Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— začudi se gazda Milun i mahnu glavom. — Bogami lepa para! — A zarade oni dobro — reći će pisar nemarno — samo da umedu čuvati. Odmače momče dalje. Opet Sreja zasvira, udari bubanj i zametnu se kolo.
Utom upade u avliju onaj Englez. — Ih! Evo ga opet! — učini načelnik i namršti se. — Baš mi dosadi! Englez sasvim nemarno priđe načelniku i upita: — Ima piše, tako traži?
— i pokaza mu mimikom da sad nema kad s njim razgovarati. — Gud, gud, ser! — reče mu Englez, pa sasvim nemarno stade i on zavirivati oko onog sanduka.
— Ih, pobogu, zar si živ? — viknuše svi uglas od čuda. — A živ, ja! — odgovori Strahinja nešto nemarno. — Pa šta bi, brate?... Kazuj, kazuj!...
— Pa ona iz Ovčine — reče baba i okrete se Strahinji. — Tebi, sinko, pada i kao neki rod. — Jest — odgovori Strahinja nemarno, pa dodade — Može biti ona će najbolje znati...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Onda se revnosno čepaju nogama i pozivaju na duele. Maks se iskašljavaše kad uđe u sobu. Sede nemarno za sto i uze nekako važno lice, kao da je delio megdan s Kursulom, pa ipak on htede se načiniti ravnodušnim, kao da on
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Prigrćujući tu ponjavu, torbu i košulju oko sebe išao je kao uvek nemarno, upadajući posred blata svojim dugačkim, bosim nogama i gledajući u stranu, uporno, natmureno.
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— gunđa čiča okrećući se džaku, a na to se gospodin džak samo malo pomakne kao da nemarno sleže ramenima. — Pa šta ja tu mogu — smrklo, pa smrklo. Mora da neko ima u džaku dok se on tako miče.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
MARIJA (ode levo). II PAVLE, I AGENT PAVLE: Ako se ne varam, vi ste iz Uprave grada? I AGENT (nemarno): Stvar, doduše, nije tako tragična, ali moja žena, u prvome uzbuđenju, odmah je pozvala policiju.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Bilo šta da mislite, vi ste u pravu! - rekao sam, a onda sam počeo da se okrećem oko sebe, prvo nemarno, a posle gotovo izbezumljen. Rašide nije bilo ni sto kilometara unaokolo. Ni traga od nje nije bilo.
Matavulj, Simo - USKOK
Vladika reče da uzmeš konja. — Hajd’mo — prihvati Janko, gotovo nemarno, pa sazu čizme a uze opanke, koje bješe dobio na poklon na Njegušima.
Milićević, Vuk - Bespuće
Jedno đačko društvo očito se dosađivalo. Karte se lijeno miješale, nemarno uzimale, brojile bez zanimanja, pogledi padali na druge stolove; vidjelo se da svi jedva čekaju da se svrši partija
Tmasti oblaci miješaju se nemarno i smućeno. U vazduhu nešto teško što zaražava čamom i malaksalošću. Njihovi pogledi pratili su krupne kaplje kiše koja
išli uza stranu, primao pozdrave od seljaka, sklanjao se kolima koja su jurila niz brdo, uzvitlavajući gustu prašinu; nemarno ponovo sijedao, prolazeći varošice, pune dućana, dječurlije i pandura.
I poče da hvali šljivovicu; sa rđavim akcentom, zapita, onako nemarno, ima li je još mnogo. — Nema. — Nema! — reče on više nego žalosno. - Šteta, šteta! — mrmljaše on.
Tako nemarno i ravnodušno ju je ostavila i prepustila ocu koji se, kao što je čula, propio i živio sa svojom vešerkom, misleći da
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Nećeš ti, bogami, u ovoj pustinji nikoga naći — pokušah da ga odvratim naoko nemarno, ali starac poučno diže prst i uzvi obrvama.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Eto ti pred nas rogatog vuka! Repina duga za njim vijuga...“ Raspričan Mačak prede bez kraja i preko lule nemarno pljucka, oči mu pune zelena sjaja.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog pana, Kad vihor naleti jače on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared i opet spokojno sanja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Dobro, imaš dozvolu do pet časova po podne. Pozdravio sam i nemarno se okrenuo na drugu stranu. — Podnaredniče! Jedva sam shvatio da se to na mene odnosi, pa se žurno vratih strepeći
Otpozdravio sam ga nemarno. Bio sam tada gord na moje dve zvezdice. Pri susretu sa vojnicima naročito sam ih posmatrao, da bi me pozdravili.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Vrlo dobro, vrlo dobro, odgovori on gledajući samo cifru, na koliko je glasila priznanica, pa nemarno zabaci hartiju u džep, a Ljubici izbroja i dade koliko je trebalo.
— Jadnice!... jadno moje dete! Mučenice!... šaputaše ona, lijući suze na tu gustu crnu kao gak kosu što se nemarno razbacala po njenim usahnulim grudima.
— Stojane, daj mi vode da se operem, prošapta ona, videvši Stojana kako je gleda nemarno. — A onaj ode, bratiću, još čupaviji i gori; zaboravi da se umije, reče on, smešeći se.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Jedan čovek imao je njivu koju je nemarno i rđavo radio. Zemlju je obuzela zubača i korov. A kako je on radio? On je mislio da je dosta da se čovek samo ljuti na
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
On gleda stoga što ide, inače bi, čini mi se, radije žmurio. Pušku je položio nemarno u jednoj ruci, te izgleda da mu je ona na smetnji. Kapetana nigde »ni od korova«.
On se osvrte i stade nemarno da razgleda drugove. Jedan iza njega otvori »pregled sadržine«, pa razgleda i šapuće u sebi: »Hanzanski savez...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Odmah ukrstiše štapove. Janić, nakon nekoliko jalovijeh mahova, popusti skrozi, samo što odbijaše — i to nemarno — bratove udarce, ne bi li ga onaj malko brcnuo. Ne moga.
Svi se poglednuše. Pejo mu potvrdi, kao da druge riječe nije ni očekivao, pa i on nemarno pušaše dalje. „Ovaki je sjever uždio onomlani, baš neđe pre Đurđevdan, pa otrunio u nas pupove na čokotima“, reći će
“ I toj se nasmijaše. „A je li vjerena?“ zapitaće medik, onako kao nemarno, pošto odbi nekoliko dimova. „Ono... jest!“ odvrati najbliži do njega, otežući te dvije riječi.
“ To rekavši predade serdaru malo platno, obješeno o trakama. „Ikona, ja šta!“ reče serdar nemarno, pa je dade Stani. Djevojka se zagleda u Elvirinu sliku. „Ja bih rad vidjeti ranjenika!
„Čemu to sluti?“ „Hm — pa... ništa!“ reče Petar, kao nemarno i smignu ramenima. „Te dalje!“ „Te... — ja, bogami, ne znam šta bi dalje... Očepio me... očepio.
On im je na licu pratio tragove misli, što izmijenjahu. Pa, kao nemarno zapita: „Kakvo ti je to pismo? Da nije iz doma?“ „Ovo mi je od poočima, o kome sam ti pričao...
Stanković, Borisav - JOVČA
I odmah da ti kroji, odmah, da... VASKA (jedva što pokazuje znake neke radoznalosti i radosti, odlazi i silazi nemarno, umorno). JOVČA (gleda za njom; sav trepti od groze sećajući se reči vladičinih, koje ponavlja): »Ne daš je drugom!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Svi se Jerkovići naslagaše iza njega. — A šta to, Jure? — pita nemarno dujo češući se po listovima. — Bi molija, a prosti kâ stariji i pametniji. Jevo šta. Mi... onaj...
Znaš li ti to? — pita Kušmelj gledajući dobro u oči sina. — Ne znam! — reče Bakonja nemarno. — Pa šta onda? — Kako: pa šta onda? — nastavi knez. — Znaš li da će do Male gospojine zgrnuti silne jaspre u ćeliju?
A ti, pošto se odmoriš, pošto te ona zapita ko si, učini se nevješt i kaži nemarno da si sinovac Brnin. E, već zamišljam šta će biti. — E, baš ću tako učiniti!
njegov muški ponos jer mu se učini i suviše smiješno da se čini stidljiv i djetinjast prema takoj ženi; ali kad Maša nemarno i kao uzgred zapita za „skončanje“ čovjeka koga, ako ništa drugo, moraše sažaljevati, Bakonji se zgadi, on se namršti i
Ćosić, Dobrica - KORENI
Žaračem razbi nosak. Rakija teče niz kudravu bradu, kvasi čakšire i prpti po vrućem pepelu ognjišta. Nemarno odgurnu ibrik, ostatak stare šljivovice isteče u ognjište.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
U jednom od tih razgovora Dobrača je, gotovo nemarno, rekao Karađorđu kako je pripremio novac da se u Beogradu podigne kakva dobra škola, po ugledu na one po Pešti i Beču.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog panja; Kad vihor naleti jače, on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared, i opet spokojno sanja. V.
Zar ti mije teška samoća i tama? „Prozori su moji otvoreni vazda. Unutra postelja ugodna i meka. Ruka mi nemarno prevlači vrh žica Al' srce... srce... ono na Vas čeka! „Ta zabravite prošlost, dužnost, muža!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
i izvanredno jasno izloženu, daleko bolje nego u ona dva moja nacrta u kojima sam je samo skicirao, i to dosta nemarno“. „Da čudnovata slučaja!“ „Čudnovata, zaista“.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Vidio sam njegove duge, neskladne ruke i raširene noge, na kojima je nabadao kao na štakama. U hodu se nemarno klatio, a u trku se razmahivao rukama i rešetao glavom. Sprijateljilo nas je odmah i njegovo smiješno lice. — Hm! Bućko!
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Na glavi je nosio dubok ves, nemarno zaturen k potiljku, te ga je crna duga kićanka bila po plećima. Bela konopljana košulja, izvezena po nedrima i ogrlici,
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kako brzo sve nam prođe! 1904. SA ŠETNjE Na korzou juče tek je veče palo, Nemarno i mirno šetao sam tako; Dan je s nešto vlage — ono sveta malo Moderno je išlo — muvalo se jako.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
dodao je nemarno da ću biti ”žutokljunac” dotle dok mislim na to. Zanimalo ga je mnogo kako izgleda šegrtovanje u Evropi i, kada je to
Druga vodonoša bila je bosa, nemarno odevena devojka, koja nije gledala kuda će stati nogom, a iza nje je ostajao trag prosute vode iz bakarnih kofa.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
XV MOMAK IZ MINISTARSTVA, PREĐAŠNjI MOMAK: Jedno pismo za gospođu Popovićku, ministarku. ČEDA (nemarno): Dajte ovamo. MOMAK: Naređeno mi je da pismo predam gospođi u ruke. DARA: Onda idem da pošljem majku.
Krakov, Stanislav - KRILA
Doneće ti sreću. Oba radosno se smeju i misle na zagrljaj takve jedne kurtizanke sa zlatnim zubima. Jedan nemarno držani šlem pade, i zveknu o kamen. — Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama.
— Ode ti glava. Nikola. Nikola učini prezriv pokret usnama. Raščupani brkovi mu se pokretoše. Nemarno se naže, podiže šlem, i obrisa prašinu rukavom.
U duši je tamno kao i na zemlji, jer se bliži ono što mora doći. Ali umor ponova nailazi i goni misli iz glave. Nemarno se briše nadlanicom oznojeno čelo pod teškim šlemom, i prebacuje teret ranca sa jednog ramena na drugo.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Palcem desne ruke obuhvatio je zakopčano dugme bluze, glavu zabacio unazad i slušao nemarno pridike upravnika bolnice. Očni kapci su mu bili podnaduli, a nos malo drven.
Uvek na polju, u rupčagama, ili u zemunicama. Luka je stajao pored durbina i nemarno, više po navici, sagao se da pogleda na dvogled. Uozbiljio se najednom. Kao da nešto ne veruje, odmače se i protrlja oči.
jedan drugome su pridali zvučne titule „grofa“ i „barona“ i sebe su izneli na visinu Moglenskih planina, odakle nemarno pljuju na celu pozadinu...
Radoslav jedva procedi: — Šta ovo treba da znači?! Kapetan Bora zavali se nemarno u naslon stolice i zavuče ruke u džepove čakšira. Ne gledajući Radoslava, progovori: — Ima to svoje značenje...
Unutra uđe Džamić, sav zgrčen i preplašen. — Gospodin kapetan ima nešto da ti naredi! — obrati mu se nemarno Bora. — Donesi još dva litra vina... — Šta!... Za nas ovoliko samo dva litra vina. Pet! — grmnu Bora. Vojnik istrča.
Gledao sam kapetana... On je stajao spokojno sa lulom u ustima i posmatrao nemarno glomazne ratne brodove, koji su ostajali u luci... Sa strahom sam pomišljao na pučinu...
— Izvinite, nisam mogla odmah doći... Vi ste malo čekali? — O, ništa! — izustio sam nemarno, kao da njenim rečima ne pridajem nikakav značaj. — Čekam svoga prijatelja. — Nemamo potrebe za njim...
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
sama — ne znam, vila, roda ma višega —, Mlada, vzračna, k'o Danica, nakraj zlačnog brega; Odežd' b'jela raspuštena nemarno po t'jelu, Gore kaže vrat i grudi, dole — golen b'jelu; Pojas joj se crven vidi, razdrežen niz stranu, Niz vrat vlasi,
U tebe nema teretnih pravila, Natege nema trudno položene, Nemarno tečeš, ležiš, dišeš, U igri stvaraš visoka čuda, Jošt nauka koje nije dokučila Ni ključa našlo znojno hudožestvo.
Bojić, Milutin - PESME
Ta svečanost puna čarobnosti neke Tako je daleko — puna čame gnusne. On nemarno diše miris mlade smreke I s dosadom grize ispucale usne.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Na sniskom ognjištu starom Ogroman mačak drema kraj ogorelog panja, Kad vihor naleti jače, on leno otvori oči, Pa zevne nemarno dvared i opet spokojno sanja. 1889. TURSKA Kô izumrli davno, preda mnom gradovi leže I mirna, uboga sela.
Stanković, Borisav - TAŠANA
MIRON (jadikujući): Eto, Tašana, eto već ne mogu ni da se dižem. TAŠANA (ljubi ga u ruku i staje preda nj ponizno, nemarno): Blagoslovi, dedo! MIRON (uzrujan): Blagoslovena da si mi! Pa kako si mi? Kako živiš? TAŠANA (učmalo): Pa...
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
na sva vrata redom i svud zatekoh ljude sa obezbeđenim godinama službe i sa obezbeđenim podvaljkom i svud ti ljudi nemarno zaviriše u moju diplomu i svud mi rekoše: — Nema potrebe. Imamo dovoljno činovnika!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Mi u radionici ne dižemo glave s posla. Međutim, jednog dana dočekaše ga Stric i Potrk nemarno i naduveno. — I mi smo ti, brate, mnogo u poslu, spremamo se na omladinski vojnopolitički kurs.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
prednji, pobolji, il' mu po naturi ili s vremenom po ćudi što koga našto nanese pamet, bez dosećnja povratka tamo i srne, nemarno trta. A i po svome sviđenom obliku, svaki se razlikom rasprozna kakvi su koji.