Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Počinu ni rđa na oružje, ostade ni zemlja bez glavarah. Nekršću se gore usmrđeše... Ujedno su ovce i kurjaci, združio se Turčin s Crnogorcem, odža riče na ravnom Cetinju!
te morem poduzeše, Crnogorci gorom opasaše; sastaše se u tvoje zidove, okropiše krvlju i vodicom — te otada ne smrdiš nekršću. Topal-paša su dvadest hiljadah da pomože Novome hitaše; sretoše ga mladi Crnogorci na Kameno, polje pouzano.
sve kako je bilo, no nemaše kada ostaviti: razuraju grada Obodnika i sve turske kule i džamiju, da naš pazar ne smrdi nekršću. PREKLANjA SE ULAK, CELIVA OPET VLADIKU U RUKU, MEĆE MU KNjIGU NA SKUT, I ODLAZI.