Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Sunce) 259 — Pola hleba na planini stoji? (Polumesec) 260 — Polje nemereno, ovce nebrojene, među njima čoban rogonja (Nebo, zvezde i mesec) 261 — Puna tavanica ognjenih svjetlica?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
mi je korespodenciju svoju od osam dana; to vam je pola saveta, naravno, pretežno jevrejskog; i tu vam se obrće blago nemereno; tu čitate nešto sudbinsko... Potencijâ imaju ti Jevreji!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
se vojevoda Janko, opravlja se na Kosovo ravno, i on vodi Sekulu nećaka; al' besede sestre Sekuline: „Ujko Janko, nemereno blago, ti ne vodi Sekulu nećaka, Sekula je jošt nejako dete, da Sekula ne izgubi glavu: Sekula je jedinac u majke“.
Kad Sekula reči razabrao, ljutito je Janku govorio: „Ujko Janko, nemereno blago, ti ne slušaj moje mile seje, već me vodi na Kosovo ravno“. Ode Janko na Kosovo ravno i odvede Sekulu nećaka.
Sekula je Janku besedio: „Ujko Janko, nemereno blago, sad ti ideš sanak boraviti, a ja idem u taj turski tabor, stvoriću se zmijom šestokrilom, doneću ti cara
Kad to vide vojevoda Janko, od ljutine ciknu kao guja, al' besedi Sekula nećače: „Ujko Janko, nemereno blago, nisam li ti lepo govorio, kad si pošô sanak boraviti, da ne daješ umlje za bezumlje, da ne streljaš zmiju
“ Pita njega vojevoda Janko: „Slatko dete, Sekula nećače, možeš li mi rane preboleti?“ „Ujko Janko, nemereno blago, ne mogu ti rane preboleti; već kad meni sudni časak dođe, ukopaj me na drumu široku, da s' naslušam trupka od