Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
I da veli gizdava djevojka: “O tuđine, Bogom pobratime, Što ne piješ vodu nepijenu, Što ne ljubiš lice neljubljeno?“ I da veli oni tuđin junak: “O divojko, bracka te ubila! Kad si bila ti to naumila Čemu me si Bogom bratimila?
Odnesoh ti grlo negrljeno I bijelo lice neljubljeno. Je l’ ti žao, žalosna ti majka? Kad ti sjutra ispred dvora prođem, I provedem kićene svatove, Na tvom konju i na
Nastasijević, Momčilo - PESME
Da l’ napiti se vina? Ili od zračna nedira u zlatnu maglu da presahnemo za nove zlatne oblake? DAFINA Kad neljubljeno mre, tmolo je vazduhom na strast. U mahu povenućem To bukne pupolj precvetanju, smrt neljubljeno razbudi.
DAFINA Kad neljubljeno mre, tmolo je vazduhom na strast. U mahu povenućem To bukne pupolj precvetanju, smrt neljubljeno razbudi. Dafinu na grob ne sadi. tmoli je dah iz nje, sablasno mami u tamu.
tmoli je dah iz nje, sablasno mami u tamu. No kamen težak navali, teži neg’ pogrebena žeđ, kad neljubljeno mre. VEČERNjE LjILjANI Topi se dan. Po zlatnom odru device mru, dragane bolu, sestre moje mile.
Nina mi nina, spi, Bela, Spi, ne budi se, vrebaju. PESMA ODONUD BRDA Ne tuži, neljubljeno, drago ti brode brodi, Tugo le tugo. Do devet broda brodio, Gorama ni broj se ne zna, Tugo le tugo!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— A, a, a, šta bi... a, kao... a, u trbuh? — ljuti se opet nešto Kosta. — Jaoj, da hoće. Koko, Kokane, a, oko neljubljeno, a, knjigo nečitana, a, cvete nemirisan! Naišla je malo zatim i sestra Francuskinja noseći veliki špric. Priđe meni.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
blaga nagrabimo, da uzmemo dva dobra konjica, da bežimo u Kotare ravne, da gledamo roblje nerobljeno, da ljubimo lice neljubljeno“. I tu su se braća poslušala.