Jakšić, Đura - PROZA
„Sram te bilo“, reče kaluđer, „pijanico! Sad, kad je vreme radnji, džanum, ti piješ, kao da nemaš kuće, majke i žene! Napravio si od sebe nigde i ništa, džanum! Vinograde si batalio, stoku si napustio, njive rasprodao.
— Jest, dobri učitelju, tako je! Onaj koji nema brata, sa celim se svetom bratimi... Eto, ti nemaš dece, pa su sva deca tvoja... Učitelju pođoše suze na oči: — Ali, jednoga mi uzeše...
Obradović, Dositej - BASNE
” „Bezvremeno i kasno, dobra kosovico," — reku joj — „sad slobodno povazdan poj, nemaš se već čega bojati." Naravoučenije „Pαθών δε νήπιος έγνω: Kad postrada manit, onda zna,” veli Isiod.
Gdi ona dođe da se pokaže pametnija i bolja od sviju ostalih ptica! Nemaš li ti nikakva drugog posla, nego hoćeš svet ramenom da ispravljaš?
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ovamo, opet, sediš u košari. Udari zlo vreme, nemaš se gde skloniti. Kuću da gradiš, nemaš otkud, a moraš. Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin!
Ovamo, opet, sediš u košari. Udari zlo vreme, nemaš se gde skloniti. Kuću da gradiš, nemaš otkud, a moraš. Već i ružno je — sve se sprda »Eno ga kaki je radin! Sedi toliko zemana u košari!...
»Sad«, veli, »da promenimo, ali da načinimo na sto pedeset dukata.« Okreni, obrni — nemaš kud! Dam mu obligaciju... — Ih, Radane, zaboga! Zar baš dade?! — uzviknu jedan između njih uprepašćeno.
!... — viknu Živan i skoči. — 3ar onom dronji što je zabaglao čibučić čim je ispao iz pelena? More, kume, ti nemaš pameti! — Kume! — viknu i Purko i skoči. — U pamet se ti, more, ja sam kmet! — I ja sam kmet!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
se svakog trenutka očekuje smrtni čas — a krv tvoja i srce tvoje bludi po dubravama, prezajući od svakog šušnja, a ti nemaš ni nade da ćeš ga videti — onda je strašno!... Tu staje pamet, tu usišu suze... Tu se i sama srž u kostima ledi!...
— Blago moje!... Gde li si sad? — procvile Petra... Napolju vetar duva, a ti ni čestitog pokrivača nemaš!... — Ćuti, Petro! — reče Aleksa. — A ćutim dosta!... I samo mi se srce skamenilo!...
Oderaću ga živa kao jarca!... — Gotovo, vala! — reče Ivan. — Ali ja ti velim da od njega crnjeg dušmanina nemaš!... Pa, posle, onaj Aleksa! Bogami, ako mu ti ne sudiš, ja ću mu suditi!... Dati znaš kako mi prkosi samo!...
— Šta ti je?... — upita prišavši mu. A Stanku dođe da se zaplače... — Ti se ljutiš... A nemaš prava! Ja ti nisam htela ništa nažao učiniti!...
A nemaš prava! Ja ti nisam htela ništa nažao učiniti!... Poćuta, pa kad ne dobi nikakva odgovora, ona opet reče: — Nemaš pravo!... Nemoj se ljutiti!... — Zar da te ne smem ni zagrliti? — procedi on kroz zube. — Smeš... ali sad nemoj!...
Dučić, Jovan - PESME
Zemljo najlepšim suncem koja si zlaćena, Ni žižak više nemaš od tvojih svetila! Novom krvniku svome sada si plaćena, Ali i zavetom novim opet posvetila.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
On izvi ruku tako zdravo, kako bi otprilike izgledao konj sa slomljenim vratom. — Ama zar ti nemaš bolje rakije? Ej ti, pupavče! Kaži gazda-Davidu da ja ištem rakije. „Dobre!” kaži: „gazdaBlagoje!”...
— A jesi li vidio crkvena kola i šinu na točkovima? — Nijesam, oče! — Nijesi, jabome, nemaš kad od mehane. Treba ja da vodim i tvoju brigu! On ide dalje, a kovač kao oparen trči popovoj kući i steže šinu.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— Šaca je dete... a šta bi’ i znao s njim!? — Pa zar nemaš baš nikog drugog?... A kako Arkadija... kako s njim? — Ta, on mi je već kudikamo pouzdaniji, pa njemu sam već smeo da
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Ubilo bi je, nju bi to ubilo. Polako, mili, polako — molila ga je skopljenih ruku. — Dakle, ni jedne reči nemaš?... Ona zausti da nešto kaže ali ućuta. — Ne umeš da se braniš, znači kriva si. — Kriva?
Popović, Jovan Sterija - TVRDICA
JANjA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JUCA: Ja mislim da ste mi vi muž. JANjA: Nemaš dosta aljinu? Oćiš široko, visoko? Oh, žensko dugačko kosa! More, znaiš li da je slavno diogen sedio u buru?
A ko e šuškio na moja vrata? JUCA: Zaboga, u sobi nije bilo nikoga! JANjA: Nikoga, prokleto kost, samo tebe! Nemaš tvoja kujna, kao gazdarica, nego da si skitaš po sobu? JUCA: Zaboga valjda znam šta mi je poso? JANjA: Alopu!
JANjA (razrogači se): Pusto široko, visoko! Imaš, more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JANjA. Ti nemaš pametu u glava, ti imaš u glavu đubru! More, vidiš kolika šteta u kuću, more? Što ćiš da si kitiš?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
A siromah Trifun nije imao prava više da se u to meša, i da je hteo. Đurđe mu je govorio: „Nemaš prava, matori! Nemaš prava, de iure!
A siromah Trifun nije imao prava više da se u to meša, i da je hteo. Đurđe mu je govorio: „Nemaš prava, matori! Nemaš prava, de iure!
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
— čuo se jedan zabrinuti glasić. — Da nije slučajno mačak? — E, moj Brašnove, vidi se da nemaš iskustva — odgovori mu Slaninko. — Mačak ide nečujno kao sjenka, a to što lupka u mraku kroz kuću...
Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: O, pa posao će biti ogroman. ANTA: Pa dobro, zar za mene nema tu posla? SPASOJE: Nemaš brate, pare, a tu su potrebne pare. Eto, da nisi zajeo onih 10.000 dinara, mogao bi za taj novac da kupiš akcije...
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
To bi bio isuviše skup sport, govorio je. - Zašto si rekao da nemaš knjige? - približio mi se, a glas mu je postao šećerasto mek. - Da nema ko da ti ih kupi?
Imaš li ti nešto? - Povukla me je za lakat i gotovo oborila. - Imaš li ili nemaš? - Nemam. Otac mi ne daje novac za kupovine, knjige, sveske, niti bilo šta! - rekao sam i to je bilo tačno.
Moje rođeno telo me je izdavalo. Činilo mi se da se rastvaram, sav natopljen usijanom lavom. - Imaš li ti ili nemaš? - Rašida je nastavljala da govori o novcu. Ponovio sam joj da nemam i da nam preostaje jedino putovanje auto-stopom.
- To su porodične stvari! - rekla je kratko. - Ti nemaš ništa s tim! - tvrdoglavo je odbijala saučešće, a onda iznervirana mojim neslaganjem da ja imam mnogo toga s tim, da
- zgrabio sam je i počeo daje tresem sasvim mahnito sve dok se ona nije otrgla i nasmejala. - Nemaš? Ma nemoj! Drži se zubima za vetar!
- Ne pravi budalu od sebe, Rašida! Ti nemaš prava da budeš ljubomorna! - milovao sam joj ramena ponavljajući to ili nešto drugo, sve dok se njena ramena pod mojim
- Ti na to, jednostavno, nemaš pravo. Neda je jedna stara priča. - Ma nemoj! Kao da ne znam da postoje i priče u nastavcima, i kao da i ti to ne
Kao da ne znam da postoje i priče u nastavcima, i kao da i ti to ne znaš. - Možda i znam, ali znam i to da ti nemaš prava da budeš ljubomorna!
- prošaputala je milujući mi ruke već pune ožiljaka. - Ti više nemaš prava da gledaš na druge, niti da razgovaraš s njima, niti bilo šta.
- Ti nemaš posla s gramatikama i fizikama i šta se tebe tiče što je za četiri dana kraj godine! - govorio sam Greti, okrenuvši je
- Pojela je stranicu na kojoj moj Fudbaler prodaje opojne droge i uspavala se, časna reč, Rašida, časna reč! — Ti nemaš časnu reč. Kad bi se održao šampionat u laganju, bio bi prvi. Zašto si dirao Gretu? — Nije htela da sluša.
— Zaboga, Rašida! — okrenuo sam je prema sebi. — Udaviće me rođena savest ako nastaviš da ćutiš! — Ti nemaš savesti. — Ja nemam ništa. U redu. Glavno je da ti imaš. — Nemam. Tu i to je ono. Moj otac tvrdi da je to ono!
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— A zašto to? — E, da ti kažem zašto. Ti nemaš pravog trgovačkog izgleda, preširok si. Mi ćemo se onde pogoditi, a ti ćeš biti zadovoljan ako ti i Krečar dobijete za
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tako ćutimo i premeštamo se s noge na nogu, a onda Miki tresnu sve u lice: Ako oćeš novi film, kaže, a nemaš čime da masiraš narod, kaže, dođi, kaže.
—Promenila sam prezime ... —Pratio sam sve promene! — reče, povrativši sigurnost koju je načas izgubio. — Ako nemaš neki drugi program, bilo bi lepo da večeramo zajedno?
– Ima ih koji su počeli pre nas, pa su manje odmakli. – Za sedam godina bila sam tri puta u bioskopu... – Nemaš šta ni da vidiš! Nasilje i pornografija! – Poslednji put kod frizera — pre dva meseca! – Frizura ti je sasvim u redu!
Zbog sebe? – Ne viči na mene! – Ne vičem. – Vičeš! – Znam taj trik: kad nemaš nikakav pametniji odgovor, onda me nabeđuješ da vičem... A ja, evo, šapućem! – Opet vičeš!
Matavulj, Simo - USKOK
— Ali ja ne pristajem da se Milica uda izvan moje kuće! — reče Miraš. — Dragi prijatelju, ti te vlasti nemaš, reče mu blago vladika. — Ako će knez da je dâ za tvoga sina Stanoja, može, ali ne mora.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MATI: Koga ćeš ti tući? ŽENA: Sve mi tim jednako preti. MATI: Zar nemaš šaka da mu pokažeš kako se tuče (podboči se), ded počni, da te vidim! MUŽ: Što čovek više stoji, sve je gore. (Pođe.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ŽUTILOV: Taj je već uređen. NANČIKA: Šta je s Čivutima? ŽUTILOV: Treba da se proteraju, ali nemaš s kim. NANČIKA: Smrdić misli da je bolje ovako da i cedite, nego da im se dobra sekvestriraju, zašto bi došlo u
Milićević, Vuk - Bespuće
i to je dirnu i uzruja; i kad se sretoše njihovi pogledi, oba puna sumnje, on joj samo reče nesigurnim glasom: — Ti nemaš više mame. Njoj grunuše suze, ona mišljaše da joj je njezina mama umrla bez nje, i to joj bi dvostruko žao i krivo.
Sremac, Stevan - PROZA
a sad su mi vrlo potrebni novci!« — »Imaš dobri, veli mu Jova, ne boj se! Zar u mene nemaš vere? Kome sam ja još do sada zajeo? Ti samo nakrivi kapu!« — Nekome se već dosadi da ide sam, pa pošalje šegrta.
— Pobratime — viče polaženik — pobratime, nemaš, bre, boljeg prijatelja od mene! A znaš li, bre, životinjo, da sam zvat danas kod gospodina načelnika, pa nisam hteo da
— Ništa od mene, priko — otpoče Jova i prekide vrlo zanimljiv razgovor između Kaje i Paje. Sad ja vidim. Nemaš danas iskrena prijatelja da s njim družeski proživiš. Nemaš ni jednoga, pa to ti je! — I-ju! — začudi se Kaja.
Sad ja vidim. Nemaš danas iskrena prijatelja da s njim družeski proživiš. Nemaš ni jednoga, pa to ti je! — I-ju! — začudi se Kaja. — E, priko, nemoj tako! — veli Paja.
Radičević, Branko - PESME
I gle, kako tede blagi Bog, Te ja nađo druga njegovog. Oca nemam, ja sam sinak tvoj, Sina nemaš ja sam sinak tvoj, Seja moja jeste ćerka tvoja, Ako Bog da, skoro ljuba moja.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
ga imaš) i da zapjevaš kako već umiješ, a nekad ti opet muka pripadne, pa bi da pljuneš i okreneš natrag, iako ni tamo nemaš kud, jer si, oko sve prilike, dobrano zabrljao kud si god prolazio.
Ovaca, veliš, nemaš? — Nemam, vidio si i sam. — Vojske pokupile, a? — saučesnički uzdahnu intendant kao da on i nije vojska nego neko
Evo, imam li ja rep? — Nemaš, druže komandante. — A četiri noge? — Vala, ni to, čini mi se. — A kakve su mi oči, pogledaj?
Pantelija se vrati iza rampe, namršti se i suvo reče: — Druže, kad nemaš legitimacije, ne može. Okreći konje natrag. Sad se i seljak uozbilji, zamisli se, neodlučno se obazre oko sebe, pa se
Kakvo ime i da daš ovoj izgubljenoj plitici zavjetrine, bez glasa i pokreta, kad u njoj nemaš volje ni usta da otvoriš. Tuda su u ratu prolazile vojske, izbjeglice i razni karavani, ali sve ispade nemušto, zaravan
Juriša ona svojim mirom i na srce došljaka. — Putniče, nemaš više s kim razgovarati, nemaš kome otići. Vidiš li, put vodi u jezero, u dubinu, ribama.
Juriša ona svojim mirom i na srce došljaka. — Putniče, nemaš više s kim razgovarati, nemaš kome otići. Vidiš li, put vodi u jezero, u dubinu, ribama.
Evo knjige, vele oni. Evo i mene, vičem ja. Ko tebi vjeruje da si to ti kad nemaš potvrde? Ispametiše me načisto, pa sve se obnoć mislim: e, Trivuna, Trivuna, možda si ti zaista i poginula, a ovo se
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Uzalud čekaš, digavši očajno lice iz šaka. Ne vide im se ni lica, ni imena, ni reči im se ne čuju od mraka. Nemaš pojma šta se dešava, Ti nisi u tom kolu; a to je tvoja glava među njima na stolu.
Zavidećeš i nekom siromahu što ima plavu zakrpu, a ti nemaš. Zavidan ti je čovek kao proklet. Nikad mu ničeg dosta, nikad srećan. (Na scenu utrčava Suljo. Svi poskaču.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— Ćuti, ćuti... Gospoda imaš, ako majke nemaš... Ćuti čedo moje!... — Nana moja! I nju on... oh!... — grcaše ti. — A zar nam je zlo mislila i govorila: „Nikolo,
— Dom! — viknu on potmulo i gurnu te tako silno da ti posrnu prigrlivši dete i umalo što ne pade. — Dom! Nemaš li kuću, nego kod onu staru vešticu si?... A, a?... — I opet izmahnu da te udari po glavi.
— ču se otuda iznemogao strinin slab glas. — Skupljaj pamet, Stanojo, mene neće biti više. Skupljaj pamet, jer ti nemaš nigde nikoga. Sâm si. Nemoj da piješ. Zbogom i — oprosti mi!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je bog dao da izgubiš.
Ona kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: — Nigde nikog nemaš do mene jedinu pa i za mene ne mariš da poginem.
Otac mu odgovori: — A s čim ćemo sinko, kad nemamo nigde ništa? — Ti za to nemaš brige, — odgovori mu sin, i pođu na vašar.
Dakle čuj ti nas. Ovdje u ovoj šumi ima ti neko čudo od starca. To ti je baš prava peljda; nemaš ga šta vidjeti, ta nije ti van kolik palac, a brada mu od lakta, da nema ono brade i da ne jaše na zecu, uprav mogao
izaberi djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš i neka te prati božji blagoslov; a ako nemaš volje da ideš odavle, možeš ostati pa tu živjeti, i niko ti za to neće zamjeriti ili prigovoriti.
— Pa šta ćeš jesti, kad nemaš uza se ništa? Manj ako znaš gdje mehanu. — A, jok to! Nego se ti ne brini, već ako si gladan, onda da mi činiš društvo
— Ma, ja htjedoh da se malo založim! — reče carev sluga. Putnik ga pogleda: — Pa, čim ćeš kad nemaš šta, a nemaš gdje kupiti? Nego de da požurimo, pa kad izađemo iz šume da kupimo štogod.
— Ma, ja htjedoh da se malo založim! — reče carev sluga. Putnik ga pogleda: — Pa, čim ćeš kad nemaš šta, a nemaš gdje kupiti? Nego de da požurimo, pa kad izađemo iz šume da kupimo štogod. — Sjedi ti, pa se ništa ne brini!
— Pomoz' bog stari! — Bog pomaže. — A što, stari, na leđima nosiš ta drva, zar nemaš svojih kola? — Nemam, bogme, jer sam siromah, pa ne mogu da kupim konja i kola.
će mu reći jedan ribar: — Ti se, stari, toliko vrzeš oko ove ribe: ili hoćeš da ukradeš pa ne umeš, ili bi kupio a nemaš za što.
o, vodo! nisi nikad čoveka udavila, zato roda nemaš. Kad voda to čuje, a ona se razlije preko obale pa za njim, a on beži, te jedva uteče.
Uzdahne krmak, pa reče psu: — Nemaš mi na što, moj prijatelju, zaviditi, no ja tebe zavidim jer ne znaš zašto mene kuća ovako dobro žiri, a znaćeš i ti kad
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SOFIJA: Ja moram. MAKSIM: Preko moje volje? SOFIJA: Tvoju volju znam kad treba slušati, ali ovde nemaš pravo. (Ej, braca Jevreme, sad da si mi!) MAKSIM: I ti oćeš? SOFIJA: Na svaki način. MAKSIM (uzme štaš): Oćeš?
4. KUM, PREĐAŠNjI KUM: Pomozi bog i opet! MAKSIM: Da nemaš kakav nov lek, kume? KUM! Zasad nemam, a neću ni tražiti, dok ne vidim najpre kako će dejstvovati ovaj što imam.
SVETOZAR: Evo novci. (Prospe dukate po astalu.) MAKSIM (vrti glavom): Čudo, zaista. JEVREM: No, sad samo reci, da nemaš dobru ženu! SVETOZAR: I o tome ima nešto.
MAKSIM: Da kuvaš, da mesiš, da me vučeš po balovima. NIKOLA: Maksime, budi jedanput pametan. MAKSIM: Ostavi me, nemaš đavola na vratu, pak ti je lako. KUM: Ali, kuma Makso, kad svi priznaju... MAKSIM: Ja jedan ne mogu.
VELIMIR: Zašto ne? Gdi sam ja sedio bilo je ljudi koje nisam ni poznavao. STANIJA: Pa ko ti čisti sobu, kad nemaš svoga? LjUBA: Devojka. STANIJA (Ljubi): Što ti znaš, kad nesi tamo bila. VELIMIR: Devojka, devojka.
Patіentіa me deѕerіt. Znaj, ženo, da ja najbolje znam gdi imaš pravo, gdi nemaš, ja ću Femin proces na sebe uzeti, a svim ću kolegama mojim raspisati kakva si žena, onda drkti od moga pereta.
Ako si pokvario želudac, nanovo se prejedi, pak ćeš ozdraviti. MILOŠ: I kad nemaš novaca, prevrći prazne džepove, pak ćeš dobiti. JAKOV: Ili pravi dugove.
On je naš drug. SELjAK: I moga magarca brat! Nijedne vere! MARKO: Magarac je naš. Ti nemaš s njim ništa. SELjAK: Sad ću ja vama dati! MILOŠ: Ti otoič nisi hoteo magarca za tvoga priznati, je l’? SELjAK: Jeste.
Je l’ tako? SELjAK: Jeste. MILOŠ: Kad jeste, ti onda nemaš prava više s magarcem raspolagati. SELjAK: Na moju dušu, deco, manite se vi tog đavolstva. Magarac je moj.
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
SULTANA (zamane): Sad ćeš se obrecivati naopako! Misliš da sam ti ja vincilirka, da se kriviš na mene? Šta si stala? Nemaš nikakva posla? PERSIDA (pođe). SULTANA: Tako, sad mi počni jošt inat terati.
PERSIDA (O, bože, bože!) SULTANA: Šta mumlaš, nemaš svoga posla? Sestro Luciferova, ti ćeš mene u grob oterati. Šta si stala kao proštac nasred sobe? PERSIDA (pođe).
Misliš moja je mati bila govedarka, kao ti što si? Kukavico ženska, nemaš pameti ni kao buva! POZORIJE Z. STEVAN, PREĐAŠNE STEVAN: Milostiva gospoja...
SULTANA: Ah, sirota Sultano! SRETA (koji je međutim seo za posao). More, zar ti nemaš pravog imena, nego oćeš da budeš Sultana? Ajd, ajd! Znaš šta je, Pelo, ded da mi malo pevaš.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
na zadnjoj platformi trolejbusa — sve je protiv tebe, mala moja, svi bi da te dovate, svi bi hteli da se uvere da nemaš ništa pod majicom, nego da ti grudi stoje onako, same od sebe, svi žarko čeznu da te zeznu i odvuku u mračne gajbe, u
Njegovi su svi O. K. kao i obično. — Uzgred budi rečeno ... — nastavlja matori obraćajući se meni — da nemaš negde koju cigaru? Pogledam na kalendar koji visi u kuhinji, kad ono sedmi u mesecu!
— Nauči je napamet, Anči — kazao je tada gosn Sule. — Nemaš pojam s kakvim ćeš se sve životinjama sretati u životu! U to vreme stanovao je, kao samac, u jednoj tavanskoj gajbi na
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
- Burad, kace i vedra ispremeću momčine. - Ugledaju prazan ram... Cikne jedan čvorugav: Nanu li ti naninu, nemaš sliku - imaš ram! Zar te nije, stoko, sram! — Kundak, šaka - djedov krik.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Nji-nji Kobilić to putem grabi, a trn i njega pa za rep zgrabi! „Ti nemaš vune, al daj mi strune, na vetru Ćira hoće da svira.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
TRIFUN: Ne znam zašto? AGATON: E, pa zato, brate, što ti čak nemaš ni zanimanja. Otkad te znam, ti si samo „ovdašnji”. Trifun Spasić, ovdašnji. Nikad nisi imao nikakvo zanimanje.
AGATON: Pa i ne treba ti, dabome! Zanimanje, to je samo jedan teret za čoveka. E, ali, brate rođeni, kad nemaš zanimanja, ne možeš biti staralac. Ne možeš, dabome! E, onda, kad i tebe izbrišemo, 'ajde, reci, ko nam ostaje?
Jesi, to ti priznajem, samo skupo je to tvoje školovanje, i što je glavno: ne vidim, znaš, šta imaš od tog školovanja. Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi.
Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi. MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima
Nemaš službe, nemaš zanata, nemaš nikakve koristi. MIĆA: Nemam, ne kažem da imam, ali, najzad, čovek se i ne školuje zato da od toga ima kakve koristi
Šta sam poživela sa prvim mužem? Dve godine!... a sa drugim tri i sedam meseci, a to, brate, časkom prođe, nemaš kad ni roditi. Nisam imala vremena, a ne što nisam bila kadra. Ali što ti meni decu, nemaš ni ti dece, pa šta?
Nisam imala vremena, a ne što nisam bila kadra. Ali što ti meni decu, nemaš ni ti dece, pa šta? AGATON: Ama, ne prebacujem ti ja, nego velim: da imaš dece, mogli bi ti i što više dati, ovako,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
“, ali da li pre trubnog znaka ili posle? Poboravio sam te sitnice, i zapitah Traila da mi objasni. — Ništa nemaš ti. Samo naredi trubaču da svira „zbor“, onda prebroj vojnike i iziđi potporučniku na raport. On vrši molitvu.
podeli — pruži karte Aleksandru, i dok ovaj žmirkavo gleda, pomerajući lagano donju, Milan objašnjava: — U ratu, Učo, nemaš šta da misliš. Jer zašto bi postojali ovoliki silni štabovi...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Je s’ vid’o našu učiteljku kako je žustra!... Tako je to, bratiću moj !... Zube ti lolama! A gle, nemaš dušeka! Ništa, naći će čiča Stojan senca... miriše kâ duša, da zaspiš k’o janje. Jes’, bratiću!...
Uzeće te gospodin Mladen, daće te u školu, a ti da ga slušaš kao Boga. Nemaš se kud vraćati.« I on je ostao, počeo je preturati dan za danom, dok se jednom ne nađe sa listom hartije u rukama,
— Zašto ? začudi se ona, kao da se budi iza sna. — Pa vidiš da čovek umire... na smrti je !... Ni sveće nemaš... odgovori on i stade se okretati oko sebe, kao da se uveri, da doista nema sveće. Ljubicu udari ova reč kao munja.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
VASILIJE: Predstavu! MAJCEN: A da li za tu predstavu imate dozvolu? JELISAVETA: Sad samo kaži da nemaš ni tu dozvolu, pa ja ovog momenta dajem otkaz! VASILIJE: Ja mislim da je dovoljan naš renome!
BLAGOJE: O čemu ovaj bunca? Filip: I ko ste, u tom slučaju, vi? BLAGOJE: Ja? FILIP: Ti nemaš grbu? BLAGOJE: Grbu? Šta će mi grba? FILIP: I nemaš rošavo lice? BLAGOJE: Šta? FILIP: I nemaš zgrčenu ruku?
BLAGOJE: Ja? FILIP: Ti nemaš grbu? BLAGOJE: Grbu? Šta će mi grba? FILIP: I nemaš rošavo lice? BLAGOJE: Šta? FILIP: I nemaš zgrčenu ruku? Ni sakatu nogu?
FILIP: Ti nemaš grbu? BLAGOJE: Grbu? Šta će mi grba? FILIP: I nemaš rošavo lice? BLAGOJE: Šta? FILIP: I nemaš zgrčenu ruku? Ni sakatu nogu? BLAGOJE: Je l ti to mene zamišljaš kao nakazu? FILIP: Ti nisi Ričard!
FILIP: Ja ovde nikoga od vas ne poznajem... Ti nisi nakazan... a bez nakaznosti nema Ričarda! Nemaš ni veliki nos... a bez velikog nosa nema Sprana! Ko si ti? Lire, ako si Lir, gde ti je ludilo?
I zato treba saznati o čemu se radi, da bi se nešto na vreme preduzelo! Ako već nije kasno! GINA: Pa ti nemaš nikakvih osećanja! DARA: Emocije nas nikuda neće odvesti! (Ulazi Blagoje) TOMANIJA: Šta sad misliš da radimo?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Već mi dosadiše ista te ista pitanja sa čuđenjem: — Odakle si?... 3ar nemaš nijedan orden?... — Nemam. — Koliko ti je godina? — Šeset. — Pa još nijedan orden?! — Nijedan.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— 'Oćemo mi, al' ti nam kaži ime. — E, Boga mi, to ne znam. — E jes', k'o sanćim, ti nemaš devojke. Kazala je nama poša.... — Šta vi je kazala? — Imaš dvije. — Ene de sad! Pa 'ajd', priznajem, imam.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
DANICA: Bože, majka! PAVKA: Ama, nemoj ti meni: „Bože, majka! Neću da te vidim tamo kad nemaš posla, pa to! DANICA: Učinilo mi se da je pala saksija. PAVKA: Pala saksija, hm! Nije nego još nešto!
JEVREM: Eto ti sad! Šta ja imam tu da namirišem? PAVKA: Pa nemaš šta, dabome, kad si zavukao nos u politiku. JEVREM: To da mi ne kažeš drugi put.
SRETA: Znam ja da ti hoćeš sa mnom, ali je sad pitanje: da li ja hoću s tobom? JEVREM: Pa ja velim... SRETA: Ama, nemaš tu ništa ti da veliš ili da ne veliš, to je stvar računa. Ti, recimo, imaš u rukama kralja, a ja, brate si mi moj, keca.
SPIRA: Jevrem, vidiš, ima poverenje... SPIRINICA: A što ti da nemaš poverenje? JEVREM: Ama, čekaj, brate, nemojte se svađati; još to nije svršeno, još je zec u šumi!
MLADEN: Jesam! SEKULIĆ: Gde ti je taj spisak? MLADEN: Nemam. SEKULIĆ: Kako nemaš? MLADEN: Pa ja nisam pismen. SEKULIĆ: Pa kako si, đavola, zapisivao? MLADEN: Tako... u pameti.
JEVREM (još se snebiva): Znaš, mislio sam... SEKULIĆ (trpa mu pero u ruke): Ama, nemaš ti tu šta da misliš. Neka misle oni u Beogradu, kojima ti trebaš. Platiće oni to, ako ti ne platiš. Deder, deder...
) Danice, Danice! DANICA (ulazi): Šta je? JEVREM (domišlja se): Ti imaš lep rukopis? DANICA: Nemam! JEVREM: Nemaš, ali lakše pišeš. Meni je lakše da dignem sto kila nego da napišem jedno a. Nemam dara za pisanje.
JEVREM: I kvartir i proševinu! PAVKA: Kako raskinuo? JEVREM: Tako. Kazao sam mu otvoreno: ti nemaš više nikakvih veza s mojim kvartirom, i otkazujem ti od danas pa za petnaest dana moju ćerku.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Pogleda me odozdo, iskosa: — Kad već nemaš pametnija posla, I pošto smo sami, i udvoje, Reći ću ti osećanje svoje...
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Evo ja ću, ja ću da je hranim i čuvam. A ti, ti? (To se sigurno odnosilo na mater, njenu sestru.) Usta nemaš, jezik nemaš. Što mu ti ne govoriš? Nego — muž ti je! Samo on, slatki muž, da je kod tebe, pa sve drugo neka ide!...
Evo ja ću, ja ću da je hranim i čuvam. A ti, ti? (To se sigurno odnosilo na mater, njenu sestru.) Usta nemaš, jezik nemaš. Što mu ti ne govoriš? Nego — muž ti je! Samo on, slatki muž, da je kod tebe, pa sve drugo neka ide!...
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cuca sjede na pozidar i stade, namrđen, da puni čibuk. „Nemaš ga rašta već čekati!“ prišapnu mu đakon pri polasku. „O tome poslu nemoj mu već govoriti, no kako sa serdarom učiniš!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— U bogata Vlaha i goveda pametna. — Na slanu ruku ovce trče. — Dok imaš svačiji si, kad nemaš ničiji si. — Nesta blaga, nesta prijatelja. — I najbogatiji da proda sve što ima, ne može da kupi sve što nema.
Idi i tamo se skrasi, ovde mesta nemaš. Pošao Stanimir, Sanimir i Ginimir. Stanimir da etane, Stanimir da usane, Ginimir da ugine!
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš kurvo? Odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko
crkni tu, kad nemaš čim da platiš.“ pa onda otide svojim volovima i počne opet orati; a Ero onda skoči, pa preko ćuprije: „Ej Turčine!
hajdemo na vašar.” Otac mu odgovori: „A s čim ćemo, sinko, kad nemamo nigde ništa?” — „Ti za to nemaš brige,” odgovori mu sin, i pođu na vašar.
” Ona kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: „Nigde nikoga nemaš do mene jedinu pa i za mene ne mariš da poginem.
o vodo! nisi nikad čoveka udavila, za to roda nemaš.” Kad voda to čuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on beži, te jedva uteče.
“ eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je Bog dao da izgubiš.
“ A Turčin: „Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? odi opet na leđa.“ Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije;
crkni tu, kad nemaš čim da platiš,“ pa onda otide svojim volovima i počne opet orati; a Ero onda skoči pa preko ćuprije: „Ej Turčine!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A znate šta je treća smena, robija! Noću radiš, danju spavaš, ne zna ti se ništa, nikakav red, ništa nemaš od života, uveče nigde nisi pristala, moraš na poso! A taj se pojavi u najkritičnijem momentu!
MILE: Koji bog da mi prokisne? STAVRA: Kažem na primer! MILE: Što smo ti mi zaostali! IKONIJA: Zar nemaš ništa bolje da obučeš? Vidiš li ovu kišetinu? PROSJAK: Meni je ovaj kaput odličan, šta će mi bolje!
CMILjA: Samo ja kad bi se udala, videla bi! IKONIJA: Nema ko da te bije i da te gazi, nemaš kome da rintaš i da rmbačiš! (Ulazi Skitnica, otresajući kišu sa šešira) CMILjA: Da jednom i ja imam nešto sigurno!
Ajde, brate rođeni, popi nešto! Mi smo ti sada isto društvo, ni kučeta ni mačeta, pravi drugari! Sigurno nemaš nigde nikoga? Vidi se da nemaš! Nemam ni ja! A do juče... imo sam prijatelja da ne znam šta ću s njima!
Mi smo ti sada isto društvo, ni kučeta ni mačeta, pravi drugari! Sigurno nemaš nigde nikoga? Vidi se da nemaš! Nemam ni ja! A do juče... imo sam prijatelja da ne znam šta ću s njima!
Kad pritisnem prstom, ostane belo, a, kad pustim, opet polako poplavi. Saćeš da vidiš! ISLEDNIK: Tu nemaš ništa! ANĐELKO: Pa, majku mu... ISLEDNIK: Možda si pobrko nogu, pogledaj drugu! ANĐELKO: Kako to sad odjednom?...
Samo da odem sa onog Repišta! Nemaš pojma, strašno, ni trunke konfora! Problem će nam biti samo stan. Ali i tu se može nešto učiniti.
Da vašu patnju ponesem u sebi... MANOJLO: Nemaš ti pojma šta si napravio! PROSJAK: Onom starcu izlečio sam čvorugu!
TANASKO: Goskapetane, nemote da se kidate toliko! MANOJLO: Nemaš ono zašta si stradao, al se tešiš, bar imaš svoje stradanje! Misliš da ljudi pate onako, bez razloga?
Stanković, Borisav - JOVČA
Samo sve one gledaju da te prevare: dok je nemaš, ne uzmeš za ženu, misliš da je ona Bog zna šta, da je ona to što misliš, želiš, sanjaš, a kad ono posle — ništa!
« (S osećajem mržnje na tog neznanog još mladoženju, raskopčavajući mintan i ogrlicu, besno, siteći se sebi samom): Nemaš kud više, Jovčo: moraš! (Klone na minderluk). Moraš!... Ako ne njega, bar kuću, prijatelje da nađeš... Moraš!
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
pak u svem svom gnevu ovu mi prediku učini: „Kakvo je to tvoje bezobrazije, Mojseju, Iliji i Hristu da se upodobljavaš? Nemaš li toliko pameti da rasudiš da su ono črezjestestvene stvari bile i božija čudesa, te su mogli ljudi četrdeset dana ne
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čuješ li šta ti kažem? Nalokao si se rakije, pa spavaš. — dece mi moje, najbolje je kad nemaš dukata. Kad nemaš, ništa kad nemaš! — Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće. Niko mi ništa ne može.
Čuješ li šta ti kažem? Nalokao si se rakije, pa spavaš. — dece mi moje, najbolje je kad nemaš dukata. Kad nemaš, ništa kad nemaš! — Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće. Niko mi ništa ne može.
Nalokao si se rakije, pa spavaš. — dece mi moje, najbolje je kad nemaš dukata. Kad nemaš, ništa kad nemaš! — Prestani noćas! — Ja... siromah k sirće. Niko mi ništa ne može. Ni Bog, ni zima, ni rakija, ni hajduci, ni ti...
Imaš i pravo. Da sam na tvom mestu, i ja bih tako radio. Bih, dece mi. Od Đorđa Katića nemaš šta da uzmeš. Jalov je kao crn jasen. Dukati tebi ne trebaju. Tamo, kod tebe na nebesima, nema dućana. Ja imam pet.
Aja sam tebe dosad mogao stoput da udavim. — Neću. — Zakuni mi se u decu. — Živa mi deca. — Ti nemaš dece — drhti. — Udaviću te! — Imam. Nisu mu oči zle, misli Tola i gleda mu u zenice. — Ali ovde pušku da ostaviš.
“ „Nisam, bogami, zdravlja mi, sreće mi...“ „Nije to nikakva zakletva.“ „U šta da ti se zakunem?“ Zakuni se... E, nemaš ti u šta ni da se zakuneš.. To je ono... zlo!“ Pustio je i, slomljen, seo na krevet. „Spavala sam.
Umrećeš, Đorđe... Umreću. Ako. Nemaš rašta ni da živiš. A što da umrem, tek mi je četrdeset godina? Jalov si. Iz tebe ni trava ne može da nikne.
Sva snaga sjuri joj se u stopala, stade. Đorđe se kratko zacereka i muklo reče: — Nemaš kud. Ona se okrenu k njemu, preko pasa presečena mesečinom. Pritisnute uz bokove, bele joj se pesnice. Lice u senci.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Tek sada je brdo likovalo: — Pogledaj se, nemaš ni riba, ni cveća, nisi ništa! Lokva od stida saže glavu, a žablje društvo se namnoži.
— Zar ti nemaš usta? — razrogači talas oči u čudu i zagleda se u blistavu oholicu. — Pa, ništa! — promrmlja pomirljivo.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Anđelima: Vi joj srca znate! Vičem zemlji: Ona nije za te! Ni otkuda nema mi odjeka... Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?... Idem, stanem, ka' očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: - „Ne sme nam umreti!
Popa, Vasko - KORA
propinješ I obale nežne napuštaš Zašto krvi moja Kuda da te pustim Na sunce Ti misliš poljubac sunca Ti pojma o tome nemaš Ponornice moja Boliš me Odnosiš mi drvlje i kamenje Šta ti je vrteško moja Razvalićeš mi beskrajni krug Koji još
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Sada nemaš tih briga!“ Lagranžeove jednačine važe za bilo koji problem. One su neka vrsta automata. Baci u nj zvečeću paru, okreni
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Ne bih ti mogao tačno reći — odgovori prvi — nisam pribran; ali imam taj utisak i čudim se da ti nemaš isti. Uostalom, razmisli i složićeš se sa mnom. Kao i Sirano, Žerom Koanjar odskače dubinom uma.
Nemojte me zvati: druže. — A ti, brajko, kad nemaš ni volje ni ideala, skrsti ruke kao što si skrstio, trpi, škripi zubima i gledaj šta se radi — odgovori mu krezubi
Živiš li ti u Beogradu, prikane? Imaš li oči? Ruku nemaš, znam. I ne kaješ se što si je dao. A ja bih se kajao, vidiš.
Pa nervozno premeće listove pukovnik: „A ti plači, sentimentališi, dokaza nemaš, i doveka ćeš sumnjati i kidati se.“ Pa jest, i kakvog, đavola, dokaza čovek može imati — misli pukovnik — mi ovamo,
“ veli. Bunim se protiv nepravde: „Zašto ti, ima drugi?“ Hoću da pomognem da olakšam, da odbranim: „Nemaš kome, nemaš koga!“ Hoću da kažem: „Ti to ne znaš“; hoću...
“ veli. Bunim se protiv nepravde: „Zašto ti, ima drugi?“ Hoću da pomognem da olakšam, da odbranim: „Nemaš kome, nemaš koga!“ Hoću da kažem: „Ti to ne znaš“; hoću...
dana kad se vratim, posle zamornoga posla, meni se srce cepa kad te gledam utučenu, slomljenu, snuždenu, kao da i nemaš više volje da živiš. Tako više ne sme biti.
Znači da: ili ti nisi od krvi i mesa, ili da zdravoga razuma nemaš; znači da, iz budi kakvog razloga, nisi prirodan. Pardon!
‘ Dragi kume, gospodine Mijo, mene evo Bog obdari đetetom kao lubenica, nemam koga drugog, a mi smo se okumili, pa sad nemaš kud: obeć’o si.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Sažaljevaš ga. — Nije istina! — reagovao sam i odveć žustro. — A zašto onda nemaš kuraže da ga tako nazoveš? Kad ne bi osjećao sažaljenja, ništa te u tome ne bi priječilo.
Molim vas, vi pišite, a ja ću vam kazivati u pero. — Ali za koga testament, kad nikoga svoga nemaš? — nastojao sam da ga razuvjerim. No starac je ostajao pri svome, tvrdoglav kao dijete. — Ne mari!
A to najbolje čovjek može da sam izvrši. Uostalom, možda je ti, sasvim izuzetno uopće i nemaš. — A koja je tvoja Mama-Jumba? — Oh! Ja ih pak imam toliko da ih je teško i nabrojiti!...
Drugi imaju bar svoje lance. Ti nemaš ni to.) Nisu izostale ni varijacije na temu žrtva. — Žrtva! Umjetnost i žrtva.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
— Ne smem ti tražiti blagoslova, jer znam da ga nemaš za mene, ali te molim: daj mi ruku da je poljubim — odgovori on potresenim glasom.
« »A pomilovanje! ... Mučno da će što biti. Vidiš, i kapetan i svi mi kažu da se ne nadam. Nemaš, vele, ni jedne lake... kako ’no rekoše: olakšanje, kako li ?...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Ona, kad to čuje, brizne plakati i stane se moliti ocu: — Nigde nikog nemaš do mene jedinicu, pa i za mene ne mariš da poginem.
Eto sad ti treći poklanjam, i više života od mene nemaš, nego idi kući, i nemoj život svoj što ti ga je bog dao da izgubiš.
Dakle, čuj ti nas. Ovdje u ovoj šumi ima ti neko čudo od starca. To ti je baš prava peljda; nemaš ga šta vidjeti, ta nije ti van kolik palac, a brada mu od lakta; da nema ono brade i da ne jaše na zecu, uprav mogao
izaberi djevojku koju ti srce tvoje obegeniše, pa idi svojoj kući ako hoćeš, i neka te prati božji blagoslov; a ako nemaš volje da ideš odavde, možeš ostati pa tu življeti, i niko ti za to neće zamjeriti ili prigovoriti.
Otac Mu odgovori: — A s čim ćemo, sinko, kad nemamo nigde ništa? — Ti za to nemaš brige, — odgovori mu sin, i pođu na vašar.
on potrči, pa kad odmakne podaleko, a on se osvrne pa poviče: — O vodo, o vodo, nisi nikad čoveka udavila, zato roda nemaš! Kad voda to čuje, a ona se razlije preko obale, pa za njim, a on beži, te jedva uteče.
— Jok ja, efendija. — E, kad šaita nemaš, ja ti po koranu suditi ne mogu, nego hajte zbogom. Obojica pođu zajedno, pa kad bili niz basamake, opet raja
Ne imajući kadija da mu povrati pô groša, dade groš begu i reče mu: — Ako pri sebi nemaš pô groša da Vlahu povratiš, ano pođi u čaršiju te promijeni i povrati mu pô groša; a ti, Vlaše, čekaj ovđe doklen se
A Turčin: — Kako nemaš, bre, ana seni sitim! Zašto lažeš? Hodi opet na leđa. Ero uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko
uzjaše opet Turčina, te ga još jednom prejaše preko ćuprije, pa ga onda zbaci Turčin na zemlju: — Eto, crkni tu, kad nemaš čim da platiš, — pa onda otide svojim volovima i počne opet orati.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ostalog naučiće te da u stranom svetu jednim okom uvek bdiš nad onim što imaš, a drugim okom gledaš na stvari koje nemaš. Bila je to vrlo prijatna seljanka koja je verovatno posmatrala moj dirljivi rastanak sa ocem i majkom na pristaništu.
Kroker je bio u pravu kada je rekao: ”Nemaš pojma kako se brzo razvija mlad čovek kada pokuša da uči slabo pripremljene početnike novim saznanjima.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
” — Što premišljaš? — upita je iznebuha. —Eto — trže se djevojka, — nemaš krivo, možda bi nam obojici bolje bilo! — Pa što se skanjivaš? — živo prihvati Marko i uhvati je za ruku.
Gledaj Jovana Milivojeva do njega!... Gladni, goli. Domalo i ti ćeš ogoleti, a ko će te narediti k'o tvoja majka?.. . Nemaš ni preobuke... —Pošalji mi je po kumu! —Vratićemo se skupa —Ostaću još koji dan; neću praznuž ruku gore, — stid me...
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Nije da kažem da je to neka velika briga i da se ne može. Nikoga nemaš koji bi mogao biti državni savetnik, ili vladika, ili tako nešto; nego sve tako nešto, sitne želje, sitni zahtevi, pa
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu. Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!...
Rezil da go ne učiniš, zašto — sunet pravi detetu. Gajle ič da nemaš. Samo nema takec-vakec: ja toj, ja glava nemaš“... Odi, bre stari pes!...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
— Ne, ti nećeš gladna zepsti Ni u Boga gubit’ vere, Ma da nemaš rođenoga, Niti oca, nit’ matere. Il’ ćeš naći ovde ko će Da se duše svoje seti, Il’ ćeš otić’ višnjem ocu — A on
»Starmali« 1883. O PRENAŠANjU KOSTIJU LjUDEVITA GAJA i vrlih mu drugova Leti, pesmo moja, hrvatskome kraju; Ako nemaš krila, ti na uzdisaju. Otvaraju s’ rake što drugove dele, Njine dične kosti združiti se žele.
Možeš smerat’ mnogo „šetnja“, Čupavih članaka — Bez poziva na pretplatu Nemaš opanaka. Đuka, Šuka, Ćira, Spira Mogu stat’ na glavi — Bez poziva na pretplatu Lađa im se davi.
Zar ja zato hranim toga gladnog zvera? Ti si nezahvalan, nemaš karaktera. Ali dobro, ja ću poslat’ po lečnika, Pa ako me varaš, taško si tebika!
— O, zašto ne bi’! Bila u trnju, bila u cveću, Ti nisi nikad kazala neću. Tebe je lako poznat’ sa lica: Nemaš uveza, nemaš korica. Tako si prosta kô baba stara, I opet tako puna cifara.
Bila u trnju, bila u cveću, Ti nisi nikad kazala neću. Tebe je lako poznat’ sa lica: Nemaš uveza, nemaš korica. Tako si prosta kô baba stara, I opet tako puna cifara.
— Krene l’ se sloga, nosi je nama Na sonicama. Šta ću ti jošte kazat’ bez fraze! I tebe mnogi nogama gaze; Ti nemaš žuči da na to đipiš, Al’ ipak zato zubima škripiš. I ta je škripa muzika zimska.
Kad bi se orden ribama davô, Ti bi ga prva dobila tuna; Ordena nemaš, al’ skromnost tvoju Još bolje krasi kriška limuna.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
EVICA: Ja sam i kod uje radila. FEMA: Tvoj uja... Jes’ čula, kako te nije sramota tako što govoriti! Kakav uja? Nemaš ti nikakvog od roda čizmara. EVICA: Zar on nije vaš brat? FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak.
FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda. (Podboči se.) More, imaš li ti pameti ili nemaš? More, zar me ne vidiš kako sam obučena? Kad si jošt ovakovu majstoricu u tvom veku vidio?
JOVAN: E, šta mogu ja zato, kad sam imao posla. FEMA: Ti nemaš nikakva posla, nego da sediš tu, da slušaš zapovest. JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena?
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
To ne dam, babo!... A ti se žuri I veštom laži varaj tirana Rumen te lica neće izdati. Kaži mu jasno: da zuba nemaš, P’ ako ti sina smakne jedinog Da ćeš od crne gladi svisnuti.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
te trza, duša se grozi i užasava i ti bi da bežiš, da bežiš daleko, od ovih krvavih poljana smrti i razvalina, gde nemaš kud pogled baciti, a da ne ugledaš najpakleniju sliku strašnoga razorenja.
Za ranu ne mari. Zavlačio sam prs' — nije duboka. — Ali, čoveče, ti ni puške nemaš. Vidiš da ta tvoja krntija nije sad nizašto. — Ja, izdade nevjernica u najtvrđu muku.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Anđelima: Vi joj srca znate! Vičem zemlji: Ona nije za te! Niotkuda nema mi odjeka, — Vičem sebi: Zar joj nemaš leka!... Idem, stanem, kâ očajnik kleti, Opet zborim reči bez pameti: „Ne sme nam umreti!
LIV Čujem da si bled u licu, A s njega se tuga smeši; Zar ti nemaš taku pticu, Koja ume da te teši? Ako nemaš pticu svoju, Što ti gali dane, noći.
LIV Čujem da si bled u licu, A s njega se tuga smeši; Zar ti nemaš taku pticu, Koja ume da te teši? Ako nemaš pticu svoju, Što ti gali dane, noći. A ti počuj pticu moju, Koja peva: „Sve će proći!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Hoću da objasnim ovim ljudima kako izgleda tamo. A sad, da zapitam tebe nešto, o čemu sigurno pojma nemaš. Da li ti je poznato kako je glasila zapovest za napad? — Meni je naređeno da sa četom kidišem na neprijatelja.
— Zavade se pešaci, i „Viljem“ opali poneki metak da bi ih umirio. Produži slobodno. Dok sam ja ovde, nemaš ničega da se plašiš... — Molim, molim — nasmeja se Dragiša i pogleda Luku ispod oka. Luka steže Dragišu za vrat.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Kud ti težiš? Valjda na oranje? Daj da ti plug vidim i na njemu opranu. Gle! ni Jarma čestita nemaš, kakve su ti palice! E, moj Brajko! Zaliveno srebrom kod mene sve, da je milo Svakom ji gledati.
Kojem je od vas dvojice nepravda: Tebi što usta nemaš da s’ nasmeješ, Ni oka, suzom obraz da opereš, Il’ starcu koji muči se i strada, Među tim peva, veseo zanoveta, I
Jakšić, Đura - JELISAVETA
VUKSAN:: On sve: „Hoćemo!...“ Kô da j’ izgubit dece hiljadu Očitat ludom očenaš?... RADOŠ: Ti dece nemaš, oče, ćut’! A ja ih dvoje imam za megdan, I ja — ne pristajem!
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Šta je? Što si se uplašio toliko? Kaluđer si. Nemaš djece, pa da će, ako večeras pogineš, plakati gladna i gola za tobom. „Šta ćemo, po Bogu braćo!“ Dobro.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
JEROTIJE: Imaš li ti kakvog Đoku u familiji? ANĐA (domišljajući se): Nemam! JEROTIJE: E, ako ti nemaš, tvoja ćerka ima. ANĐA: Ama, šta govoriš, boga ti? JEROTIJE: Ne govorim ja, Anđo, on govori, on! ANĐA: Ama, ko?
Deder, gospodine Vićo, po redu. (Daje mu hartije.) BOKA: Ali ja vas lepo molim, gospodine kapetane! KAPETAN: Nemaš ti mene, brajko, šta da moliš; ni ti mene, ni ja tebe.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Inače l. nije mnogo cenjena, jer nema mirisa (»Ti si, lalo, divna i prekrasna, Al̓ mirisa ni za lijek nemaš«, narodna pesma, Sofrić, 145). LAN Leіn (lіnum uѕіtatіѕѕіmum). Lan, ćeten. L. se često upotrebljuje pri vračanjima.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A da, zapravo, žena i nije za drugo!...— Pa, napivši se rakije, prevrnu: — Je li ti žao što nemaš djece? Nerotkinja si, štirka, a vele da su štirke ljuće... Može bit' da je i do čovjeka; i jest čovjek ti nekakova rđa...
Ali predomisli se: — Čemu da ti tačno kažem kad para nemaš? Rade zinuv, zbunio se, riječ mu u grlu zastane. Pa mu pade na pamet: — Možda me gazda plaši da više istrgne?
Tako ti je! — reče gazda i diže se. —Ali otkuda ću izbiti toliko para u jedan mah? —A što ću ti ja? Ako nemaš, zemlja će poći na dražbu... — Ta nisi naumio i mene otjerati sa moga? Kud ću sa svojom čeljadi?
— I nasmija se gazda, i crna praznina među zubima pokaza se čisto. Pa nastavi: — Ti, čovječe, već ništa nemaš... Ko zna hoće li imanje i zaleći za lug ...
I sjetuje ga: — Ne ljuti ga, sinko; mirno s njime, umekšaće se... nije zvijer!... A da, — sjeti se, — nemaš ništa da mu dara poneseš... suvotni smo ostali, Rade, kao nigda!
— Što me gledaš? Znaš da je meni uvijek bilo milo lijepo se nositi. A užasno se na odijelo troši, nemaš pojma! Sreća, de će me, zafaljujuć' presvijetlome, ova komisija okrpiti. Ma požurimo!
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A moramo već i da pomišljamo na opremu i udomljenje naše Regine. Da li si ikad na to pomislio? Ni za šta ti smisla nemaš, do za tvoje zvezde i brojeve od čeg’ niko živi nikakve vajde nema.
Stanković, Borisav - TAŠANA
— ne kćeri, ne snaho, već Tašana, šta je? Kaži sve! Sve kaži! Nemoj ništa od mene da kriješ, jer nemaš od mene ničeg da se bojiš. Ne boj se ti mene. (Pauza.) Ili ne! Čekaj! Imaš pravo!
Kako da se zemame, Kad si pare nemame? STANA (sama za sebe): Eh, keleš, i ti će nekog da zemaš, — a ni čakšire nemaš! (Smeje se): Kada li se ovaj udesi i kada ču da je ovamo slobodno i veselo. (Gleda ga.
TAŠANA (upada, više kao sebi, idući po sobi): Da, da, baš zato što sam znala da nisi ničiji, da nemaš nikoga svoga, zato sam te onoliko žalila, onoliko kao nešto svoje, kao brata imala.
I zatoj ću te baksim pred nji da te tepam. Zatoj ti ovo kazujem, da posle nemaš zla volja na menme za tija šamari što si gi od mene izručaja. Sag brgo na posla! (Ugura ga u podrum i gviri.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Treći put se valjda udavati nećeš. Jedared te ja nesrećno udomih, drugi put ti sama. Nemaš sreće za udaju, i ostavi se udaje, pa da te sami beli golub zaprosi. Imaš dete, predaj se njemu.
Dete će nam se roditi, Jovo, a mi bi bili bankroti da nije još ostalo od moje muke... Ne govori ništa, jer nemaš šta da govoriš.. Ostavi me na miru, videćemo tvoja obećanja i tvoj rad, kad nas bude troje na brizi i na računu.
Meni sve ide od ruke, ali sve nekako na parče. — Ti, Pavle, ako baš hoćeš da znaš, nemaš dosta maltera u hrabrosti... Šta znači to, molim te, da se neprestano sumnjičiš! Svi smo mi još mladi, i bez maltera!...
štednja, to je fantazija! U svakoj stvarčici ima skriven novac, ako imaš fantazije. A ako nemaš fantazije, nisi vredan ni onoga što ti je u džepu. E, pa iskreno ti čovek i rekao šta je i kako je.
Eto tako sam ti ja od očeve strane Pavle Šuša. A mati moja, naprotiv! Ti nemaš pojma kakve ona sve eksperimente pravi. Razmišlja, računa, i onda juriša, i mora biti kako je kazala.
Savlađuj se. Ne slušaj nikoga, radi... Ja sam se maločas grubo izrazio. — Nisi Branko ti nemaš grubosti u prirodi. — Ne zameri. Ja sam iz malog sveta otišao u malo veći, i još je palanka u meni.
Mnogo je i dva! — Prestani da huliš na Boga, Branko! — kriknu Pavle očajno i srdito. Šta ti je? Imaš li ili nemaš blagorodstva duše i Boga u sebi? Savlađuj se, kao što si mene učio da se savlađujem.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
I što je najglavnije, kada kao mušterija odeš advokatu, ti nemaš prava ni da pipneš savet pa da kažeš: „Imate li vi na lageru kakav bolji kvalitet?
“ Nemaš pravo ni da mu vratiš savet pa da mu kažeš: „Slušajte, gospodine, ovaj vam je savet nešto prokisao i zaudara na buđu!
“ Nemaš nikakva prava, pa sviđao Ti se savet ili ne sviđao. I zamislite još kakva bi to pakosna šala sudbine bila: ja, koji ni
— To jest! — A kad izađeš odavde, hoćeš li opet da pišeš pesme? — Neću više! — Pa dabome. Nikakve hasne nemaš, a ležiš badava robiju. Nego ako hoćeš da me poslušaš kad se pustiš odavde, da otpočnemo zajedno posao. — Kakav posao?
U školi se zna, na primer, koliko godina imaš da učiš, i ti zapneš pa je svršiš, a kad se dočepaš diplome, ti nemaš više posla sa školom.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Molim vas, vi tražite sve ono što ja nemam — odgovori trgovac nabusito. — Nemaš? — Nemam! — Nemaš? — i Luka mu se unese u lice. — Rekao sam — trgovac se obrati šegrtu: — Zatvori radnju! — Isajlo!
— Molim vas, vi tražite sve ono što ja nemam — odgovori trgovac nabusito. — Nemaš? — Nemam! — Nemaš? — i Luka mu se unese u lice. — Rekao sam — trgovac se obrati šegrtu: — Zatvori radnju! — Isajlo! — viknu Luka.
— A šta je ovo? — razdera se Luka i zakrvavljenim očima pogleda trgovca. — Nemaš?!... Pa se još pozivaš na pravdu i zakon! — i Luka razmahnu pesnicom što može jače trgovca po licu.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ali, čemu mravinjak, ako u njemu nikoga nemaš? Kao ledena voda oblivala je Belka samoća, kad začu neko dahtanje. Ko bi to mogao biti?
— Recimo da ga nađeš šta ćeš mu dati? Blaga nisi ni imala. Više ni lepote nemaš. Ko bi za tebe u pogibelj pošao? — reče Smrt, ali je majka i ne ču. Sve tanji bivao je izmučeni dah deteta.
Stanković, Borisav - KOŠTANA
KATA (bolno, prekorno): Oh, čoveče... TOMA (ustremi sena nju): Ćut! Sad te zaklah! Usta da imaš, a jezik da nemaš! Ti! Takvoga sina imaš. KATA (pogruženo odlazi, kršeći ruke): Crna ja! TOMA »Crna!
Šantić, Aleksa - PESME
Ja znam, ništa više za me nemaš tamo, Ali jednu želju ispuni mi samo: Pod granama tvojim o daj mi grob jedan. 1913.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
može da bude opis divljeg i pitomog predela (u pesmi Ženidba kralja Vukašina): Kad pogledaš s grada iznad sebe, ništa nemaš lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod
Kakva je to careva zamjena?! Ta na njemu ni haljina nema! Veseli se, kraljev zatočniče! Nemaš na što sablje izvaditi, nit' je imaš o što krvaviti“.
Kad pogledaš s grada iznad sebe, ništa nemaš lijepo viđeti, već bijelo brdo Durmitora, okićeno ledom i snijegom usred ljeta kao usred zime; kad pogledaš strmo ispod
Juže kako oganj živi, Strahin-banu zetu progovara: „Strahin-bane, ti moj zete mili, biđeh jutros da pameti nemaš.
Al' je vama ljeba nestanulo, ali ljeba, al' crvena vina? Ali zlata, al' bijela platna: nemaš čime na đerđefu vesti, nemaš čime, al' nemaš po čemu?
Al' je vama ljeba nestanulo, ali ljeba, al' crvena vina? Ali zlata, al' bijela platna: nemaš čime na đerđefu vesti, nemaš čime, al' nemaš po čemu?
Ali zlata, al' bijela platna: nemaš čime na đerđefu vesti, nemaš čime, al' nemaš po čemu?“ Progovara Jelica đevojka: „O moj brate, bolani Dojčine, dosta ima ljeba bijeloga, a još više vina
“ Božio je Janković Stojane: „Božja pomoć, sirotico stara! Zar ti nemaš nikoga mlađega da tebeka vinograd uradi, već posrćeš stara i nevoljna?
mlada: „Ostavi mi konja debeloga, daj mu dosta zobi i sijena; siguraj mi gospodsku večeru, siguraj mi što u dvoru nemaš: debeloga ispod Skadra mesa, a pogače iz polja Kosova, crvenoga vina iz Vidina, a rakije iz Demir-kapije; jal’ ću tvoju
“ Zallaka se jetrva Koviljka, pa govori sirotici Mirku: „Čedo Mirko, odi bliže strini! Ja ne imam da zagrlim sina, a ti nemaš da t’ zagrli majka, — odi, Mirko, da t’ zagrli strina!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zašto da uznem niku, a ona da ti čes’ ne odava, — biva li, a?... — More, će mi odavaju čes’, za toj brigu da nemaš. Ja već i sag jošte vidim što me počituju... Ete, izberi si jednu odi tija što gi ti kaza otoičke...
— „Lasno ti teb’, — reče mi njeknja Petrakija — imaš devojke, sina nemaš, — brigu nemaš!... A men’ me izede ono moje pcetište!“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti?
— „Lasno ti teb’, — reče mi njeknja Petrakija — imaš devojke, sina nemaš, — brigu nemaš!... A men’ me izede ono moje pcetište!“ — A ti, vikam, zašto ga ispusti?
učini mu se da se isuviše otegao pazar, odmeri mušteriju od glave do pete, pa reče: — More, nesi mušterija!... Nemaš te pare!... — pa uze ispred nosa zabezeknutom mušteriji poređane stvari i iziđe brzo iz dućana.
Mane se trudio da se brani i odbrani. Jevda tada planu: — Ti dušu nemaš, boga se ne bojiš... devojačku sreću da ubiješ!... — Ama, nesam, nane... — brani se Mane.