Jakšić, Đura - PROZA
On je negda kod nekoga praktikanta posluživao, pa mu je ovaj poklonio celo svoje iznošeno odelo — o svome imendanu; a kad je sebi kupio
E, nije vajde, moram još danas otići da mu odnesem i ono malo životne vodice, što sam, još dok sam na znatu učio, od nekoga apotekara dobio... Veli, od svačega leči, i od groznice, i od kašlja, i što već ima boleština na svetu...
samo nedeljom i praznikom, odlazio bi malo do zapisa; jer u ono vreme ne beše u Planincu crkve, nego, lepo, u senci nekoga starodrevnog hrasta skupe se ljudi, popa očita dve-tri molitvice, ljudi celivaju krst, nešto malo poručaju, pa se onda
— I ja ne marim za ovu varošku galamu, — reče učitelj, sedajući na nekoga belca, koji je također mnogo teških godina morao upamtiti.
Obradović, Dositej - BASNE
Jedan persijski car, idući u lov, dođe po slučaju u kolibu nekoga pastira, vidi tu dete blagoobrazno i ostroumno, zaište ga od oca.
Ako li (kako se često slučava) što ima izgubi, ništa mu ne ostaje nego sramotno ime. Evo jedan kratak razgovor nekoga staroga kapetana Raškovića, iz Golubića u Dalmaciji, s jednim Svetogorcem, koji sam u njegovom domu, na dan svetoga
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Ali Hadži-Mustafa-paša, kad se utvrdi malo u gradu, potpusti nekoga Turčina, te Kara-Smaila, kad je iz amama izišao, kroz prozor jedne kuće iz puške ubije.
i naša vojska, igrajući i pevajući, zapali one kolebe od trske pored kasarne, i iz te vatre pukne jedna puška i ubije nekoga Aleksicu iz Joševe.
je Puljević kradom u Varadinu dao opraviti, i karu i sve kao najbolji top spremiti; i krijući i top i đuleta i topdžiju, nekoga Matu Nemca, na Klenku, kradom noću preturi. Dobismo top, sad tko jako mi Srbi!
” Nakupi 10, 15 li beskućaca, udari u Grabovac valjevski, po̓ara jedan dućan robe nekoga Đorđa Madžara i odnese; i tako sve uzgred zulum je činio do Mačve; po Mačvi, ̓oda i istražuje gde što tursko da nađe.
Uzmemo put Harkova, no sve preko nekoga peska belog što je Dnjepr izneo. Tuda se polako putuje, jerbo kola u pesak upadaju do polak paoca.
Dođem više Uba na brdo Vučjak, gdi nađem oko 30 Srba u skupu; plačući se pozdravimo. Zamolim ja nekoga Glišića Milovana iz Paljuva, da me posluša i odnese moje molebno pismo u tursku vojsku.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
ga pogleda tako sažaljivo što je onaki; čisto si mu po očima mogao poznati, gde bi mu rekao: bože, pa i ono jadno uči nekoga!... I ošinuv volove, pođe i reče: — U zdravlju, gospodinu provesore! — Servus! — reče profesor.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I mislio je: niko o tome n zna! A osećao je da se mora nekome poveriti; morao je imati nekoga s kim bi mogao o tom govoriti da bi mu duši laknulo. I naumi da sve kaže Lazaru.
Pandur priđe vratima i taman ih otvori a iz sobe se začu subašin glas: — Dođe li Marinko? — Došao je... I doveo nekoga. — Neka dođe ovamo. Marinko uze Lazara za ruku i uvede ga u odaju. Lazar sasvim izgubio svest.
Ivan je u svojoj naivnosti pričao sve što je s Turčinom razgovarao, pa je — kao kad nekoga hvalimo — malo i preterao. Dizao je Turčina u deveto nebo. — Krasan čovek! Sladak čovek! Eto, Marinko!
Ustanici ih ubijahu iz pušaka... Stanko se osvrtao tamo-amo. Oko mu je tražilo nekoga, ali ga ne beše među leševima. Vide Jovana i Jovicu zagrljene, naboli na nož jednu glavu pa se smeju.
!... I kad mu Stanko priđe ruci, on se zbuni; čisto bi je trgao od nekoga straha i, tako da reknem, stida što mu takav junak ruci prilazi!... Tako i sad.
Ja se samo trgoh... U taj mah začu se bahat, kao da neko ide. Jelica skoči i vide neke ljude kako nose nekoga na nosilima. Ona ce okameni. — Šta je?... Ko je to? — pitala je Petra. Jelica ne umede ništa reći...
— snalažljiv, dovitljiv opdija — vojska, veliki vojnički logor oroz — okidač na pušci otparkivati — dostavljati nekoga paoci — spice na drvenom točku parbiti se — parničiti se, preganjati paspalj — sitan prah kad se melje žito, otpaci
pafta — kopča, karika pokoške — oba zajedno, naporedo pomam — hrana za stoku premaglavica — rđav izgled, stajati nekoga glave presaldumiti — promeniti mišljenje, preći na drugu stranu prepočetak — uzorak, mustra (obično za ručni rad)
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
ali ja to imam: da kad nešto silno mislim, kad mislim da će mi se nešto desiti, da ću se s nekim, na primer, sastati, nekoga sresti, ili tako što, da mi se to baš desi! Eto, na primer, sad s tobom! — Rotkve!
Počnem da se prikupljam. Skrstim ruke, gledam u divit sa svećom i, kao da čikam nekoga, zapitam se: Pa dobro, šta je? Učini mi se da se prsi sasvim isprazniše, i da slušam glas svoje savesti koji me je
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sve se oko njega za stolom menja, jedino on sedi nepromenljiv. Neko se digne da igra, nekoga odvedu, a neki sam, onako bez ičije pomoći, padne lepo pod sto.
— A, dakle ste slušali. — O, vrlo pažljivo... Vrlo, vrlo lepo. — Ja to tako počešće... Znate, kad se čovek primi nekoga posla, onda treba da ga svojski radi. Ako sam pastir pastvi, a ono treba da sam k’o što treba pastir...
Da pamti kad se bacio na tebe. — E, ti kad nekoga mrziš, a ti ne znaš da postaviš, tako da kažem, plot tvojoj mrzosti i jarosti! — reče pop Ćira, smešeći se malo.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Ljuba, istina, nije se tužio, ali sav, onako gô, u košulji, naježen od zime i, kao u inat, samo je još više ležao i po nekoga raspitivao za kakvo selo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
i nepoverljiv i to ne zato što ima nekakvog iskustva, nego onako instinktivno i što je čudan čovek, koji se, kad od nekoga pali cigaretu, okreće levo i desno i zvera na sve strane, kao da mu neko stoji s nožem za leđima, a da ga čovek pita
Zna se tačno da je ukopan u Krupnju, u samoj crkvenoj porti, iza oltara. — Dođe prvo grob nekoga prote, pa onda moga sina ovako, — kaže ona jecavim glasom. — Pa zašto ga ne ostavite tu, stara?
VII. „U trenutku, kad su se otuda začuli očajni krici: sveću, brže sveću, umire, ja sam se odlikovao prisebnošću nekoga staroga grobara. Nalazio sam se u avliji.
Svet je ovaj pun neke čudne zabune pa ipak nekoga reda. Eto: nema pomoći, nema izlaza, nema spasenja van smrti... Ostao sam sa svim bez osećanja jave.
Afrika
Potrebno je nekoliko godina, često, da se pokažu simptomi. Kod nekoga bolest ide lagano, lokalizuje se i sasvim, kod nekog napada odmah na organe, i srce.
U ovoj poslednjoj on strašno viče na nekoga, a onda vidim dve-tri nage žene kako izleću odande i beže preko dvorišta; za njima vidim Fontenovu nogu koja se još
Pre no što će sesti u kola on hoće lično da vidi nekoga crnca, koga zovu Konjušar i koji treba da me služi dok sam u Sikasou.
Gledam sa kim ostajem. Moj novi boj, Konjušar, liči na nekoga sveca sa bizantskih ikona; to je prvi matori boj. On je star, asketski mršav, visok neobično, sa dugom jarećom
Crni koji ima da ga teraju čekaju već četiri dana nekoga druga iz Boboa, i čekaće ga tako ko zna još koliko. Izuzev onoga kamiona kojim je trebalo da ja pođem iz Boboa nije
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
dereglije, brzo, a kirasir uskoro zahrka, a kad zahrka, sam se od sebe prenu, probudi, pogleda uokolo, kao da traži nekoga. Pavle je na svom krevecu, očigledno, spavao snom pravednika.
A kad čestnjejši Isakovič ne odgovori, ni na to, ni jednom rečju, trgovac zavrte glavom i ode. Kao kad čovek susretne nekoga koji ima nemi osmeh ludaka. Najzad se pojavio i Božič, i gospoža Evdokija, sa ćerkom.
Vraćajući se ka izlazu, Isakovič upita ima li među njima nekoga, koga slušaju, ko ih vodi, ko im zapoveda. Neki onda uzviknuše ime nekog Radule Bajeviča.
A kad je neko nekoga tražio u Engelbirti, virio bi kroz čipkane zavese na vratima, dok ga nije našao. Doksat je bio sav u ladoležu, a sa
Sav se bio, zbog tog, razveselio! Ponavljao je, međutim, kako je to smešno, da plačemo zbog nekoga, ko i ne postoji, i da ona plače zbog te žene, koja ne postoji. Ne postoje trepavice boje pepela!
Traže mu da, prvo, nađe sebi zamenu u Tokaju. Kad god, međutim, predloži, nekoga, oni ga odbiju. Kažu, taj ne bi bio, persona grata. Da je Pavle pristao, on veruje da bi uspeo.
Stiskao je na grudi svog malog, zbrčkanog, sina, kao da pokušava, da ga sakrije od nekoga. Bio je, svakim danom, sve nežniji, prema tom majušnom stvorenju, koje ga je gledalo, sitnim, praznim, bledim, očima, i
Teodosije - ŽITIJA
Ali ne koristi nekoga više ljubiti Nego Boga, jer reče: ,Koji ljubi oca ili mater više nego mene, nije mene dostojan̒. Zbog ovoga ja sada
SaVom hteo da dolaskom u tuđinu umnoži i rasprostrani ne telesnom nego duhovnom decom u pustinji, pa nagovori nekoga starca bogobojažljiva u Svetoj Gori da dođe k blaženom Savi i da mu kaže: — Gostoljublje tvoje i hranjenje ništih sa ocem,
Izlazeći iz Svete Gore kao iz nekoga raja božastvenog ili kao da je mnogo bogatstvo izgubio, plačući govoraše: „O, kolikih se dobara liših, ja jadnik!
U ponoć, probuđen kao od nekoga svetloga, i najedanput skočivši sa groba svetoga, odmah razumede da prav stoji na svojim nogama, i užasom čuđaše se,
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bilo je i hajdučica. Surovi prema nasilnicima, oni su ipak bili vrlo pobožni: često su u kundaku od puške nosili kost nekoga sveca da im ne mogne nauditi nasilničko zrno; mnogi nisu sedali za jelo, dok ne očitaju Očenaš; na polasku sa daništa
Jedan ribar lovi za sebe i za svoga šjora sa kojim je u tesnoj vezi: šjor ga smatra skoro kao nekoga svoga, i ribar će odbiti da proda svoju ribu drugome.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Dok sam tako sam sebe grdio, eto ti opet nekoga. Bila su to dva zeca. Poznao sam ih po glasu. — Brate moj slatki, treba odavde što prije da bježimo — reče jedan od
Popa, Vasko - NEPOČIN-POLJE
ruke I bace ih kroz prozor Neko drugi zatim bude klin Neko drugi klešta Ostali su majstori ŽMURE Neko se sakrije od nekoga Sakrije mu se pod jezik Ovaj ga traži pod zemljom Sakrije mu se na čelo Ovaj ga traži na nebu Sakrije mu se u
sakrije Vetrove se kćeri pojave Ugledaju obranu lepotu I pojure ružokradice Otvaraju im grudi jednom po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu
se kćeri pojave Ugledaju obranu lepotu I pojure ružokradice Otvaraju im grudi jednom po jednom U nekoga nađu srce U nekoga bogami ne Otvaraju im otvaraju grudi Sve dok u jednog srce ne otkriju I u srcu ukradenu ružu IZMEĐU IGARA Niko se ne
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Ala je taj zapeo! A četvrtu tužbu? MILE: Protivu nekoga Ante Milosavljevića za krivokletstvo. SPASOJE: Pa zar ni njega nije preskočio?
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- šapnu dok sam prolazio pored nje, a u glasu joj je bilo više strepnje nego radoznalosti, pa sam rekao da imam nekoga posla. - Nije potrebno da govoriš kod kuće o tome, znaš. - Znam. Tata će te ubiti kad dođe!
itd. Hteo sam da je pitam da li bi on to bio i da ima nešto uža ramena, ali ima stvari koje nije zgodno da pitate nekoga, čak i onda ako vam je taj neko sestra. Ona je govorila i onda sam čuo da se vrata ispod nas otvaraju.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
carnіs) — vrsta poluprozirnog kamena ružičaste boje kasirati — razbiti, degradirati, ražalovati, razrešiti nekoga dužnosti kasnar — blagajnik causa litis (lat.
comme il faut) kako treba, kao što treba kurator (lat. curator) — staratelj, tutor kurentirati — tražiti nekoga putem vlasti, dati oglas radi traženja nekoga ko je nestao Kutuzov — Mihail Kutuzov (1745—1813), poznati ruski general
curator) — staratelj, tutor kurentirati — tražiti nekoga putem vlasti, dati oglas radi traženja nekoga ko je nestao Kutuzov — Mihail Kutuzov (1745—1813), poznati ruski general i vojskovođa u ratovima protiv Turaka na
) — međusobna izmena ne stvara jednakost Nataroš, notaroš — beležnik, opštinski činovnik natentati — navesti nekoga na nešto, nagovoriti nah Pariz (nem. nach Parіs) — u Pariz; nah London (nem.
— parnica, sudski spor, postupak proces nasledstveni — parnica o nasledstvo, o imanje koje ima da se nasledi od nekoga puncta dentri (lat.) — srž stvari, glavno u nečemu punš (eng.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Isakovič vide kako se čun, velik i crn, približava, kako ga zaobrću veslima da bi uzeo tok vode, sasvim mračne, do nekoga drveća, gde je svetlucala varoš.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Mnogi stari pametari znaju da kažu: „Više je ljudi otišlo pod zemlju od uroka nego od svih drugih bolesti.“ Ureći nekoga ili nešto znači, dakle, svojim pogledom, zavišću, rečju ili postupkom magijski naneti, odnosno pokvariti nešto što je
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
trčaćeš koliko te noge nose, šugav i osamljen, trčaćeš preko nekog bivšeg sveta i njegovih ruševina, a čim dotakneš nekoga od svojih drugova koji beže od tebe kao od šuge, bilo koga od njih, čim ga dodirneš, bićeš manje sam — tvoja sramota i
susednog stola dohvati tablicu na kojoj piše: RESERVÉ i stavi je tamo gde pretpostavlja da mu se nalazi srce: – Čekam nekoga … promuca i zapali cigaretu oznojenim prstima. – Onda, ništa...
Za leđima im ostaju feudi nekadašnjih hercega i eksplozije mina — to nekoga ukopavaju, pa dinamitom razbijaju kamen za raku. U kraju mojih predaka, naime.
Počeo je da boji kosu. Ni njegova bivša žena ne izgleda loše. Kažu da ima nekoga. Ponekad se viđaju da se dogovore oko otplate kredita.
— Mnogo vam hvala na usluzi... — zahvali se ceremonijalno. — Dve nedelje čekamo nekoga da naruči carske mrvice. Jer, jedno je teorijska osnova, a sasvim drugo praksa, razume se...
Gde sam bila, nigde, šta sam radila, ništa! Prođe voz! – Po svemu sudeći, vreme je da nađeš nekoga. Ti si zaista u dubokoj krizi. – Ko ti kaže da ga već nisam našla? – Opa! – Šta sad, opa?!
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Pišite o nečemu drugom, svakodnevnijem, običnijem, vama bližem, ako već hoćete nekoga da uverite da ste srećni i slobodni. Vi ovo pismo nećete pročitati; poneko od vaših nastavnika hoće.
Milićević, Vuk - Bespuće
On se kadgod boji da korača glasnije da ne uznemiri nekoga što spava i koji može svaki čas da se probudi. Njega dira i vrijeđa u mozgu kad zaškripe, pod njegovom težinom, stare
Radičević, Branko - PESME
— Ma zalud je, već ga nesta. I pred dvore on izlete, Ma tu stade, dalje ne te. Na sve strane plao gleda, Kô nekoga da izgleda. Ona stiže, pogleda ga, I obamre sva nje snaga. „Bože, Bože, šta je tebe? Šta je, šta je? Dođi sebe!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Samardžija se tužno osmijehnu. — Ima čovjek dušu, a. A je li, Rade, jesi li ti ikad čuo da je konj nekoga prevario? Zakleo se u dušu, u vjeru, u šta hoćeš, pa opet slagao ko pas?
— Šta će mi? — poniknu Sava. — Pa i ja sam, da rečemo, živ stvor, poželim se razgovora, pa bi rad imati nekoga svog, bolećega ...
Vidiš kako sam ja došao. — Vidim, vidim, stari. — Pa opet ja ovdje mogu nekoga od njih sresti, zašto ne bi. Zaviriš samo iza lijeske, a ono dječak, neki plavojko, kao zreo ječam.
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Možda bi malo šerbeta? HASANAGINICA: Ni u sobi ne smem sama da ostanem. Stalno kao da ima nekoga. Lepo čujem nečije disanje, nečije korake. I stalno sanjam sanduke pune snega! Ne znam zašto baš sanduke pune snega.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Zar ne vidiš kolika je i kakva? Zar hoćeš da ti neku sramotu metne na glavu? A, valjda čekaš nekoga? Tvoja mati sagla glavu, rukama stisla kolena i tako nagnuta sluša, trese se i drhti.
više i više oko njega iskupljali, čuvali ga, te kao da su tim svojim neprekidnim prisustvom, nadgledanjem hteli da ga od nekoga otrgnu, zadrže... A ovamo i sami, ne znajući zašto, jednako su čistili, spremali kuću kao za nekog gosta.
bi joj majka ulazila brzo, još brže za sobom zatvarala kapiju i dolazila Anici, ali polako, kao strepeći, bojeći se nekoga. (Sigurno pokojnika, što mu u njegovoj kući i njegovoj ženi govori za drugog muža.
nije udala, venčala, otišla odatle, iz pokojnikove kuće, svake noći su sedele oko nje, čuvale je i kao branile od nekoga.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Pa se onda puste i zbrate i tvrdu veru dadu jedan drugome da će bratinski živeti. Posle nekoga vremena reče Stojša zmaju: — Šta čekaš one zmajeve što beže u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na njih i pre roka.
Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu
Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu, a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena idući tako po svetu, nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa.
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo.
Posle nekoga vremena dođe đavo i zapita dete: — Šta si naučio? A ono mu odgovori: — Nisam još ništa. I tako prođu tri godine
Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.
Da znate, u njegovoj kavi ima sedam kazana dukata. Ti su dukati bili nekoga cara. Da zna onaj berber pa da podigne samo jednu ploču, dukati bi se ukazali. Onda se berber ne bi nako patio.
Posle nekoga vremena digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
MANOJLO: Ali mene sve nešto kopa. Ako ti nećeš, idem ja sam; i tako sam doktorov đak.
ISAJLO: Ostavi sad, evo nekoga.
POZORIJE 3.
(ŠALjIVAC I PREĐAŠNjI)
ŠALjIVAC: Ko sedi ovde, momci?
ISAJLO: G
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Šta će biti ako dođe milostivi gospodin? Evo nekoga! Ej, teško si ga tebi, Pelo! (Prebaci val preko šešira.) PERSIDA (stupi na prstima): Šta, ustala i obukla se jošt?
Što mu drago, ja ću da se vozam, a ona kad dođe, neka obuče druge aljine; znam da nije spala samo na ove. Evo opet nekoga. (Navuče val.) POZORIJE 3. PERSIDA (dotrči), PREĐAŠNA PERSIDA: Taki će gotovo biti, milostiva gospođa.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Kako ugasiti onu unutrašnju muziku, top-listu sa najprivatnijeg gramofona? Kako me pretvoriti u konstruktivnu osobu? U nekoga ko pristaje da onaj iznad njega mora danima bogomdano pravo da ga masira, šetajući se duž crtaćih stolova: „Opet ste
uopšte, što jes, jes, radovao se kada me sretne na ulici, nije da mu ne bi bilo drago, ali nikada onako kao kad sretne nekoga ko mu nešto znači u životu i koga može tresnuti po ramenu i upitati: „Na čemu sada radiš?
I mada niko nikada nije video nekoga da tamo igra golf ili nešto slično, čitava stvar se ipak zove „Golf-klub“. Pitam se samo zašto?
E, u tome i jeste štos, pomislih! Kako čovek može da ima poverenje u nekoga ko nosi zelenu kravatu na tamnoplavoj košulji?
Neverovatno! Smak sveta! Zato Čarli, ne ostavljaj me nikad samu dok tranđa svira; može mi pozliti, a mogu nekoga i da ucmekam pepeljarom, kad čujem one nedotupavne, one škripave, one unjkave, one kroz nos, one glasove koji danas
Žene i deca ciče od sreće, kad pater familias prestigne nekoga ili profura kroz crveno svetlo, a bakute iz gepeka samo se krste i gledaju kako će sve to da se završi.
Čarlije. Ali, šta sam mogla da radim kada moji ne podnose životinje? Kad god vidi nekoga sa psom, matori škrguće zubima i kaže da „ljudi nemaju leba, a ovi ovde vuku džukce !“ Znaš li šta je jedanput napravio?
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
— Kod koga idete na ostrvo? — Nikoga ne poznajem. Mislim da prenoćim u gostionici, ako je ima, i da potražim nekoga ko bi me prevezao ujutru rano u Eskalonu. — Ja počinjem rad u sedam.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
PROKA: Ne biva, bome! AGATON: Ama, zakon, znam ja da je to zakon, ali bar da ima nekoga reda u tom zakonu. Zar je baš on bio na redu? TANASIJE: Odista, takav čovek. AGATON: Takvi se ljudi ne rađaju dvaput.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Gledam Jankulja kako mljaska jedući živ kukuruz. Kada ga pojede, okrete se oko sebe kao da nekoga traži — razmahnu klipom i udari Krstu vozara po vratu.
Pogledaju vojnici levo i desno. Odmeravaju rastojanje. Neki pretrčavaju menjajući mesto, da su uz nekoga prijatelja ili druga. Komandiri primaju poslednja naređenja i posle toga priđoše streljačkom stroju. Vojnici se uzvrdaše.
Na licima ljudi su se još dugo ocrtavali otisci kamenja, ili nekoga busena a oči im bile crvene i očni kapci naduveni. Vozari su utrošili i poslednju rezervu zobi, a za ljude nije bilo
Dojadilo mi je da gledam uvek ista lica. A Milan je išao od šatora do šatora, mešajući karte, i tražio nekoga „džentlmena“ koji bi mu izišao na megdan junački: od farbla, preko ajnca, sve do rauba. Šta ko voli...
Ali gube vezu, pokušavaju da se ispenju na nasip, i tada ih dočekuje psovka nekoga komandira. Preplašeni, ostaju zbijeni po strani, zverajući kroz noć ne bi li svoje negde videli.
Nas se to ne tiče. Ima valjda nekoga ko o tome vodi računa. Naše je da poginemo, a kada nas je ta čaša mimoišla, i neprijatelj je sada daleko, onda uživamo
Vidimo dvojicu, sigurno su lakše ranjeni, kako razapinju šatorsko krilo o točkove topa, i onda prenose nekoga svoga druga. Čuje se jauk... Jednome previjaju glavu...
Neki se već dižu i neodlučno prilaze topovima. Onda se odmiču, kao da nekoga traže. Evo... jednoga vode, nešto razgovaraju... Dvojica dohvatiše lafet!... Okreću top! Da li je moguće...
Istina, mnogo puta je on nahranio celu bateriju na taj način. Ali kad nekoga vojnika uhvate u krađi i sprovedu stražarno u bateriju, onda je Trailo sa najvećim zadovoljstvom lično udarao batine.
Aleksandar napućio usne i šiče kroz potkresane brkove. Onako pokisao, a uz to i neobrijan, ličio je na nekoga rekonvalescenta iz duševne bolnice. Zakoluta Aleksandar očima i viknu: — Ovam’ sa njima!
— Gospodine majore, ja sam vodnik drugoga voda. — Aha! — on se nasmeja. — Znaš, pitam da nisu pratili nekoga koji nabavlja furaž. Dobro, dobro! — Pa se okrete: — Ordonans!... Vodi narednika kod komandira četvrte čete.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Tako i bolesnik gleda u snu sebe zdrava i vesela... trči, juri nekoga ili podiže ogromne terete... Probudi se i nastavlja na javi takve iste pokrete, ali ga žigne ljuti bol, i on odmah
A ona, gle, korača odvažno, podignute glave I na licu joj igra rumenilo, kao da nekoga izaziva na boj, kao jutros u selu... On ne vidi, ali oseća da je tako. Kad oni stupiše na vrata, u školi nastade tajac.
Odjednom Gojko otvori oči i stade mahati šakom, kao da nekoga zove. — Hajdemo brže... šta čekaš!... Ne znaš da ćemo u Ameriku.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
- negovati, podići, othraniti uzmučiti se - uznemiriti se urok - pogled ili čin koji po narodnom verovanju može na nekoga da navuče nesreću, nedaću, zlo; mađija ili prokletstvo Fermen - deo stare narodne nošnje, vrsta prsluka od čohe,
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Zašto kažete: ako bi preživeo? SIMKA: Da li vi možda poznajete nekoga ko se vratio iz onih njihovih podruma? VASILIJE: Mislite da će ga streljati? SIMKA: Streljaće ga, ako bude imao sreće!
Evo ih, dolaze dovde! A odavde se nastavljaju... i idu gore uz reku! DARA: Da Dropcu poveravaju da nekoga uhodi, ne verujem! To bi bilo previše komplikovano za njegovu pamet! TOMANIJA: Zašto se onda šunja ovuda?
SOFIJA: Sigurno si travar! DROBAC: Travar? SOFIJA: Lečiš bolesne ljude pomoću cveća! DROBAC: Ja? SOFIJA: Nekoga boli glava — ti mu daš seme gorušice, cvet kamilice, majčinu dušicu!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A sad samo ćuti, i kao da sanja, i u snu guta nekoga žudnim pogledom... Šta je ovo ?!... Kosa pođe tetki, pa tek zastade...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Imao je sve pedagoge u malome prstu, pa te tek zalepi kakvim citatom iz nekoga. Ne smeš ni za živu glavu stupiti u polemiku s njim ni oko čega, jer će te zasuti i zatrpati masom citata, da ćeš se
Pošto se izlarma u redakciji, on se digne da traži one odbegle. Kad nađe nekoga od članova u bekstvu nalazeće se redakcije, on stane pred njega kao smrt pred grešnika.
Odmah ukuca ekser u zid više kreveta (to jest, tu će doći krevet) i obesi Vasu. Zatim izvedi nekoga Lasala, i njega obesi, Svetozara tako isto.
političkoga sadržaja, zatim Lasalova dva predavanja o Ustavu, Politički bukvar za matoru decu, Pčele od Bihnera (ili nekoga drugog) i još jednu, pa se opet trže i stade zverati.
Samo zeljov komšijski izgleda da je nešto sumnjivo primetio, pa zalaja, ali naskoro ućuta. Valjda se upoznao u nekoga, ili se, u suvišnoj revnosti, istrčao. Biće da je ovo poslednje.
Njih je ubila kasarna. Ubila im duh! Nijedan nema moralne snage u sebi. Drugog, drugog koga! Znaš li ti tako nekoga kome nije ideal militarizam? — Ama, što mi se ovo nešto noćas gasi ovaj duvan!
— Nema više mehandžilak, nema staro vreme; beše mu! Da si imam neku priliku pa da nađem nekoga čoveka da mu teslimim ovu kafanu sa sve jedik, pa da mu kažem: »Evo ti, brate, ja sam videja jedna šteta; a ti berem
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I ako sve to njegovo iznenadno raspoloženje, ta bujnost, ne bi bila prekinuta slučajnim dolaskom nekoga ili ma čim drugim, onda bi i mater k sebi zvao. Tada bi zajedno večeravali, zajedno sedeli gore, u njegovoj sobi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Zapali su i oni jamačno tu da prihvate nekoga i da ga daruju vrelijem zrnom iz puške, jali oštricom iza ušiju. Taj bi dar i od njih koga mogao dopanuti, ali ta
Za njim još trojica. Onaj prvi poglêdaše na sve strane; vidjelo se da nekoga traži. „Evo nas Njeguši! Prilazite slobodno!“ viknu Otaš. „A jeste li tu Ozrinići?“ povrni onaj prvi.
Djeca se trgoše i poplašiše, ali umah umiriše kad hrt stade liskati po ruci nekoga od družine, mašući svojim tankim repom.
“ Dijete se začudi otkuda stranac zna ime njegovu bivšem učitelju. Malome se učini kao da gleda nekoga vračara. „Neću više nikad!“ prošapta u strahu. I ostaloj djeci prionu strah.
Grof viknu nekoga visokog starog poslužitelja, koji bješe odjeven na polak vojnički, ta mu u stranom nekome jeziku zapoviđe nešto.
Kad jesen nasta i donese vjetrove i daždeve, moradoše rastati se. Grof bješe najmio nekoga momčića iz drugoga sela, koji se i pro zime s djecom sastajao oko dvora, te im uručivao knjige i pisamca od strika.
Udri!“ I ono mrtvo puhalo ražesti se nekoga jada, te stade mlatiti što je jače i hitrije mogao, ali zaludu, Jan mu svaki put odbije udarac, pa ga ubode i vikne:
Taj osobenjak bijaše također „vtororođeni“ Pšenelović. U zdravlje nekoga strica, protopopa u zlatnome Pragu, Pavle svrši tamo veliku školu.
„Udri, udri, za krst časni!“ sokoljaše on nekoga, a obrve mu se nabrale, a lice mu trzavica spopala i nekoliko krupnijeh kapi orosilo mu čelo. „Tata, tata!
„Evo ovo nesretno momče, on je kriv, a Bog zna je li i kriv!“ To rekavši izvede iz gomile nekoga mladića, koji bez oružja i oborene glave stade ispred njih. „Kazuj kako je bilo!“ viknu Vladika.
“ „U današnji dan sam krenuo otuda!“ odgovori medik. „Bio zar neđe, vidio nekoga, pa svrnuo starome znancu na piće?“ „Bio sve u staroga znanca i biće još za nekoliko“, odgovori Joka i uzdahnu.
Spasoje se nećkao, ispričavao da ne umije, da je prozebao itd. kao što je već običaj, kad nekoga nukaju. Pa kad ga se već siti namoliše, uze ih i stade gudjeti bez pojana. „Koju ću?“ zapita. „Koju umiješ najbolje!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo, te uđe u kćer drugoga većeg cara, koji je bio komšija s ovim. Udare svud po carstvu
I tako se dijete malo poumiri i ostane u pećini. Poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, i kad ga međed drukčije nije mogao odvratiti, a on ga izvede pred pećinu
Kad poslije nekoga vremena dijete opet navali da ide u svijet, međed ga izvede pred pećinu i kaže mu da ogleda može li sad iščupati bukvu
Poslije nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onijem đevojkama žene. Onaj isti dan | u koji
Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu
” Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. | Posle nekoga vremena idući tako po svetu nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa. Kad ga lisica opazi, reče mu: „Po Bogu da si mi brat!
Posle nekoga vremena reče Stojša zmaju: „Šta čekaš one zmajeve što beže u onu jazbinu? Hajde ti da mi udarimo na njih i prije roka.
” Posle nekoga vremena dođe đavo i zapita dete: „Šta si naučio?” A ono odgovori: „Nisam još ništa.” I tako prođu tri godine dana, i
Posle nekoga vremena | čuje on da se stari njegov gospodar sprema na galiji preko mora čak u drugo carstvo, pa otide sa svojim novčić
” Tako zmijica skupi svatove i odvede carevu kćer te se venča s njome. Posle nekoga vremena zmijina žena zatrudni. Onda je stane pitati mati, stanu je pitati sestre i svi njezini: „Kako ti sa zmijom
Jedno veče moleći se tako uzdahne i reče: „Ta daj mi, Bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila!” Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati
I tako je dadu za starca i starac je odvede svojoj kući. Posle nekoga vremena otide najstariji brat sestri u pohode, kad tamo, a to kuća velika ne može bolja biti.
Sveti Sava - SABRANA DELA
A piće uobičajenom čašom po zakonu da se poda. Ako li se slavi kakav praznik nekoga od bratije, to neka bude sa znanjem igumana i tada da se ne čuva ovo pravilo za večerom, nego kako slavljenik hoće, tako
A za obuću ostavljam igumanu ili ekonomu da se odluče za kalige ili nešto drugo, te kada vide nekoga da nema da mu daju. Najpre crkvenjaci da su neizostavno u kaligama, a u noćnom ruhu ako bude manastiru moguće.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Reponja krilati! CMILjA: Nisam ga viđala. IKONIJA: Mustra, došo sa robije. A ne bi me čudilo ni da je nekoga klepio... CMILjA: Zbog čega s robije?
CMILjA: Pita te Ikonija što ne uđeš! PROSJAK: Samo da privirim, tražim jednog... CMILjA: Kaže samo da priviri, nekoga traži... IKONIJA: Koga traži? CMILjA: Pita Ikonija koga tražiš! PROSJAK: Ma jednog, nije važno... A!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
Ne znam za koji uzrok Čakovci činili su doći namesto starca Dobre nekoga Stefana Mikašinovića. S ovim moj tetak Nikola učinio [je] osobito poznanstvo; kazao mu je da je naumio, kad se dobro
zaboravljati; kad eto ti moja zvezda, koja je drugojače sa mnom naumila bila, po mesecu dana donese iz Srema u Tamišvar nekoga momka kalpagdžiju, imenom Todora.
O ovom poslu ja sam već čitao bio nekoga Maksima Peloponisiotskoga knjigu na vlaškom jeziku i znao sam je kao naizust, i mogao sam se o tom dišputati da se
Užasne se moj ljubimi Novaković kad me vidi tako slaba i preobražena; i imajući u svojoj parohiji nekoga dobroga sveštenika Leontija iz Fruške Gore za magistra, sovetuje mene da se namestim u lepom mestu pri zdravoj i
Iz Kosova pređem u manastir Dragović, gdi sam dva cela meseca nekoga popa Lazu čekao da s njim u Primorje dođem, zašto, kako sam rekao, budući u neki mesti kužni mor, sâm nisam smeo
pričastne, navale oko dvadeset kaluđera s[a] sandučići i s kostima u njima prositi; među kojima začudim se kad ugledam nekoga drevnega Isaiju Dečanca kojega sam jošte u detinjstvu mojemu u Čakovu, gdi na svetoga kralja Dečanskoga prosaše, poznao
Deset dana po našem prišestviju, starešine mesta opredele poslati nekoga popa Điku u Primet i u druga nekolika mesta k nekim albaneskim agama radi opšti[h] svoji[h] dela, ibo Hormoviti imadu
Ja sam nablizo dve godine posle toga u Veneciji poznao nekoga popa Teodora, učitelja moshopolskoga, koji je i na štampu izdao bio nešto albaneski s grečeskimi slovami; ali s ovima
i hitrost Andrejevu”, odgovorim; „kupio haljinu i platio, pak je sakrio na dno sanduka pod biskot, kao da je ukrao od nekoga.
Jedna je Jovanka, kći čiče Laze. Ova se uda za nekoga koji rodi s njom (ne pamtim dobro) jedno ili dvoje dece, pak je onda ostavi, ode nekud i stepe se i za nekoliko godina
Ćosić, Dobrica - KORENI
Da proba sebe, da kuša nekoga i nešto, da vidi da li on može onako kako to njegovi vršnjaci pričaju da rade; dok pričaju, on ćuti, crveni.
Đorđe mamuran sedi na krevetu i čeka je. — Što si tako vesela, kurvo? Pogaču bi ispekla na obrazima. — Nekoga si dobrog bikonju našla. Oboje ću vas sekirom. — Nema ljutnje u njegovom glasu. — Mene? — samo se čudi ona.
U kafani, u kojoj ranije nije odsedao, uzeo je sobu „na duže“ i strahovao da ne sretne poznanika, nekoga ko bi ga upitao za ukućane i njihovo zdravlje, pomenuo oda, ženu, brata, zapitao šta on radi sada tu, u Beogradu.
Moram da pođem. Ali nešto nikako da razberem: neko celog života traži blago, kao na priliku ja, pa ga ne nađe; a nekoga, kao na priliku tebe, Adame, donese vetar u zlatne račve, semce zarije žilice u njih, pa se zlatom hrani.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
zamisao, trebalo pridobiti to mnoštvo različitog sveta: lekare i štampare, plemiće i zanatlije, trgovce i sveštenike? Nekoga više, nekoga manje, nekoga brže, nekoga sporije. Svi su mu bili potrebni.
Nekoga više, nekoga manje, nekoga brže, nekoga sporije. Svi su mu bili potrebni. Opravdanje je bilo uverljivo, samo ga Riga od Fere nije
Nekoga više, nekoga manje, nekoga brže, nekoga sporije. Svi su mu bili potrebni. Opravdanje je bilo uverljivo, samo ga Riga od Fere nije prihvatao: ono, u
Nekoga više, nekoga manje, nekoga brže, nekoga sporije. Svi su mu bili potrebni. Opravdanje je bilo uverljivo, samo ga Riga od Fere nije prihvatao: ono, u stvari i
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
kako stoji nepomično kao kip, reče nomofilaksu: „Na Akropoli atenskoj videh jednu staru statuu, zavetni poklon nekoga Rombosa, koja potpuno liči na ovoga roba sa teletom; jedina razlika što je ona istesana iz mermera“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Kriv sam ti, brate, što sam mlađi od nekoga. Pa onda udarim u kas pravo drumom u drugu bateriju. — To si ti, valjda pomislio u sebi, Stevane?
Oficir jedan, bled i nervozan, koji je u rukama držao Rat i mir, i sedeo odvojeno od ostalih, tražio je nekoga očima. — Čkonjo, idi smesta ubi ono pseto što urla gore! — Razuem, gos’ kapetane!
— Sanjao? Šta? Koga si sanjao? On podiže oči kao da bi hteo da se seti. — Baš hoćeš da znaš? — Hoću, da. — Nekoga koga ne volim, onoga, ti znaš, što ti se nekad udvarao, pre nego što sam te poznao. — Koga, koga, brzo!
radom nekih sila koje ne poznaje, ni sam ne znajući šta se to s njim događa, vezuje i odlučuje svoju sudbinu za nekoga, za ličnost koju prvi put vidi.
A taj utisak ticao me se zato, što sam želeo da moja smrt što je moguće više i jače zaboli nekoga. Uobrazio sam još da se u takvom slučaju i mnogo više poštovanja ima za toga čoveka, jer se i o njegovoj dubini i o
Da to izvršim što pre hrabrio me je i davao naročitu odlučnost jedan nedavni slučaj samoubistva nekoga mladoga oficira, potporučnika, koga sa krvavom rupicom na srcu nađoše u jednoj od skrivenih aleja parka u Košutnjaku.
Zbogom! Zbogom! Zbogom! Kad sam ono jutro primio pismo moga prijatelja i to preko nekoga grbavog dečka, čistača obuće dole negde oko železničke stanice, ja sam, ubeđen da je već sve i sva dockan, ipak pošao
Oni mi, moram priznati, sa velikom predusretljivošću, odgovoriše, da u čaršiji postoje dva fijakera, pa čak svratiše nekoga dečka koji slučajno tuda prođe i narediše mu da sopstvenika jednoga od njih pronađe i dovede.
I vazda, u takvim nesrećnim prilikama, ja sam jasno i razgovetno osećao kako na svako takvo lice ostavljam utisak ne nekoga koji se predstavlja Lazar Pardon, već nekoga koji se predstavlja imenom Lazar, koji se izvinjava.
sam jasno i razgovetno osećao kako na svako takvo lice ostavljam utisak ne nekoga koji se predstavlja Lazar Pardon, već nekoga koji se predstavlja imenom Lazar, koji se izvinjava.
Prevrtao sam se to na jednu to na drugu stranu i u polusnu slušao pripovedanje nekoga Crnogorca iz obližnjih sela, koji je tu stražario s našim komordžijama.
A onoga istoga datuma kad Ilija Vasić, na svome alatu Cvetku, čiju je inteligenciju uvek nečuveno uznosio (pa čak nekoga popa u susednom selu ubedio kako je taj isti konj Cvetko toliko od prirode bistar i obdaren da je i sam časlovac
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
sestrica u bjelini pronosi nekakvu činiju; seljak s torbom o ramenu eno razgovara s vratarom, možda mu preporučuje nekoga svoga — vratar je najviši do koga njegova preporuka može da dopre.
Strašno je bdjeti uz bok nekoga koji spava. To je oduvijek rađalo u meni neki panični provalijski nesrazmjer. Prisustvo nijemih dubina podsvijesti, u
kojima će škriputati daske poda u hodniku, Pojavio bi se malko nabuhla lica i zakrvavljenih očiju: izgledalo je: sad-na nekoga je tamo u sobi svojim rukama zadavio.
Kad bi ko naišao, on je ulazio ili silazio, pravio zaposleno lice i zavirivao u tablice na vratima — čovjek tobože nekoga traži.
Tada sam prvi put iskusio što znači doživljavati svaku stvar ne samo za se nego i s obzirom na još nekoga, stajati pred svakom pojavom u životu u isti mah u svoje i još nečije ime.
Ta ne razgovara se, na koncu konca, uvijek i samo zato da bi neko nekoga o nečemu uvjerio ili razuvjerio! Razgovor može da bude ugodan, pa i čisto duši potreban, i bez toga — puko i bez zadnje
Kao što ni ređanje, alterniranje, suprotstavljanje tema u nekoj simfoniji ne biva zato da bi na kraju neko nekoga o nečemu uvjerio, neko nekome nešto dokazao.
Na starčevu licu kao da se porodio tračak nade. — A kako onda glasi tvoj odgovor na to pitanje? — Za nekoga ko me pozna kao vi, moj oče, mislim da se moj odgovor da lako predvidjeti: boga u isti mah i ima i nema.
je djelo, pa prema tome i život, po čovječanstvo od nesravnjivo veće vrijednosti nego život običnog prosječnog čovjeka, nekoga od onih „kakvih ima najviše”? U prvom redu ta je prednost priznata šefovima država.
Ali kad za nekoga nije „zelena grana“, ona će se i pod najmanjom, makar i ptičjom težinom skršiti. Ekloga je potrajala svega nekoliko
Ne, to ne valja. Treba biti onakav kakav si. Dakako, za nekoga „biti onakav kakav si” znači imati volju, jaku volju. I tad, taj neka je ima!
kao nametnutu spolja, prišapnutu od nekog ne-ja; doduše mnogo pametnijeg i, nadasve, mnogo razboritijeg od mene; ali od nekoga kome je lako biti pametan i razborit jer nije u pitanju njegova koža, od nekoga koga ne tišti ono što tišti mene, koji
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad pređe potok i naiđe u gust zabran, steže joj se srce od nekoga neobičnoga predosećanja i zebnje... Pogleda preda se i, pod jednim gustim gložjem, ugleda njega gde sedi, sa prebačenom
— Valjano, pobro! Daj svatove! — skoči Pantovac, pa stade da se obrće po sobi, kao da nekoga traži. — Besposlica! Kakvo venčanje... — reče Vujo. Za svaku ludost da navlačiš bedu na vrat.
Đurica poznade popa. — Pop! — reče on, i senka nekoga detinjega stida prelete mu preko lica, ali on brzo odagna osećanje, koje mu ne beše prijatno, pa reče Pantovcu: — Ako ja
lisje i vrhove kukuruza, te nad glavama sakrivenih begunaca zabruja čudna noćna pesma, puna neke mile i sumorne sete, nekoga nerazumljivoga i blaženoga duševnoga straha. — Što nije svakad ovako ?
Kako oseti smrad spaljene kose, Đurica htede da vrisne, osvrte se pažljivo po kući, ugleda još nekoga nad onim, koga je on ubio.
Pred njima ležaše Stanka, obrnuta licem k zemlji, savijena, kao da se sama naslonila na laktove, pa sakriva lice od nekoga... Mitar je polagano prevrte, pogleda joj zatvorene oči, prisloni uho na grudi, pa stade da sluša.
Okupi nekoga praktikanta, te mu, na ime majčino, napisa molbu za pomilovanje, i on s velikom pažnjom isprati molbu na poštu.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Tu bude velika radost, i posle nekoliko dana venčaju se njih dvoje, i on ostane živeti onde kod nje. Posle nekoga vremena pođe carica u šetnju, a carev sin ostane u dvoru; carica mu na polasku da ključeve od dvanaest podruma, pa mu
Carev sin digne ribicu, uzme od nje jednu ljusku, pa ribicu baci u vodu a ljusku zavije u maramu. Posle nekoga vremena, idući tako po svetu, nađe lisicu gde se uhvatila u gvožđa.
Poslije nekoga vremena dozna najmlađi brat na čardaku da se braća njegova i ono čobanče onijem đevojkama žene. Onaj isti dan u koji se
Tumarajući tako po belom svetu, nameri se u nekom selu da konači u nekoga golemoga domaćina. Kad je bilo uveče, žene turiše dve goleme sofre nasred kuće, i počeše da iznose jelo.
Jedno veče, moleći se tako, uzdahne i reče: — Ta daj mi, bože, od srca poroda, da bi i ljuta zmija bila! Posle nekoga vremena ona se oseti trudna, i kad bude na tom doba, rodi zmiju, pa je stane negovati, hraniti, dojiti, kao svaka mati
Ova druga žena nije mogla očima gledati toga djeteta, a ništa joj nije bilo krivo. Ali kad se u nekoga useli zlo, onda tu ne pomaže ništa.
Poslije nekoga vremena otide onaj isti đavo te uđe u kćer drugoga, većega cara, koji je bio komšija s ovijem. Udare svud po carstvu
I tako je dadu za starca i starac je odvede svojoj kući. Posle nekoga vremena otide najstariji brat sestri u pohode; kad tamo, a to kuća velika, ne može bolja biti.
Posle nekoga vremena otide srednji brat sestri u pohode; ali i on prođe kao i onaj prvi: i njega pošlje zet onako po travu, a on kad,
Posle nekoga vremena otide i najmlađi brat. Sestra, kad ga ugleda, vrlo se obraduje, pa mu reče: — Samo, brate, nemoj da učiniš
Poslije nekoga vremena otide nekuda car, a njegova kći (koja je bila djevojka na udaju) uzme ključeve pa otvori sanduk i počne po njemu
Posle nekoga vremena digne se onaj što je imao mahovinu da traži svoga pobratima i da ište dva novca, i našavši ga u jednom selu
Petković, Vladislav Dis - PESME
1904. KAKO MI JE... I Od nekoga doba izgleda mi kao Da će se moje zamutiti oko; Duša i žele i sve što sam znao Gubi se, pašće u mračno, duboko.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Samo u nadi da ću nekoga preobratiti svojim poukama i uverenjima, podsetiću na jedno ili dva od njih. Pre izvesnog vremena sam se vraćao u svoj
Tokom puta najveći deo vremena sam provodio na krmi broda, vrebajući mogućnost da nekoga spasem iz vodene grobnice, ne pomišljajući ni najmanje na opasnost.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Video sam ovog starog čoveka kako stoji pored puta, očigledno nekoga očekujući. Kada sam mu prišao, dao mi je znak da stanem, što sam učinio, a on mi se onda obratio rečima: - Profesore,
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Požurila bi dolje k njima, i sigurno među njima našla bi nekoga s prijinim osmijehom, i umirila bi se... Pa onda bi pomogla umornom društvu potezati mreže, gledala bi u njihove teške
Starij i đaci pokazivali su mu tu ženu kad bi je u putu sreli. Gledao je na svoje oči batinanje nekoga đaka zbog krađe jela iz kuhinje. Tu odvratnu sliku, kojoj su fratri prisustvovali, dugo je imao pred očima.
Mir, tišina, džamija zatvorena ćuti, minaretu ne da oduške ogromni platan, a oko grobnice nekoga vezira, tu ubivena, zuje jata šarolikih boja.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
U poeziji se, uostalom, snagom sinegdohe uvek može pomenuti celina umesto nekoga njoj podređenog dela, što po pravilu ima znatan pesnički učinak.
nebo prekršena je, prema tome, zabrana na množinu; ova sintagma, naime, podrazumeva vrednosnu hijerarhiju unutar nekoga mnoštva.
Ona vrednosna hijerarhija unutar nekoga mnoštva koju smo u vezi sa Popinom sintagmom pominjali, i to kao uzrok prekršaja zabrane koju savremeno jezičko stanje
Ovde se kritičari smenjuju, a pesnici ostaju. Ako bi sada u ovako određene „izuzetne kritičare“ trebalo uvrstiti nekoga od srpskih posleratnih kritičara, onda bi Zoran Mišić bez dvoumljenja i pre svih morao da bude uvršten.
inerciji, ne pružaju sebi prave razloge, proglašavamo konstrukcijama eksperimentalnog, alegorijskoga, paraboličkog ili nekoga drugog kova.
aktivira se izvesna akumulisana energija – budi se nečujna „muzika“ iz narušenih, pomerenih jezičkih konvencija kao iz nekoga kolektivnog pamćenja.
Imate li (i) takvih iskustava: koje je za Vas najdraže od ovovekovnih dela? Nije nimalo zgodno kad od nekoga ko se profesionalno bavi književnošću tražite da saopšti koje mu je delo, nezavisno od njegove vrednosti, intimno
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
kako da se izrazim, in kestion d vo santiman entim!2... Samo, ako me pitate za savet, bolje vam je uzeti nekoga koji je već isprakticiran. ŽIVKA: Ama, kako isprakticiran?
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
je, sa jačim kontrastiranjem, sa osetno ubrzanijim govornim tempom; najzad, kao da se čuje i glas koji u isti mah nekoga uverava i pravda se. A to je, dabome, glas Magdin.
polazeći od vrlo jednostavne razlike: u književnom se tekstu prostorni odnosi mogu prikazivati uopšteno, kao sa nekoga i nevidljivog mesta; ali se oni mogu dati i konkretno, kao njihovo opažanje sa izvesnoga razgovetno naznačenog mesta.
Ova je pojava utoliko više zanimljiva što inače Stankovićevi likovi obično nekoga vole, a nesreća dolazi od tuđe, poglavito roditeljske, porodične odluke, izričite ili prećutne, koja onemogućava ljubav.
lik sebe i svoje telo sa strane posmatra, kao da su mu čula i svest stavljeni naspram tela, on na sebe gleda kao na nekoga drugog, i telo svoje vidi kao tuđe telo.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
da prebaci ni sebi ni dobrom arnautskom zakonu: pokojnika je pravilno položio, mlin zaustavio da ne klepće i poslao nekoga božjaka, kakvi se vazda lako nalaze oko hanova, kovačnica i mlinova, da javi Kasalima za žalosni slučaj.
godine, jednoga ranoga jutra prijavi nam mitropolijski kavaz nekoga molioca. Tada središte za Staru Srbiju beše Priština s mitropolijom n konsulatom.
Ja sam moju babovinu uvatija zubima, ete ovako, i živ od nje ne se odvajam. I sad... i sad... ne plačite, a da nađemo nekoga ko će kao ja da legne snažno na nju, da je uhvati zubima i da je tako ne ispušta dok ne dođe ona... odozgo...
Kupio sebi konja dobra, udario mu kite i rese, ispravio se i osilio. Od nevolje, ne iz nekoga pustoga junaštva... Pa se otpočelo. Čekali su ga po zasedama, gađali. Grabili njegova stada, ubi– jali seljake.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
jubilej (jevr.), svečanost u spomen nekoga događaja koji se zbio pre deset, dvadeset i pet, pedeset itd. godina. kaviti, otkaviti, izdržati, podnositi.
Miljković, Branko - PESME
koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca Lađo puna zaborava i vetra bez pramca Nekoga sveta teške sene pale.
III ODBACIVANjE SUMNjE Nekoga sveta teške sene pale Robe napornog brega i zlih vesti Dockan je da posumnjamo u ono što je u našoj svesti Celoga
XV MAGISTRALE Neka me nedostojnog vetar obavije Žalbo crnih ptica i tužne pohvale Nekoga sveta teške sene pale Šta je to što se u dnu pesme krije?
Dotle treba sačuvati svoje oči koje gledaju sa nekoga zida i čuvati se oslepljenja i zaslepljenja. Nisam prvi koji se plašim da ne oslepim zabrinut za dubinu svoga oka kad
Petrović, Rastko - AFRIKA
Potrebno je nekoliko godina, često, da se pokažu simptomi. Kod nekoga bolest ide lagano, lokalizuje se i sasvim, kod nekog napada odmah na organe, i srce.
U ovoj poslednjoj on strašno viče na nekoga, a onda vidim dve-tri nage žene kako izleću odande i beže preko dvorišta; za njima vidim Fontenovu nogu koja se još
Pre no što će sesti u kola on hoće lično da vidi nekoga crnca, koga zovu Konjušar i koji treba da me služi dok sam u Sikasou.
Gledam sa kim ostajem. Moj novi boj, Konjušar, liči na nekoga sveca sa bizantskih ikona; to je prvi matori boj. On je star, asketski mršav, visok neobično, sa dugom jarećom
Crni koji ima da ga teraju čekaju već četiri dana nekoga druga iz Boboa, i čekaće ga tako ko zna još koliko. Izuzev onoga kamiona kojim je trebalo da ja pođem iz Boboa nije
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Na prvi pogled cela borba čini utisak nekoga neizmernog haosa, gde se samo puca i gromi, halače i ubija. No malo pomalo počinješ se razaznavati, i što duže gledaš,
No malo pomalo počinješ se razaznavati, i što duže gledaš, sve jasnije uviđaš da u onome metežu ima nekoga reda i pravilnosti.
piva, i kad mu podnesoše čašu penušavog pića, on uzviknu radosno: — Ah, to ste vi, Hludove, (Hludov je tatina maza nekoga bogatoga ruskoga kupca, i prisni prijatelj Černjajeva) vinovnik ovoga dobroga napitka?
Đeneralu dođe telegram od austro-ugarskog konzula u Beogradu, u kome konzul javlja da je doznao kako je nekoga austrijskoga laćmana, dopisnika »Nove slobodne prese« (zaboravio sam mu časno ime), koji je bio u turskom taboru,
« pa onda upadnemo u onu rasutu masu naših pešaka i počnemo ih vpaćati. Malo milom, malo silom, nekoga zamoli, nekome privikni, nekoga pogurni rukom, a nekoga, bogme, obriši malko i sabljom pljoštimice — tek mi naše pešake
Malo milom, malo silom, nekoga zamoli, nekome privikni, nekoga pogurni rukom, a nekoga, bogme, obriši malko i sabljom pljoštimice — tek mi naše pešake vratismo. »A de! a bre!
Malo milom, malo silom, nekoga zamoli, nekome privikni, nekoga pogurni rukom, a nekoga, bogme, obriši malko i sabljom pljoštimice — tek mi naše pešake vratismo. »A de! a bre!
— Nosim jedan proštac. — A što, bolan, samo jedan? — Ne mogado' više ugrabiti. Naiđosmo amo na ogradu nekoga jadnika, pa kad navali vojnik, vi'š, ka' i vior diže sve za tili časak. Ostade sam čistac.
Zatim najedanput skoči, otrže se od mene, pobeže dva-tri koraka, prileže potrbuške na travu, jednu ruku diže kao da nekoga, ko leži pored njega, miluje po glavi i reče: — Ćuti, ćuti, Stojanko. Eto Turci u selo, da nas ne čuju. Ćuti...
To ne stoji nikako. Naprotiv, naši su odnošaji vrlo zategnuti. Ja sam u poslednje vreme pokušavao da se dođe do nekoga sporazuma i nešto je učinjeno zaista. Ali to je vrlo neznatno.
— Tako i ja mislim, samo ne znam da li bi me hteo primiti mitropolit. Znate li vi da mene drže za nekoga revolucijonara? — O, znam, znam; vi ste amo došli upravo iz apsane. Ali ti se ljudi varaju. — Teško. — Šta?!
Ja bih vašu formulu raširio samo unekoliko, a imeno: kad god nema drugoga izlacka, narod ima pravo da se buni protiv nekoga poretka koji ga gnječi, koji ga održava u ropstvu i sirotinji.... ...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Saznao sam tako da se iza naših leđa, na vrhu, nalazi sedmi puk... Komandant odreda traži od nekoga komandanta artiljerije da prati osmatrače kod nas, u rov. Ovaj dokazuje kako je teško dejstvovati kroz maglu.
Ja propadoh u neki bezdan. Osećam kako naleću na mene, batrgam po vodi da bih se izvukao. Uhvatio sam se za nekoga, koji me podiže, i gotovo nesvestan potrčah napred, kao da me vuče ona masa.
Tama. Tak-tuk, tak, tuk... Du-du-du-du--du... Fi-u! Neko je silazio. Nakašljao sam se da bih mu stavio do znanja da nekoga ima unutra. — A, vi ste tu? — progovori Dragan. — Zašto u mraku? Rekoh mu da ne znam gde se nalazi svetiljka.
Raketla blesnu. Ja se sagoh, kao da se krijem od nekoga. — Slobodno, sad nema opasnosti. Saobraćajnica je dovoljno duboka.
3a njim grunu naš rovovac. — Šta je ovo sad? — zapitao sam vojnika. — Zakačili se nešto — veli ravnodušno. — Videli nekoga... ili kopaju zemlju. Posle jedno pet minuta vatra poče da usporava, čuju se pojedinačni pucnji i sve se utiša.
— Auh, majko moja, što su kukali!... Vojnici su nailazili. Komandir je gledao u pravcu otvora, kao da nekoga očekuje. Onda se obrati vojnicima: — Gde je narednik Dragan? Jezivo ćutanje.
A kažu, gospodin doktor Žerar bio je strahovito ružan čovek. Ona se ljutila što joj nameću nekoga na koga ona i ne misli. Htela je da iziđe iz sobe, ali je „Šarl“ zadrža.
Ja sam komandir voda na Kajmakčalanu. Odazvali smo se rado njegovoj želji. Imaćemo bar nekoga da nam objasni položaje. Na sredini kajmakčalanskog platoa videla se neka kupasta zgrada, a pored nje još jedna, belo
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
je reč, kako se ne zadržati na onoj simptomatičnoj, do ludila i ludosti izrođenoj bolesti evropskog baroka u pesmici nekoga Stefanovića iz Sombora koja, u Dragoljubu za 1845, u celini glasi: SRPKINjA SRBLjINU Srpski sine, Srb sivi sokole!
1959, 270) epigraf kojem je autor Lucije Anije, a čija se dva stiha nalaze danas u Lateranskom muzeju, na sarkofagu nekoga Oktavija Valerijana; ti stihovi glase: Euasi effugі. Speѕ et fortuna ualete, Nil mihi uouіѕcum eѕt, ludificate ailos.
str. 421). O pesmi V. Nedić kazuje ovo: „Znamo njenu najbližu predistoriju. Ranivši u trenutku mračne svesti nekoga učitelja crtanja, Mrkalj je bio zatvoren.
Bojić, Milutin - PESME
Snovi, prah i snovi!''... U snu joj se čini Još ljubi nekoga, grli ga i siše. Čini joj se neki mužjak u dolini. Čeka ga i čezne.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Izda nekom lažan stočni pasoš, napije se; natera nekoga da plati dug koji ne priznaje, napije se. E pa, brate, to ne vredi tako, za sitne stvari.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Mladen seda pored babe ali ne u čelo, već podalje, ostavljajući između sebe i babe praznine, kao prazno mesto za nekoga. To je očevo mesto. On, otac, još uvek kao da je tu, iza njih, pozadi u sobi, u ćošku.
Mladen se nadao tome. Nadao se da će i to jednoga dana doći, da će čuti kako nju, Jovanku, udaju za nekoga. I bio spreman. Čak se nadao da će njen otac doći da ga, pre no što je udadu, pita, savetuje se.
Šta mu fali? Ideš u punu kuću, kuću bogatu. On jedinac, miran, dobar, na rukama da te nosa... A hoćeš valjda za nekoga ludog, besnog, da te bije, tuče, da trpiš za hleb. Ona prestala da plače. Zinula i gledala.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
koju je Eva dala Adamu. Na njoj se još vidi pet brazda od Evinih prstiju (ZNŽOJS, 16, 40). Kad ko nekoga hoće da pozove na megdan, pošalje mu j., koju ovaj, ako prima poziv, pojede (SEZ, 8, 292). J.
(ZNŽOJS, 23, 190). Upor. i poslovicu »uterati nekoga u zlu tikvu« (= »unesrećiti«, ZNŽOJS, 6, 145). Kod devojačke kuće, kad je svadba, obese t.
Smokva. Upotrebljava se i u ljubavnom gatanju i vračanju. U Kastavštini, uoči Ivanjdana, devojka, misleći na nekoga mladića, otkine list sa smokve i metne ga na prozor: ako sutradan ujutru pero bude sveže i zeleno, to znači da je
Ćipiko, Ivo - Pauci
Gazda poznaje dobro braću Smiljaniće; čuo je i za oca im, pokojnoga Radu, koji se bio, ubivši radi preoranja zemlje nekoga komšiju, odmetnuo u hajduke i pobjegao u Tursku; tamo je i poginuo.
Maša, koju je pop Vrane pozvao da spremi ručak, donese čorbu. Od nekoga dječka uzela je novu crvenu kapu i stavila je nahero na glavu.
A kada je gazda Stjepan, svrgnuti načelnik, stavio na dražbu jedno veliko imanje nekoga seljaka, nije htjeo nad svoga negdašnjega gospodara nadmetati se, već pođe k njemu, kad se smrče, u dućan, uoči dražbe, i
Urečenoga dana uputi se u planinu sa svojim svjedocima; u putu stigoše sudbenu komisiju na konjima, ali sa nekoga dijela puta morali su sjahati i jješke poći, jer na mjestima sami je krš i litica.
Tek što se je udesio, uputi se k njima. Biće da je bilo oko jedanaest sati. U sobi nađe nju, brata joj i nekoga vremešnoga gospodina. Ona ga dočeka pouzdano, s blagim osmjehom.
A ove gladne godine ni porezni rubač nije zadocnio. Došao je u selo jutrom nekoga dana da naplati porez i da pokupi pobilježenu živinu.
naganjaju i na žalu pjene se, a vraćajući se, kotrljaju za sobom pijesak; grane mrkih maslina prigiblju se, tresu, kao da nekoga k sebi mame, a kroz ogoljela smokova stabla i gole stijene huji, zavija i cvijeli vjetar.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jedva smo čekali da se vratimo u Vratimlje. Imali smo nekoga ko nas očekuje i bilo nam je lakše da podnosimo pasji vojnički život po neprohodnim šumama i strmim klancima.
Ne znam kako se obreo u Vratimlju. Čuo je od nekoga, valjda, da staroj crkvi, belo okrečenih zidova, nedostaje živopis, pa je došao da ga naslika.
Šapnuo mi je: „Pripazi na ovo ovde.“ Ništa više, samo to. Video sam da je nespokojan. Podsećao je na nekoga ko je tek izronio iz vode i halapljivo hvata ustima vazduh.
Pomenem mu ja, opreno i izdaleka, naravno, da bismo mogli zaklati i nekoga od tih njegovih konja, a da sačuvamo za crne dane nekoliko krava.
Pošto nije jenjavala, Makarije odluči da pošalje nekoga u Mitrovačku pećinu ne bi li odande doveo, milom ili silom, našega isposnika i pokajnika Nikanora.
ljude, bićemo nešto, imamo li zatucane zanesenjake, ostaćemo sirotinjsko svratište, vazda ćemo zavisiti od milostinje nekoga moćnika a on će nam je davati sa prezirom. Tada sam potegao najjače oružje.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Prope se na jedno okno, a kmetu buktinju dade, Al' otud naglo se sroza i dole pred kmeta pade. „Tamo nekoga ima!“ jauknu sa pritvornom stravom, „No nije nikako klisar, al tu je klisarka glavom.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Ali najgori ljudski osećaj to je poštovanje. To je najhladniji, najteži osećaj. Poštovati nekoga znači da je taj veći, bolji od tebe. Ali zato, sa poštovanjem, uporedo ide i mržnja.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Jednog dana je zamolio nekoga da mu napiše pismo za Seku, jer on ne vidi. Pismo je bilo krik očajanja: „Prodaću kuću, daću vam sav novac, dođi i
Usput darne svojom grubom cipeletinom kočijaša u leđa, da stane, da nekoga prime i povezu.] — Mene je često vozila do ciglane, pa i do bostana moga, koji baš nije bio usput.
— Voleo je stav i gospodstvo. Kao mnogi ekonomi staroga kova, predavao se rado, tako da kažemo, kultu nekoga kulta. Naravno, kod njega je sve to bilo više stvar estetike i forme, nego intelekta i ideje.
A Švabi zato sve i ide što ga srpska ruka drži i vodi. Kad Srbin nekoga prihvati, on mu daje najbolji zalogaj... A Srba moj, ne može biti drukčije, trgnuće se, prionuće da bude čovek i on, i
Čim direktor, ili neki profesor samo namisli da nekoga od njih pojedinačno istakne, ili odlikuje, sva trojica se dignu da protestuju, i crveni u licu sva trojica govore u
Šta može biti? Nije još suviše kasno. — Odjeknu još pucanj iz puške, i onda ništa više. — Ko ti zna. Možda je samo nekoga plašio, a možda je neko izgubio glavu. Tisa bledi nekim suhim belilom.
— Svejedno, daj štap. — Posle je gospodin Toma isto to kazao i kad je nekoga dana morao da uzme dva štapa. — Ne mari, može se i tako živeti.
Uvek ista: prione uz neko drvo, i vazda stisnutih pesnica gleda oko sebe kao da nekoga ili nešto čeka. Avram misli u sebi: „Borila se tu jaka krv s jakim duhom, i jedno je drugo pojelo...
I dve „otmjene” porodice su prisutne daju ton, i staraju se da nekoga nečim zadive i zadenu mu žaoku zavisti u srce... Sve plesnivo.
I sve ostaje kako je bilo. Ako nekoga od umrlih žitelja pronesu kroz zapadnu grobljansku kapiju, pogreb mora da prođe kraj Vlaovića, koji su tu došli sa sela,
Otuda i osobit ton u kući u kojoj je ona bila domaćica. Ona je govorila uglavnom opšta mesta, ali uvek s naglaskom nekoga svoga iskustva, i teško je bilo protivrečiti joj sa uspehom.
To blagorodno dete nikada se drugaricama nije žalilo optužujući nekoga ili nešto direktno. Kad ju je jednom Soka iz svojih uvek jasnih naslućivanja zapitala: „A da li tebe tvoj tata voli?
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
), umnožavanje NABLjUDAVATI — posmatrati, paziti nekoga, starati se oko nečega, pokazivati naročito interesovanje NAVALICE — vredno; hotimično, namerno NADEŽDA — nada
) — polulevo (vojna komanda) XALBPEXTC (nem.) — poludesno HODATAJSTVO — usrdno zauzimanje, zalaganje, molba za nekoga HOLERIK (iz novolat.) — kolerik, čovek razdražljiv, »žučan« HONER (fr.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A koliko je ovaj profesor imao pik baš na padeže, pokazaće i slučaj nekoga Stanoja Stambolića. Jedno popodne, za vreme velikoga posta, on diže ruku i zamoli: — Molim, gospodine, da idem u
Profesor je u nedostatku globusa upotrebljavao glavu jednoga našega druga, nekoga Sretena Jovića, koji je odista bio tako glavat da je predstavljao pravi pokretni globus. — Iziđi, Sreto, ovamo!
Tako, na primer, jednom kad nam je objašnjavao pomračenje, izveo je nas trojicu ispred klupe. Najpre je pozvao nekoga Živka, najvećega đaka meću nama, kome su već i brkovi probili i koga su svi profesori savetovali da se ženi.
I sad, da bi tu tako jasnu predstavu pobrkala, dolazi fizika i natera vas da o klatnu naučite ovo: 1) vreme klaćenja nekoga klatna izvrnuto je srazmerno kvadratnom korenu iz ubrzanja zemljine teže; 2) ubrzanja na raznim mestima imaju se kao
Možda na malo čudan način, ali sam se ipak izmirio. U poslednje vreme, jedan mladi poduzetnik nekoga novog pogrebnog preduzeća, kojega i ne poznajem, počeo je neobično srdačno da mi se javlja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Kako, kako? — zapita nekoga telefonista. — Poginuli?... Koliko ranjenih? — okrete se potpukovniku: — Javljvaju iz šeste da je izginula posluga
Silazili smo ka selu. Široko otvorenih očiju zverao sam levo i desno, strahujući da ne plane puška iza nekoga žbuna. Izgleda da je ista misao i ostale mučila. Baterija je žurno išla. A već od sela nastajao je drum.
Zastali smo u nedoumici. Kralj kao da nekoga traži, obrati se meni: — Šta ti čekaš, što ne polaziš?... Vodi u pešački rov!
Onda se odvajale čete da popune prazninu. Razume se, uvek bajonetom i bombom... Ako bi sada zapitao nekoga pešaka da ti po redu ispriča na kojim je sve položajima bio, uveravam te, taj se ne bi setio.
Oko topova leže mrtvi naši vojnici. Ostali se rasprštali na sve strane... Jedan Bugarin nišani puškom nekoga. Meni pritrčaše nekoliko vojnika. To je bila slika za ono nekoliko sekunada... — Spasavajte se!
Pa valjda znaju šta rade. Iz mraka se pomaljaju grupe. Opet zaostaju. Kao da nekoga dozivaju. Gomila naraste. — Zbor! — viknu odlučno potpukovnik Petar. Masa potrča, razredi se, i divizion stade.
A valjda će i oni čelni jednom stati, i tako će najzad stići svoje drugove. Ako se na prenoćištu utvrdi da nekoga nema, obično vele: „Stići će“... Jer gde bi inače?... Istim putem da se vrati nazad?!...
A kad tamo, dvaestina kukuruznih busenova, možda jedina dragocena imovina nekoga Crnogorca. Kaže nam potpukovnik Petar: — Slušao sam ranije kako žene u ovim krajevima obrađuju zemlju, dok ljudi nose
Jedan otresit mladić, sigurno bolničar ili medicinar, priđe mi. — Vi tražite, gospodine potporučniče, nekoga? Odgovorih mu nešto, zatim ga polako zapitah, od čega boluju ovi vojnici. — Od svačega...
Petrović, Rastko - PESME
I ništa ne znači griža savesti što sam nekoga ubio ili mu podvalio, jer mene često muči savest i što nekoga nisam ubio ili osvetio mu se.
I ništa ne znači griža savesti što sam nekoga ubio ili mu podvalio, jer mene često muči savest i što nekoga nisam ubio ili osvetio mu se.
) zar nije moguće da i to novo izdvajanje novog sveta iz onog starog nije izvršeno po naročitom zakonu nekoga opšteg! Evo jedne tačke mog dodira sa fatalizmom.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Odmah se počelo pevati da je pobuda toga dela u tome što je Miloš od nekoga svome gospodaru opadnut. Omiljeni naučnik s dvora despota Stefana, Konstantin Filozof, u biografiji despotovoj, pisanoj
SREDNjIH VREMENA 53 STARINA NOVAK I KNEZ BOGOSAV Vino piju Novak i Radivoj a kod Bosne, kod vode studene, kod nekoga kneza Bogosava.
8 Reč pobratim označava veoma važan i u narodnim pesmama često pominjan odnos među ljudima. Čovek ili žena pobratimi nekoga kad mu u kakvoj nevolji (u snu ili na javi) kaže: „Da si mi po bogu brat!“ ili „Bratimim te bogom i svetim Jovanom!
sa dugim rukavima i obično sa ogrlicom od samura Biograci — Beograđani birdem — odmah biti do koljena — biti prvi uz nekoga biti u riječi — govoriti Bišće — Bihać Bjelopavlići — pleme u crnogorskim Brdima, u dolini Zete blago bez hesapa —
tvrdoglav, ćudljiv dušman, dušmanin — neprijatelj đakonija — raznovrsne ponude đaur — nevernik đe — gde đeveri (nekoga) — uzima za devera đeveri (djeveri) — svedoci pri dvoboju đever uz đevojku — neko od mladoženjina roda (najčešće
kumaj — jedva kuma kumi (nekoga) — uzima za kuma kumaš — vrsta svilene tkanine Kunar — (po Vuku) gora između Like i Kotara Kunara — v.
muštuluk — dobar glas, nagrada za radosnu vest nabrekivati — vikati bre nekome, natresati se nabreknuti — dozvati nekoga rečju bre navalija — nekakva odlična sablja navriško — odmah nadvor — napolje nadó — čelik nazorice — izdaleka
bre navalija — nekakva odlična sablja navriško — odmah nadvor — napolje nadó — čelik nazorice — izdaleka pratiti nekoga ali tako da se ne gubi iz vida na ino — drukčije najpotlje — najposle nakaliti — usijano gvožđe naglo rashladiti
potavnjeti — potamneti potaja — skrivenost, tajna: iz potaje đogat — skriven belac (za koga se ne zna) potvoriti (na nekoga) — obediti (nekoga) potle — posle potno — znojno potprašiti (pušku) — podasuti barutom potrusiti — oskrnaviti
potaja — skrivenost, tajna: iz potaje đogat — skriven belac (za koga se ne zna) potvoriti (na nekoga) — obediti (nekoga) potle — posle potno — znojno potprašiti (pušku) — podasuti barutom potrusiti — oskrnaviti pothoditi — (možda)
daska koja je bogato ukrašena sačmali-košulja — veoma navezena košulja sa šta — zbog čega svagđe — svakad svati (nekoga) — uzima za staroga svata svetovati — savetovati svilaj — v.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Čujete li samo? Negdje na ivici Gaja čuše se puške i nerazumljivi povici. Lana poblijedi. — Eto ih! Gone nekoga. — Sakrijte se u našu pećinu — promuca Jovanče uzbuđeno. — Kakvu pećinu? — prenu se Nikoletina. — Našu pećinu.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
SVETI TEODOR RASKIVA KIPOVE »Na sokaku video sam velike Artemide boginje, njezinu glavu u ruci nekoga prosjaka, gde prodavaše...« »Ako je bog zlatan, to opet on valja sirotinji potrebnoj za hranu!
Nađe pri moru prilično široko mesto, hubavo, na prozoru svim stranama. Gradić oni zvaše se Vizantija, od grčkoga nekoga kralja Vizanta, spraljen izdavna.
) I razljuti se vrlo na to car mneći mu da je doista tako i jer na nekoga pravo onde njegova boljarina prorok tužbu čini.
A jedan ciglo rđavac izmeđ vojske takav nađe se i od namere samosam zaželi i uze skupu stvar iz nekoga dućana. So tim vrlo se zataja da niko živ za to ne prozna. Tako i ostade. Niko ne proču ni znade.
Eto, takav je u ono dobi sud bivao za zakonoprestupanje ljudsko. O GRIŽI SAVESTI Nekoga cara što je bio kuhar mu podmićen i kteo je da ga otruje, noseći mu jelo na astal preko na njega poglednu car.
Nego li jošte nekoga neznanoga boga kazuje po ljudi da veruju i mnoge je ljude za sobom privukao na tu veru, te su svaki svoje prvašnje bogove
Što kćahu to činjahu. A u to dobi i grčka sila je bila spala i iznemogla; snaga im je omalaksala kroz nekoga zločesta surova i zla bujna ljudetinu, što je s jednoga isto prosta vojaka na grčko carstvo bio pre Iraklija postao;
4. Solunski katana Jedanput opsedoše neki varvari Solun i nalegoše da ga uzmu. Progna ih i grad oslobodi. I nekoga suluda bujna jepiskopa štono i finičaski Jelini pišu da su odslanici ili da rečem prosto proteranici, i njega oni
Čuđaše se njegovoj mudrosti i razumu pak dade mu za sedište u Frioli gore Beograd. Onde se već i oženi, uze za se kćer nekoga Aranita hrabroga kneza arvanitskoga, gospođu Anđeliju. Te onde š njome rodi to blaženo dijete mu Maksima krasnoga.
Čudna nekoga divljoveparskoga toga žitka! Od Boga davatu svakom svoju sreću i hranu kteli bismo zabraniti ili prejagmiti ili prekrast
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— Ama, bila si dè, ama sag, ete, nesi! — More, uzni si ti sal mene, pa ič ne beri brigu! Ako treba da se tepamo s nekoga, — pa će se i tepamo. Ako treba da se bijem s patrolu, — lasno za toj! Će se bijem, a ti sal da seiriš.
je tetka Taska, koja je važila u toj kući kao lekar ili, još bolje, kao neka „Zlatna domaća knjiga“; jer kad ona nekoga oceni da je bolestan i propiše mu neki lek, taj mora leći u krevet i uzeti lekove, pa ma se osećao zdrav kao bik.
dolazio u dućan, sedao i počeo da radi; nekoliko puta uzimao preko krila neku pušku (a svi su verovali da njome očekuje nekoga i pitali ga je li puška puna) i šarao joj srmom kundak, i nekoliko puta opet bataljivao rad, ustajao i odlazio.