Krakov, Stanislav - KRILA
Nad mračnom šumom je ponoć naišla, kada odjednom ovu uspalu tišinu rastrže neljudski krik: — Na oružje... Bugari... I u gustoj senci pospalih hrastova duga senka zamlatara očajno rukama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Opalio sam u gomilu. Dotrčaše i naši. Odjekuje tresak kundaka, razležu se neljudski glasovi, kao kad se zverovi kolju, jauci... — Stanite! — vikao sam, da bih prikupio ljude. — Ne na mene!
Najednom krik. — Uskočiše! Čuju se neki neljudski glasovi, kao režanje zverova, onda mumlanje, prigušeno jaukanje, bolni uzvici i neka psovka kroz stisnute zube.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Prikazivanje surovih i zločinačkih prizora bez saučesničkih tonova prerasta u stil kojim je sagrađen neljudski svet, sa ljudskim figurama kao objektima manipulacije, u najboljem njegovom romanu Upotreba čoveka (1976).
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
1743. Kakva je popovska kapa, takvi su im i nurijaši. Kad sveštenici neljudski se drže, to ljudi još gore čine; ako je svet pomrčljiv, to noć jošte huđa je i crnja.