Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Pomisli̓ i friško zapitam otkuda Turci dolaze. Živan kaže: „Neme Turaka, nego Karađorđevi momci oteraše buljubašu Manjenicu. Danas njega, a sutra će mene, da pizmu pokaje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I kao da bi mu mnogo kazale te zvezde, ali su neme, ili bar za njega neme. On se diže na noge, skide kapu, pa se stade moliti bogu: — Gospode, Tvorče naš, — šaputao je
I kao da bi mu mnogo kazale te zvezde, ali su neme, ili bar za njega neme. On se diže na noge, skide kapu, pa se stade moliti bogu: — Gospode, Tvorče naš, — šaputao je — da li sam pravo
Dučić, Jovan - PESME
Sluša pesmu gora kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme, Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
Niti smrzlo zvono čas da kucne koji, Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji, Pokazujuć tako sred doline neme Sat, kada je najzad umrlo i vreme.
VEČERNjE PESME REFREN Znadem za neme sutone, Kad sav šum zemlje nestane ― Gde srce za čas prestane, A duša zavek utone.
Ja ne imah nikad ni minute neme, Da pitam kud ode uzdah što odleće: Toliko je uvek bilo kratko vreme Između dve suze i izmeđ dve sreće.
Pamti što je prošlo, s puno vere neme, Kroz sve dane dugih stradanja i menâ: Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme Kad se živi samo još od uspomena.
što uznemireno Imaju šum slutnje u granama bora, Dve mirne galije s crnim zastavama; Dve žene u crnom, na molitvi, neme; Dve ponoćne reke kroz kraje od kâma; Dva glasnika bola koji kroz noć streme.
PESMA UMIRANjA Ljubavi umiru bez zbogom, sred njine Agonije duge, neme, nepristupne... Niču i mru u svoj lepoti tišine, I krišom zatvore svoje oči krupne.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
u godinama u kojima je bila i Božičeva kći, prolazile su i stajale, u svetu Isakoviča, blede, ili rumene, ali neme i stidljive, a ni jedan od tih oficira nije navaljivao na te buduće žene.
deca su slati za njima, u kolima, pod arnjevima, i oko toga bilo je dosta muke i dreke, ali, trupe, nove trupe, bile su neme, poslušne, nagizdane, toržestvene. Među njima vladala je ljubav kao da su od jedne majke. Nije bilo više ni jedne svađe.
Radičević, Branko - PESME
41. U tuđoj zemlji jošte neko vreme O(d) kuće daljne me je zadržala, No moji poji oda svega neme, Ka sebi vrela voda me je zvala; Al' one ćuti ne seća goleme, Vatrene misli činjaše se šala Što onaj put na njemu ja
Kostić, Laza - PESME
Al' da ga čuje, žive duše nema, sa neme gore toga glasa nema; i ako katkad s one strane gore de se još teže molitvice ore, ako ga tamo koji junak čuje, verno
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Novi talas! Vukao me je u Kinoteku sve dok mi neme filmčuge ne počeše izilaziti na uši. Svi ti Drajeri, Sjostremi, Pudovkini, Ajzenštajni i Grifiti — sve mi se to nekako
Naravno, u te flašijanoviće — neme dokaze srećnijih vremena, sipa se domaći konjak i domaći viski s blagim okusom falsifikata, ali veštice ništa ne
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Da nije mlina s njegovom hukom polja i staze bile bi neme, dan i noć postali gluvi, na svome točku stalo bi vreme. Proleća jednog, u jutro tiho, dok zlatan dren je na
Samo pod točkom, u tmine neme, kapljice broje večito vreme. Pod vrbom krivom, na pustom žalu, Vidran se Vidrić bogato gosti, okolo svuda krljušti
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu. Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit' listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine — Al' njegovu dušu crna slutnja para, I
SVETI SAVA Nad atonskim hramom, još u davno vreme, Podiže se bura usred noći neme. I dok mračnim krilom za nebo se hvata, Neko živo lupnu u hrastova vrata. — Iguman se diže.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Za jedno kratko vreme zvuci se nisu čuli... Ali naskoro dopreše oni ponovo preko neme planine. Oko mene svi su spavali. Čobanin je dremljivo posmatrao vatru i s vremena na vreme podsticao oganj.
Gledajući sa ove visine, ćuvici štrče prema horizontu kao vrhovi talasa uzburkane vode. Planine su bile neme... Ponegde se samo vidi naš pešak kako izbija na čistinu, i kreće se slobodno kao da korača po svojoj njivi...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Nekima, koji se ne mogu ni za to upotrebiti, određuju se neme uloge, kad se glasa ustajanjem i sedanjem. Kad se tako lepo podele uloge, onda poslanici idu kući i spremaju se za
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Da li je taj prekor stoga, što on namišlja da prekine sve veze s drugovima svoje tihe samoće, ili mu te neme zidine čine prekore u ime one dobre duše, u ime majke njegove, koja mu je tako mnogo dobra želela, koja ga je tako
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Spavači, odasvud, hrču kroz otvorene prozore, A kuhinje su prazne, mlake, neme. Neobrijani skretničar pozdravlja kasne vozove. Njega vrlo bole kosti: promeniće se vreme.
Rakić, Milan - PESME
tankog minareta, dok poda mnom šušti nepregledno žito, I na mesečini plavi kukolj cveta, Uzviknuću gromko kroz predele neme, Da obuzme svakog nevernika strava: ''Jest, samo je ona lepotica prava, A ja njezin prorok za večito vreme!
O, ako je tako, drage duše, ako Vi živite sada za večito vreme Nepomične, hladne, nemoćne, i neme, — Vaš je drugi život strašniji no pak̓o. SONETI I Surovo će vreme naša dela strti, Pisalo ih pero, il̓ puške i mači.
Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? — Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama!
Zora. SUMORNI DANI I Opet se vraća staro vreme Sa niskim nebom mutnih dana, I oko suzi, usta neme, Sumorna pustoš sa svih strana. Mračno i vlažno ko u grobu. Memljivo svuda, svuda guši.
Ko plesniv skelet da me ljubi I koštunjavom rukom guši. Tužno, o tužno! Duša ćuti, A oko suzi, usta neme. Nesreću tajnu srce sluti, — Opet se vraća staro vreme. U takav dan smo nekad davno Međ ljude pali puni jada.
Pandurović, Sima - PESME
Ali odjednom, kraj napukla leda, Mirno, k’o zvezda sa nebeska svoda, Ona se siđe u talase neme... Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen refren zemaljske poeme; Ja mislim na nju, tamo gde ’no voda Pod
U mojoj se duši, k’o u drevno vreme Obalama modrim osveštanih vóda, U časima vere mistične i neme, Ogleda fasada indijskih pagóda.
Zaborav je, možda, budućnost im bliska! Opružene, neme, u surom šinjelu, Pod ranama koje sažižu i peku, U prahu i krvi, s klonulošću blagom, Sa očima mutnim, bez suza što
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Slobodne duše to je svetinja, To gluvo doba, taj crni čas... Al' kakav glas?... Po tamnom krilu neme ponoći, K'o grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji k'o da umire, Il' da iz crne zemlje
J. Dučić LI BDENjE U dnu uspavane i neme aleje Stoji u noći pod jesenjim mrazom Mramorna vila. Vetar tiho veje Samotnim vrtom i zamrzlom stazom. Svuda je mirno.
U prozoru jednom, Kroz vreže ruža, i za zavesama, To gori svetlost. Sred tišine neme, U toploj sobi, krevetu od kedra, I pod jorganima, kud su krizanteme Rascvale bujno - mlada, golih nedra, Tu leži
Sluša pesmu gorâ kada jutro rudi, Agoniju vode u večeri neme; Nepomično stoji tamo gde sve bludi: Oblaci i vetri, talasi i vreme.
Da, to je bilo u prastaro vreme. Jesam li bio kriv? i zašto? Tama Ćuti, i redom sva stvorenja neme. U kvrge su me bacili, o srama! Neko ih steže, a ne vadim ko je! Al' čujem kako škripe kvrge gnusne.
Popa, Vasko - KORA
oblici Prerušeni U runo iznenađenja Igra neigrana Stoglava suvišnost Na večitoj paši NA DLANU Na živome pesku Neme raskrsnice U nedoumici Na svakoj raskrsnici Radoznao pogled U stanac kamen pretvoren Pustinja rumena Ali sve što u
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
čini mu se ne bi se tako iznenadio ni tako detinjski uplašio, kao što se uplaši od ovog običnog otvaranja vrata; usred neme i dugotrajne tišine, kojoj se beše sav predao.
Đuricu obuze neka nepojmljiva zebnja od ove mračne i neme samoće, i on se stade kajati što dođe ovamo. Prođoše mračno dvorište i kroz nekakva sniska vratanca stupiše u odaju.
Petković, Vladislav Dis - PESME
kroz Srbiju teče, Kako nad Ohridom pada srpsko veče, Kako nam pogledi preko mora streme, Kako naša usta sad od sreće neme.
Jakšić, Đura - STANOJE GLAVAŠ
Jasno je sve... Izdajstvo! Prevara!... Pogane babe umlje zmijino Potražilo je neme tragove Kojim aveti noćne putuju Po raskrsnicam’ čini sipajuć, Postelje traže bone dečice Ili ročišta vrele ljubavi;
Nigde života!... I toke ove Na mrtvim grud’ma neme žalosno, Nemaju glasa; nema svetlosti, Gde se u svojoj valja tečnosti! Razbijen pehar svake milosti!...
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
tama ove noći; koliko će usana koje na domu čekaju vreli, slatki poljupci, puni nege, ljubavi i milošte, osvanuti sutra neme, hladne i ukočene!...
Ljudi, što su maločas stajali s vama i uz nas: bodri, snažni, čini ti se prsima bi grad razbili, leže sad pred nama kao neme, hladne, nakažene trupine. I to sve tako neočekivano, tako brzo, tako naglo — dok bi udario dlan o dlan.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Je l’ blagu, laku — onu večnu noć? KATUNOVIĆ: Užasnu.... Jesi l’ na groblju kadgod ugledô Ponoći neme crnu zavesu, Što iz dubine svoga tamnila Usplahirenom oku iznosi Davno umrlih žive kosture, Koje ti glasom
Bojić, Milutin - PESME
ne gubeći vreme, Da ne kukam posle kako nemam sreće, Kako je za borbu slabo moje pleće I kako su ljudi stene gluhe, neme. Ja hoću da radim, ja tražim života, Ne plašim se borbe, u nju stupam smelo. Ja hoću da stvorim puno snage delo.
Jakšić, Đura - PESME
Pobožna obitelj svetog manastira Grešnome je telu davno našla mira. Onemeše stene što neme bejahu, Umuknuše zveri u divijem strahu. Ne miče se listak, šuma ne šumori, Mrka ponoć preti mrkoj pustoj gori...
To gluho doba, taj crni čas — Al’ kakav glas?... Po tamnom krilu neme ponoći Kô grdan talas jedan jedini Da se po morskoj valja pučini; Lagano huji, kô da umire, Il’ da iz crne zemlje
“ Pet drugara, pet stražara, Takim glasom odgovara. U to doba neme noći Zatrese se u samoći Mračna gora, jela vita; A lomljava strahovita Razdiraše ponoć mraka, Kô da j’ rada tamu
Nastasijević, Momčilo - PESME
Mili druzi, boli li kad vam sekira zaseče telo? I umine li, kad za vas neme ja mukotrpan kriknem? Ako je skrnavljenje, prostite, srce mi je dano.
Rad mene mirujete: tiho i tiše, umin iz rana. To mukotrpan, druzi, za vas neme, šapatom visinama kazujem blagu reč. SIVI TRENUTAK I najednom zasivi, kao pregorelo je sve, a sve živi.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Pa da se opet vraća, prolazi kroz ulice, da mu žene ispred kapija, čim ga vide, ustaju i neme, sa strahom, ostaju stojeći dok on ne prođe suvo, sporo, visoko, a da se na njemu ne vidi šta je: da li je zadovoljan,
Ilić, Vojislav J. - PESME
Tvoju sedu glavu Ne položi u grob tako burno vreme! Možda čekaš snova poništenu slavu, Taj bleđani prizrak budućnosti neme? 1880. LjUBIM TE, DUŠO!
glasom, On s tugom budi prošlosti davno vreme; I smerne zvezde trepere čudnim krasom, Dok pesma tone u beskraje neme... Sve strepi, sluša...
Preko surih ploča Tumara seda starost. Korov gust Pokriva staze i grobove neme I sav predeo, sumoran i pust. Na trošni spomen ona spušta glavu, A povetarac leluja sedu vlas...
1886. ELEGIJA Pod senkom drevnih šuma potoci tiho streme. Orošen ljube cvet, I gusto gorsko granje pećine čuva neme, Čarobni čuva svet. Tu mutan, mračni pogled sumorno gorom luta, Prošlosti traži sled, Al' sve je tako tužno...
Kad sam po svu kraj Puškina Lepota ženskih snevô čar, I plašio se Anjegina, I negovao srca žar. Kad sam u mraku neme noći Poznao ljubav, njenu moć, I - ah! - zanesen u samoći Sanjao strasnu, prvu noć... Al' vreme, vreme!
I ja sanjam opustele dvore, Gde detinjstvo sahranjeno spava, Gde spokojno Aravljansko more U daljine neme iščezava. Tamo mirta u večeri kasne Slatkim šŷmom o ljubavi zbori Pesma grmi uz santure glasne, I usklik se po pustinji
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme, Njih gusta tama krije sad, I nemo, gordo vreme. Kô ravnim poljem zelen klas, Pod krilom od zefira, Sumorni spomen
I zalud kliče vrtar mlad, Grobnice ćute neme Njih gusta trava krije sad, I nemo, gordo vreme... 1883. ORGIJE Nemati nimalo mira - ta to je doista pseći! Lalo!
A despota Lazar podiže se tada, Mračan pogled baci u daljinu crnu. Sumorno graktanje kao krik se hori I gubi se naglo u neme daljine, Niti potok šumi, nit listak šumori, Počivaju mirno rudničke planine Al' njegovu dušu crna slutnja para, I
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Samo carski gardisti, trabanti, stoje, u svojim crvenim uniformama, sa svojim šlemovima i helebardama, kao neme statue, u ragastovima vrata i prozora. Na nekoliko koračaja od nas sedi, zavaljen u naslonjaču, stariji neki gospodin.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Otadžbinu su izgubili. U tuđoj su zemlji. One planine, kao ogromni džinovi prema zvezdanom nebu, čekaju neme i hladne... A na suprotnoj strani je neprijatelj... Kao da su raspeti. Bože! — Zbor! — čuje se stroga komanda.
Petrović, Rastko - PESME
smetenu; Ne, ja bih hteo da zaustavim sve to, ma za najkraće neko vreme, Odmoriti se, u praznini, od neumitnosti ove neme.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Polako zaboravi na san. Sve duže i nežnije je svirao, dok nije i jezero, i šumu i Mesec na nebu začarao. Obamrle i neme slušale su ga zvezde. Njegova, najednom, buknu i otkide se s neba. Šta je se tiče nebo! Do đavola i večnost!