taj „neko treći” možda je sistem nepravednih društvenih odnosa, a možda neki viši, nedokučivi poredak zla i nepravde.

Pojedinosti su obavijene drskim isparenjima uspomena; milost prisećanja i radost tačnog prikazivanja prožimaju se: Kad neko seosko domaćinstvo pođe naniže i stane da se osipa i propada, to se najpre zapazi na psima: zaboravi se ko im je

Radosti doživljene u staroj seljačkoj kući nikad se više neće ponoviti, niti će im se neko drugo zadovoljstvo po snazi približiti: Sjutra je Miholjdan, naša slava, biće pečenja, gostiju, larme i čitav će se

Čovek-putnik prepoznaje glog pored druma, i raduje mu se: Osamljeno drvce cvililo je na vjetru kao da to neko već odavno tiho i uzaludno tuguje. Seljak se prenu i zastade.

Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI

Jedva sam malo neko ponjatije dobila. MILČIKA: Ja to ništa ne razumem. ZELENIĆKA: Verujem, draga moja, tu treba razmišlenija.

GAVRILOVIĆ: Ja žalim što je naše, i što ljudi stradaju. ZELENIĆKA: Sve nek propadne, pak će opet za neko vreme procvetati kao feniks... Zar mislite da se tako lako kupuje sloboda?

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Još za neko vreme on ostaje u diplomatskoj službi kneza Kantakuzina, ali radi za svoju stvar na Balkanu. 1688. uspe da se njegov

Od toga doba on nije više pušten na slobodu. Neko vreme bio je u zatvoru u Erdelju, potom bude poslat u Beč, gde je ostao do 1703.

1757. opet je u Kijevu, ali se tu dugo ne zadržava. Iste godine, preko Poljske, Vlaške i Moldavije, u kojoj se neko vreme zadržao, Crnim morem i preko Carigrada, dođe u Hilendar, u Svetu goru.

Kada je ozdravio, iz Spljeta, preko Krfa i Moreje, gde se neko vreme zadržavao, dođe u Svetu goru. Ne našavši tamo jednog proslavljenog grčkog učitelja, on u Hilendaru provede jesen i

Vraćajući se 1768. godine u Dalmaciju, neko vreme proveo je u Južnoj Albaniji, kod arnautskog plemena Hormovita. Krajem 1768.

putovao je u Pariz i London, gde je ostao tri meseca. Preko Nemačke, gde se opet neko vreme zadržao, vrati se u Beč, gde je ostao od 1785. Do 1787, dajući časove iz francuskog i talijanskog.

Živeo je neko vreme u Trstu i Padovi, u Italiji. 1816. postao je neka vrsta sekretara lordu Gilfordu, bivšem guverneru Cejlona i

Oko 1805. u Sremskim Karlovcima kraj mitropolita Stevana Stratimirovića bilo je kao neko malo »privatno učeno društvo«, takozvani »Karlovački krug«, čiji članovi su na sednicama čitali svoje radove i vodili

Pitanje o književnom jeziku uglavnom se svršava: stari ruskoslovenski jezik napušta se u početku XIX veka, neko vreme vlada takozvani »srednji stil«, mešavina narodnog i crkvenoslovenskog jezika, upravo narodni jezik sa jakom

Sima je učio školu u Segedinu, Karlovcima, i, ne svršivši ništa, neko vreme bavio se trgovinom pored oca. 1809. postao je pisar kod Pravitelstvujuščeg sovjeta u Beogradu. 1813.

Stric, vladika Petar I, uzeo ga je sebi 1825. sa namerom da ga školuje.62 Školu je učio neko vreme u Boki Kotorskoj. Od 1827. do 1830.

1836. ponovo je išao u Rusiju, zadržao se neko vreme u Beču i tek 1837. stigao u Petrograd. Ostatak života proveo je u stalnoj borbi i u teškoj vladavini. 1846.

Milićević, Vuk - Bespuće

On je prišao prozoru, otvorio ga i stajao tako, ne skidajući kaputa, neko vrijeme, sa zatvorenim očima. I kad je zatvorio prozor i lagano se okrenuo, sio i nalaktio se o sto, dok je komadić

Davno su potonuli ti dani. I Gavre Đaković zastade neko vrijeme zamišljen, uzdiže obrve, sleže ramenima i, osjetivši glad, pođe na ručak.

Ne, nije mi mrsko, — reče i pogleda je blago. — Ja volim da ti dolaziš. Ona se nasmija radosno, stajaše još neko vrijeme i ode sva zadovoljna.

Jednoga dana pljusnu kiša kad je htjela da polazi. On joj reče neka pričeka. Ona se snebivala i stajala misleći neko vrijeme, pa najposlije sjede na kanape.

Poslije se pokaja. Biće uznemiren, Možda ima još neko s njim kad je uzeo dvije sobe. Uostalom, i onako su mu novci bili na izmaku; oni će ga se malo ticati.

I onda se uvjeravao da mu je to sasvim svejedno, bio ko, ne bio. Ali činilo mu se da je bio neko po strani ko ga je gledao.

I ponovo mu dopiraše do ušiju neki šum iz hodnika, kao da se neko napreže da digne nešto teško; jednom mu se učini da čuje nečije stenjanje, nečije zadahtalo naprezanje.

— reče i klonu čelom o go, drven sto i zajeca, tresući se kao trska. On stajaše neko vrijeme pored nje, tražeći jednu pametnu i utješnu riječ, ali je ne nađe. Pa onda lagano pođe prema vratima.

U tome času, on osjećaše u sebi nešto rđavo i volju da učini neko malo zlo i zlobnu želju da je ujede za srce, i on se uvjeravaše, ne vjerujući u to ali ipak dopuštajući da ona ne mari

misli ili da istisne sliku druge žene iz svoje duše, ne trudeći se da bar pred njom pokuša da to sakrije, da je bar za neko vrijeme održi u vjerovanju da je voli.

I ona se osjeti osamljena, pošljednja u svemu, uvijek zaboravljena i ponižavana; vazda neki nadzor, neka suvišna strogost; neko pretresanje njezine knjige i bilješke; na ispovijedi svećenik je zadržavaše dvaput duže od ostalih, govorio joj je ozbiljno

Sremac, Stevan - PROZA

Sedim tako, pa jedva čekam da prođu ti dani, kao da nisam — bože me prosti — hrišćanin! Teško mi je kad me neko pozove na prvi dan, a još teže ako me miko ne pozove.

a u krštenici stajalo za ime oca: »nevjedom« — jer je mali Joca došao na svet onako — kako da se izrazim — onako kao neko pismo s anonimnim potpisom ili bez potpisa, kao neka vrsta pamfleta, ali nešto poviše zadocnjeno.

Pola dućana je držao puškar, a pola Jova. Pisao je obligacije, tužbe, žalbe, a ponekad i neko nadgrobno slovo, koje će, naravno, drugi izgovoriti na grobu dotičnoga pokojnika ili pokojnice.

« Zatim sleduju primeri, i pohvale mrtvom i uteha živim. Čim neko onako silniji, a ipak dobroga stanja, umre, a treba ga što dostojnije ožaliti, odmah polete naslednici pokojnika (koji

A Jova sedi tako u mehani, pa vreba seljaka kao pauk muvu. Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci.

Tako je radio neko vreme i troškario se, boga mi, prilično. Ali od neko doba počeše ga ređe tražiti seljaci. U sudu počeše odbijati Jovine pismene radove, jer često nisu mogli da znadu šta

Ni gudi, ni gudala vadi! Tu će čiča Jova omastiti brke! — veli Jova gladeći brke i ulazeći u kujnu. Tu je još neko vreme pomagao domaćici: nadevao sarme s njom zajedno i zametao šale koje gospoja Kaja nije ni slušala, a posle

Usput svratiše u furundžinicu čiča-Siljana, i Jovan uze česnicu i još neko testo, a polaženiku utrapi tepsiju s pečenim ćuranom, i tako se krenu doma: Jova s testom, a g. Paja s ćuranom.

Pruži svu ruku, i Pavle oseti otprilike onako kao kad bi mu neko jednu spljoštenu papuču utrapio u šake. Domaćica se uvek umela ponašati onako kako časnoj ženi priliči; pred mužem se

Ali što je bilo nekad lepo, ostaje ipak lepo, kao što su, što rekao neko, klasične građevine i u razvalinama lepe; tako je i Jovina gospoja Kaja još dosta draži zadržala i spasla od

A tek kad prođem, čujem iz avlije kako neko peva: »Jòvâne, prvo glèdânje!« Hehe, šalim se, ženo, šalim! Ne boj se! — E, već ja... — Vojnik, ja, jakako!

Na zidu patron školski, Sveti Sava, ispod njega visi Pelagić; to jest, ne visi Pelagić, nego neko njegovo Moralno ogledalo, i ispod njega sedi Maksim za stolom, na kome beše svega što se na učiteljevom stolu obično

Radičević, Branko - PESME

bila je velika, Al' nijedan ne veli kolika, Samo kažu da ta sveta vreća Od naši je bila mlogo veća, Još predivo neko čudnovato, Jedni gvožđe, jedni vele zlato, Ali ništa, bilo makar kako, Moralo je biti zdravo jako, Jer u vreći

reko, pa napolje brgo, Pegazu se na ramena vrgo, I polete malko unapreda, Pa ti nešto kâ njivu ugleda, A po njojzi neko tumaraše, Tumaraše, vako ziparaše: „Amo, kupuj narodni novina, Sve šenice, da te je milina, Dragoljuba i drugi

Strugnem jadan onamo Pegazu, Al' se zbunim, te promašim stazu, Pa udarim kroz kamenje neko, Bog pomože, već misli uteko, Ujedanput zinu pakô na me, Ta jaruga, brate, puna tame, Ocek strašan, ao moga jada,

Ni sad ne znam kako sve bejaše Ma začas nas Turci opasaše, Baš iz zemlje kâ da ponikoše — Sve bih rekô, izdade nas neko, Baš izdade, drugače nikako, Evo glave ako nije tako.

Ama slabo očiju bejaše Što divotu ovu sagledaše, A međ ovim neko momče Tale, Krasan junak, svi ga Turci hvale. Ja sad ne znam kako s' nadesilo, Al' je jednom Ture pripazilo,

Ali škripe kujni vrata: Ko li i otvara? Uđe neko: — „Dobar veče!“ — To je baba Mara. Tek je deca opaziše, — Ta samo i gledaj!

Oce gledat bistro vrelo, Čini mu se neveselo: Za vodicom voda goni, Kô da neko suze roni; Voda ječi i žubori, Kanda cvili, kanda kori.

41. U tuđoj zemlji jošte neko vreme O(d) kuće daljne me je zadržala, No moji poji oda svega neme, Ka sebi vrela voda me je zvala; Al' one ćuti ne

“ Već istok sinu, a sunce izađe, Al' drugojače sve neg juče nađe: Sve žubor, itnja i spravljanje neko, Kô na boj da je, tako bi ja rekô. Još neki vele da negde na strani, Baš iljada je ljudi oružani.

zače čedo belo: „Oh moj Stojane, oh moj druže mio, Ne pitam tebe što si naumio, Ma ako t' lice i jeste veselo, Na neko velje ti se spremaš delo; Al' što je da je, štono tebe čeka, Ne poturi me tužnu od sebeka!

I sunce jarko već oće da sedne, No gledni tamo ukraj reke ledne, Tu neko sedi, i baš ona sedi, Pa tužnim okom u vodicu gledi.

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

Tih istih godina, ja sam, slučajem, izbjegao tvoju sudbinu, ali, evo, ima neko doba kako me, za mojim radnim stolom, osvoji crna slutnja: vidim neku noć, prohladnu, sa zvijezdama od leda, kroz koju

Međutim, jedino je prema satu oduvijek imao neko posebno strahopoštovanje gledajući u njemu tajanstveno biće koje živi svojim zagonetnim životom, čistim i mudrim kao kod

Oni mene tako uvijek: taman krenem u nešto, sav ustreptao, iznad zemlje, kad neko podvikne, a ja coc! — o tvrdu ledinu.

kakvog dokonjaka da se nešto često mota oko seoskih izvora, živica, potoka, mlinova ili sličnih ukrivenih zakutaka, neko će ti ga već smješljivo priupitati: — Mlinariš li, a? — Može li kod ove da se samelje?

Mlin je, na primjer, za djeda oduvijek bio kao neko malo svetilište do koga valja, ovda-onda, otpješačiti da se iz njegovih darežljivih ruku primi brašno za „hljeb naš

Idući od sela do sela, bradonja bi ponekad uz put zastao kraj kakva pašnjaka, izvadio blok i počeo da crta neko konjče.

Još uvijek je držala slugu, a to je bio siguran znak da smo i nadalje neko i nešto. Istina, ima u kući siročadi bez oca, našlo se i duga, a plijesan brige, one staračke i udovičke, već se

— Neću, striče Rade, eto ga tebi pa razgovaraj, pogađaj se ... Zar da bude primljen tamo neko koga on, Nidžo, nije pronašao, omirisao ga, pogađao se s njim, svađao se, pa tek onda ga predočio djedu Radi da ga i on

Starac je od neko doba sve češće poboljevao i svog imenjaka dočekivao je s blijedim smiješkom, kao da mu neko od roda dolazi u pohode.

Starac je od neko doba sve češće poboljevao i svog imenjaka dočekivao je s blijedim smiješkom, kao da mu neko od roda dolazi u pohode. — Hajde, ime, hajde, ulazi.

dunu napolje da rastelali novost, a djed ostade nad ispražnjenim sandukom, nad svojim iznevjerenim nadama, i tek u neko doba, kad ga minu prvo čuđenje, on sažaljivo promrmlja: — E, Rade, Rade.

poslom, nezadovoljno šmrkuće, a kad se stric Nidžo pojavi na vratima, on samo progunđa nikog ne gledajući: — Dobiće neko vilama iza rogu, pa će ga proći volja za Marijanom. Oho, kad već on tako kaže, onda krupni mlini melju.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

I uvek mu je bilo malo! A ovo što kažeš, ovo je velika promena! Šta misliš, da nije na nešto nagazio? Neko mu nešto zamesio i smutio? Nije toliko obrtanje bez ičega. Možda je omađijan?

Po tome sad sudi i kakva je majka! AHMED: Mnogo, bre, viče ovaj aga! A čim neko mnogo viče, znaj da viče da bi nešto prećutao! JUSUF: Hasanago!

A to ti nije rekao? Nije? Sedam godina ne da da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže „dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo.

A to ti nije rekao? Nije? Sedam godina ne da da mrdnem iz kuće, plaši se da me neko pogleda; neko mi kaže „dobardan”, a on zato po mesec dana ne govori. Nije mi dao ni s bratom da ostanem nasamo.

Skoro će ti i brat. Kad stigneš kući, odmori se, sedi u baštu, uzmi nešto da vezeš, dugo gledaj u neko drvo. Zagledaj se u ono što dosad nisi ni videla.

MAJKA HASANAGINA: On je počeo odakle je mogao početi. Drugo si ti. Tebi je taj početak otaljo čukunded, il neko bliži, il dalji, al ti je otaljo. Ne ljuti se, ne pričam ovo da te naljutim...

Ja ti kažem, da on gadno očajava! SULjO: Tako bih i ja voleo da očajavam! Što mene tako neko ne unesreći! Nego ti, Suljo, sedi na panj, pred vatru, spreda goriš, s leđa ti ladno, kesa prazna, trbuh prazan, i,

Misliš da sve držiš u svojim rukama, čvrsto i sigurno, a na kraju ispadne da si činio onako kako je hteo neko koga i ne znaš.

HASANAGINICA: U ovo doba dana, svetlost mi izgleda kao neka milost... MAJKA PINTOROVIĆA: Dobro je i to. I to je neko poboljšanje. Ali ne valja kad čoveku raspoloženje zavisi od toga da li je vedro ili oblačno.

Sjajan čovek! On ne mora, ko neki, da viče da bi ga slušali! Neko satima priča, dokazuje, a kadiji dosta da samo pogleda. Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani.

) HASANAGINICA: Ne svetli ništa ni u kući, ne svetli ni na sokaku. Neko s nekim o tvojoj sudbini razgovara u mraku. Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka.

Biće posla preko glave, treba ujutru sve to odma pokrenuti. Ja ću prvo da s ispavam. Mrtav sam umoran. Ko da mi neko čeze o leđa slomio. HASANAGINICA: A šta ću sad ja? BEG PINTOROVIĆ: Ništa! Ne mogu ništa više da slušam!

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

Ja i ti zaspimo, a one dve nastave razgovor do neko doba. Pa znaš li — kad dođe zadušnica, dan mrtvih? To je jedini dan kada mati namesti i spremi, kao nikad.

Podmetalo vam se neko ulagivanje i silom guranje kod nas. Koliko bih puta čuo gde govore o tome i to kao sa nekim sažaljenjem pomešanim

— Stano! — Viknuh. Ti se trže i oslušnu. — Zove me neko? — upita se ti i brzo rukom dohvati košulju na grudima. — Ja te zovem — rekoh jače i iziđoh iz granja. — Dođi ovamo.

— odgovorih turobno. — Pa da znam, sinko! — Kad budem svršio, znaćeš. — Ta ne ljuti se odmah. Ti se od neko vreme baš... — I zastade. Znao sam kuda je ciljala. To me žacnu, planuh i skočih ljutito.

— upita me rukujući se. I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz zid po svom običaju i uze da zapitkuje mater za neko platno koje misli da tka za tebe. I onda otpoče da kazuje i nabraja tvoje darove što si spremila.

— Ne plači, Marijo — reče ona, a u njenom glasu osećaše se neko saučešće pomešano sa zadovoljstvom. — Ja tek samo onako rekoh, da znaš. — I to „da znaš“ naglasi.

I ko zna dokle bi tako stajao, da me ne trže neko zvrjanje čekrka i neki tih, dubok, kao iz zemlje glas... To dolažaše iz vaše kuće.

Htela bi da poleti, ali ne zna kuda? Da brojim zvezde? Da pevam?... Sa ulice se čuju glasi i bât koraka. Po neko zapeva, glas mu se prostre, razastre na sve strane i polako, dršćući, utone u ovu slatku, letnju, tihu, večernju tišinu!.

Srce joj htede pući, ali jaka priroda i večit, težak, svakodnevni rad pobediše... Uguši sve što beše. Ali eto sad, od neko doba, opet on, taj isti Stojan, gleda, vreba zgode da se s njom nađe, vidi i razgovara.

Ariton je to znao, pa je zato bio slobodan, osoran. Sve ih je kao grdio, što ga toliko čuvaju, strepe i time mu slute neko zlo. A to je baš njima i godilo, i zato su ga slušali.

Kad se ispesmo u kujnu, i to do vrata, u mraku, naiđosmo na oca mu. On se, kako izgledaše, beše zaneo u neko opasivanje. Valjda se bio raspasao, pa se sad stezao onim svojim dugačkim pojasevima. Na naše: dobro veče, kako ste?...

Kostić, Laza - PESME

a kao da ću ga slušat životu do kraja. I sinoć baš ga čujem, već dockan pred zoru, a neko kô da kucnu na tamnom prozoru. Zablista mesečina sa bleda pokrova: — ljubavni vampir to je i pratnja njegova.

a doma je već otputovô sam. NA PARASTOSU VUKA ST. KARADžIĆA Parastos opet: vera, ljubav, smrt Od neko doba vile srpske glas parastosa se ne naparasi. Parastos Vuku, umro nam je Vuk. Pa šta? pa ko je samrtnik nam taj!

— Al' stani, šta to jekće? Kô napreg od kašlja, zaptiven. suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vratma kucnuo neko. zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: ulazi!

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.

U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Naje danput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata! Na to veli najstariji sin carev: — Ne otvorajte!

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor', carevići, vrata!

Tako oni dva mlađa brata zaspe a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha

Te tako ona dvojica legnu i zaspe, a najmlađi najbolje gledaše oko sebe i često na jezero oči obraćaše. Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa

Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu; kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da proždere, onda ja povadim sablje i glave joj sve

da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: — Znamo odista da neće ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će bog i sreća danas pomoći. Te tako kad đevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem.

Sad carska kćer pošalje ocu svom prošenije, da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovjedi da se ne usude više svijeće mijenjati.

I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.

Onda im ona reče: — Hajdete u drugu sobu, da vas za neko vrijeme prikrijem, jer ide kralj pa ako vas nađe odmah, pogubiće vas.

Oni odmah pođoše za njom, a ona ih zatvori u jednu sobu. Neko vrijeme prođe Dok evo ti kralja, sjaha s konja i uđe unutra. Čim dođe u sobu, odmah reče ženi: — Ovdje ima krštena duša!

Grbo jami sve što mu je rekao konj, pa onda uzjaha i poćera. Konj mu reče: — Goni, Grbo, što moreš brže! Tako su neko vrijeme išli brzo, i konj opet reče Grbi: — Grbo, okreni se pa vidi ima li šta za nama.

Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE

DAMJAN: Odmah? KUZMAN: Zato sam i došo. DAMJAN: Nemoj, komšo. Ostavi jošt na neko vreme, dok se promisliš, može biti da ćeš se predomisliti. KUZMAN: Bogme, što reko, reko.

NEŠA: Ima dvadeset i osam godina? STANIJA: Prošlo o Đurđevu dne. NEŠA: E šta ćeš. STANIJA: Iza Varoš-kapije beše neko đubre i groblje. A sad... NEŠA: Sad su najlepše kuće. Tako se svet menja. Nego, majka, meni valja ići u dućan.

STANIJA: Sve je u vas sramota. — Nego, kjerko, osuše mi se usta od muke. Daj mi neko slatko. LjUBA: Čekaj, majka, da ti dam nešto, što nisi nikada jela. — Vučko! 7. VUČKO, PREĐAŠNjE VUČKO: Evo Vučko.

Lalić, Ivan V. - PISMO

Igračke sam ti donosio, zatim Knjige i ploče koje volela si, A sve u isto, neko tvoje vreme; Tako me stalno hrabriš da te shvatim U nastajanju, nestajanju: da si Plod što ga rodi izmišljeno seme. (22.

V 1989) V PLAVA GROBNICA PLAVA GROBNICA Stojte, galije carske! Sputajte moćne krme, Gazite tihim hodom! Opelo neko šapćem u podne puno srme Istopljene nad vodom.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

“ E pa, u poslednje vreme malo je viđam. U stvari, ponekad začujem kako se neko šašavo cereka da sve pršti, okrećem se, tražim je i pronalazim na drugoj strani ulice.

Što jest, jest, dugo smo se rastajali... I taman kad odlučismo da se ona uda, a ja da najzad postanem ozbiljan pisac, neko se vrati i kaže, na primer: „Hej, nisam ti još ovo pričala!“ ili „Reci, a šta se dogodilo posle toga?

Baš se osećam nekako luckasto. Upravo je divno što sam s vama, samo kad bi naišao neko poznat da me vidi, neko ko me ne trpi, shvatate? Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne!

Baš se osećam nekako luckasto. Upravo je divno što sam s vama, samo kad bi naišao neko poznat da me vidi, neko ko me ne trpi, shvatate? Ovako, ne vredi! Neće mi verovati. Ma, ne! Ne zezam vas, na časnu reč!

Osamnaest? Odgovor je tačan — hoćete li dalje, za sto iljade? Koji ste vi šmeker! Znate šta, kada mi neko kaže: Ne znam šta bih dao da imam opet osamnaest — najradije bih mu uz konjak naručila i malu živu sodu (Na2COOH).

Jer, uopšte uzevši, naši su klinci, znate, potpuno bez lovijanovića. Uzmimo drugu mogućnost! Ako neko može da vas otfura na jedno ovako maksimalno mesto, gde svaki sto ima lampu sa abažurom, onda je on kao po pravilu

u oči, već neprestano zirkaju levo-desno, kao radar na aerodromu, da bi na vreme mogli da ubiju tutanj ako iskrsne neko poznat.

Boci, inače, nije bilo ništa. I kad god mi se dogodi nešto neprijatno, mislim kad uletim u neko sranje, odlazim do te Nojeve barke, zavučem se u kabinu i opalim jedan san salvador.

Bili smo prava pravcata ekipa mahača. Prave dve izludele mahalije! Neko bi nas pozvao na kuvani kukuruz, neko drugi bi opet na primusu skuvao kofijanović.

Bili smo prava pravcata ekipa mahača. Prave dve izludele mahalije! Neko bi nas pozvao na kuvani kukuruz, neko drugi bi opet na primusu skuvao kofijanović. Nigde čovek ne može tako dugo da se grebe kao na Adi Ciganliji.

Nisi baš riba za bacanje! Kada bi nabacila koji kilogram više, možda bi se neko i okrenuo za tobom na ulici. Ko zna? Neko s velikom dioptrijom ... Na reku se navlačio nešto nalik na staračku mrenu.

Nisi baš riba za bacanje! Kada bi nabacila koji kilogram više, možda bi se neko i okrenuo za tobom na ulici. Ko zna? Neko s velikom dioptrijom ... Na reku se navlačio nešto nalik na staračku mrenu. Nešto tako. — Hajde da te intervjuišem!

Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU

A sve potom što se čuje munja palcem potpisuje. ČUDO U GLAVAČIĆIMA To što vrana s koca gače, To se neko čudo glasi. Beo rubac sa krstače lepršanjem sveću gasi.

- Zadrndaju drljače preko praga, patosa; neko prospe lješnike; nešto crno, rogato, proturilo brkljače i probilo grkljane, pa nas vješa, grešnike, i niz hodnik

oko uglova), a svijeća perasto žut zaperak ispreda; gosti sjede, pričaju (politika tema je), zgledaju se, šapuću (neko se i prekrsti); ključa šljivka: titraju plamenice duvarom. - Kao da se nà kuću sveto miro prosulo.

No zapojmo pripev ljubičasti (ni ćutanje nije neko zlato) ispod mota kad blesnu pilastri, uz bregove svetlost nedeljina: Sentandreja, Іrіѕ florentina.

Četvrtak Petku: Ne čekajmo gosta u mraku neko Kotaricu steže! A Petak žalno: Padaj, pčelo kraja, „Na krilo izgubljenog raja“. Klopara točak klimavog ustrojstva.

lipa nazire se sofra, modra i beskrajno udaljena, za kojom večeraju uzrujane zvezde, a u zaumnoj dubini Višnjeg modrila Neko naizmence svlači i oblači kolastu azdiju.

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

Kroz mnoge patnje, manje i veće, stižete najzad u zemlju sreće.“ To reče neko, a svjetlo sinu, bez traga nekud pobježe mrak, Crven se Vrabac nad njima vinu, vječite sreće veseli znak.

“ — To Moreplovac progunđa mrk i čupnu brk. „Hajdemo, braćo — Rudar će meko — spremimo maloj uzdarje neko. Pođimo žurno. Do zore bar na našem stolu da bude dar.“ Krenuše braća, sve brda ječe; „O, hoja-hoja, veseli zeče!

Kapetan Mačak na barci lakoj za ribu pita u zemlji svakoj, vječno ga nada krijepi. Gdje god stigo, neko bi rekȏ: „Ribica dobra živi daleko, naprijed, mornaru lijepi!

U planini, nedaleko, vidim, braćo, svijetlo neko; koliba je ili selo tu će biti što za jelo.

A za njom, koraka laka i dugog repa — svraka. Podalje malo vidimo jedan trag, zbunjen, plah, prošao tuda neko noseći — golem strah. Njegove stope znaju odrasli, lovci, djeca: to je trag — zeca.

“ Nato će Žuća: „Rado ću poći u neko carstvo gde se ne posti, gde čuva stražu pečeno prase pred carskim dvorom od samih kosti.“ „Vragu ti kosti!

“ Zaljubljen Žuća u bajke stare, jednu za drugom ište, a Toša stane: „Prolazi neko našim kukuruzištem!“ A Žuća nato: „To vetar njiše zeleno perje i — ništa više.

“ O caru glupom kazuje Toša, pa tek što priču svrši, upita Žuću: „Čuješ li, druže, kukuruz neko krši?“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!

Zastade mačak u pola priče: „Čuješ li, Žućo, druže, tako mi repa, meni se čini, kroz njivu neko struže. Kanda je neka krupnija zverka? Ozbiljno sumnjam na kuma Žderka.

„Gle moga gnezda, ala je meko i još je toplo, grejȏ ga neko!“ — uskliknu ptica, al u tom trenu gnezdo se krenu. Čupavi Slavko ubrza hod, ljulja se gnezdo, pijani brod.

Ugasi lulu, jadna ti mama, bojim se da nam ne plane slama. Iz jedne knjige, prepune slika, devojče neko, čarobnog lika, iziđe kradom, u ruhu belom, zavi je magla prozirnim velom.

„Rođeni Žućo, stigosmo kasno! povika mačak. — Gozbi je kraj, neko nas jutros preteče, znaj.“ „Ko li je da je, dabogda pukȏ!“ zalaja Žuća u gnevu slepom.

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

Vikao sam: Videćete da to ne može tako; da vam neko neće dopustiti da ide tako! To nije da sam se bojao za svoj dućan, da će ga zatvoriti, selo ne može bez ijedne kafane,

Onda odlaze tako natovareni. Svi; jedno po jedno. Kada već mislim da nema nikoga, od čamca dolazi novi šum: neko se ispravlja, nakašljava i odišući, od nekog napora koji je tek izvršio, penje se pravo k meni: — Dobro veče, gospodine.

Kad sam se vratio ženi, rekao sam joj: „Čim prođe zima odselićemo se sa ostrva. Ići ćemo u neko selo gde ima doktora i škole. Ne treba ovako šta dočekati ponova!

Gušter hteo da ga ujede! Poštanska lađica se odmiče od obale i ja više ne razlikujem njihove reči. Vidim da je neko udario po štapu, da se daždevnjak sigurno nadao u begstvo i da su se svi za njim zaleteli.

“ — Zašto nije vredelo da Englez bude dobar u životu? — O, zašto? Slušajte samo, šta mu se dogodilo. Neko je došao i rekao mi — sećaš se, Pipo?

— Ako me ko vidi, možda će biti vrlo opasno. — Nadam se da vas niko ne može videti. U slučaju da me neko vidi međ maslinama, ja ću otići pre no što dođete. — Ne znam.

— Da sam živela u nekom drugom mestu gde bih videla još drugih ljudi, možda bi neko od njih učinio da na njega zaboravim.

bolnog, ljudskog, čovečanskog i vapijućeg: u tome kriku, električnom i mehaničkom koji dolazi iz ljudskog grla. Neko ko je u ropcu, čije je telo rascepano, koji gubi krv. Neko koji umire, koga ubijaju.

Neko ko je u ropcu, čije je telo rascepano, koji gubi krv. Neko koji umire, koga ubijaju. To je krik koji je izašao iz krvi, kao kakva zvučna eksplozija iz susreta krvi, vazduha i

Čak me ne zanima ni šta je tu, ni što sam tu. Jedino: ja sam tu došao i sad sam tu. Svakako da je strašno dockan. Neko dolazi iza kuće noseći nešto tamno i veliko, s čega se rasprostire miris tople pare. — Donela si? — Eto.

Onda se vrata otvaraju i žuta svetlost ide na nas i čini da opet noć svuda iza nje postaje crna kao mastilo. Neko pita: — Dakle? — Dečak. „To, to, kažem u sebi, to! Ne, nisam o tome mislio, nikako o tome.

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

Iz daljine zvono gudi, Razležu se glasi — Odjekuju na daleko... Mora da je umro neko. POSLEDNjI GOST Ponoć je odavno prošla.

I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. — Iguman se diže. Na ulasku samom Stajalo je momče, uvijeno tamom.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

Na kraju drvene ploče već je mrak. Iza otvorenog prozora neko me sluša: poškropljena trava i sunce i jedan oblak pun krvi.

Iznad žice vidika još jedan prozor sličan mome otvara se. Osećam na ramenu hleba još jednu ruku i neko grlo drhti s one strane glasa, više ne pevam sam.

počeše megdani, car više nije imao vremena ni u ogledalu da se vidi, počeo je da radi — uglavnom sa kožom kao neko ko je štavi: po hodnicima je sekao uši, skidao kaiše s leđa na terasi il čupao kosu onima što jašu, ponegde je

Među nama je lenjost od bezvlašća i mnogo golih u vrbaku greznu u vodu koja ne daje čistotu. Neko je na nebu zaveru kovo i kidao perunike s livade kao što smrt otima vojnike.

ružni snovi: kako im ptice rastežu žile, a oni živi i crveni, do pojasa iz reke vire kao žapci, nad njima crnobrad neko s violinom u ruci govori: ovo je brat moj koji je po mojoj volji! Pa to mi niko nije reko!

četiri puta pečat Leđa hoće da se vrate u Solun Nerodimlje Zvečan Dafine cvetaju oko hrama I peva neko večan Pođoh uzbrdo od ruske Lavre ka malom srpskom manastiru u brdu, u sumrak, da prespavam na drugom mestu, kao oni

Stajaše nad tim izvorom čovek bled i u crnoj rizi. Crnorizac, dakle. I jedna ptica, tiha, svesna da je neko posmatra odozgo, iznad nas, sa grane. Mislio sam da sam zalutao, no za put sam znao.

Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni. Onaj ko te spasava dolazi mnogo ređe od onog ko te progoni.

Čudno pitanje, kažem ja. Mislim da je na ovom svetu sve jasno. Ko može lupati noću na vrata? Neko ko te spasava, ili neko ko te progoni. Onaj ko te spasava dolazi mnogo ređe od onog ko te progoni.

mora se tražiti, preklinjati da dođe, slati mu poruke, po svim glasnicima i glasovima kojima možeš da se poslužiš. Neko udara na vrata, ne baš na vrata moje sobe u Karejskom konaku, niti na vrata terase kojom se dolazi ovamo, ali neko svu

Neko udara na vrata, ne baš na vrata moje sobe u Karejskom konaku, niti na vrata terase kojom se dolazi ovamo, ali neko svu noć lupa u vrata, bije po drvenim pločama. Moj žižak se gasi nad otvorenim spisima jednog ruskog svetitelja.

Il ume da traje van čoveka Slovo u kamenu, pesku, izvesnost o svemu, bez nadanja u pesmu. Zar se neko spasao vatrom spasao vatrom shodnom zar se neko spasao ognjenim stubom?

Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA

'Ajde tamo na parastosu što si plakala, bilo je sveta, pa je i red da neko u ime familije plače; ali zašto ovde, kad smo svi svoji!

Ali ti nikako ne umeš, spetljao si se. Eto, pronašli ti i neko lažno vođenje knjiga. TANASIJE: Ako su i pronašli, nisam ja vodio knjige, nego knjigovođa. AGATON: Pa knjigovođa, dabome!

SVI (se priberu oko njega). AGATON: E, vidite najpre ovo ovde! (Soba u kojoj su.) Ovo mu dođe kao neko predsoblje, a nije predsoblje. Više mu dođe kao soba, ali nije za spavanje, jer je prolazak. Ovuda se ide na gornji sprat.

VIDA: Hoće da se usele, videćeš, hoće da se usele ovde. TANASIJE: Pa sad, šta mu možeš, i bolje neka se useli neko od naših. VIDA: Pa ako treba neko od naših, ti si valjda najpreči. TANASIJE: Pa jest', al' eto, kad će već Agaton...

TANASIJE: Pa sad, šta mu možeš, i bolje neka se useli neko od naših. VIDA: Pa ako treba neko od naših, ti si valjda najpreči. TANASIJE: Pa jest', al' eto, kad će već Agaton...

Zatvori čovek dućan na vreme, a ti ga kazniš što je prekovremeno držao otvoren; pozoveš ga na neko saslušanje, napišeš poziv, ali mu ga i ne pošalješ, i onda, razume se, ne dođe i ti ga kazniš za nedolazak na poziv;

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

I kroza san sam čuo ritmičke udare, čas slabije, čas jače, i meni se pričinjavalo kao da to zvono neko klati. Moguće, moguće... Ali psi nisu lajali, a planina je jezovito ćutala.

— A ako neprijatelj dođe i pokupi vam stado? — reče neko. Njihove oči sinuše gorštačkom divljinom... Braniće se, braniće, do poslednje kapi.

— Znaš kako je... rat je, možda mi komanda krene, pa ne volim da imam posla sa ratni paragrafi — objašnjavao je neko pored mene. — Gde bismo već sad bili, da smo još jutros krenuli! — žali se jedan. — Druže, ne sekiraj se...

Narod zagalami, počeše kupiti torbe i svi nagrnuše izlazu. Stražar ih je s mukom zadržavao. Najzad neko viknu da se narod pusti i svet pokulja sa svih strana, preskačući ogradu, gurajući se, vičući, dozivajući jedan drugoga.

Vojska nas je izjednačila, idemo istome cilju, borimo se za istu stvar. — Druže, gde ti je komanda? — zapita neko debeljka. — Najjača, najsilnija, najvažnija komanda, bez koje se ne može.

— A posle, gde ću ja ovakav? Našli bi me od prve — i on se zadovoljno nasmeja. — Šteta bi velika... — Ćut! — Viknu neko sa ulaza, i oni koji su sedeli poskakaše. Na vratima vagona pojavi se onaj kapetan. — Šta je ovo?

Počeše novi da ulaze; stari se pomeraju, neki sedaju, da bi što pre zauzeli mesto. — Ala smo se zgusnuli — dobaci neko. — Nema tu „ali“ — govorio je jedan od onih koji su sada ušli, nastavljajući, verovatno, započeti razgovor.

Imalo ih je kao da putuju na neko veselje. A mnogi su nosili u duši nostalgiju za ostavljenom kućom i porodicom. Osmehivali su se na šale, ali je još bilo

Vojnici su netremice gledali narednika, kao da čekaju razrešenje ili neko pravdanje za onako teške reči. A narednik, naslonjen na sablju, produžio je: — Saznali ste da nam je Austrija bez povoda

U početku, to je bila mala razonoda za mene i kao neko zadovoljenje za sve one pridike koje mi je održao komandir. Tešio sam se da i sav taj narod mora isto onako ćutati preda

Čuo sam samo zvek svojih mamuza. Neko se zakašlja. Pogledao sam strogo u tom pravcu, isto onako kao i baterijski narednik.

Sa jednog kraja logora dopirala je monotona, otegnuta pesma vojnika, što je u mnogima budilo sećanje na rodni kraj. Neko je u blizini ćurlikao na svirali narodnu igru, iz svega četiri tona, dok ga je drugi iz susednoga šatora pratio,

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Srećom naiđe na njega neko momče, koje rastera pse i priđe mu s onim običnim izrazom lica, s kojim dočekujemo svakog nepoznatog namernika. — Ško.

Vi ste, dakle... I ja sam ovde postavljena... Ljubica Petrovićeva. — Ene, zar to novi učitelj! viknu neko iza njihovih leđa. Učitelj se okrete i preletevši okom sva lica klimnu glavom i promrmlja: — Kako ste?...

— Čestitam, gospođice, novo drustvo, viknu neko iza njenih leđa. A, žestoka posla ! Mladić i po! Ona se osvrte i spazi ćatu gde joj se primiče.

Gusta sura prašina, koja se prema suncu prelivaše u neko crvenilo, stade ih štipati za oči, stade se uvlačiti u nos, u uši, stade padati za vrat, na glavu, po licu, svuda...

Koga će da umiri ovo večito čergarenje, ovo teranje bez krivice i reda!.. More, šta tu !... Znaš li da čak osećam neko zadovoljstvo kad potrpam u kanate svoje prnje, pa ozgo usednem sa ženom i detetom, a za dušemu privežemo kozu, pa teraj!.

Tu su joj sve misli, cela duša... Deca odgovaraju : po neko već shvatilo dobro celu majstoriju i odgovara pravilno. Ljubica sve više svetli očima.

Ljubica sve više svetli očima. Ali po neko ustane, pa sve naopačke... Ljubica se mršti, lupne nogom, upravo vrhom noge o pod; vidi se rado bi skočila i pritrčala

Ona drhtaše sva, kao u groznici, ne znajući ni sama da li je to iz straha, ili ljutnje, ili jakog uzbuđenja. Neko zakuca na vratima tiho, lagano.

Ali šta je ovo ?... Nekakva toplina oko desnog obraza. To neko diše uz nju, oseća da je to disanje i vrlo toplo... Ali od tog mesta polaze sve jače struje niz telo, trzaju se mišići...

jest, tamo umre... A ja oko Ljubice... tamo-ovamo, dok se venčamo... Posle već dobijemo bolje mesto, neko lepo usamljeno selo, gde niko ne dolazi, pa«...

Osećajući to sve jače i jače, zaplaka se gorko, očajnički i pade na uzglavlje... Neko grunu vrata, pokušavajući da ih otvori, zatim se začu glas: — Nije ovde, zatvoreno je, vidiš...

pa pljus!... Gojko samo oseti kako se na njega sruši cela kuća, i nebo, i sve... Kao da mu neko iščupa srce i odnese... ostade na tom mestu samo pusta praznina.

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

Ja sam Vasilije Šòpalović, vođa trupe! MILUN (građanima): Razlaz! JELISAVETA: Bilo je krajnje vreme da nas neko uzme u zaštitu! MILUN: Pokažite mi vaše ausvajse!

Mišljenje? Sa takvom glavom, kao što je tvoja? Ti veruješ da je to, što prolazi kroz tvoju glavu, neko mišljenje? Ti mora da o sebi imaš neko veoma visoko mišljenje, kad tako misliš! Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje!

Ti veruješ da je to, što prolazi kroz tvoju glavu, neko mišljenje? Ti mora da o sebi imaš neko veoma visoko mišljenje, kad tako misliš! Šta kaže, „ja mislim”! Ništa manje! Zar se sa takvom glavom može — misliti?

BLAGOJE: Glumci su boemi, i umetnici, i svetski ljudi! I nisu oni krivi što ti to ne znaš! GINA: Ne treba meni neko veliko znanje da poznam ko je kurva, a ko lopuža!

BLAGOJE: Gino, da ćutiš tu! GINA: Ama kome da ćutim? Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim? Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim!

GINA: Ama kome da ćutim? Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim? Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim!

GINA: Ama kome da ćutim? Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim? Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim?

Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim? Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim?

Kurvi da ćutim? Ko si ti da ti ćutim? Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim? JELISAVETA: Šta si to iskokodakala?

Ko si ti da ti ćutim? Da je neko ko komanduje, neko ko koristi, da je neko ko kopa, neko ko kosi, neko ko daje, neko ko dan, pa da i ćutim! Valjda tebi, matoroj kurvi, da ćutim? JELISAVETA: Šta si to iskokodakala?

GINA: To što si čula! Da si matora kurva! JELISAVETA: Ja matora? GINA: Nađi neko ogledalo, pa se ogledaj! JELISAVETA: Zube čuva u čaši, a oće da ujeda!

SIMKA: Zašto Anđu da ubiju? DARA: Što, da je možda ne žališ, nemačku kurvu? SIMKA: Kako neko može da puca u ženu? TOMANIJA: Nije ono bila žena, nego veštica! BLAGOJE: Zna li se ko je puco?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

Vi ste moja buna. Znam da vas dragan zove, za ništa vas ne pitam. Ako vas život boli, ako vas neko voli, ja vam čestitam. NjEGOŠ U VENECIJI Nasmešio se poslednji put.

Kad bi na letovanju, u banjama, neko seo na klupu pored ostarelog Paje Putnika i pokušao sa njim da razgovara, Putnik bi zapitao: „Je li gospodin Srbin?

Battuta“, kao neko oličenje Nečastivoga. On nas je, sve, nabadao na floret, kao da je floret čačkalica, a mi njemu nismo mogli ništa, ama

Niti sam živeo samo veselo. Živeo sam i ja na Rijeci, neko vreme, i među proleterima, i gorko. Moj ujak je, u proleće 1913, bio uspeo da nagovori moju majku da mi obustavi svaku

Nadao sam se da ću biti lekar – jedino zanimanje koje je pesnika dostojno. Ujak me je na to izbacio. Neko vreme, tada, imao sam težak život u Beču.

Da neko sprema atentat u Sarajevu, o tom nismo imali pojma. Za Vidovdan, udruženje je bilo spremilo veliki, patriotski zbor Srba

Tek se dockan neko setio da je ućutka. Epoha valseva bila je završena. Konsternaciju su, među Bečlijama, izazvali tek mrtvački sanduci

mnogo mrtvih, a naročito mladih oficira, u Italiji, pa je, valjda zato, neko u Ministarstvu, u Beču, bio rešio da se svi studenti Univerziteta, koji još nisu oficiri, upute u škole za rezervne

Na kraju krajeva, posle toliko godina, treba, valjda, da me neko vreme hrane. Duguju mi i plate. U Beču mi traže kiriju, ne loži se.

Trguju i prose, Moje rodoljublje, privremeno, sasvim je nestalo, a namesto njega došlo je neko gađenje. Zaroastričko. Austriju, rat, političke borbe, revoluciju, ne vidim više kao borbe naroda, nacija, nego kao

Na to u vagonu nastaje kao neko glasanje, neki silaze, i ubacuju me, ljubazno, kroz prozor u vagon, u kom su kao sardine.

Prenoćišta su skupa. Iznenada, na ulici, čujem kako neko viče moje ime, pa nalazim jednog svog zemljaka koga znam iz Galicije. On je sad u velikoj, beloj, šubari Kozaka.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Al i kamen mu beše lože meko... Jedanput prostre telo svoje golo Na džbun nekakvi jalov, trnje neko Što ga je peklo, ko iglice bolo.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

Nikako ne mogu da verujem da je sve ovo istina što sam dosad video u ovoj zemlji, dok opet neko zakuca na vrata. — Napred!

Upravo specijalitet. Juče sam dobio od jednog prijatelja nekoliko komada. Vanredno dobra stvar... Pošto još neko vreme porazgovarasmo tako o važnim stvarima, izvinim se gospodinu ministru što sam ga svojom posetom uznemirio možda u

— pita predsednik. — Ne znam. — Jesu li svi tu? — pita predsednik sekretara. — Svi. — Do đavola, pa mora neko biti! Niko se ne javlja. Opet se svaki stade okretati oko sebe, dža čak i onaj koga prokazaše. — Neka se javi koji je!

— To je svejedno, ko bilo. — Ja volim da sam uz vladu. — Ama ti si, u stvari, uz vladu, nego tek forme radi mora neko predstavljati opoziciju. — Ja neću da predstavljam opoziciju, ja sam uz vladu.

— Ne menja stvar. — Ne razumem! — Vrlo prosto i jasno! — reče ravnodušno. — Čudnovato! — Ništa nije čudno. Neko će to morati uraditi, pa bilo mi, bilo drugi poslanici. Vladi treba samo ta formalnost.

Pojavi se na ulici kakav stranac, putnik, i tek neko rekne drugom: — Gle, stranac neki! — i pogleda druga značajno, licem i pogledom kao da ga pita: „Da nije to Horije?

Probiše posle mnogih napora trnjak i pođoše dale. Išli su neko kratko vreme i naiđoše na neke vrljike. Obališe i njih, pa pođoše dale.

Malo su prešli toga dana, jer su još nekoliko manjih, sličnih prepona morali savlađivati, a uz mršavu hranu, jer neko je poneo suva hleba i nešto malo smoka uz hleb, poneko samo hleba da bar ovda-onda zalaže glad, a poneki ni hleba nije

Koji su se srećnije skotrljali i zaustavili gde na džbun ili drvo, počeše s mukom izlaziti iz jaruge. Neko slomio nogu, neko ruku, neko razbio glavu, pa ga krv zalila po licu. Kako ko, tek niko čitav sem vođe.

Neko slomio nogu, neko ruku, neko razbio glavu, pa ga krv zalila po licu. Kako ko, tek niko čitav sem vođe. Gledaju vođu mrko, popreko i

Neko slomio nogu, neko ruku, neko razbio glavu, pa ga krv zalila po licu. Kako ko, tek niko čitav sem vođe. Gledaju vođu mrko, popreko i stenju od bola,

slabačke, upale; ruke metne pod pojas, pa tumara svuda po kući i dvorištu motreći na svaku sitnicu, a u svemu vidi neko zlo. Naići će čak na običan kakav kamen u dvorištu, pa i tu predvidi opasnost. — Huuu!...

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

Bukće suva bukovina, a plamen jurne o dno bakrača pa se uzvije i zaljulja i stane mu lizati garave bokove, odlomi se po neko pregorelo parče, a varnice suknu i jurnu uz odžak sa treskom i praskom, poneka izleti do samog vrha, gde je dočepa

viknuše gotovo svi komišaoci u glas. — Ja sam prvi! — Jok, ja sam! — Niste nijedan, ja sam. — Anđa je prva, viknu neko iz pomrčine. — Anđa i nek pije, veli č'a Marko. I Anđa odnese pobedu.

Natočiše joj čašu — đorovaču i podneše njih troje... Taki ti je kod nas adet. Kad se hoće da promeni piće, neko uzme da zagovara goste ili radnike i utom se donese bakrač (ako je rakija), ili vidrica (ako je vino), pa ko prvi

Setih se Jova i Milice, pa mi se misli počeše da brkaju... Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru. Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju.

Oni im žrtvuju sve. Zbog toga se oni plaše i svake pomisli, da može neko drugo biće, neka ličnost sa strane osvojiti njihova srca i time dobiti pravo, da uđe u svetinju njihova uređenog kutića,

Za nekoliko trenutaka oblada njime neko duševno zadovoljstvo, kome se i sâm začudi. Promeni mu se svet, promeniše se čak i misli: »Pa što? mišljaše on.

« — Ako naiđe na Orašane, ubiće ga, — reče neko iza njega. — More, ljudi, znate li vi da njega kuršum ne bije! — reče drugi.

— Ljubiša, je l' te stra'? — upita neko. — Mene, vala, sve'dno, — odgovori on polako. Svi ućutaše. Zvezde pobledele.

— Hajduci! — viknu neko, i svima se odsekoše noge i zastade neki teret u grudima. Besmisleno, plašljivo, bez jedne kapi krvi na licu,

Taman se približismo kupinjaku, a neko viknu: — Eno ga! Visok, stasit čovek, u crnim suknenim čakširama, džemadanu i fermenu, trči preko čiste poljane...

— Dede sad da pucamo odovud, dok mu se Ljubiša približi, — reče neko. Onaj za čatalom beše udaljen od nas preko sto koraka i tako zaklonjen vrljikama, da mu se odovud nije moglo ništa

« Posle nastade nekakva tama, n on čuje da ide neko u papučama po sobi... — Pero, — zovnu ga nežan i blag glas njegove majke. On se trže i probudi se.

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

A ne znam ni šta će mi one saksije u hodniku, uneće ih Mladen još danas u kujnu. DANICA: Uh, saksije u kujnu!... Neko kuca. Izvol'te! II SIMA SOKIĆ PREĐAŠNjI SIMA (ulazi na srednja vrata): Dobar dan želim. PAVKA: Dobar dan.

IVKOVIĆ: Da, odloženo je ročište. DANICA: A ja čujem otac razgovara s nekim, pa mislim neko od njegovih ludi. JEVREM: A, nije od mojih.

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

« Ili mu kažu da nisu smeli, jer bi ih oglobili sa pet-šest hiljada dinara, ili bi čak neko iz redakcije zbog toga dopisa — koji je oštro i revolucionarski napisan — otišao i na Karaburmu!

— Je l’ se ko još otimao za kmetstvo? — poviče Sreta. — Jok, brate. Možda bi neko i ćeo, al’ nije smio. A ko bi i mogao kod živoga Milisava?! Ono sve drugo — a veruj bogu — jedva da mu pandur bude.

Pružio i zahvatio pa drži, ništa ne ispušta, a svake godine prinavlja poštogod. Tako će to biti kroz neko vreme. I to oseća, i gaji nadu na to, mali Zac, ali još su mu slabe sile, još nije vreme.

A došao je trgovinom, prodavao je alvu i ratluk, šećerleme, limunadu i petliće od šećera. A baš nekako bilo tada neko veselje: slavila crkva u selu.

Dopalo mu se, pa ostao. Onda se, a i još neko vreme posle toga, zvao Jorgaći Triandafil. A posle se malo pomalo počelo zaboravljati to ime; najpre prezime, a posle i

se nije sedelo; nema Krsmana da ga diraju, ni Gizele da pare oči, pa se tako večeras jedan po jedan izvukli iz mehane, neko sa »laku noć« a neko i bez toga; neko platio trošak, a neko kazao Zacu da zapiše na mušemi, kol’ko do sutra.

Krsmana da ga diraju, ni Gizele da pare oči, pa se tako večeras jedan po jedan izvukli iz mehane, neko sa »laku noć« a neko i bez toga; neko platio trošak, a neko kazao Zacu da zapiše na mušemi, kol’ko do sutra.

ni Gizele da pare oči, pa se tako večeras jedan po jedan izvukli iz mehane, neko sa »laku noć« a neko i bez toga; neko platio trošak, a neko kazao Zacu da zapiše na mušemi, kol’ko do sutra. — Dobro veče — reče Sreta kad uđe.

oči, pa se tako večeras jedan po jedan izvukli iz mehane, neko sa »laku noć« a neko i bez toga; neko platio trošak, a neko kazao Zacu da zapiše na mušemi, kol’ko do sutra. — Dobro veče — reče Sreta kad uđe.

— veli Sreta. Maksim se ukloni, a Sreta leže na krevet i ugasi lampu. I u krevetu je još neko vreme premišljao. Mislio je s kim će sve otpočeti i koga će istaći.

I njega je maknuo neko iz političke mržnje, maknuo ga kakav politički protivnik njegovog gose. Eto sad jadan zeljov plaća svojim leđima sve one

Koliko puta sede braća Srbi u kafani, zasede se do neko doba noći, piju i kucaju se i razgovaraju; i svi za jednim stolom i jedan drugog ne poznaju!

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

Možda ta ni hleba kupiti nije znala! A šta ako ju je neka rđava žena ukrala?! U neko crno doba, na kraju ulice, Planu boja poznate haljinice: — Evo Cice!

I dok Žuća odlazi kući , Neko bi mogao reći: „Bravo!” Starom i dobrom kondukteru. U OPERI U operu, u operu, doveli su sudoperu.

Žeteoci, u Gruži, pevaju staru pesmu, Dok pleva mesečine iznad gumna drhturi. U Đušinoj neko nije zavrnuo česmu Pa mali mlaz vode bespomoćno curi.

MUVA Ko zna otkuda, Iznebuha, Tu, sasvim blizu Uva, il uha, Kao da konj Stade da rže: Nešto me uplaši, Neko me trže! Ko se to oglasi? Šta to bi? Da li čuh predznak Sreće, il kobi? Ništa!

TREŠNjA U CVETU Sva su uzavrela, I sva bela; U njoj zuzori Hiljadu pčela. Zuzore, zuzore, Složno, živo; Čitaju neko Drevno štivo. U miomirisu Cvetnoga grmlja Hiljadu pčela Istu reč mrmlja. MIRIS ZÓVE Kuda nas zove Miris zóve?

Ali hrast, koji je leti, Stajao, na istom mestu, godine 1bOZeće, Zašumi, odnekud, i traži da ga se neko seti. LjULj U junu ljulj Krene, ko mulj, I livada se Da u

Sa furunicom kao vetar rupih U promrzlu ulicu. U čudu zastade desetak zimskih šetača Kao da im neko čelo bode; Idem ja, a za mnom čilo korača Furunica, s nogama ko u rode.

To se vetar s drvećem i lišćem dogovara Na koju će stranu sveta sutra da kroči. Pričini mi se, u ponoć, da neko istovara Suve orahe što zvone po toploj drvenoj ploči...

Daleko su, daleko su sneseni U doline neke druge jeseni. Tamo ćute, i čekaju, sve isto: Nov početak, neko novo detinjstvo. VETAR I PAPIRIĆ Celu noć je vetar vršio kontrolu Da li se papirić nalazi na stolu.

Grad nije sadašnjica gola i bosa, A ni prošlost kako je zamišlja neko: Zidari ne vide dalje od nosa, Dok učenjak gleda odveć daleko.

Prilegnu — svako u svoj hlad; Tad vetar duva, al se ne čuje: Grana se s granom poprečuje; I sunce čeka da mu neko Rekne to što mu niko nije reko.

Samo čeka da ga neko oslovi Pa da se pokorno vlasniku preda, Obučen, obuven, obrijan, cakum-pakum, A zove se Pantić Avakum.

Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE

Neke od asterija pokazivale su još slabe pokrete za neko kratko vreme, ali je već bilo očevidno da to neće dugo trajati.

Za neko vreme je izgledalo da će pobeda biti na strani jegulja; konji su, pogađani električnim udarcima, postajali nemoćni i jeda

nabodenu jegulju sa koplja i preneti je u rupu sa svežom vodom, koju smo bili iskopali na obali da bi jegulje sačuvali neko vreme u životu. Morali smo se mi sami odlučiti da to uradimo i da primimo udare koji nisu bili baš mnogo prijatni.

XVII. Nerasvetljene misterije jeguljinog romana Roman jegulje pun je misterija, od kojih će neke verovatno kroz neko vreme biti rasvetljene a neke će možda još za dugi niz decenija ostati nerazjašnjene i ljudskim shvatanjima nedostupne

Još se kojekako može razumeti neko samoopredeljenje kod odraslih jegulja, ali kako se to da shvatiti kod majušnog stvora koji se prvih dana svoga života i

Rakić, Milan - PESME

Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vidim ko je, Al̓ čujem kako škripe kvrge gnusne, Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na

vidim ko je, Al̓ čujem kako škripe kvrge gnusne, Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne. Neko ih steže, a ne vidim ko je. Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pište deca, ljudi, žene.

Jauk i piska svuda oko mene. U redovima crnim kvrge stoje, U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene. Steži, o steži, nevidljiva silo!

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

U svijet ga jošt nije takvoga ni ko čuo niti ko vidio. Pomoz, Bože, jadnijem Srbima, i ovo je neko znamenije! VUK RASLAPČEVIĆ Na što mjeriš džeferdarom, Draško?

Proste naše žertve svekolike kad je naša tvrda postojbina sile turske nesita grobnica. Što je ovo evo neko doba te su naše gore umučale, ne razležu ratnijem klicima? Počinu ni rđa na oružje, ostade ni zemlja bez glavarah.

Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje. SERDAR VUKOTA Bog sa nama i anđeli boži! A evo si udrio, vladiko, u nekakve smućene vjetrove, kâ o marču

Kâ je nosiš, Bog-ti-bratska, Stanko? VOJVODA STANKO Teke, brate, što se derem njome, evo neko doba ne valja mi. SERDAR JANKO Kako sam se sinoć ismijao! U kuću mi odnekud dođoše dva momčeta, te krasna, bjelička.

Krstu služiš, a Milošem živiš! Krst je riječ jedna suhoparna, Miloš baca u nesvijest ljude al' u pjanstvo neko prećerano. Više valja dan klanjanja jedan no krštenja četiri godine.

Evo vidiš kako smo daleko, i opeta ona teška vonja od nekrsti ovde zaudara. MRTVO DOBA NOĆI, SVE SPAVA. NEKO ZBORI KROZA SAN. DIGNI SE KNEZ JANKO I KNEZ ROGAN DA VIDE KO JE, KAD ONAMO AL' VUK MANDUŠIĆ GOVORI KAO NA JAVI.

Dokle neko, da mu Bog pomože, iz onijeh panjegah zavika: „Bjež, narode, e izgore kuća!“ Bože dragi, da tu bruku vidiš!

Je l' istina ê ovo ovako, al' nas oči sopstvene varaju? Ište svijet neko djeistvije, dužnost rađa neko popečenje, obrana je s životom skopčana.

Je l' istina ê ovo ovako, al' nas oči sopstvene varaju? Ište svijet neko djeistvije, dužnost rađa neko popečenje, obrana je s životom skopčana.

BIJE NEKO U VRATA OD KUINE, DA IH SLOMI; MISLE DA JE LUD. IGUMAN STEFAN Pomoz Bože i Mali božiću! Kad je radost sa svakoje stra

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

Na kapiji zveknu alka. — Domaćini! Čak gore ču Sofka jak glas sa oštrim i stranim naglaskom. — Sofke, udara neko! — doviknu odozdo mati. Sofka ostavi čišćenje i poče silaziti. — Pa što ti, nano, ne otvoriš?

— Pa što ti, nano, ne otvoriš? — poče se ona nećkati silazeći niz stepenice. — Idi, idi, došao neko! — poče je žuriti mati.

I Sofka ovamo zna kako joj sada ona tamo sigurno govori: — Kako si, snaške? Eto ja danas imala neko ročište u sudu, pa eto jedva stigla da i ja pođem na groblje. — I produžuje sa njome put.

Na kapiju je samo njega pustila, a njegovog konjića krišom, da niko ne vidi, iza kuće uvela i tamo u kraju bašte za neko suvo drvo privezala, da uz naramak sena ili trave drema, čeka, dok njegov gazda posvršava određene poslove: dovoljno

stari ljudi koji, ne što im se ne mili živeti, nego što vide koliko ih njihovi u kući ne paze, digli ruke od njih i u neko udaljeno sopče metli ih da sede. I tamo, što bi im se donelo, to bi jeli i pili.

Jer su znali kako je, kad mu se ukaže prilika, i onako star, oblaporan, kao neko dete. Ne toliko što je podražavan od Todore i Sofke, nego više usled rakije, a i što se nije peo nego silazio, kretao

Zavukao se kao moljac. Pometao katance, kao da će mu neko sve vino popiti... I jednako je nosila tamo u kujnu, razlivala u razne lonce i šerpe, da ko od njih, mati ili Sofka,

seća se docnije, čula je odozgo, kroz tavanicu, kako sigurno iz očeve sobe, jednako dolazi šum, čak i glasovi, i neko dugo | hodanje. Onda, kao nikada dotle, materin dosta jak glas, kao neko odupiranje, svađa, plač.

Onda, kao nikada dotle, materin dosta jak glas, kao neko odupiranje, svađa, plač. Sutra, u jutru, mati joj se pojavi na stepenicama sa rukom na čelu, preko očiju, a usta joj i

Za sve Markove brastvenike bio je on kao neko vuče, neko divlje mladunče, koje oni treba što više da pripitome, što više da mu ugode.

Za sve Markove brastvenike bio je on kao neko vuče, neko divlje mladunče, koje oni treba što više da pripitome, što više da mu ugode.

— ona samo što odgovori: — Hajde, Sofke! I to njeno „hajde Sofke“ tako se slagalo sa Sofkinim glasom. Bilo je u njemu neko saučešće, uteha, ali i hrabrost i rešenost: pisano je, nema se kuda, i onda — hajde, da se ide tamo kud se | mora.

Pandurović, Sima - PESME

je srca, nadahnuća mlada, Otišlo u more večnosti daleko Pod zracima sreće i okriljem nada: Da uzdahe naše saslušava neko!

gde svetluca Očiju bezbroj upravljenih na me; Očiju bezbroj zlokobno se svetli — Mistike bića ljudskog slika bleda. Neko je sa mnom! Srce burno kuca... Iz mraka noći tiho se ispreda Senaka oblik, tkanina odela I rita njinih.

Pa kult mrtvih, onih o kojim se sanja!... U njima je bilo neko čudno vrenje; To su oni zvali svetom osećanja... Ko od nas mari za te prošle stvari!

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

duge put nebesa što se koče“, puške, vjerne druge Crnogoraca (a u ono doba i Primoraca). Neko iz naroda povika: „Ta otvarajte zaboga. Hoće li ovliki narod vazdan čamati ovdje?

„Udari vrijeme, božê vrijeme, bjež’ narode!“ viknu neko. Svi navrli k vratima te odigli put neba glave: utoli graja, da bi čuo muhu da prozuji. „A ha! doma naši, doma!

„A ha! doma naši, doma!“ viknu sad neko iza njih, ama viknu takijem glasom da im je svima u ušima zazvonilo. Svi se obrnuše.

Primorci, koje put vođaše na lijevo, zaustaviše se malo, gledajući za njim. „Ko je ono?“ zapita neko momče. „Ono je serdar Pejo Grubanov s Njeguša.“ „A!

cijeliva dijete i utješi, podiže glavu te nabra guste obrve, i taman otvorio usta da brekne ženskima neka prekinu, kad neko zakuca na vratima.

Ele, bijaše to jedna od onijeh pojava, o kojima na prvi pogled i na prvi mah, začmeš neko opsežno iako nejasno pojimanje. Ništa te od njega začudilo ne bi!

To mi kaza neko momče što je pred njima prtilo...“ Serdar Pejo pomoli se na vratima i zatutnji: „Pomaga vi Bog i na zdravlje!

Fala Bogu, umorni li bjehu ti ljudi! Da ih je neko iz daljega gledao, posumnjao bi bijahu li živi. Svaki turio pod glavu kamen, struku vrh sebe, pod strukom zagrlio vjernu

iđaše starac neki, debeo, obrivanijeh brkova; za njim pop latinski, noseći pod pazuhom gomilu knjiga; za ovijem momče neko, suhonjavo, žuta lica štapljući se krstom od drveta, a najpotonja stupaše neka gospođa, i ona gojazna, šareno odjevena.

Vencel sin povjedi mu, gotovo kroz plač, što se dogodilo. Stari, pošto neko vrijeme omjeraše Jana, naredi da se opet sijeku.

“ viknu sveštenik, a fenjer mu ispade iz ruke. Taj glas potrese svaku žilicu u mladića, te klisi kao da neko podasu uglavlje poda nj, i — pade u naručje tobožnjeg jezuvite. Bješe to glavom grof Pavle Pšenel, prerušen u jezuvitu.

“ „A ni meni, zanago, gaziti od Crmnice pa od Crmnice amo!“ reče neko momče. „Tamo sam počivao koliko se on spremio i na konja uzjahao“, reče pokazujući glavom put vidara.

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

da mu ga da u zalogu), a trgovac mu (to) rekao. Mirucaju! — Kad je nekakav veliki pomor bio, zapita neko popa mru li ljudi, a on nu odgovori da mirucaju; ali kad poslije nekoliko dana umre i popadija, odgovori pop na takovo

Štođe, štođe! — Nekakvoga popa, koji je rđavo čitao i preskakao riječi, zapitao neko gdje je učio knjigu a on odgovori: „Štođe, štođe“; onda mu onaj, koji ga je pitao rekne: „Va istinu i čitaš štođe,

Neka kadgođ i ženski dan dođe! — Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila. Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom!

Neka kadgođ i ženski dan dođe! — Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila. Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom!

— Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila. Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom!

— Rekla je žena mužu, kad je karao i bio što se bila jedan dan opila. Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom! — Ovako je kazala baba kugi, kad je neđe srela, a kuga je pitala: đe su ljudi?

Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom! — Ovako je kazala baba kugi, kad je neđe srela, a kuga je pitala: đe su ljudi?

Neko poljem — neko morem, neko vodom — neko gorom, neko u grob — neko u dom! — Ovako je kazala baba kugi, kad je neđe srela, a kuga je pitala: đe su ljudi?

— Pripovijeda se da je odgovorio Hercegovac kad je prviput viđeo raka, pa ga neko zapitao šta je to. Valja da mu se učinilo da je nalik na čelu po nogama i po brkovima, a na brus po onim zricima što se

Jaoh, za sitom jeseni, a gladan cvijeće ne miriše! — Rekao neko nekome kad mu je hvalio lijepo i veselo proljeće. Kako sam postao, nije mi podrobac ostao.

Onda sin metnuvši na po usta tri prsta: „Bogme i ždrijebe“. Ne da ćoso Bosne. — Pripovijeda se kako je neko nekad kazao da je turski car nekome od hrišćanskijeh kraljeva dao Bosnu, a nekakav siromašak ćoso Bošnjak pljesne se po

10 Rekao je međed: — Rodiće ove godine kruške. A neko ga upitao: — Od kuda ti znaš? — Zato što su mi mile i drage. 11 Pitali psa: — Zašto svakoga rijepom pozdravljaš?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Bio jedan car pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.

” A sin mu odgovori: „Učio sam zanat.” Iza toga prođe neko vreme i dođe vašar u obližnjemu jednome selu. Tada reče sin ocu: „Babo! hajdemo na vašar.

” Brat ga posluša i dade mu u sudu vode, i izvede ga i ostavi pod jelom više vrela. Onđe on jadan stojeći ču u neko doba noći đe dođoše | vile na izvor, i kupajući se poče jedna drugima govoriti: „Znate li, druge, da se ogubala u

Kad bi u neko doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko

neko doba noći, dođoše vile da | se kuplju, i stadoše govoriti kako se izliječi kraljeva šći, „valja da nas je” rekoše, „neko slušao kad smo govorile da bi se ovom vodom iza nas izliječila. Može biti da nas i sad ko sluša, pođimo viđeti.

Kad po smrti očinoj prođe neko vreme, dođe jedan starac na dvokolicama te zaprosi devojku. Dva starija brata ne htednu mu je odmah dati, gde je star

da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: „Znamo odista da ne će ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će Bog i sreća danas pomoći.” Te tako kad đevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem.

Carev sin odmah brže bolje za njom u goru da je traži, kao pomamljen; kad — čuje negđe da neko zavija i plače, te on po glasu trči, kad li nađe svoju zaručnicu đe se pri- | bila pri jednome kamenu na pola mrtva od

Skupi se oko njega svakojijeh ljudi i trgovaca: neko daje cekin, neko dva, te sve više, sve više, dok dođu do stotine zlatnijeh cekina, u tome za ovu dlaku čuje i car te

Skupi se oko njega svakojijeh ljudi i trgovaca: neko daje cekin, neko dva, te sve više, sve više, dok dođu do stotine zlatnijeh cekina, u tome za ovu dlaku čuje i car te dozove ovoga čoeka

Kad u veče opet dođe ala, zapita je jeli nahranila njenu živinu. „Jesam” ka- | že. Pošto je tako stajala neko vreme kod ale, rekne joj ala: „Ako hoćeš, idi kući; za to što si me lepo služila uzmi od onih sanduka koji hoćeš, pa

” Pa onda zagrne zemlju, i tako se smiri i otide kući. Kad posle toga prođe neko vreme, ali iz one jame nikla zova, i tri pruta narasla lepa i prava kao sveća.

Sveti Sava - SABRANA DELA

dajem, svima da je znano: niti prot da ima vlast nad ovom ćelijom, niti iguman svetoga našeg manastira, niti drugi neko od bratije da ne smućuje onoga koji živi u ćeliji ovoj Svetog Save.

Bilo da bude neko, kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da

Bilo da bude neko, kao iguman, ili drugi neko ko je služio u mestu ovom svetom, da se pošalje u to mesto, i on svaku slobodu i vlast da ima nad ćelijom tom, kako i

A manastir, niti iguman, da nema nikakve vlasti nad ćelijom tom. Niti, opet, mita radi da se ne postavlja neko u ćeliji toj, a da nije dostojan pravila duhovnog.

Tada koliko krepost može. O piću i o jelu: ako se dogodi da ti neko drag dođe na utehu, tada neka se naruši post — osim srede i petka.

(Mt. 25, 1) Čuvajte sebe, o ljubimci moji, jer se bojim i treptim i strah me hvata da neko od vas ne ostane van dveri kao i pet devojaka, i da strašan i grdan odgovor onaj ne čujemo: „Idite od mene, ne znam

Mi volimo njega, jer on najpre zavoli nas. Ako neko kaže: volim Boga, a brata svoga mrzi, laž je. Jer ko ne voli brata svoga koga vidi, kako može voleti Boga koga ne vidi?

(I Jn. 5, 20; Jn. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i čuvajte od zla da neko ne ostane izvan dvora. Ako li je, braćo, neko len kao ja, razobličujući svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i tegobu

17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Dečice moja, pazite se i čuvajte od zla da neko ne ostane izvan dvora. Ako li je, braćo, neko len kao ja, razobličujući svoju ukorenu nemoć i kukavnu lenost i tegobu sna, ipak, preni se, o ljubljeni, pomisli na

SLOVO 5 O svetoj liturgiji i da se niko ne pričešćuje bez igumana, niti, opet, da neko ostaje bez pričešća, osim sa igumanovim znanjem Treba reći i o božastvenoj liturgiji, koju po dužnosti svagda treba

A nepričešćen neko da bude bez igumanovog znanja nepohvalno je, jer ko tako čini biće osuđen kao onaj ko se svojoj volji priklanja.

Ako li se neko ne prikloni tome, trebalo bi ga i iz manastira odagnati i odrezati kao zagnojen ud i uklopiti i odbaciti kao teško

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

Napolju, na nekom placu, drug Vilotijević drži govor, čije se nevezane rečenice čuju u kafani samo onda kad neko otvori vrata. Mile, koji napolju sluša govor, povremeno ulazi i komentariše ono što je čuo.

MILE: Nije, to je povodom neke invazije, i oružane intervencije! IKONIJA: Ja čujem pominje neko rušenje... MILE: Rušenje jeste, ali objekata! IKONIJA: Aaa!

GOSPAVA: I jes ti glava za krunu, nema šta! Rođen si da zasvetliš, ko neko tamo vaše veličanstvo! PROSJAK: Ponekad zasja i ono od čega se ne nadaš! GOSPAVA: Ne znam ko će, ako ti nećeš!

Sedim, pušim, gledam preko Save kako je u Vojvodini oblačno! A u reku i u oblake neko izručio čašicu klekovače! CMILjA: Mora da je lepo, ja još nisam stigla na Kalimegdan!

A izgleda mi da je iskren i otvoren. IKONIJA: Iskren i otvoren! CMILjA: Šta znaš, možda bi mogo neko da ga prevaspita, lepim, neko ko ima razumevanja?

IKONIJA: Iskren i otvoren! CMILjA: Šta znaš, možda bi mogo neko da ga prevaspita, lepim, neko ko ima razumevanja? Znam jedan takav slučaj, bekrija, ženskaroš, a posle ženidbe svetac! Ni daj si Bože onaj čovek!

Važno je da se ne misli na zatvor, ni na sebe, nego kako Užicu pada kiša, kako neko peče pitu od trešanja! Važno je da znaš da nije sve u tome što ti sediš u zatvoru! Razumeš?

Razumeš? IKONIJA: Pričam ti priču! CMILjA: Ćude! IKONIJA: Šta sad tu „ćude”? CMILjA: Napolju ko da neko jauče! IKONIJA: Pričinilo ti se. ANĐELKO: Čekaj! Stvarno je neko jaukanje! IKONIJA: Nemoj dizlaziš!

CMILjA: Napolju ko da neko jauče! IKONIJA: Pričinilo ti se. ANĐELKO: Čekaj! Stvarno je neko jaukanje! IKONIJA: Nemoj dizlaziš! ANĐELKO: Je l ti se pali sijalica na ulicu?

MANOJLO: Patrioti su nas i udesili! Više se čuvaj patriota, nego špijuna! TANASKO: Neko dolazi, goskapetane, sklonte se! MANOJLO: Gde baš sad nađe! Brzo u zaklon! (Beže opet iza kanti za đubre.

Nolike čvoruge, a jutros nigde ništa! Srećan si kolko si težak! Brzo si se kovarnuo, ko da te neko čudo izvuklo, Bože me prosti! Na današnji dan treba sveću da pališ dok si živ! Oćeš nešto da pojdeš?

Ne znate ko su i odakle su? IKONIJA: Šta znam... možda je neko snimanje, ratni filmovi, ne čitam novine... (Prilazi Stavri) Pominje neke vojnike, kaže tu, pred kafanom!

Stanković, Borisav - JOVČA

Dole, u kujni, pa u sobi do nje, na prozorima, pojavljuje se svetlost, promiču iznutra senke; s leva, pored stepenica, neko sa zapaljenim fenjerom pojavi se i opet se izgubi natrag. Spolja se čuje svirka samo ćemana, prigušeno, čežnjivo.

sumnje i slutnje neke teške tajne jer vidi da Vaskini prozori još nisu otvoreni; besno u mrak): Kamo ste, bre, kamo? NEKO S FENjEROM (s leva, došav do ispod stepenica, uplašeno, prigušeno): Tu smo, tu! JOVČA (bešnje): Ovamo, bre!

NEKO S FENjEROM (s leva, došav do ispod stepenica, uplašeno, prigušeno): Tu smo, tu! JOVČA (bešnje): Ovamo, bre! NEKO S FENjEROM (izgubi se opet levo iza kuće).

Svirači se izvlače preplašeni, pogureni. Svi silaze. Daju znak i sviračima dole te se pridružuju mučke. Neko s fenjerom ih s leva dočekuje i vodi kroz voće, gde su konji i ostali, pa će kroz kapidžike da se izgube zajedno sa

Ne moraš ti odmah da se ljutiš. (Polazi): Kupiću ti! (Zastaje): A hleba? Imaš li njega? VASKA Ima. Ostalo od sinoć neko komađe. MLADEN (izlazeći): E, dobro. Bar to, hleba kad ima.

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

Često, dajući drugom život, svoj polaže. Za ova sva stradanija hoteo je milostivi tvorac učiniti i neko nagraždenije človeku i ženi, davši njima veliko i neiskazano naslaždenije, u očima, | u prsima, u grljenju, u ljubljeniju i

Na[h]odio sam neko podo-bije među njegovim mudrovanjem i arhijereovim. Počeo sam smatrati ep iskope i mirske sveštenike kao prave mirskoga

I kad ne bi se smijao, na licu bi mu neko tiho i prirodno osmejavanje cvetalo. I pravda, kako sam posle dugim iskustvom poznao, i kako će se viditi iz ove moje

U to isto vreme mitropolit, za nešto srdit na mojega starca, smetne ga s igumenstva i zapovedi mu da pođe na neko vreme u Ši|šatovac, niti mu se dozvoli da mene s[a] sobom povede.

” Učini mi se kao da neko božestvo iz njega govori. Pun radosti pristupim da mu celujem ruku, no on mi reče: „Bogu blagodari koji te je ovde

za prebivanije učenikov, i kapital dovoljan sastave, od kojeg do[h]otka da se mogu kako učitelji soderžavati tako i neko čislo oskudni[h] učenika prepitavati.

” Pri početku meseca septemvra zaprose me starešine hormovitske da im opravim neko delo nedaleko od Korfa, o kojem delu morao sam se baviti najmanje četiri meseca. Pođem dragovoljno.

imenem Danilom Moraicem, kojemu kad kažem da ću u Dalmaciji prebivati godinu ili dve, reče mi da bi i on rad za neko vreme iz Korfa izići. Moje predloženije do pođe sa mnom u Dalmacijuje dva dočeka.

Nejma ga; davno se prestavio. Za drugoga, s druge strane, čiču Lazu - i on također. Decu u neko vreme i moje vrsnike poiznalazim, prve u varoši, jedne s[a] sinovi na ženidbu, a druge s kćer ˊma na udaju.

Preko dan lepo vreme; takove muzike i pojanja — van da opet tu. Oko neko doba noći pođemo kroz široki kanal; kad ti tu napadne na nas takova stra[h]ovita bura da niko nije već mislio glave na

Črez ovoga poznam se s jednim blagorodnim Grekom, rodom iz Cipra, od drevne familije, Luzinjana zovome, koja je u neko vreme s tim ostrovom vladala.

“ „Jest u jestestvu čelovečeskom dviženije neko tajno i mučeće sklonjenije k ljubovi drugih, koja, ako se ne uprazni u jednoga ili u male, prirodno izlijava se na mnoge.

Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA

O znamo i još šta nas čeka Na putu kroz ovo leto: Prah, neko zaspalo pseto. I — možda: bulka daleka. O znamo mi, znamo, znamo, Al ipak koračamo.

Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud. Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve? Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi. Da l smo bliži ili dalji nego pre?

Kvasili se u moru, peli na vrh, o svud. Jesmo li doneli nešto ili ostavili sve? Neko se vratio nasmešen, neko lud. Zajedno smo, a bili smo razdvojeni svi. Da l smo bliži ili dalji nego pre?

Ni senke više nema da crta po tlu. Da l su svi tu, il još neko — ne? Ko će prvi ugasiti leto? Ko sme? Kuda vodi trulo lišće — taj bakarni most?

Mi idemo u gomilama, po dvoje (al sâm i sâma!) I samo se tek po neko od nas seti Kako su, koliko juče, goreli suncokreti Iz bašta u predgrađu, sa suncem u semenkama.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Ljudi moga korena ćutanjem moraju da se brane. Ponekad, obično posle večere, zove me Aćim u svoju sobu. Kad bi neko kroz prozor gledao, mogao bi samo da. vidi: jedna prema drugoj klate se dve brade. I ništa više.

“ — „Mi za groš jeftinije“, kao da kukuriču, vikali su šegrti pred dućanima i krišom se grudvali. Između njih neko prođe, prelomi pogled, i Đorđe više uvređeno no prkosno reče: „Imam i koga.

— Svojim ručerdama. Ti ne daš hleb zabadava. — Ne dam. Kotite decu kao zečeve, a posle ih drugi hrani. — Neko koti decu, a neko dukate. Onaj nebeski ne dâ da se deca mešaju s dukatima. Kvare im se oči. — Uši će ti pojesti.

Ti ne daš hleb zabadava. — Ne dam. Kotite decu kao zečeve, a posle ih drugi hrani. — Neko koti decu, a neko dukate. Onaj nebeski ne dâ da se deca mešaju s dukatima. Kvare im se oči. — Uši će ti pojesti.

Kolona rabadžija uđe u selo; pod koševima ćute psi; rabadžije stadoše da se dovikuju; neko započe pesmu, pa umuče; njen tmoni odjek zasu sneg, krupan i gust. — Tebi kao milo što meni noćas propustiše glavu?

Zvonko sipkaju osušena sitna semca. Neko ih lakim prstima pipka. Osušena semca. Zaustavi dah: srcu ne može ništa; ono brzo kasa po sipkavoj tami, probodenoj

Neće sa mnom kao nekada, zato mi nije javio da dolazi. Sat je prošao pa se pozdravio... Oče... Neko zlo. — A zašto baš večeras sva trojica da razgovaramo?

Kod koga će raditi? Čime će decu ishraniti do proleća? Mora da ga moli. Bog je njega, Tolu, zato izmislio da bi neko po ovoj zemlji išao na kolenima i pognute glave. Gde će on s Đorđem Katićem da se parniči oko pravde? Hleb mu treba.

Ponižavajuće, i surovo. Ne, ne, tako se i mora u životu. Jedino tako. Od gorčine i žalosti magli mu se strah i oseća neko bolešljivo zadovoljstvo sobom. — Stoj!

— E, Moj Tole... Brat Vukašin sahrani me dupke sto aršina pod zemljom. Osećao sam ja da mi neko zlo dolazi, ali nisam mislio da je od njega... — Meni umre jedan... Levi... A bio je krupan, nesrećnik.

ruke, muti mu se u glavi, tutnji, zvono je u njegovoj glavi, velikoj kao nebo, a strah vuče konopac plašeći se tišine, neko ga ščepa za ruke otimajući mu konopac, tučana maljica preplašeno zatreska po bronzanoj čaši, pa se umiri.

Đorđe dugo bulji u izvrnut šešir, bačen na šafolj s leanderom, i čini mu se da je neko iz njega motikom iskopao glavu, kao što se krompiri vade, a ti iskopani krompiri iz crnog odžaka, šešira, čas su njegova,

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

Iz lica prekrivenog blatom i krastama gledale su u ljude krupne, zlataste oči, ali dete je uzalud pružalo ruke da ga neko uzme. Pri pogledu na sitno, izmršavelo stvorenje prisutni su i nehotice uzmicali.

A kada Carica odene haljinu, dvoranom prostruja žamor oduševljenja, sve dok neko ne reče da devojka kraj jezera podseća na lik Zlatoprste. Carica gnevno nabra obrve. — To je užasno!

Šta će on među ljudima? Prepoznaće ga po repiću i rogovima, odraće mu kožu s leđa i vratiti ga u pakao. Neka neko drugi ide! Podvuče Đavolak repić i sakri se u najudaljeniji kutak. Ali ko je još od Poglavice pobegao?

— rekoše oni. Sazvan bi Savet Mudraca. Bez uspeha. — Možda će Đisara znati? — seti se neko najstarije stanovnice grada koja je pamtila šest kraljeva i tri rata. — Ona zna jezik ptica i trava!

»Uh, kako se Poglavica prevario da neko može uništiti čaroliju!« pomisli Đavolak, kad iz jedne niske, ruševne kuće izađe devojčica noseći malog brata u

U mraznoj šari napravi se okrugli otvor i devojčica opazi da se iza okna neko miče. Kada se pažljivije zagleda, vide nečije svetle, radosne oči i šarenu maramu oko okruglog lica.

To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog!

Evo ti vode! Neko majušno, svetlo biće stajalo mu je kraj jastuka i nudilo čašu vode držeći je obema rukama. Od čuda starac zaneme,

Ni doglavnici, ni Jasnovitka nisu znali neko bolje objašnjenje. Samo su uzalud provodili dane u nagađanju! Konačno se Jasnovitka seti da bi i mahanje lepezama bilo isto

— Hoću napolje! Dosta sam čamila u tebi! — ču jaje kako iz njega neko gunđa i začudi se. Ko bi to mogao biti? Svuda, dokle je oko sezalo, carevala je tišina, rasli mirisi trava, otkida le

Načas joj se učini da iz peska čuje nečiji prigušen uzdah, pa zadrhta. »Da ga nije neko čudo pod zemlju odvuklo?« pomisli i zareče se da će ga i ispod zemlje naći, ako treba.

Tek Istočni vetar zamišljeno nabra obrve: — Nestao, kažeš? Kako bi neko tek tako mogao nestati bez traga? — zamisli se Istočni vetar, pa reče s tugom u glasu: — u Kamenom je jajetu, sad znam.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

Kroči na Breg za razmišljanje, zađe u senke i nasloni obraz uz jedno drvo koje je bilo mlado 1870. Neko vreme stoji tako, ne razmišlja, sluša: dah sokova, hod mrava, kovitlanje oblaka nad bezdanom i, naročito, senke kako ce

Nije bio siguran da li se to on šali sam sa sobom ili se neko drugi šali s njim, ali je sve, još nevidljivo, osećao kao istinu koja se može opipati.

je voleo onaj neuhvatni tren, pred bitku, kad se svet smanji samo na njega, ljudsku trunku, a i njega već nema, tu je samo neko koji oceća kako zaranja u neizvesnost, uobličenu i obezobličenu, bez dna a zamamnu: tad zamre misao i zamire svest,

tren što je sada tu, isteže, a onda, istanjen, zaokružuje i sav staje u njega pa oblikuje, umesto onog običnog Stojana, neko neobično stvorenje koje ume i da vidi i da čuje ono što se najčešće niti vidi niti čuje.

Onda Petar vidi kako se sa Stojana svlači ona skrama umora i kako ga već gleda neko nalik na vuka; i Stojan kaže, blago, da je našao ćup sa zlatnicima i hteo da ih podeli sa njim, Petrom, ali da sad vidi

se zatim događa manje je poznato: protivniku koji mu se približava Stojan, junak na glasu, odjednom se pričinjava kao neko koga je ščepao jedan od onih potpunih a nepredvidljivih strahova što otapaju hrabrost i okivaju pokret a mogu se

Lepo se oceća kako od Stojana dolazi taj strah kao neko meko, neopisivo, jezivo tkanje i, u protivniku, budi samouverenost a smiruje oprez.

Sav okrupnjao od snage, Miloš je izgledao Stojanu kao neko koji će umeti da povede novi ustanak. Kao da je trag radosti, zaboravljene, ošinuo vojvodu.

Sa njima ga čeka još neko kome će se Zmaj od Noćaja obradovati: onaj Turčin, Bošnjak koji mu je nekada dobavljao džebanu i koji mu opet stoji na

Ne: u skoku se odvojio od izloga i potrčao. Možda ga je neko i gledao, nije primetio, plakao je. Kao da su se, u njemu, drešile prastare stege i on je, još u plaču, osećao neku

Ali ipak, ipak: uz sve te znake naklonosti kao da se oko njega stvarala i neka tanušna brana, neko upozorenje od kojeg se, noću, povremeno budio. Prozirna granica.

I dalje je prepoznavao: neko je, evo, protrčao, to su mala, bosa stopala, još trapava, a u tragovima tih stopala ostaje prah vedrine.

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

Oko svakog svetlog groba - Baš ka' gore oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca mlada, Naslednici sveta

Al' stani, šta to jekće? K'o napreg od kašlja, zaptiven, suh. Na umoru je l' ropac godine? Na mojim vrat'ma kucnu neko Zbilja: kuc, kuc, kuc! Ja nehotice dahnuh: Ulazi!

Tako gorko pada neko veče bledo Na sve moje pute; bolno, po sve doba, Duboko u meni dok ljubav i zloba Kao dva anđela poju naporedo. J.

Tad djevojče neko, izmeđ' crnih štica, Donesoše ljudi. Kosice joj ruse Po ledenim grud'ma, kao svila gusta, K'o mekano zlato, počivahu

Jesam li bio kriv? i zašto? Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vadim ko je! Al' čujem kako škripe kvrge gnusne.

Al' čujem kako škripe kvrge gnusne. Pod silnom stegom pršte kosti moje, I krv iz rana na mahove pljusne. Neko ih steže, a ne vidim ko je! Jauk i piska svuda oko mene! U redovima crnim kvrge stoje; U njima pište deca, ljudi, žene.

Jauk i piska svuda oko mene! U redovima crnim kvrge stoje; U njima pište deca, ljudi, žene. Neko ih muči, a ne znaju ko je. Jauk i piska svuda oko mene! Steži, o steži, nevidljiva silo!

A ozgo neko gudi Šta rade ovi ljudi? Ponoć je davno prošla, zora rudi, Sanjiva i bleda lica uokrug još se kreću; Svak stisn'o žensku

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

Dok me neko za ruku dohvati i pozva me prijatnijem glasom: „Dig se, tvari opšteg stvoritelja, te ti hitre naslađuj poglede u

Popa, Vasko - KORA

okrenem glavu Sunce će s grane pasti Sahranila si osmehe U dlanovima mojim Kako da ih oživim Senka mi je sve teža Neko joj vezuje krila Oči otvaraš dobra Sklanjaš me nemo Noć me iznenadna traži U dnu drvoreda Platan cigaretu

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

U nemoj tišini koja je nastala, ču se neko ritmičko hrkanje. To beše Parolos koji je, ispružen iza jednog velikog kamena, slatko spavao.

„Da“, rekoše učenici, „tako je! On, učitelj je rekao“. On ih ostavi da još neko vreme posmatraju tu, njima neshvatljivu, nebesku pojavu, a tada im reče: „Vreme je da pođemo kući, inače ćemo pokisnuti

- A ti striče?“ „O tom ću ti moći govoriti tek kad se izduvam, odmorim i okrepim. Hajde da nađemo gdegod neko zgodno kakvo mestance za odmor i okrepljenje!

Aristarhos ćutaše neko vreme, pa se onda duboko pokloni pred svojim vladarem, i reče: „Hvala ti, kralju, na tvojoj zaštiti i brizi!

U to zakuca neko na vratima. To beše Diokles, kujundžija. „Arhimede“, uzviknu on, „hajde sa mnom; izvešću te iz varoši“. „Kako možeš?

Arhimedes ču kako neko obija vrata njegove sobe. Usplahiren povika: „Pljačkaška stoko! Nije ti dosta što si me pljačkala, već hoćeš da prljavim

Promrmljah kroz zube neko proizvoljno talijansko ime, a on me ponizno odvede u manastirsku čekaonicu. Prvo, što zapazih onde, beše veliko

„Velika žrtva što je podnesoste za nauku!“ „Nisam se pokajao, i nije mi bila teška“. On ućuta neko vreme, pa onda nastavi.

„Vi ste bili onda još mali i nejaki; imala sam pune ruke posla da vas spremim, odnegujem i vaspitam. Neko drugi morade se brinuti za obradu i iskorišćenje naših dobara u Ulzdorpu i Sjustnu.

Tek kad se, u neko doba, obazreh, ne videh ni jednu ovcu u polju. Ali naš dobri ovčarski pas brinuo se mesto mene i sve ovce povijao na

Njutn oseti u svom srcu neko slatko nepoznato čuvstvo. On pogleda začuđeno oko sebe. Njegova kola zaustavila se, a on to nije ni primetio.

On morade posle dugih muka, teška srca, obustaviti ta ispitivanja i odložiti ih do boljih vremena. Ostao je, bar neko vreme, bez zanimanja. Sad poče da misli, pun čežnje, o svojoj nesuđenoj verenici.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

venčanja moga pobratima — u tom trenutku to mi je bilo najprijatnije razmišljanje — kad čuh korake i nerazumljivo neko gunđanje u hodniku, a odmah zatim pojavi se kondukter sa jednim sanjivim gospodinom koji je nešto mrmljao i kao pretio.

Činilo nam se, pored svega, neverovatno da će se ona pojaviti i hiljade smetnji izlazile su nam pred oči. A da nas je neko tada pažljivije zagledao morao bi s čuđenjem zastati da posmatra: kako zamišljeno i brzo koračamo, odavajući brigu ljudi

Tamo mi pokazaše jedno zasebno odeljenje, odakle je dopirala paklena svađa. Ja zastadoh da oslušnem, oklevah opet neko vreme držeći kvaku la se naglo odlučih da otvorim.

Ono što je najodvratnije u jednom veselom društvu to je: kad se neko pravi mudar pa se izdvoji i ne ide ukorak sa opštim raspoloženjem. Grcao sam, pio sam na silu, ali sam pio.

Samo sam osećao: kao da se kupam u nečemu što je mirisalo na mrve; duvan i čaršav umočen u vino, I čuo kako neko kaže: „Neka ga, dok se odmori.“ A kad mi neka tečnost uđe u rukav neko je opet kazao: „Pustite mu ruku, nek' iscuri.

“ A kad mi neka tečnost uđe u rukav neko je opet kazao: „Pustite mu ruku, nek' iscuri.“ Uplašio sam se da nije krv, jer znam da sam jednog trenutka pomišljao da

— Ali svi rekoše da Nikola koji se ludački kikotao treba da ide kući i da ja moram ići s njim. Mi smo se neko vreme opirali, ali, naposletku, poslušasmo.

A odmah zatim kao neka borba, očajno zadržavanje kao rvanje neko i nešto se surva i otkotrlja niz visoke drvene stepenice.

Nešto prijatno do manitog zanosa, neko slatko uzbuđenje koje mi je ulivalo nove snage, prostrujalo bi kroz mene i zagolicalo bi me pri svakom od tih slučajnih

I oficiri srču i ćute. A iz sela, iznenada, dopire graja, neko komešanje kao uzbuna, pa sve bliže i jasnije, i čopor meštana pojavljuje se, pa se približuje divizijaru.

— Ene sad, ja preterujem? E, ded’ pokaži mi kako preterujem? I kako može biti zadovoljan neko koji je izgubio Otadžbinu, koji nema pojma kad će se u nju vratiti i da li će ikad videti svoju kuću?

Oni su povučeni, mirni i disciplinovani. Kad neko priča oni se naginju, prave grčevite pokrete glavom kao da im je nešto tesno oko vrata, miču ramenima, mršte se,

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Preostali dio agencije izgledao je kao neko skladište gdje su bili bez reda istovareni sanduci tjestenine i vrećice sumpora, bale suhog bakalara, vijenci tvrdih

Vjerovao sam da ih mrzim, a ipak me nešto neodoljivo vuklo k njima. U stvari, to nije bila mržnja, već više kao neko udivljenje, s trunčicom zavisti, možda. I još, kao neka nostalgija.

Kasnija je potpuno izgubio svaku osjetljivost za fizičke bolove. Do konca je sačuvao prisebnost. Možda je nalazio neko više zadovoljstvo, kao neku superiornost, u toj svojoj neranjivosti, u tom stanju bez nužda i želja.

Tako biva i kad nam neko umre. Tako biva uopće kad se zbriše jedan realitet: na njegovom mjestu ostane praznina tačno njegovih crta, lika i

Može se peći da su ti ljudi propušili svoj vijek, onako kao što ga neko prokocka ili propije. Imao sam osjećaj da u taj svoj potproizvod, u te oblake dima, izdahnjuju najbolji dio sebe; svoje

Nebrojeno puta uzastopce pritiskao sam opružnicu i nalazio kao neko malo čudo u tome kako se sjajna, ispupčena oblina gornje polutke odjednom preokrene i kako, mjesto nje, najedanput

Tamo kao da se događalo neko strasnobolno krvavo nasilje. Golemo crveno sunce tonulo je u more sporo, jezivo sporo, nekako nepovratno, neopozivo.

Ruka mi bojažljivo posegnu, kao da iščekuje neko otkrovenje, i prsti taknuše žice. Zamnije, izblijedio, krhak, njihov davno upokojeni glas čudan, neponjatan.

Jer držim da baš to, i možda jedino to, nije pravi put kojim se ulazi u sferu muzike, ili bilo koje umjetnosti uopće. Neko sam vrijeme, kasnije, vjerovao da je to možda pravi znamen za budućeg izvođača virtuoza.

Da neko negdje krikne — pa makar ko i makar što — da kukurijekne pijetao ili da zanjače magarac. Makar da snažno zalupe neka vra

Makar da snažno zalupe neka vrata ili prasne neko staklo — ma što, ma što, ali samo da to sunčano popodne zataljenih usta dobije svoj živ glas!

idealno, koja se naročito u bespomoćnim vrelim ljetnim popodnevima potencira u svom osjećanju nedostižnosti i pretapa u neko sveopće i čisto prostorno osjećanje bezgranične sunčane pustoši. Dugo sam je pratio očima, pritajen iza žaluzija.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Ostale krstonoše poneše šta je ko imao: neko ikonu, neko svećicu, neko klasje žita ili strukove bela luka... Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju

Ostale krstonoše poneše šta je ko imao: neko ikonu, neko svećicu, neko klasje žita ili strukove bela luka... Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne

Ostale krstonoše poneše šta je ko imao: neko ikonu, neko svećicu, neko klasje žita ili strukove bela luka... Pored krstonoša jaše na konju popa, a uz njega koračaju s jedne strane Obrad, s

mu iskazivaše neku nemu i mučnu unutrašnju borbu, koja se u njemu zbiva, a on se stara da je savlada, da pobedi i uguši neko jako unutrašnje osećanje.

— Tss... poznajemo — progovori mahnuvši glavom u levo, hoteći tim načinom da iskaže i neko čuđenje radi ove neobične posete.

Oh, što je Masno--o-o! — povika Mitko, lupajući nožem o panj. — Daj prečnjake ovamo! — viknu neko ispred kavane. — Molim, ja sam se pre abonovao — odgovori apotekar.

»Pa to je već prava noć« — pomisli on, i neko čudno, zagonetno nadanje ispuni mu dušu. Stade da čeka još, ali prolaznici behu vrlo retki, a razgovora pred kafanom

— Još nisam to doznao, ali sam namestio moje zamke, i za dva-tri dana doznaću ko nas potkaza. Ako bude neko od onih, neće mu se, beli, više odžak pušiti. — Zar od onih što su sa mnom.... — Ne znam, ali ko može drugi ?...

neka crna tačkica u daljini, kojom se on samo zabavljao, ali eto, sad mu se »tačkica « približi munjevitom brzinom i, kao neko čudovište, obuhvati ga svega, steže ga grozno, ne ostavljajući mu vremena za razmišljanje. — Da se odmetnem ?

Za jedan trenutak uzbuni se cela sreska kuća. Panduri poizletaše, kako se koji našao u to vreme: neko bosonog, neko sa jednom obuvenom a jednom bosom nogom, neko đipio pravo s kreveta, pa onako neobučen umešao se u

Za jedan trenutak uzbuni se cela sreska kuća. Panduri poizletaše, kako se koji našao u to vreme: neko bosonog, neko sa jednom obuvenom a jednom bosom nogom, neko đipio pravo s kreveta, pa onako neobučen umešao se u gomilu.

Panduri poizletaše, kako se koji našao u to vreme: neko bosonog, neko sa jednom obuvenom a jednom bosom nogom, neko đipio pravo s kreveta, pa onako neobučen umešao se u gomilu.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Jesmo, sine, jesmo, — pa ga stade grliti i ljubiti. Tu ti je on neko vrijeme s materom u izobilju živio, pa se jednom prisjeti i reče: — Što bih ja živio u ovako tijesnoj kućici?

I DEVET PAUNICA Bio jedan car, pa imao tri sina i pred dvorom zlatnu jabuku, koja za jednu noć i ucveta i uzre i neko je obere, a nikako se nije moglo doznati ko.

“ Potom car umre. Poslije njegove smrti stane zeman po zemanu, dok na jednu noć stane neko na vratima lupati: zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pjevanje, sijevanje, bi rekao sama vatra oko dvora sipa.

U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Najedanput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata! Na to veli najstariji sin carev: — Ne otvorajte!

Druge noći u isto vrijeme stane opet onaka sila, huka i piska oko dvora carskog, i neko počne na vratima govoriti: — Otvor̓, carevići, vrata!

Tako oni dva mlađi brata zaspe, a najstariji ostane stražu čuvati. Kad bude neko doba noći, zaljulja se jezero, on se jako prepane kad vidi da nešto od sredine ide upravo njemu: to je bila aždaha

Prođe neko doba noći, dok se sve jezero stade ljuljati, pljusak od jezera udari po vatri i zagasi je polovinu, on potegne sablju pa

Kad smo zanoćili onu noć kod jezera u pustinji, vi ste, braćo, spavali, a ja sam čuvao stražu. Kad bi neko doba noći, zaljulja se sve jezero i izađe troglava aždaha i šćaše nas da proždere; onda ja povadim sablju i glave joj sve

učinio pa, otvorivši vrata od mlina, huknu koliko može više, a od one njegove sile sva djeca razlećeše se kud koje, neko na pantu, neko napolje kroz badžu, ele nijedno ne osta u mlinu.

otvorivši vrata od mlina, huknu koliko može više, a od one njegove sile sva djeca razlećeše se kud koje, neko na pantu, neko napolje kroz badžu, ele nijedno ne osta u mlinu.

Sad carska kćer pošalje ocu svom prošenije da u dvoranu noću sve neko dolazi i s astala pite i sve ostalo pojede i popije, i da sluškinjama zapovjedi da se ne usude više svijeće menjati.

Pa ni on ga nije mogao za svašta uzeti: zanata nije ni znao, pa ga namjesti da prodaje hljebove. A neko ti dočuje za tajne sobe njegove matere, te razglasaj po gradu, dok glas dođe i do njegovijeh ušiju.

Petković, Vladislav Dis - PESME

pogledom već umornim preživela gledam doba I sve što je nekad bilo, i sve što je oko mene; I čudna se slika stvara: neko more od pepela, Nad njim vazduh, paran krikom, kao da je smeh sirene.

Najednom se trgoh. K'o da neko ide? Mis'o moju preli krv mi uzrujana. Ja bežati počeh. Da l' me kogod vide? I sinoć sam bio pored tvoga stana.

U snu svome nisam znao za buđenja moć. Ja sad jedva mogu znati da imadoh san. I u njemu oči neke, nebo nečije, Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije, Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan, Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Je l' to buna mrtvih, stvari i poretka? Il' se zbilja ovde i sad neko krije? Je l' oblik propasti, večan, bez početka? Il' časovnik smrti što bez srca bije?

Tesla, Nikola - MOJI IZUMI

Bile su to slike predmeta i prizora koje sam zaista video, nikada onih koje sam zamišljao. Kada bi mi neko nešto rekao, pojavila bi se živa slika predmeta koji je ta reč označavala i ponekad nisam mogao jasno da razlikujem da

Ne bih dotakao kosu neke druge osobe, osim, možda, ako bi neko u mene uperio revolver. Dobijao bih groznicu samo posmatrajući breskvu, a ako bi se delić kamfora našao bilo gde u

radova i ja ušli smo u mali hodnik preko puta zgrade 65 na Petoj aveniji gde su se nalazile kancelarije kompanije. Neko je predložio da jedan drugome pogađamo težinu i mene su nagovorili da prvi ”stanem na vagu“.

koja nam omogućavaju da osetimo istinu tamo gde su logičko zaključivanje ili bilo koji svesni umni napor uzaludni. Neko vreme sam se kolebao, impresioniran profesorovim autoritetom, ali ubrzo sam shvatio da sam u pravu i prihvatio sam se

IV. Otkriće Teslinog kalema i transformatora Neko vreme sam se potpuno predao uživanju zamišljajući mašine i izmišljajući nove forme.

Pošto je radio neko vreme zaključio je da treba da se konsultuje sa inženjerom, pa je tako i učinjeno. Inženjer je imao nekoliko primedaba ali

Zabavljali smo se bacajući grudve, koje su se same kotrljale neko vreme, sakupljajući manje ili više snega, i pokušavali da nadmašimo jedan drugog u ovom uzbudljivom sportu.

Svako razume da ukoliko neko ogluvi, ako mu vid oslabi ili su mu udovi povređeni, šanse za njegov dalji opstanak su umanjene.

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Ovi lopovi bi se sakrili u kukuruzu i čekali da neko goveče tamo zađe, a onda bi ga odveli na svoja obližnja kukuruzna polja, na drugoj strani njihovog sela.

Dok sam sedeo u birou za zapošljavanje i očekivao da me neko zaposli, nisam mogao odoleti a da ne posmatram moje drugove iseljenike, koji su, kao i ja, sedeli i čekali da budu

Ostao sam i privukao stolicu bliže vatri u očekivanju da me neko pozove i kaže šta da radim. Onda su došle dve žene i raspremile sto za ručavanje.

Ipak, na svoju sreću uskoro sam primetio da je nemirnoj mazgi smetalo kada bi je neko dirao za uši. To je bilo njeno osetljivo mesto.

Sanjao sam da se u zgradi gde su išli oni studenti sakupilo mnogo ljudi u nameri da mi uruče neko akademsko odlikovanje.

Međutim, ja sam je stalno posmatrao i skidao pogled sa nje samo ako sam opazio da me neko gleda. Ubrzo je ona to primetila i, s vremena na vreme bi me pogledala hvatajući moj pogled pun divljenja, ali u isto

Takva raketa bio sam i ja. Međutim, tebe štiti neko dobro božanstvo pa te je sudbina sačuvala od toga. Pod tim dobrim božanstvom on je podrazumevao Džima.

Kako će se neko snaći i osećati u ovakvom društvu, zavisi jedino od njegove snage i borbenog duha. Mađarizam u Pančevu i germanizam u

Poverenik Kolumbija koledža Raterford za ovakav način odgoja govorio je: “Ako neko hoće da postane Amerikanac veran najboljim tradicijama svoje zemlje, mora se naučiti ponašanju!

Bio je to Atlantik koji se, kako bi se reklo, trudio da nas zadovolji i razgali. I kao da se neko trudio da nas specijalno zadovolji, na ovom putu smo doživeli mnoga prijatna iznenađenja.

Izgledalo je da se sve lagano kreće, kao neko kome su odbrojani dani. Budimpešta mi je izgledala nekako mala, a lančani most, zbog koga mi je zastao dah kada sam ga

Izgledalo je da se sve lagano kreće, kao neko kome su odbrojani dani. Budimpešta mi je izgledala nekako mala, a lančani most, zbog koga mi je zastao dah kada sam ga

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

— pobegena Zagorac i skreše da pripali lulu. Sveta je na obali sve to manje. Još prolazi kakav samac i brzo odmiče. Neko je dete zadocnilo; sa sklenicom u ruci poskakuje i žuri se kući; sigurno ga domaći iščekuju, pa zaboravio na svoje.

—Znam ja šta je... Ako uveče ne nađeš radnje i nema ništa! — Ko veli? Dogodi ti se, te uzmu i zorom, — umeša se neko momče u razgovor. — Ne kazuj ti meni... Starija je moja! — pa će odlučno: — Idimo! . , . — Pa de!

Htedoše unići da zaištu konaka, da se zaklone do osvitka, no otezahu nadajući se da će neko iznutra izići te ih tamo pustiti. I zbilja, u zgodni čas neko čeljade ustoboči se na kućnome pragu. Ogleda se uokolo.

I zbilja, u zgodni čas neko čeljade ustoboči se na kućnome pragu. Ogleda se uokolo. —Šta ste tu stali? — javi se osorno. —Je li mi?

—Bogme ste pogodili! —A što ću? Nuder, smiluj se, pa nas pusti u kuću! —Hoću baš! —Je li mlada? — oglasi se neko iznutra što je razgovor slušao, te se nadviri da vidi ko je. —Pusti! — odgovori prvi. Njih dvoje zamukoše, pa čekaju.

Čude se njenoj nevezenoj i šarenoj pregači i beloj kao sneg marami što je ovijena oko kovrljka. —Odakle si? — upita je neko od njih. —Iz daleka, čak iz Zagore. —Pa si ovde došla? —Eto, od nevolje. —Jesi li udata? — upade druga u reč.

Dok se povratila, već je vatra dobro plamsala i rasvetljavala vas prostor, da se dobro videlo i bez sveće. Nad oganj neko od one trojice beše nadvisio bakru; stoga je ona morala svoju postaviti sa strane, na dva kamena, i čekati da voda

Začinjajući, pušilo se u zdeli. —Gle, ulje se jedva cijedi! — opazi neko iz druš tva —Mutno je i nečisto, prosti bože, ružno ga je i gledati! — odgovori Cveta. —A masline zdrave kao dukat.

Htela bi da parobrod zaustavi. Unutarnja neka sila podiže joj ruku. I ta ruka, za neko vreme, ostade ispružena u vazduhu. Naredni dan iza oluje osvanuo je vedar i more se utišalo.

I njenu glavu zahvati svetlost — rekao bi sviće. U zagonu brecnu na vođi zvonce. U kući se neko oglasi i pričini im se da se po njoj družina premešta. —Uđimo! — nestrpljivo će Marko. Što ćemo napolju? Stupe u kuću.

Pa može biti da se s njim još neko krije, biće ih i više: Osmanova braća bogata su, neće štedjeti, samo da brata osvete.

s jedne i s druge strane ulice, iz krčme sluša pjesmu, a ondje gdje su crveni zastori na vratima spušteni veselo svira neko u harmoniku i vidi se na zastoru kako se sjenke unutra pomamno vrte.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

I bio je u pravu, jer je poređenje prigotovljeno čekalo u narodnoj poeziji, samo je trebalo neko da dođe i razvije ga.

od koje je osobe Vuk pesmu zabeležio, ali nam ponešto govori već i sama činjenica da je to, po svemu sudeći, bio neko ko je u ono vreme mogao diližansom da putuje od Beča do Zemuna.

nebeska tela ne pojavljuju svedena na sastavni deo, ili na atributivni deo, ili na sredstva (dakle instrumentalno) koja neko može upotrebiti, koja mu mogu služiti, kao što se Anđa njima služi kao odeždom.

(2005) II IZ SRPSKE KNjIŽEVNOSTI DVADESETOG VEKA PESNIK „STRAŠNE MEĐE“ Neko je već rekao da Jovan Dučić nije samo pesnik nego u isti mah i kritičar. I to izvrstan.

Književni tekst, naime, takođe sadrži neko poređenje, samo što je ono obično skriveno i potencijalno. Skriveno i potencijalno, ono – poput pupoljka – razvija svoje

To jesu pesničke slike, ali izrasle iz mitske podloge, i jasno je da majka dobija atribute koji upućuju na neko nama zasad nepoznato božanstvo. U njoj, naravno, brzo prepoznajemo i majku iz Otkrovenja.

Ali, kako je neko već primetio, u svakoj metafori drema katahreza, tj. mogućnost preterivanja i zloupotrebe metafore, što i samo za sebe

Milan Bogdanović, u inače izvrsnoj kritici, tvrdio da u Banditu ili pesniku nema, kako kaže, „kosmičkog sna koji je za neko vreme bio obuhvatio našu poeziju“.

Pesnikov rad u jeziku, srećni trenuci kad mu polazi za rukom da uobliči neko svoje viđenje koje će kao nova književna tvorevina zauzeti mesto među postojećim književnim tvorevinama i produžiti da

U naredna dva stiha daje se paralelizam – poređenje u kome se sama Stojanka pojavljuje kao da je neko potajno oko sa strane vidi: Kozara izvila tri bora pod oblak, Stojanka podigla tri sina pod barjak!

Nama, uzmimo, ne pada na pamet da kažemo kako neko jezički laže, jer se prirodni jezik jednostavno podrazumeva, on prethodi istini i laži, a razmišljati o tome kako sam

Priređivač je dobar kad nam daje sve potrebne podatke, sam je nevidljiv, a nas ostavlja da pratimo rad piščev kao da neko stavlja ispred nas jedan za drugim njegov rukopis ili jedno za drugim izdanje istoga teksta koji je menjan.

Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA

ČEDA: Pa da, otkud ima smisla to: ministarka, a da nema zlatan zub... ŽIVKA: Pa dabome! Kad dođe tako neko otmeniji u posetu, pa se u razgovoru nasmejem, a mene čisto sramota. ČEDA: Sasvim!

ČEDA: Ama, počasni konzul. Ne može se tek od toga živeti. Ko je još od počasti živeo? On mora imati i neko zanimanje?... ŽIVKA: Pa inače je kožarski trgovac. ČEDA: Uf, ala to nešto smrdi!

” – „Hoćemo li se videti sutra, gospodin-Vaso?” A meni, pravo da ti kažem, milo i onako prijatno mi kao da me neko golica po trbuhu. ŽIVKA: Pa jest, može da bude prijatno! VASA: Ama, otkad ja čekam da neko iz naše familije onako...

ŽIVKA: Pa jest, može da bude prijatno! VASA: Ama, otkad ja čekam da neko iz naše familije onako... kako da kažem... da odskoči, brate, da se čuje, da se vidi i da se proslavi.

Alal joj vera, Živki, rekô sam mojoj Kati. Kažem ja da neko iz naše familije mora da ode visoko. ŽIVKA: Pa jeste, samo ne vidim šta ima od toga familija što sam ja ministarka?

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

9 Reći da neko ne očima, nego čelom i celim licem trepće, vrlo je čudnovato. Tomča uistinu i nije treptao čelom i licem, nije u

on, ona. 122 Kod Stankovića preteže drugi slučaj: po pravilu se zamišlja da je lik zauzeo neko mesto sa kog se prostor opaža, pa se u tom slučaju upotrebljavaju zamenice.

Upotreba pokaznih zamenica svedoči, najpre, da opaža neko ko je u sobi, a to je Todora. No pošto je ona nasred sobe, i jedni i drugi prozori podjednako su od nje udaljeni, pa

a dole onaj veliki oganj, oko koga su se okretala i cvrčala čitava telad - sve joj se to učini kao neki logor, kao neko odmorište, gde se oni sad svi sa njom, svojim plenom, zaustavili da se odmore, pa opet nekud, daleko, neznano kud krenu

U isti red drevnih ljudskih strahova ide i bojazan da konjaniku neko ne začara konja. Zato Tomča alatu rukama pokriva oči i uši, dok ga po vratu suludo ujeda: „I grizući ga ispod grive,

Ali on uistinu nema likova koji bi ispovedali neku ideju, zastupali neko uverenje ili bili pobornici ma kakvog stava od šireg društvenog značaja.

Niti se neki individualizovani glas obraća čitaocu pričom iz davnih istorijskih vremena, niti čitalac igde nalazi da neko nekome doista priča, a i u tonu pripovedanja, opet, nema ni traga od mirnog, nenameštenog i time zavodljivog pričanja.

Izgledalo mu je potpuno čudnovato da bi neko mogao da mu se umeša u ovaj posao i da ga što pita. Naježivši se, pri pomisli: kako bi vrisnuo ma ko da ih vidi kad

ljudi, pa otuda raznolike zabrane i strahovi, recimo da se preskoči nečija senka, da se na nju nogom stane, strah da je neko ne zazida, zaziranje da se posmatra sopstvena senka dok je nemirna voda lomi, i tako dalje.

Navlačeći svoje crvene čohe, njemu se potpuno učini da se to oblači neko drugi, a ne on, i da će to neko drugi sad izići, nakinđuren, iz te sobe, a ne on.

Navlačeći svoje crvene čohe, njemu se potpuno učini da se to oblači neko drugi, a ne on, i da će to neko drugi sad izići, nakinđuren, iz te sobe, a ne on.

I njoj se, kao i drugima, učini kao neko odeveno bure, šuplje i prazno”. 375 Postoji, doduše, izvesna razlika; pre svega zato što je Isakovič prikazan više iz

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

— Ali me poznavaš, bre kaurine? — nastavi u neko doba čisto — goranski. Ne. — Ne se plaši, kazuj istinu! — Potesno li će me nađeš — isprsi se Spasa očajnički: — te

n okrenuše ponovo niz Vardar, inače ćutljivi Demiš okrenu se Spasi šaljivo: — Ama na ovuj muku nije baš rđavo kad se neko naš poturči, a što veliš? — Skrši vrat, protestantu ni jedan!

došli su ovi ludi onako prosto, da se pomole Bogu, a ne da se pokazuju i vržu na sebe neko osobito, saborsko, raspoloženje... Do njih su Pešterci i Štavičani.

U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj posta

Opružili ga na ledini ispred opaspaljene vodenice kako mu vera propisuje, pokrili mu lice šarenim rupcem, koji beše neko odvio sa svoga ćulava.

I na kraju: prikrao se neko prošle noći i na spavanju ubio Jablana... — Suđeno, ljudi — kleše kroz duvanski dim Kariman Košutan — da mi preko kuće

— Koliko hoćeš samo da siđemo dole u kuću. Znaš, pobratime, ovi ljudi ne piju rakiju, možda će neko i klanjati, pa je nezgodno...

Nešto je jače ostario, sumornost mu se podvukla, lice još crnje, oči dublje upale, ali u svoj snazi neko svečano primirenje, preko surova i zla izraza tanko-tanko se prevukao neki duševni smešak.

Pošao i zatražio da ga nastane oko Eski-šehera. Slušao je od hodža da je to drevno i sveto mesto tursko. Odredili mu neko selo kraj grada i dali zemlje. Pomogli i da se nešto kuće podigne. U selu džamija, hodža, drži se vera, klanja se.

“ — „Aman, pa ti si moja žena!“ — „Ali nisam robinja“. — „No ja ne dopuštam!“ – „Kad bi te neko i pitao, bre!..“ – „Ćuti, kučko!“ — „Hajde, budalo arnautska!.. Ako se bojiš, a ti za mnom, pa mi drži učkure!

Mlađa je zadržana. U neko vreme seknuo se od svoje babe da pođe nazad i pogine za svoj obraz... — Ali, Novice, valjda stotinu Anadolaca stojaše

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

»Javor« 1884. HUKA... TRESKA... Huka... treska... zveka... jeka... Neko trči... ko si? stoj! „Ja dolazim iz daleka!“ (Iz ludnice utekô j’). Kuda žuriš? — „Puzim doma!“ Zar ga imaš?

I ja volim jedne bole Neg’ usklike razne, sitne. Bolje j’ da još neko vreme Jednim bolom uzdišemo, Nego da se, rascepkani, Svaki za se radujemo.

Ma da s’ čini udes hudi, Al’ tu neko viši sudi; Ne šalje im meke dane Da ih stroše i stamane; Ne šalje im mazne noći Da ih slašću onemoći: Patnje grle

“ Zdera ruho s grudi... časa ne počasi... Dževerdar opali... svoj život ugasi. Eto to se zbilo. Al’ neko mi zbori: „Ta to retko biva i u Crnoj Gori.

Pa kad protrh oči U trenutku seva, Videh: zagrlio Branko Deskaševa. Da je isto vidô Šapnu mi još neko, Al’ ja Deskaševu Nisam ništa rekô; Nisam rekô da ga Branko zagrlio — No čini mi s’ da je I sam osetio.

ČUDAN SAN (Mađarski od E. Jakaba) Onomad sam čudan sanak snio: Šećući se preko trotoara Nađoh što je neko izgubio, Nađoh neče srce iz nedara.

Video sam slona — elefanta, Kako nema žuči: Podmetneš mu neko bure, On na njemu čýči. Kérica mu nosi jela, Jela kô bajagi — Slon joj plati, a publika Smeje mu se snagi.

ĐAVOLSKA BALADA „Što ću, Bože, što ću, Žena mi se karta!“ Tako je lelekô U Negdinu neko. A đavo mu šapnô: „Hihi, hihi, hi! Pa zar ne znaš leka, — Hajd’ u krčmu, pi!

geslo, glavno pravilo za život, koga se neko drži; deviza; odziv u vojnika. Girfild (1831—1881), predsednik severoameričkih saveznih država.

Krakov, Stanislav - KRILA

— Hіp, hіp, hourra! Neko je udarao savezničke himne po starom klaviru, a pijani mornari klicali su u horu. Vojnička stanica bila je daleko van

Tice su vijugale, pele se, izmicale. Potom na nebu tišina. Po selu se crnele porušene kuće. Neko je iznosio pobijenu decu. Jedna raskinuta lešina ležala je kraj razrivene jame na poljani.

Čulo se samo mumljanje između zuba: —... publika... publika... Oficiri se gotovo svi izgubili u tami. Za šatorom je neko naporno povraćao.

Leže nepomično. Žene u košuljama beže kroz voćnjake. Na kmetovoj kući istaknuta je bela krpa. Predaju se. Neko pominje bombe. Odjednom se krov dvospratne kuće izdiže u crvenom oblaku prašine, pa se sve sruši uz tresak.

Drhte preplašeni. Jedan plače i grli kolena. Iz srušene kuće izvlače zatrpane. Oficiru je greda smrskala glavu. Neko je docnije govorio kako je kundakom dotučen. Ko bi još saznao istinu u ratu?

Po njima je trava bila žuta i klizava a cveće bodljikavo. Sa crvene stene je još neko pucao. Nešto teško lupi o kukove. Puče. Mija se sruši ničice na zemlju. Iz probijene čuturice rakija se proli.

Zabrinut je. Juče je mnogo jeo lojave ovčetine. Sada je uzeo gorku so, i ona ga je mučila po stomaku. Neko je kazao da svako neraspoloženje i briga dolazi od rđave stolice. I sat mu se danas pokvario.

Sad se tek seća oružja u ruci. Natiču se noževi. Želja za ubijanjem polako ulazi u ljude. A njih neko vodi. — Napred, napred... Polazi se na susret grebenu.

Šiba čelik stostruko stostručnom kamdžijom. Posrće se. Pada. Neko se diže. Opet pada. Svako gleda da se izdvoji, da beži u drugom pravcu.

Odskoči, okrete se. Sa gumastog drveta padale su odsečene grančice i lišće, a dole u plavom dimu ležao je neko. Stao je kao ukočen, i gledao uplašenih Očiju u dim i telo. — O—o—o... — ječao je onaj dole.

Niže njih su previjali ranjenike. Bilo je slomljenih vilica, smrskanih stopala, ulepljenih vlasi i usirene krvi. Neko je govorio o praktičnosti šlema. Šume su gorele na suncu. Nevidljive bube pevale su.

Njeni plavi pramenovi bili su pijani od vina i ludovali su. U graji je neko pričao o neverovatnim podvizima. Novinar je pisao nešto u beležnicu, a dva Engleza su ispijala sa Sergijem bratstvo.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Na malim slučajnim plažama spavaju piroge, grubo izdubene u stabla. Ljudi i žene peru neko bilje. S vremena na vreme plovimo pored urođeničkih naseobina podignutih na visokim koljima kraj same ivice vode.

Ja nudim sto pedeset, oni mi ih daju, ali kad sam već platio, neko treći koji im prilazi nešto im kaže, na šta oni opet zahtevaju staru cenu.

počinjemo razaznavati potmuo udar u bubanj, nekoliko stotina koračaja dalje pronašli smo Sudance, muslimane, kako igraju neko kolo; jedan za drugim, trupkajući umorno, i već pomalo u ekstazi.

da me pozovu da pođem s njima. Potrebno je i da me posle neko vrati u Boake, gde je većina mojih stvari: bar sva platnena odela, izuzev ovoga smešnog, belog, na meni.

Produžavamo još nekoliko sati kroz noć da bismo izišli na prvi kampman. U neko doba kuvaru Sambi, koji je gore na vrhu zadremao, otkotrljao se u pomrčinu kask koji sam mu poklonio i kojim se on

Malo pale poto–poto, pun rascvetanih lotosa i nenifara; devojke i mlade žene traže neko bilje međ cvećem. Nebo je ljubičasto i survava se kosim talasima na nas. Grdna larma insekata.

Volim njihov jedinstveni dah tela i ulja kojim se mažu, ambre i trava, što sve odiše kao neko divlje voće, čega sam se toliko gadio posle posete konakrijskim devojkama.

U dvorištu glavna kraljeva žena, krupna četrdesetogodišnja crnkinja, još lepa, sedeći na pragu čisti neko semenje. Žene ljubimice su u naročitom dvorištu i kralj odlazi da ih dovede.

Odbiti, bilo bi neuljudno, a isto tako i smatrati da se time ima neko pravo docnije nad ženom ili porodicom. Nikome neće pasti na pamet da dete nije pravoga muža, čak ni tome mladiću.

uvijen u „panj“, koji urođenici dole kraj Okeana danju nose oko bedara, a noću se zavijaju njim do preko glave, spavao je neko na zemlji kraj moje postelje.

Tvoji se grioti zabavljaju. Treća pesma. O, ja nisam naviknut. Neko je u kući vođe. Svaki kralj ima svoje vreme. Ja nisam naviknut ovde. Sambola Sadio? Djugo Sambola? Djuga Dimbo Sambola?

Kada me vidi, žena oživljava i počinje neko beskrajno brbljanje na arapskom. Čuje se samo: „Musje, musje, aržan, moa kontan, musje, musje!

Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ

Pa ubiću ga! To nikad nije ubiti druga; A ubit pašu, smrviti skota, To ni pred bogom nije grehota!... Ćut’... Neko dolazi!... ČETVRTA SCENA Stana, udovica vojvode Đukića, sa svojom pastorkom Spasenijom, i pređašnji. Isto mesto.

Samo ćut’, da ne opazi ovaj pogani Cincarin, što li je... Te se sad vrzem oko Dunava, kad uzmoram... znaš!... Pst!, neko kao da dolazi!... VUK (iza bine viče): Ovamote! Hej!... Ovamo se vidi vatra! Bih se zakleo da su naši!

Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA

Tu se zaustavi neko vreme i učesta paljbu, pa onda opet jedan po jedan istrčava napred, I opet se pomiče ceo lanac. Za lancem se primicala

Posvršujem neke najnužnije poslove pa i sam legnem. Mesto sna dođe neko teško, bunovno sanjanje. Naskoro se trgoh. Černjajevljev sobar tumarao je ca svećom po sobi. — Šta tražite?

Svaki predmet u predelu, preko koga se neprijatelj primiče varoši, dobija neki život, neki žubor, neko kretanje, ono strahovito kretanje, što se opaža na cveću kad se kroz njega prikrada guja prisojkinja.

Kad sam ce iz varoši peo na vis šančevima, videh gde iz tako zvanoga »karantina« izvlače stvari; tu je bilo neko stovarište vojenih oprema.

zar sam te zato učio da me sad ovde iseku Čerkezi?!... U ćutanju prođe još neko vreme. Borba je jednako trajala. Turci su pripremali treći juriš; đeneral ustade i poče hodati.

Malo docnije pronesoše jednoga ranjenog vojnika. Šta je? Gađajući svinje neko ga u šumi ranio. Tako je, kad iz štaba izlaze sve samo mudre, premudre naredbe.

Da divna, vita stasa! Hej, divlji i ponosni sine Kavkaza, zar ovde ostavi kosti! A ovom jadniku neko osekao glavu. Uh, kako je vrat utekao među ramena, a iznutra zija grdna rupa...

s naše strane tu pogine od čerkeskih noževa i moj dobar poznanik i vrli drug ruski potporučnik Štrobinder, s kojim sam neko vreme zajedno služio kao četnik u Protopopovljevom dobrovoljačkom odeljenju.

i to nije daleko, to je eto tu... sad će... sad će! I neko strašno iščekivanje obuze mi dušu. Ca ovim osećajem možda bi se jedino mogao uporediti osećaj osuđenika na smrt, u

Najedanput... grrr... kao grom turski plotun na trideset koračaji pred nama. Kuršumi zapištaše koseći granje i lišće, neko ulevo od mene jauknu, mi skresasmo puške, dim kao gusta magla napuni šumu (jer se iz: sklopljena zelenog gustiša teško

Rus viknu: ne dajte, braćo, Kirilov je ranjen; da ja Kirilova ugledah ispod mojih nogu, da ga ščepah za jednu ruku, a neko ga uze za drugu; da smo donekle tako bežali, da usput neki vikahu: mrtav je, ostavite ga, a drugi: nije, a posle ne

Nalazili smo ih u gomilicama po Z—4, po 5—6. Šćućurili se u zelenom gustišu pa ćute. Neko zapalio cigaru, neko priteže obuću ili zagleda oko puške. — Šta tu radite? — Sedimo, vala. — A što, bolan?

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

— Ja, bogati, sto puta presekla me je ta komanda — veli Mišić. — To „Diži šatore!“ — podseća me kao kad bi neko usred noći lupio na prozor i viknuo: „Gori kuća!“ — Razume se, mi smo se navikli. Ali su ljudi zaista bili umorni...

Mislio bi čovek, niko živ neće ostati. U neko doba počeše kuršumi da zvižde preko naših glava. Tu smo, dakle. Nalazimo se u visini baterije te nas pucnji topova

U ovakvoj noći ljudi se nesvesno zbijaju u gomile, kao krdo ovaca. Čujem gde neko iza mojih leđa govori: „Sigurno naši vrše napad.“ „Kakav napad!... Zar bi nas onda vukli po ovoj noći.

Komandanti su otišli nekud. Kad su se vratili, naredili su da krenemo. Osećao sam dah borbe. Neko jauknu. „Ćut!“ — viknu drugi i onaj zamuče. Ali žestina udara kao da malaksava. Na istoku je zarudela zora.

Ja sam izvukao revolver, kao da ćemo sada na juriš. Pri vrhu poče vetar da duva. „Evo smo!“ — šapnu neko. I stroj kao po komandi polete. Nešto je pištalo oko mojih ušiju, i ja se najzad sapletoh. Pao sam u neku rupu.

Čudio sam se kako su mogli opstati u ovako plitkim rovovima... Nad nama je zvezdano nebo. Izvan rova napipaš neko kamenje. Nikako ne mogu da razumem zašto je ono tu i ko ga dovuče. Vojnici su dohvatili ašove da prodube rov.

— Samo kad se pojave, pucati! Prenesi dalje! — govorio sam polako. Nastalo je napeto iščekivanje. U meni je naviralo neko zversko raspoloženje. Hteo bih da se jednom pojave, pa da ih satremo. Ali nespokojstvo mi izaziva pomisao na municiju.

— Znam ja tu njihovu taktiku. — Ne potraja ni deset minuta, dok se od strane njihovih rovova začu neko šuškanje, lomatanje... Kao da neko obori kamen. Siluete ljudi ukazaše se. — Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage.

— Ne potraja ni deset minuta, dok se od strane njihovih rovova začu neko šuškanje, lomatanje... Kao da neko obori kamen. Siluete ljudi ukazaše se. — Plotun, pali! — grmnuo sam iz sve snage. Gru!

A otuda se razleže glas: „Sanitet... sanitet!“ „Gde je komandir?“ — pitao je neko iza mene. Vojnici su ga upućivali u pravcu gde je bio moj zaklon. „Komandant odreda!“ — reče mi desetar.

Među nama je nastalo neopisivo oduševljenje. Radovali smo se što je bar neko od nas zakoračio u svoju zemlju. Nismo ni slutili da će taj isti Kajmakčalan doći na kraju i nama glave.

Molim vas, to treba zapamtiti. — A gde je bio četinički odred? — zapita neko. Svetislav upade: — Mi smo brali kupine — i on mahnu ljutito glavom. — Dede, da vidim gde ćeš nas da gurneš?

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

Preredak je odista slučaj da bi neko — reč je naravno o pravim piscima — mogao odabrati za svoj pesnički jezik neki drugi sem maternji.

Možda bi neko mogao pomisliti da je to tako samo sa malima i nepoznatima, — a ova Antologija je znatnim delom odista i antologija

serce kad je sklono, Ja sam viši od careva, ja prezirem v'jence, Ja uživam stada moga pasući prvence, I budući tajno neko čuvstvo meni kaže Kao što se Bog s prirodom u stvaranju slaže Tako da je, vseljubezna, i u našej vlasti Samo sušte

Vidiću je — srce sluti, Al’ nje nigde niotkuda. Kroz prozore razređene K’o da neko proviruje: Jesu l’ oči drage žene, Il’ me sumrak zavaruje? Neko tiho zašaputa — Zove li me... ah, šta li je?

Kroz prozore razređene K’o da neko proviruje: Jesu l’ oči drage žene, Il’ me sumrak zavaruje? Neko tiho zašaputa — Zove li me... ah, šta li je? Opet prođem dva-tri puta, Al’ zaludu — ona nije.

Jakšić, Đura - JELISAVETA

— A Stanišu!... Njega, kô brata svog, Još neko vreme moram štediti Za ljubav sveta — jer ga poštuje — A posle — videćeš! Sad zbogom!...

— Pa gde su oni?... Gde je Staniša?... Il’ ga u tebe neko opada?... KNEZ ĐURĐE: „Opada...“ Gle otpadnika, „opada“, Otpadnici ste, more, oboje! Izdajnici ste sramni oboje!

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Pred njim na nekoliko koraka pase Jablan. Svake večeri, otkad su nastale vrućine, do neko doba noći napasa Lujo svog Jablana. Pazi ga kao oči u glavi. Dva puta ga na nedelju soli. I užinu s njime polovi.

Najviše je čamio u kući i oko kuće, i vrlo je rijetko izlazio među svijet, koji gledaše u nj kao u neko čudo i strašilo.

Tuj su one molbenice, oni protokuri, tuj one zakrpe, tuj troškovi... Ne ide, djeco, pa et'!... Neko veli: ovo — ono... turski sud!... Mrijeti valja — nije ni za turskog zemana bilo prave, ama...

— pitaju ga ljudi. — U Beč, uprav u Beč!... Išô bi' i na drugu stranu, ali se nema kud. — A trošak? — upita neko. — Ja mlim, ljudi, trebalo bi da se selo poreže, pa da mu skuca štogođ troška? Sevap je! — reko' ja.

! — čudi se i, uzbuđen, uznemiren, potresen do dna duše, hoda po avliji, noseći u ruci zadimljenu pušku. — Neko mi i zvono skinô s avliskije' vrata!

Sve se izrodilo i nekako asli preokrenulo. — Bogme je tako, Simeune! — uzdahnu neko u mraku. — Mićane, Mićane! Daj svijeću — prokapa kotô!

— E, ljudi moji, nit je ta'kije' nišandžijâ kad bilo, a kakav je zeman nastô teško da i' i bude, — dočeka neko iz mraka.

— E, ljudi, da i to čujem, dok nijesam umro: šjen brez sunca! — ču se neko iza kace. Simeun pogleda poprijeko u mrak, izvrnu čašu bašice, pa nastavi: — Kad sam uzjô 'ata i izašô na Kozijerac,

Simeun u oduševljenu odista i otpjeva, a neko dočeka iz mraka. — Ne čuj, vilo, ne preuzmi glasa! — E, ljudi, baš 'nako po starinsku! — čudi se kotlar.

— Eto kaluđera! Sakri, dijete, tu rakiju! — ču se neko kod kotla. Doćerasmo konje uprav pred kotô. — Po Bogu otac, kakvo je to tako puškaranje otud? Da nijesu Majdanci?

— I ja se, ljudi, tome čudim: što bi to moglo biti po srijedi? — ču se neko iza kace, pa zijevnu i strese se. — E, moj brate, učevan veliš! On 'vamo učevan jest, ama nije sve ni u nauci.

— Bog dobro dao, oci naši du'ovni! — odazvaše se svi i poskakaše na noge. — Rakijo majko! — prošapta neko u mraku. — Ama, vi se nešto zagovorili o Simeunu i o starim kaluđerima, pa čusmo... Ne da nam se spavati...

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

Ona naša kancelarija prava jurija; tek zineš, a neko upadne! Ovde opet, možemo! (Seda.) Deder, sad, molim te, gospodine Vićo, pročitaj mi još jedanput tu depešu, ali

ŽIKA: Jeste! JEROTIJE: Ti ćeš, Taso, recimo, da prepisuješ raspise. Dobro! Al, ko će u srez? Treba neko da ide u srez! ŽIKA (gunđa nešto). JEROTIJE: Je l' kažeš nešto, gospodin-Žiko? ŽIKA: Kažem...

ŽIKA: E, moj brate, ti misliš to tako, da me zamoliš. Je l' tako radiš ti u tvom dućanu? Dođe neko pa kaže: „Došao sam, gazda-Miladine, da te zamolim da mi daš oku kafe!” A ti mu daš, je li? MILADIN: Pa ono je espap.

Ode i kapetan i sve sresko osoblje u vazduh. A neko tek mora ostati da nastavi istragu i da izvesti gospodina ministra o doga– đaju: Zato, znaš, počnite vi, pa ako vidim

KAPETAN: Ćut', kad ti kažem! Gle ti njega, on misli zvao ga neko ovde da govori! VIĆA (čita): „...i da mu je namera bila kako dinastiju tako i celu državu baciti u vazduh.

Zar tebi nije jasno to da si ti u rukama vlasti, a kad je neko u rukama vlasti, on ima da ćuti. Razumeš? Čitaj, gospodine Vićo!

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

U njemu se odražava pojmovni svet kojim je ovladalo neko društvo, ali on ujedno utiče na mogućnosti daljeg razvoja kulture, olakšavajući komunikaciju u nekim pravcima i

Nastasijević, Momčilo - PESME

Al’ hoću, jer biva, rana li, duboko da je živa. Iz pakla ovog za zraku nekud raja. Iz greha da je neko svet. I muku ovom, i mutnji, da nije kraja. Za blagoslov taj na veki, na veki klet.

6 Sloboda robu — odbegnem daleko, a sve dublje tu. I blagoslov što grobu kolevci prokletstvo neko — odužiti dug. 7 Sve zove — ostajem. Korenom u kamenu tuzi zatvaram krug.

u kovčegu opružen on, i žut. A nebo plavo, i senke šaraju put. SEĆANjE 1 U tihu sobicu moju đurđevak unese neko. I osetih na duši sloj zaborava siv, prahom kad vreme pospe zaturenu tvar.

U tihu sobicu moju đurđevak unese neko. JUTRO 1 Ljubicu, smerni cvet, pokropi rosom zora. A neljubljenoj san darova plav.

Puti joj se zamaglili, U raspeće rasputila, Ovamo se ne vratila, za more. PESMA RASPEVANOG STARCA Grdno li je neko nakazanje, Zlo skolilo na krštenu dušu, Opačina neka udarila: Ponese nam letina za priču Nu s njom eto i morije

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Znao je kako će sve to biti lepo kad je uzme, ali uvek, osećajući svu tu sreću, u isto vreme osećao je i kao neko čupanje oko srca, predosećanje. Kao naslućivanje da, možda, sigurno, neće baš tako sve biti... Biće bola, jada.

On je sa sobom već bio svršio, bio načisto. Ali bilo je teško u kući. Čudna, puna straha, zebnje bila je neka tišina, neko mrtvilo. Kao da se nešto otkinulo od kuće. Otac Jovankin i mati već se nikako nisu viđali.

jače da crne, svetle, usta crvenija, vlažnija da bivaju, a ispod grla, mekog, nežnog, da jače trepti, i čisto se čuje neko grcanje, on bi je utišavao: — Hajd, hajd! Idi radi... Ali ovamo, baba, mati, sve je bilo nemo, pogruženo, upropašćeno.

trgovcima, primanje ne kao sebi ravnoga, već kao višeg od njih; kredita otvorena, jasna, bez ustezanja, čak i nuđenje, kao neko ulagivanje, traženje prilike da mu učini i time nešto ga obaveže, da bi i on njih docnije, jer se već vidi koliki će i

Kao i pre, devojkom, tako i sada ženom, gotovo je više bila kod njih neko kod svoje kuće. V Koliko puta ujutru, za vreme leta, sedne ispred dućana na ćepenak.

I onda, pijući kavu, razgovara s njima a u isto vreme pazi na radnike, sluge po dućanu. To je bilo kao neko primanje. Tada ujutru, čim bi izišao i seo na ćepenak i počeo da prebrojava brojanice, znalo se da tada može svako doći

kad bi on išao, morali bi i oni, te da bi se zadržao, raspoložio, ostao duže nego što mu je običaj, trebalo je samo neko, naročito koji njegov drug, stariji, u godinama, to samo da zapeva, i Mladen bi zaista bio nekako raspoloženiji...

I posle svakog dolaska navodadžija k njemu u dućan, prilikom njegova dolaska kući materino neko radoznalo, ustrašeno gledanje u nj, ispitivanje. Mladen to nije primećivao.

Nije moglo više da bude ni svađa, ni zađevica. Još manje, kao po drugim familijama, one neposlušnosti, besa, kao neko odmetanje mlađih od kuće, roditelja. Jedanput je bilo samo što je popustio, smilovao se.

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

Germ., 12. Od g. se plaše i njime se teraju i drugi zli demoni. Tu su u prvom redu demoni bolesti. Kad je neko bolestan od dalka, bajalica ga odvede na bunjište (koje je inače zborno mesto za zle duše što izazivaju bolesti), i tu

Z. ima ulogu i u ljubavnim vračanjima. Devojka, da bi je momci voleli, treba da uoči Đurđevdana metne z. (i drugo neko cveće) da prenoći pod ružom, i onda ga meće u vodu u kojoj će se kupati (SEZ, 14, 59). Devojke na Cveti presađuju z.

dece, treba da nađe samonikao jasen, da ga sagori, preostali ugljen da prebije na troje, pomokri se na nj i zakopa ga na neko sakriveno mesto, odakle ga neće niko iskopati (GZM, 19, 1907, 493). Inače je j.

naidite«, ZNŽOJS, 7, 156). Ako je u kući neko bolestan od zarazne bolesti, uzmu se j. i bobova zrna, zavežu u krpicu, metnu za gredu ispod koje se prolazi, i tom

KESTEN Kaѕtanіe (caѕtanea veѕca). Kesten (pitomi). O Badnjem danu, u kući u kojoj je neko umro ili u kojoj je bilo svadbe, ne daju deci-pohođanima kolače nego k. (SEZ, 40, 1927, 81).

Ne valja sejati k. na mestu gde je sejan kupus, ni kupus na mestu gde su bile k. »jer će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 109). I vatra na kojoj je parena kudelja i celo ognjište na neki način opoganjeni su.

»Kao da je na koprive mokrio. Kad je neko ljut.« Poslovica, Karadžić, 1, 1899, 184 (kragujevačko). KOŠĆELA Zürgelbaum (celtіѕ). Košćela (Šulek, 22 naziva).

Ovakav cilj izgleda malo verovatan, jer je malo verovatno da će neko pojesti opoganjenu k. nađenu na ulici. Verovatno je ovde k.

brašna (obed na žrtva, Karadžić, 2, 1900, 151). U okolini Đevđelije o Badnjem večeru, u kući u kojoj je neko umro ili bilo svadbe, ne daju deci pohođanima kolače, nego k. (SEZ, 40, 81).

Naš narod veruje da na mestu gde su bile konoplje ne treba sejati k., »inače će umreti neko iz kuće« (SEZ, 13, 1909, 411; 32, 1925, 119; 411). K.

Sa ovakvom praksom možda stoji u vezi verovanje da će, ako se u snu vidi n., umreti neko u rodu (ZNŽOJS, 7, 385). Kao i jabuka, i n. se nosi kao ponuda bolesnicima (BV. 7, 125).

Uoči Todorove subote devojke ukradu malo kuvane p., koju toga dana svi u crkvu donose, i to iz one kuće u kojoj ima neko ime koje inače u selu ne postoji. Zatim kod kuće u bašti srpom obeleže i preoru jedan mali četvorougao, zaseju tu p.

Ćipiko, Ivo - Pauci

Iz čopora dere pištolj, stiže se, i najedanput odjeknu praska sa svih strana. Pa oduši i za neko vrijeme nastade tajac i zavlada snježana, velika tišina, ozbiljna, neoskvrnuta i bijela kao i svijetla pojava noćašnjega

—Ko nam brani? — uzvrati cura. Rade je snažno uhvati za obe ruke. Djevojka se ne otima, već ga gleda ravno u oči. I neko vrijeme gledaju se...

njih, a prije nego će da zađe, kao za naknadu, razasu svoje zrake poljem, a visove planine, nad selom, pozlati; na njima neko vrijeme u sjaju oklijeva, ali ne mogavši ih zagrijati, — klone ... A dok se suton spustio, pokaza se mjesec u vedrini.

Što ne bi? Ali se boji ... gleda sebe. Gazda Jovo nije joj kael, a on je naše crkve tutor... Biće da je neko natrunio... Ali da ti pravo kažem, ne bije me briga za nju! U dućan kad stigoše, nađoše silu ljudi.

Vojkan, nakresan, premišljajući, pred dućanom oklijeva neko vrijeme: neka Vaso progovori gospodaru — i najposlije uđe.

Vojkan, posrćući, svali se u jarugu. Neko vrijeme leži u njoj, da najposlije, grdeći jednako, s nategom izvuče se i, teturajući, uputi se iz varoši.

I kad to pomisli osjeti u sebi utisak kao da gleda da mu neko sinu Radi trga desnu ruku sa živa tijela. A jedne noći premišlja: što bi od jedinca Rade bilo po njegovoj smrti?

Pa, premišljajući, kao da se kaje što se ne koristi ovom lijepom zgodom! Sada ga mori želja za njom, taman kao neko vrijeme što ga morijaše kad bi se, ojačao, u noći sjetio nje — nemirne, najarene, kakova bijaše dok je s njim nejakim

Pa neka bi i to, ali danas drukčije miluju! ... Meni se sve čini da su nam oni dušmani. Puče mi od neko doba pred očima; čini mi se, k'o misle: — Radi, štedi, muči se, ali ne za se, već za nas...

Odmah nakon Petrove prodaje vrzla mu se misao da prekupi od gospodara prodanu zemlju. Kolebaše se neko vrijeme, dok misao sazre, ali ne može dugo da čeka. Boji se preteče ga neko, pa onda — gdje je pristao?

Kolebaše se neko vrijeme, dok misao sazre, ali ne može dugo da čeka. Boji se preteče ga neko, pa onda — gdje je pristao? A veli se: „Iza boja kopljem o ledinu!

Radivoj drži je čvrsto jednom rukom, a drugom se noža maša. —Evo joj brata! — zavika neko iz gomile. —Rade, brate! — jedva izgovori cura. —Što vam je, ljudi?. .. Što najašiste? ..... —Čuješ, sinovče!

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Žmirkao sam, zraci su mi rovali po zenicama, trebalo je da prođe neko vreme pre nego što se naviknem na takav blesak.

Duga žuta kosa prekriva mu oči, pa mora da je skloni da bi me video. Bio je nag, opaljen suncem. Ćutao je neko vreme, duboko dišući, otirao bradu i ravnao brkove. Tad upita za manstir Vratimlje.

Okupili su se ovde kao grozdovi čavki, čekaju na red kod Doroteja. Osećam neko mlako zadovoljstvo što sam zdrav i nije mi baš neprijatno što se oni muče sa svojim balama i čirevima.

Bio je valjda zadovoljan što je neko još grđi n nakazniji od njega došao u manastir. No kad se saznalo da sam ja pismen, pa i više od toga, da sam vešt u

Kažem nije ga narod voleo, možda i gore od toga, mrzeo ga je zbog njegove hladne odbojne gordosti. Možda bi se neko i divio njegovim podvizima da je bio mrtav, ali bio je tu među nama, iz dana u dan, zanet sobom.

Zar se nije govorilo da je na samrti? Zar neko ko je na samrti može da se popne, na ovakvoj žezi, u Lauševu kulu? „Gde je taj vidar“, pitao je Lauš.

Dimitrije Najzad se i Dorotej vratio. Ispričao sam mu podrobno sve što se ovde zbilo. On se zabrinuo. Ćutao je neko vreme, gledao u glinenu činiju iz koje nije hteo ni da okusi čorbu koju sam mu doneo i onda je rekao kako će sutra

tako zgodno stvorenje, takva jedna retkost da je čovek morao verovati kako je Dadara u stvari opkolio sa svojim ljudima neko vilinsko kolo o kojem je Jevđenije onako živopisno pričao, i da je otud oteo najlepšu među vilama.

Strela je šišnula između Lauševih nogu i otišla u tamu šume. Lauš je neko vreme stajao kao opčinjen, dok mu Janja nije prišla i počela da se uvija oko njega, milujući ga nežnim, veštim pokretima

Proveo je neko vreme kod nas u manastiru gde smo ga lečili od uboja kako smo znali i umeli. Kad se malo oporavio i odobrovoljio,

Kad su je upitali zašto to čini, odgovorila je da nijedan muškarac nije u stanju da joj utoli požudu. Janju su neko vreme zadržali na Kuli, tobož kao služavku, a u stvari Lauš je verovao da će mu još koji put poći za rukom da sa Janjom

Jevđenije je potom otišao od nas. Čuo sam od nekih trgovaca tkaninom da su ga neko vreme viđali kako se smuca po Rasini, idući od jednog do drugog grada, ili, tačnije, bežeći iz jednog u drugi, od

Ilić, Vojislav J. - PESME

Kakva mračna misô: spavati u noći, I znati da neko pored odra stoji, Koga ne poznajem. I duh, u samoći, Kô plašljivo lane da se večno boji Da sluti i čeka.

A granje treperi mirno... Ja snove čudesne snujem I teško jecanje neko u vrtu daleko čujem. O plači, statuo tučna! Jer on je u tebi gledô Poslednje, možda, čedo. 1892.

U meni je neko depeširô drugu I na smrtni slučaj izjavio tugu. Bilo nas je dosta - duša mi se trese! Te činovnik tako pobrka adrese.

Kravar bi, stojeći tako, još dugo lupao glavu, Da ga ne viknu neko i trže na svetlu javu. To beše svinjarče - Amor. Idući bodro i lako, Odeven u selsko ruho kravara pogleda tako Da ovaj

Spojiše čopora oba, I onda iđahu tako, ćuteći do neko doba, Dok, najzad, stigoše reci. Tu mala pastirka sede, A sveži poduhnu vihar u njene obraze blede, I ona uzdahnu ti'o.

„Otvori jedanput, more!“ Kmet se očajno derô, kô selo da negde gore. Najposle ispade neko, komotan, iz vajata. Buktinja zasvetli jasno, a pred njim - opštinski ćata.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

- Kad dođoh malo k sebi od siline ovog prvog utiska, ja se zapitah šta se sa mnom desilo. To je bila kao neka munja, neko električno ispražnjenje, koje je potreslo sva moja osećanja i sećanja, uzbudilo celu moju unutrašnjost, razmotalo i

Obuzdavam svoju uobrazilju, koja nas je iskrcala na neko divno odisejsko ostrvo, i upućujem je u aleksandrisku luku. ...

Meni je, pre izvesnog vremena, dodeljeno jedno francusko odlikovanje koje nije glasilo na moje ime, nego na neko drugo koje je imalo izvesne sličnosti sa mojim.

Plutarh priča, na istom mestu, da su stihovi iz četvrtog pevanja Odiseje „U moru šumnom veoma imade ostrvo neko Baš pred Egiptom samim, a Faros zovu ga ljudi, Tako daleko od Nila, koliko za dan preplovi Prostrana lađa, kad za njom

VIII NEOČEKIVANI DOGAĐAJ, NOVA JEDNA TEMA ZA PREPISKU Beograd Jedan neočekivani događaj daje, bar za neko vreme, nov pravac našoj astronomskoj prepisci. Šta li se to desilo?

On izgleda kao kakav Herold, glasnik svečanosti. Na Zemlji vlada, zaista, neko svečano raspoloženje; to se jasno oseća.

Tako stoji u Bedekeru! Jeste li se umirili? Pogledajte! Pod nama leži razastrt, i raste, kao da ga neko razmotava po celom njegovom obimu, predeo koji smo ostavili.

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

“ Lav se sam nasmeja, pa otpusti miša Miš veseo ode ispod suha lišća. – Prošlo neko vreme, a lav se uhvati U lovačku mrežu i poče urlati; Od lavove rike ječala sva gora, Miš pozna po glasu svoga

Stanković, Borisav - TAŠANA

Ko zna kad sam tek zaspala. A bolje i da nisam nikako ni spavala. STANA (u poverenju): A što? Došao u snu neko pa te grlio, ljubio?... TAŠANA (prekida je crveneći): Hajd’ hajd’!

Dok se do vrlina ne dođe, dok se radi njih čovek muči i bori, tako to čoveka zagreva i uzdiže. Ali, kad neko uspe da se sav vrlinama zaogrne, onda mu je u njima tako suho i hladno, hladno. TAŠANA Zar si toliko nesrećan, Stanko?

Oh, kako bi mi bilo kad bi me neko tako žalio, tako voleo, tako čuvao; da mi je nekog kome bih umoran mogao doći, mogao uzeti mu ruku i metnuti je na

Presušila pa ne možeš ni izvor da nađeš. Nego, neka se onako gola na suncu igraju. (S podsmehom tajanstveno): Neko došao! TAŠANA (ne prekidajući posao): Ko? STANA Pa znaš, Saroš. TAŠANA (radosno): E, je l’ se istreznio?

MARA Ama, nije ona tako strašna. I nikada ona ne izlazi. Ni ja je nikad ne vidim. Hajte. Ima samo još neko cveće da uzmem i presadim u našu baštu, pa ćemo posle kod nas, u bašti, igrati. I ljuljaćemo se.

(Barata duboko po džepu i vadi prašinu duvansku). Oh, opet mi nestao, opet mi neko popušio. Ta, juče napunih džep. ARSENIJE Ama, ti, dedo, ti dok jedan čibuk napuniš, sav duvan prospeš.

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

Ipak je sve to izašlo na dobru prekretnicu u životu Kostinu. Još neko vreme je ostao kod starog gazde, ali sad je on krojio, zviždao i hitao iskrojke.

strane se rasklimatala daska na plotu; s druge strane, jednako preleće mokro rublje u majstor Kostinu baštu, i mora neko da ide da se izvini. Majstorici Ristani sve to milo. Još je porasla kanda, i još više se snagom obložila.

Ali u kafanu je ulazio i iz nje izlazio kao neko više biće. Nije pio, nije trpeo pijane, nije se nametao, uzimao kao nagradu koliko mu ko dade.

„Možda je u njemu propao neki talent?” reći će neko. „Propalo je tu više nego talent: nije taj momak kao što treba.” Majstor Kosta stane na dućanska vrata, gleda na

Seka je rodila mrtvo dete, ne oseća se najbolje, muž njen piše da bi dobro bilo da je neko odvede do onog blata gde se nekad lečila. „Ko da je vodi!” — briznuo je u plač majstor Kosta.

Ljudi nekako tek pred grobom njenim obnoviše sećanja na gos-Tošu Lazarića. — Pogledaj, molim te — reče neko — šta stoji na spomeniku.

Gospa Nola se vozi na njive, u kukuruz, u mlin, na salaš, u neko selo. Usput darne svojom grubom cipeletinom kočijaša u leđa, da stane, da nekoga prime i povezu.

Na licu mog oca, pa i moje majke, lepo se videlo kako je koža po kostima razapeta, baš kao kad neko preko fine ruke obuče finu rukavicu, jȁ! [To njeno jȁ, govorio je često gos-Toša, zaludelo ga je.

Hrabro se držala i tu. Teško joj je bilo ostaviti ga, jer se sad brinula za njega baš kao za neko dete. Malo dana zatim, Stanojla Perčinova je prvi i poslednji put u životu obukla kićenu svilenu haljinu, uzela Tošu,

Svako podne u Boga, u komšiluku kukureče neki petao, galami kao lud. A kad on naposletku umukne, tamo preko bašte neko počne da zove: Mato, o, Mato! Iz dana u dan tako, ali taj se Mata još nikada ne odaziva. Koji je taj Mata?

— Gos-Toša je doista voleo neki očigledan kult, neko osveštano mesto, neku reprezentaciju onih koji kultu služe. On je, doduše, novac davao uvek za blagorodne ciljeve, ali

Ovo poslednje ga je odvelo u prijatnu jednu specijalizaciju: pri sastavljanju pravila za neko društvo, gos-Toši je jednoglasno poveravano da izradi one tačke pravila koje govore o raznim vrstama dobrotvora, o

Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA

On samo gledaše svoj mač, uveseljavaše se s njime, i počem se neko vreme šta će u budušte činiti zabavi, nadvlada ga san. — On legne na desno uvo i junački pored svoga oružija zarče.

Na primer, kako je Svetomir iz detinstva nesrećom sudbine od oca, koji je neko selo pod sobom imao, odlučen bio; kako se potom, jošt dok je đakom bio, u Ljudmilu, koja je čudo lepote cele okoline

Na leđi je imala teret kao neko polovače veliki, i da bi se ovoj težini ravnovjesije učinilo, tako je velike prsi imala da bi za model vinskoj

nama ne treba čudnovate trave da nam se tragovi iznađu; i opet se ni najmanje na to ne obziremo, nego uzimamo sebi neko pravo, kao da smo mi samo za svet, ili bolje svet za nas, pak i žene samo za nas, nešto manje od nas, a ne tako isto

činiti običestvuju, sirječ na sreću se osloniti, i svojej Rozinanti da ona put izbere ostaviti, ukaže se s leve strane neko suščestvo koje njegovo vnimanije osobitim načinom na sebe obrati.

beѕchämen) — posramiti, učiniti da se neko zastidi; zbunjivati BISTROTA — bistrina; ali u izrazu bistrota uma može imati i (rus. crkv.-slov.

— odrediti OPREDELENIJE — određenje, cilj (opredelenije puta; život bez opredelenija); vokacija, poziv kome se neko predaje (k moralnom opredeleniju teže »posvećuju život ostvarivanju moralnih načela«, protiv svog opredelenija)

— korist POLN — pun POLOVAČE — bure od pola akova (akov, mera za tečnost od 50 l) POLOŽENIJE — stanje (u kome se neko nalazi) POLUČITI — dobiti, postići PONE — bar, barem, iako PONjATIJE — pojam POSEŠTENIJE — poseta POČEM (pokr.

se PRETPOČITAVATI — više ceniti, više voleti, pretpostavljati nešto nečemu PRETPRIJATIJE — poduhvat, posao koga se neko poduhvatio PRIBAVLENIJE — prilog dodatak PRIVEZ — prevez, veo (prilikom venčanja) PRIVILEGIJUM (lat.

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Jer, kada već neko postane veliki čovek, on onda, razume se, i svoja privatna pisma udešava tako da bi se mogla objaviti, otprilike kao

Pa biraj, hoćeš pismo da bude zatvor eno ili ti da budeš zatvoren. Neko mora biti zatvoren, pa biraj! Zato, ako već čovek mora da radi s parama, onda bolje je da radi s otvorenim parama, na

Po ceo dan pipaš tuđu paru, a ne možeš da je uzmeš. To je, bože me prosti, kao kad neko po ceo dan pipa tuđu ženu, a ne može...

Prema njemu, kad bi neko pošao sa jednog mesta i išao, išao, išao neprestano u istom pravcu, on bi na kraju krajeva opet došao na isto mesto sa

Nekako, po našoj dečjoj logici, to nije bilo dovoljno reći: „kad bi neko pošao“, jer to znači „kad ne bi pošao“ da ne bi ni bilo dokaza o okruglini zemljinoj.

Tako, na primer, ako je neko opredeljen da bude kaluđer, on već od malena ima pritvornu fizionomiju, dobar apetit i naviku da meri tuđe zalogaje;

Otuda se u životu i smatra kao najveća komika obrnuta situacija, tj. kad je neko predestiniran da bude poeta a on postane kasapin ili, što je kod nas mnogo češći slučaj, kad je neko predestiniran da

kad je neko predestiniran da bude poeta a on postane kasapin ili, što je kod nas mnogo češći slučaj, kad je neko predestiniran da bude kasapin a on postane poeta.

Često je komika tu čak i kad neko ima sve podobnosti za poziv kome se odao, ali ne i fizionomiju, držanje ili pokrete.

Kad neko ne može sam da svrši okopavanje vinograda, to on zovne komšiju pa ga zamoli i ovaj pristane, te zajedno okopaju vinograd

Ovako zgusnut vazduh će za neko vreme sprečavati oticanje nove struje u cev. Kad pak ova zgusnuta partija ode duž cevi, onda će na tom mestu nastati

A čuo sam da vele i to kako mladi poeta oseti u duši neko nadahnuće, otprilike kao što žena oseća začeće u četvrtom mesecu. Stvar se i dalje, izgleda, razvija kao i kod porodilje.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

— Uh, bogamu! — progovori neko. — Naredi da se potporučnik Vojin donese odmah ovde! Od treska jedne granate pribismo se nesvesno jedan uz drugog.

alo, četvrta! — okrete se nama: — Izgleda prekinuta žica. Telefonista Bonga, nađi brže prekid. Pred otvorom zaklona neko se kretao. Ugledasmo kako vojnici nose potporučnika Vojina. Bio je gologlav, a lice mu se nije videlo od krvi.

Zaošinu. Gr-r-r-ru! Tresnu, urliknu. Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!...

Gru! Gr-ru! Onaj opet stenje, ječi... Ta ljudi su zverovi. Dosta! Gru-u-u! Gospode!... A Luki teče krv iz nosa. Neko govori da je razorna udarila u ivicu zaklona i ubila telefonistu, a podnaredniku raznela nogu. — Iznesite ga!

Mučila me samoća, pa mi izgledalo da ću biti sigurniji ako pođem sa baterijom. Neko zadihano protrča pored mene pitajući gde je komandir. — Gospodine kapetane... Naši su rovovi prazni.

Nečije mamuze su zveckale, kao praporci. Komandir zastade. — Čije mamuze zveckaju? — Podnarednika Svetomira — reče neko. — Daj mi tvoju pušku!... Marš, životinjo jedna! — izdra se komandir kroz stisnute zube.

Ču se dole lomatanje. Neko zastenja. Noć je skrivala izraze užasa na licu. — Poslužioci napred! — viknu vodnik Kosta „Turčin“.

Komandir naredi da se iskopa rampa i poslužioci rukama da iznesu top. — Požurite! — viče neko odozdo. — Konji sve više tonu u glib. Vojnici su rili zemlju i naskoro beše gotov strm nagib.

— Pazi sad! — komanduje poručnik Kosta — Jedan... dva... tri! Čuje se neko stenjanje i krckanje, kao da se kidaju mišići i kosti pucaju. — Još malo! — dopire nečiji prigušen glas.

A onaj trči ogradi... Konj zapinje kao pobesneo... Ali se baterija vuče kao crevo... Čini mi se čuh da neko dreknu iz porte: „Serb“... Svitnu plamen... „Ura, ura!“... Konj se u mestu okrete... Sudarih se sa komandirom...

Komandir je jahao duž baterije, pitajući da li su svi ljudi stigli. Čujem gde neko pozadi reče da je jedan poslužilac ispao. Sigurno je to onaj koga preskočih na putu.

— Bolje je da raznesu naši vojnici, nego da padne Nemcima u ruke — pravdao je neko njihov postupak. Ali sa druma dopirali su glasovi: — Kad propada država, neka propadne i privatna svojina!

Petrović, Rastko - PESME

aj! aj! NAJSENTIMENTALNIJU O SITOSTI LEGENDU U duši mi je odaja prostrana, U njoj klupe drvene, i tri peći zidane. Neko s desna ulazi i ovakvu čudnu priču ispriča: ”Ima li ičeg lepšeg od tresišta pokrivenog biljem, I ptica koje se nad njim

Ni bradate kaluđere, nikada nisi alkohol pio naših zemalja. TREBA PRVO UMRETI ili MALI PERA Neko plače u meni: moj brat ili sestra; Od jutra do večeri njihov glas slušam. Ja sam jak kao most. Neko plače u meni.

Ja sam jak kao most. Neko plače u meni. Jedan, dva, tri; jedan, dva, tri. Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi. Mali Pera krade jabuke pa

Ja sam jak kao most. Neko plače u meni. Jedan, dva, tri; jedan, dva, tri. Neko plače u meni ko sveštenik u crkvi. Mali Pera krade jabuke pa ipak dobro prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju

prolazi, Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako: Mali Steva plače i da bi se utešio Hoće da tuži druga Peru; neko plače u meni. A Steva je opazio da i mali Pera već plače; Kako bi se svetio rasplakanom čoveku.

Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom. Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat.

Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom. Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat.

Jak sam eto kao most koji se ugiba Pod tovarima seoskim, pod žitom. Neko plače u meni, neko plače u meni, Neko plače u meni: biće da je sestra ili brat.

Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako. Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!

Mali Steva je vrlo pošten a kažnjavaju ga jednako. Neko plače u meni ko horovi u crkvi, Ko anđeli pred bogom neko plače u meni: ”Ima mnogo mostova do raja!“ BODINOVA BALADA Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.

Šta istorija! šta Kaledonija! Retko da nisam drugi, da mi ime nije: Neko, da ne pevam: Jedan poljubac dug na njena usta koja pritiska na rđave karte gde je slikano cveće, poljubiću je tako često

Tada i ono što bi već bilo Najužasnijim grcanjem i da se snilo, tražismo zacenjeni: O, bolno neko prapotopsko meso; Drhtanju našem kao da si streso U nedra, sa grana svojih mornara Ti, Okean!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kao nož prolazila je čežnja srcem Sedefne ruže. Oštar i dugotrajan je bio bol. Neko drugi bi mu, možda i podlegao. Sedefna ruža se skupi i zaplaka u sebi.

— Gle! — reče dečak. — Otkad drveće hoda? — Otkad Mesečev Cvet raste? — reče neko i nasmeja se, prezrivo. Ali, kada se Vedran okrenu ka mestu odakle je glas dolazio — vide samo jedan žbun, a na žbunu

Zatim pođe zaboravljajući i glad i žeđ, zagledan u vrh Srebrne Gore. Kad, iznenada, ču kako mu iza leđa neko dašće. Okrete se i vide: voda kao mahnita juri za njim. Preti: potopiće i planinu i dečaka. Šta sada?

»Kada bi neko od njih bilo moje, možda bi mi sudbina bila drugačija!« — zažele Drvoseča novo lice, od svoje strašne želje kao trska u

Padao je i padao, ko zna koliko je padao! Najednom, Kapljica oseti kako joj obrazi postaju slani i kako je neko vuče u dubinu. Od straha ona zatvori oči.

Ako i jeste, nek potraje!« Utom se nevesti između obrva ucrta bora, pobele kosa iznad slepoočnica. Kad neko nepoznat uđe u kuću već se snahi obraća kao svekrvi. U oku snahe, pa sina vide Lepotica prvo čuđenje, pa prekor.

Šta? Nije mogla da odredi: bile su to, u početku, nekakve gukice koje su mirovale izvesno vreme. »Možda je to neko odstupanje u razvoju? Možda ga drugi neće ni opaziti?

Odbacili su ga: šta ako odbije da im pokaže put, ako odleti i ne osvrnuvši se na pleme? Krilati Belko i sam je neko vreme oklevao, a onda reče: — Pođite za mnom!

Ali, čemu mravinjak, ako u njemu nikoga nemaš? Kao ledena voda oblivala je Belka samoća, kad začu neko dahtanje. Ko bi to mogao biti? Okrete se Belko levo, pa desno: svuda unaokolo širila se praznina.

A onda: pred zoru kriknu galeb u nebu. Trže se Marijan kao da ga je neko bičem ošinuo, uze čamac i zavesla ka zalivu gde je starac bacio mreže prošle noći.

« — potrča Starac, sav pretrnu: na obali je reke? Nije? Vrbak je ono? Nije? Ugleda Starac na mesečini neko džinovsko drveće, krošnje u nebo poletele, grane kao devojke kose opustile, a lišće se na vetru poput srebrnih ribica

— Gle! — uzviknu mlada žena. — Večeras kao da je neko ovde bio? Na stolu, posutom mrvama hleba, stajala su dva ispražnjena tanjira, dve ispijene čaše mleka, a na samoj ivici

Stanković, Borisav - KOŠTANA

(Gordo): Jer ne sme da se kaže, da je neko sa Hadži-Tominog imanja otišao gladan i žedan. MARKO (dajući Salčetu novac): Od hadžije.

Šantić, Aleksa - PESME

'' 1897. MOJA KOMŠINICA Ima neko doba sve me čežnja mori, Sve mi nešto srce uzdiše i gori; Pa ti nemam, brate, ni mira ni stanka, Nego duge noći ja

1918. PROLjETNjA NOĆ Sve neko kucka ti'o Na okno srca mog, Kô citra drhti glas mio Pun zlata zorinog. Slavuj! Šta tražiš, druže?

Sve vidim: i baštu komšije Muktara, I isti kapidžik, i pčelinjak ceo; Pod orahom, gde je neko na panj seo, Jošte česma prska kite đulbehara.

Sinoć otploviše ribari daleko, Samo po zatonu vidim jednu barku, S čeljadima, plovi. Neko vozi, neko Stao, ostve drži i vreba, dok žarku Rasplamtjelu zublju diže cura jedna I njome svijetli.

Sinoć otploviše ribari daleko, Samo po zatonu vidim jednu barku, S čeljadima, plovi. Neko vozi, neko Stao, ostve drži i vreba, dok žarku Rasplamtjelu zublju diže cura jedna I njome svijetli.

prisluženo sunce na oltaru Nebesa trepti, zâri, e bih rekô Kao da visi i plamti u žaru Ogromno; sveto sve kandilo neko! Gle, jedan orô leti mu sve brže, Na klisurama što ga svu noć čekô...

ruke u čežnji plamnoj, A reči ne bi rekô, Ali u nemu ponoć i kasnu Čuo bi svirku i pesmu strasnu, I s vrata kucanje neko.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U početku su Srbi imali izvesnog uspeha koristeći zabunu koja je nastala kod Turaka kada je „neko veoma blagorodan“ to je po docnijim vestima Miloš Kobilić (Obilić) „koga oblagaše zavidljivci svome gospodaru i

Godine 1496. Đurađ, proteran od Skender-bega iz Crne Gore, pobegao je u Mletke, gde je neko vreme bio zatvoren, a zatim otišao u Carigrad i dobio pašaluk u Maloj Aziji.

iste sadržine koje se upućuje većem broju lica, ili takvo pismo koje jedna ličnost dobija od većeg broja ljudi, ili kad neko na jedan te isti način dočekuje više lica (obično onih koje je pismima pozvao), ili kad se ma koja situacija istim

Kod gotove sovre zasjedoše, te gospodsku riječ besjeđahu; navališe sluge i sluškinje: neko dvori, neko vino služi. Što bijaše rišćanske gospode, posjedaše te pijahu vino: uvrh sovre stari Jug Bogdane, s desne

Kod gotove sovre zasjedoše, te gospodsku riječ besjeđahu; navališe sluge i sluškinje: neko dvori, neko vino služi. Što bijaše rišćanske gospode, posjedaše te pijahu vino: uvrh sovre stari Jug Bogdane, s desne strane uza

njemu osobnicu, mešte kćeri i mešte sinova, pak se starcu sade ražalilo, el je sprema preko mora sinja. Neko čudo beše sagučio i turio pod pazuho svoje, a kad dođe k braći svatovima, po imenu zeta dozivaše, dozivaše, pa ga

Tako Rade drumom pop̓jevaše, a začu ga dijete Grujica, pa kazuje Starini Novaku: „O moj babo, Starina Novače, neko pjeva drumom širokijem, a pominje goru Romaniju i u gori sivoga sokola, baš kâ da je čiča Radivoje: ja je čiča zadobio

To začula Alibegovica, pa govori svome gospodaru: ,,Gospodaru, beže Ali-beže, neko kuca halkom na vratima, čini mi se moj je đever Janko“.

“ ili „Bratimim te bogom i svetim Jovanom!“ (sv. Jovan je zaštitnik bratimstva i kumstva). Na isti način može se neko posiniti, posestriti, poočiti, pomateriti. A krasnu je pesmu započeo od svi naši bolji i stariji, tj.

Pa se maši Vlaške, zemlje ravne, tj. istočnog Banata (koji je neko vreme bio pod rumunskim vojvodama). Nemeš (mađarska reč) znači plemić, a ovde je ime ličnosti (nepoznatoj).

— nevernik đe — gde đeveri (nekoga) — uzima za devera đeveri (djeveri) — svedoci pri dvoboju đever uz đevojku — neko od mladoženjina roda (najčešće brat, a ređe i neko van roda) koji prati devojku na dan svadbe đegođi — đegođ

devera đeveri (djeveri) — svedoci pri dvoboju đever uz đevojku — neko od mladoženjina roda (najčešće brat, a ređe i neko van roda) koji prati devojku na dan svadbe đegođi — đegođ (gdjegod), negde (đegođi je zbog stiha) đem — žvale,

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

JE PSEĆA 20 UZEO SAM HARTIJU I OLOVKU 21 KAD NE VODI KERA 22 JEDNA OVCA SIVA 23 GAJITE PATKE 24 KAD BI MI NEKO REKAO 25 OVO JE VREME ČUDA 27 DOSADNO MI JE 28 LUDI VIŠE NE ŽIVE U BRIZI 30 U SAMOĆI 31 PUĆI ĆU OD SMEJALICE 32 BIO

U prašumi U toj zbrci Nestali su lavu brci Dok je malo dremao Dok se za lov spremao Pre no što je đipio Neko mu ih zdipio Kako bruku da sakrije Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica

jaje Dok vetar duva Patka jaje čuva Kad izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao Kako je život stekao Kojim je parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko

jaje čuva Kad izleže pače Voli ga još jače Gajite patke Zaista su slatke KAD BI MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao Kako je život stekao Kojim je parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh

MI NEKO REKAO Kad bi mi neko rekao Kako je život stekao Kojim je parama platio I pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh stekao Kome je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao

pošto bi ga vratio Kad bi mi neko rekao Kako je vazduh stekao Kome je pisma pisao Da moli da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao Kad bi mi neko rekao Kako je vodu stekao

da bi disao Kad bi mi neko rekao Kako je sunce stekao Kojim se smehom smejao Da bi se džabe grejao Kad bi mi neko rekao Kako je vodu stekao Na kojim je mukama bio Da bi besplatno pio Kad bi mi neko rekao Kako je zemlju stekao

bi se džabe grejao Kad bi mi neko rekao Kako je vodu stekao Na kojim je mukama bio Da bi besplatno pio Kad bi mi neko rekao Kako je zemlju stekao Kome je dušu prodao Da bi po zemlji hodao Kad bi mi neko rekao Kako je majku stekao

bi besplatno pio Kad bi mi neko rekao Kako je zemlju stekao Kome je dušu prodao Da bi po zemlji hodao Kad bi mi neko rekao Kako je majku stekao Kojim je nebom kružio Da bi oca zaslužio OVO JE VREME ČUDA Ovo je vreme čuda Ujaci

imaju poslove preče Plav se rodio pa šta s time Ali mravuljak odlučno reče IZVINITE ME HOĆU IME Nadenuše mu neko imence Nit zapevaše nit se napiše Al vrisnu opet mravlje detence DANAŠNjI DATUM DA SE ZAPIŠE Ljutnu se na to glavna

bio dugačak Čovek u srcu čuva Jedan potajni zračak Da će i sam Biti negde daleko Kada odlazi Onaj najdraži neko BILO JEDNO TUŽNO MORE Bilo jedno tužno more Voda dole nebo gore A u vodi ispod pene U samoći čami vene Jedna

iza petnaeste JEDNOG ZELENOG DANA Jednog zelenog dana Onog zelenog leta Kada je bela rada Odlučila da cveta Neko je nekom rekao NAJLEPŠI SAN SAM STEKAO PODELIMO GA NA DVOJE SAD POLA SNA JE TVOJE SPAVAJMO SANjAJMO I DOVIĐENjA

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

— Eno je opet, đavo je odnio! — istom bi povikao neko od družine. Lunja se pojavljivala otud odakle joj se najmanje nadaš: iz visoke travuljine pored rijeke, sa štaglja punog

Čitava grupa sad malo slobodnije živnu. Nije tamo, znači, nikakav razbojnik, mrtvac ili nešto slično. To je neko od poznatih. — Ej, pokaži se, nemoj nas plašiti. Prsti na nogama opet obijesno poigraše.

Lazar Mačak bio je omalen prgav dječak, gotov uvijek na svađu i boj, ako ga samo neko naljuti. Nije se bojao ni mnogo starijih i većih od sebe i smjelo se zalijetao na njih frčući kao srdit mačak.

i neke ogromne mamuze, zatim nekoliko potkovica, običnih i „turskih“, pa razne kuke, lanci, kutija od sata budilnika, neko staro prošupljeno suđe i još bezbroj drugih stvari, i bezimenih i s imenom.

koji se odnekle kasno vraćao, a ovaj prestrašen od neobična klempava čudovišta, strugnu preko polja i pljesnu u baru, u neko staro močilo za konoplju.

— Manje će me biti strah. Dok je Lazar žurio, spoticao se i pipao kroza šumu, Stric je neko vrijeme marljivo kukao, a kad se pucketanje suvih grana sasvim udalji, on se nešto dosjeti, pa stade iza svega glasa da

— Sad neko ima da pogine! Prvo što je smotrio u plitkoj udoljini bila je neka siva zvijer koja je, sagnute glave, vjerojatno nešto

Šta onda? Ili je ovo neko čudo ili sam ja magarac još veći od Sivca! — Ti si magarac, i to najveći! — dreknu Mačak isakačući iza bukve.

Tek tada, zaduvan i crven, Stric spazi svoj slamni šešir i povika: — Šta je ovo? Neko mi izgrizao šešir. Zaista, pola oboda Stričeva šešira bilo je otkinuto i nekud iščezlo. — Stoj — povika Mačak.

On je za sobom uvjek na uzici vodio svoju, svakom poznatu, žutu kuju Žuju i čim bi neko počeo da ga zadirkuje, on je puštao uzicu i podvikivao: — Drži ga, Žuja!

Samo bi izduboka zarežala kad bi se neko noćno tumaralo primaklo i odviše blizu. — Grr, šta tražiš, zlikovče?! Nepoznata skitnica sunula bi nato kroz mrak

Dugonogi Stric, koji je došao zajedno s Nikolicom, zavidljivo uzdahnu: . — Eh, kad bi mene neko tako volio! A mene svako pseto, čim me spazi, odmah drž za nogu, za tur, za taban, gdje prije stigne.

Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU

Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju k materi daruj mi neko slovo, koji si sam, Boga Oca slovo! Ispusti mi koju reč blagoutrobija istočniče, te prohladi mi srdce tvojoj

pozadugo; i neke pak natrag se odbijaju; a jedne jako sukte napolje — eto, takva je ta forma i filosofska, o Bogu im neko pronahođenje u natpiranju međusobnom. RAĐANjE Mraka izmakoh, a luča mu ne mogu podneti; ne znam što ću.

mu tako podviknu, Al' čudno čudo viđe: Stajaše sedam zlatnih svećnjaka S gorućim svećama, — i usred njih Stojaše neko mlado momče visoko, Priličan đakonu kad služi leturgiju, Obučen u svilenoj, pazlatastoj odeždi, Što se zove stihar i

LESTVE JAKOVLjEVE U neko dobi, starodavnašnji Avramov unuk, židovski prvi otac Izrailj, sveti Jakov, misleći mu o nebesnomu boravljenju, putujući

Na tom brdu vrata ostavi i ode mirno svojim putem. RISANjE JEZEKILjEVO U neko dobi zakaza Bog proroku Jezekilu; reče mu ovako: »Nađi jednu ćeramidu i uzmi je k sebi, pak metni je proću sebe, te

Taki razbiše onu neprijateljsku vojsku i njihovu zemlju oni dostaše. APELES I ZLATNI JELEN U neko dobi bijaše veliko na glasu neki izugraf imenom Apeles i sastaše se kod njega mnogi poniži ikonopisci i počeše se međ

Nije ga upisao dobrolično, ali ga je ukrasio skupovidno. KOKOŠ SA ZLATNIM JAJIMA Darije, persijski car, u neko dobi bio je poslao svoje elčije k Aleksandru, maćedonskome kralju, izaradi porcije, što je od pređe uzimao od Filipa,

Mnogo pod njim dobi bavi se, i nikako se ne može da ga uzme. U neko dobi, poče mu vojska ručati: jedan mu oficir uze somun hleba, razreza ga s nožem da jede, i poteče krv iz hleba!

I bi njihov pravi drug sveti, stojeći im tako u ledu onde do zore jošte živim. VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u nekoj adi i tamo neko videnije čudno od mnogo ruku mu se pokazivalo.

VEČERA VELIKOGA BOGA U neko dobi, kad je bio sveti Joan u Patmu, u nekoj adi i tamo neko videnije čudno od mnogo ruku mu se pokazivalo.

CESARA BARONIJA Tamo, preko mora, blizu Damaska grada (gdeno se je sveti apostol Pavao krstio od Ananije apostola), neko mesto ima, prozvato imenom Karsatas. Onde, na stupcu imaše prilika spraljena na obraz svetoga mučenika Teodora.

U tom dobi kad se preseče mučiteljstvo. O CARU EVNIKIJANU OHOLOM U neko dobi, neki grčki car Evnikijan, držao se da nejma od njega mudrija čoveka i svakoga je za budalu držao.

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

!... Pote ćuti i češe se po glavi koja bridi, pa mu to češanje čini neko osobito zadovoljstvo. — Od koga si gu, zbori, bre, naučija?! — opet ga pita kalfa Kote, ali ne dobija odgovora.

— Koja mi fajda, čestiti pašo, i da si zborim? — reći će u neko doba čorbadži-Zamfir. — I komu da si zborim?! — Pa skine fes i briše čelo.

— Takav je tamo običaj. Jer čim neko ima samo malo veće brkove, već ga zovu i same udavače „čiča“, a ako još pusti i bradu, njega svi zovu „pope“ ili

A prijatna joj ta samoća, koja je zaklanja od pogleda ukućana, koji su joj pogledi od neko doba užasno dosadni postali.

Sve mi kaza kako pop iz knjigu da si čèti... A Mani milo. Brani se još neko vreme, poriče, spominje razliku između kuća, ali popušta, pomalo i priznaje, i milo mu bilo da čuje što više.

što više vremena da provedu na poslu, nego otkidaju od toga vremena i hitaju kućama da u prijatnom rahatluku provedu neko vreme, da narede, pregledaju, pokaraju i pomiluju ukućane pre sveće i večere.

Odmah nastade veća živost. Kelner raznosi tablice, uzimaju svi, ko jednu, ko dve, a neko i po četiri! Mane, i on tu, i on uzima dve tablice da igra. Kelner meće pred svakoga šaku kukuruza.

“ Mućnu opet kesom i stade izvlačiti brojeve i vikati ih, a cela kafana sluša i meće zrno na tablu. Tek malo posle neko se meškolji, zagleda u komšijsku tablicu, viče: „Mućni!“ Nacko odgovara: „Mućkam“. jedni viču: „Mućni bolje!

Videše kako Mane i ona dvojica pridržavaju u kolima devojku, kako je umiruju, kako je pokrivaju nekom maramom; neko muvanje u rebra videše, i čuše samo to kako jedan reče: „Što se smeješ, budalo?

Nema što ti danas, kad ovako pljušti ovaj božji blagoslov, ne bi’ dao — veli, pa priča raspoložen dalje. da mu, veli, neko kaže: „Šta bi voleo, Milisave, duše ti, pravo kaži: il’ da ti dam jedan milion, ili jednu dobru kišu za našeg seljaka?“.

A najposle, ako joj se baš i ne javi sreća, a ono je i to neka fajda što će se neko vreme ukloniti ispred očiju sveta: svet će je zaboraviti, pa će i glasa onoga tako polako nestati. Tako i urade.

Trećem zetu u L* nisu je ni slali, jer su im odatle pisali da je ne dovode sad, bar još za neko vreme, dok se ućuti s nekom prokletom pesmom, koja se tamo sad najviše i najradije peva, a počinje sa: „Na portu