Ćosić, Dobrica - KORENI
Pa se zgadi: u praznoj i velikoj ćeliji čuje se samo njegovo mljackanje. Sporo i ne otvarajući usta mrvi hranu i, od nelagodnog straha što samo sebe čuje, nesažvakanu je guta. Stegnu vilice, kao da se budi negde gde nije zaspao. Sam.