Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I kažu ljudi da ne može srce potegliti!... Pedeset domaćina stajahu bledi i nemi pred ovim prizorom... I svih pedeset srca potegliše Aleksi: želja sviju beše da se ništa ne nađe!... Sima je čeprkao.
— pita kmet mrko. On pruži ruku na gumno, koje ne beše daleko. — Simo, zovni ga! Sima ode. Ljudi stojahu nemi, oborenih glava. Beše im teško gledati čoveka gde se pred njima kao crv vije... Petra izide iz kuće.
I uputiše se kući Ivanovoj. Obojica su ćutali kao nemi... Prolazeći pored kuće Aleksine, videše ga pred kućom gologlav gde stoji; digao glavu pa se zagledao u nebo, a vetar
Više po nagonu nego što je osećao potrebu da se od kiše skloni — on uđe u kuću. Ukućani stojahu nemi oko ognjišta. On ne pogleda nikog nego sede na svoje mesto. Tišina ovlada. Niko ni da dahne.
Gledao je na otvorena vrata, gledao one strašne ljude što stoje pred njim sa zapetim puškama, nemi i hladni kao smrt... Ali se ne smede maći... Kuća se napuni dimom i stade ga gušiti...
— Dobro! — reče i saže glavu. Zavlada mrtva tišina... Ni vetrić ne šušnu; samo su nemi svedoci sanjivo žmirkali... I Jelica oseti bol u duši. Po glasu Stankovom slutila je da mu nije pravo...
Borba beše očajna, ali sila beše jača, te joj se ne može odoleti. Mrtve su zamenjivali živi, koji stojahu nemi i nepomični, očekujući da ih snađe ono isto što i njihne drugove, preko čijih se talasa nemilosrdno gazilo...
Pa zaćuta i zaklopi oči. Disala je teško i isprekidano. Svi stojahu oko nje, nemi kao grobovi... Ona opet otvori oči: — Kažu da je majčin blagoslov što i božji. Ja vas sve blagosiljam! — šaputala je.
I što se više približavala, sve strašnija bivaše. Ratnici stajahu bledi i nemi. Dok ti tek jeknuše svirke i borije, i zvuke njine ponese tiha Sava i odnese ih daleko, daleko... — Tu su!...
Ćuti Zasavica kao stari grešnik od koga ne možeš rečce iščupati; i njeni vivci kao i njene ribe — nemi su. Ali stoji neko što remeti istoriju, što joj ništi najsjajnije primere, što je odskočio od sviju i stao u red
Dučić, Jovan - PESME
I ja gledah tako Na njenom čelu i licu od svile, Gde mutno veče umire, polako. Mi besmo nemi; ali mi se čini To veče da smo u ćutanju dugom, Sami i tužni u hladnoj tišini, Svu povest srca rekli jedno drugom.
Sve nadvisi nemi glas koji se čeka!... NAPOR Kada me zamori ravnodušno, bedno Vreme, u časima bezbojnim i sivim, Rađa mi se želja:
I strašna raskršća sunaca, i puti Kud oluj svetlosti neprekidno ide, Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti Bog koji ubija oči kad ga vide.
Ideja u nemi kamen uvajana; Vera sva u suzi što neće da kâpi; Ta zakletva što je u neznan čas dana; I najviši zakon bola koji
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Ja te obožavam. Zašto si to kazao? Zašto se tako mučiš? To tvoje lice, tamno i strašno, To stradanje, taj nemi užas, razdire mi dušu. Razvedri se Ja te ništa ne krivim.
Afrika
Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini, nemi, očajni. Treba im dati poklona, i moj boj izdišući prazni kesu novčića i đinđuva što nosi za nama.
Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili
Tako bismo ostali usred puta, izgubivši svakako nekoliko dana u ispetljavanju iz neprilika. Nosači se dižu, dremljivi, nemi, i ne izašavši još sasvim iz sna. Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Kao kad čovek susretne nekoga koji ima nemi osmeh ludaka. Najzad se pojavio i Božič, i gospoža Evdokija, sa ćerkom. Smejali su se kapetanu, što je tako poranio.
Veranda je bila osvetljena, raskošno, a posluživali su Božičevi husari, kao nemi. Psi Božičevi ležali su uokolo, ne skidajući pogled sa Pavla, tiho režeći. U bašti je, međutim, počela da pada kiša.
Bubnji su nam bili nemi. Pomrli su nam bili, uz put, i svirači. Pa eto, pođosmo u Rosiju, i u Rosiju, s jeseni, kad lišće žuti.
Njegovi ljudi smirili su se, tek, kad su prešli u Poljsku, u tuđinu, u zimu. A stigli su u Kijev, po zimi, mirni, nemi, uzdišući, kao da se ničeg ne sećaju. Filipovič je bio oslabio. Njegove misli bile su, stalno, u Glogovcu.
Međutim, i najgore pijanice Trifunove bile su sad tihe pijanice, njegovi bolesnici bili su nemi bolesnici, a prošao je i bez tuča. Taj transport se mnogo namučio pri prelasku Tise, skelama.
Kad bi zapodeo razgovor, da vreme prekrati, oni su ga slušali, ponizno, smešeći se, nemi. U svom besnilu, da mora da gubi vreme, u toj pustoši, iza leđa božijih, Isakovič posle, danima, nije hteo ni da
Teodosije - ŽITIJA
Uvek je išao bos i stekao tvrdu kožu da se nije bojao povrede od kamena. Ovako čineći, bio je kao neki nemi lostiv i gnevan neprijatelj cvojemu telu, da su s e iguman i svi divili takvoj revnosti njegovoj i dobroj promeni, da je
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zbog toga se prosjačenje ovde razvilo gotovo kao zanimanje. Mnogi su se pretvarali kao da su gluvi, nemi, slepi itd. Poslednjih godina su kao prosjaci odlazili čak u Ameriku.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Želudac mi je bio negde u grkljanu. Ležao sam nasađen na nemi zeleniš i neko mi je podmetnuo pod glavu nešto kao jastuče.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Lovio gladan muve po zraku, sedio vazdan u mravinjaku!“ „Ko li je lovac neznani bio? — pitaju oba, od čuda nemi, a zatim u glas rekoše složno: Da mu se noćas zaseda spremi!
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
z Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Među carstva tvoga grobnicama tvojim Mi smo beležili.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
dosta buke i nemojte mi se klanjati dojadili su i meni nacionalni Panteoni nek najzad dođu do reči rubovi nemi i beline!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Najednom, vojnici počeše pritrčavati jednim kolima, onda su zastajali nemi, pogledajući za kolima očigledno zbunjeni i zaprepašćeni. I kao tih jecaj prostrujao je glas: mrtav.
— U zaklon! — začu se komanda i ljudi se sručiše u duboku jamu. Zapanjeni ovim događajem, bili smo nemi i drhtali smo pri pomisli šta sve može sada nastupiti.
— viknu Aleksa da nas ne bi primetili sa suprotne strane. Nedaleko ugledasmo grupu ljudi kako, gologlavi, zbunjeni i nemi, stoje. Priđosmo im ćuteći. Između njih, na blatnjavoj zemlji, ležalo je telo potporučnika Radojka.
Ležalo je šest naših vojnika sa licem naslonjenim na kundak, kao da nišane... Bili su nemi... i ukočeni. Jedan lakše ranjen pešak nam objasni da su oni poginuli još juče, svi na jedan mah, od jednoga šrapnela,
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Ljubica i Gojko stajahu nemi, začuđeni pred ovim retkim prizorom, oči im lutahu s jednog kraja na drugi, a po licu se razlilo ushićeno čuđenje.
I ona počinje osećati veliki, težak bol, jer gubi najveće blago mladosti — lepe zanosne snove... I kroz nemi suton, sa tihim žuborom reke, pomeša se bolno, tužno jecanje...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Tu, opet među maslinama, u zemlji koja liči na dalmatinsku, leže oni sa Uba, Morave, Đetinje, tvrdi i nemi, zanemeli zauvek. Kraj barovitog mora, ispod sela Kondokali, zarasla loza.
Rakić, Milan - PESME
Satrven i smožden, u očima strava — Razjapljena usta, ali grlo nemi — Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! Tako vlada ona!
Pandurović, Sima - PESME
I ja se s vama hladnom grobu spremam. Ovde je tužno, opako i crno, Ovde je teško...“ Al’ otkuda suze, Oproštaj nemi životu za bede? — Seni mi hladno i prezrivo glede; U njima život istine utrn’o. Vaj! što im sudba sve spram mene uze?
Tu ne sija sunce nit’ se leje šire, Tu talasi nemi troše čvrste hridi. Stari se dani sa nama ne mire, I agonija prošlosti se vidi.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Štrči mi iz loga gle čitav stub tela: Već sam sav otkriven i povratka nema. Krišom oko bacam u dalj gde se sprema Nemi doček gvožđa, zida, stakla bela. Na rastanku: miris žila me oblači I zelena ruka tetoši i draga.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
J. Dučić XCI IZ „JADRANSKIH SONETA“ (1—10) 1 Samo ja i jedro iznad mrtve vode, Nespokojni, mračni, nemi podjednako! Noć... Mirisni vetar provejava lako, I oblaci tiho i nečujno hode.
promiče stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moći, Satrven i smožden, u očima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina duša ispod neba plava, Sam na besnoj misli što u propast stremi! ...Tako vlada ona!
Mandušić sanja, i taj predeo nemi Njegova ljubav kroz san oživljava. On ćuti dodir nekog tajnog krila - K'o struje sitne u vodi što spava Što, kada cveće
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ko nije verovao u bolje dane? A danas, šta smo dočekali? Onaj mali deo što je postao bolji zamorio se. On je samo nemi svedok onoga što danas rade oni odmorni koje rat nije nimalo izmenio ili bolje koje je rat utoliko izmenio što im je
I tek se trgao kad ga teško nešto pritislo jako po prstima, glavi i stomaku i haos neki nastao. Goli oni ljudi, nemi, izbezumljeni, skupljenih pesnica, sa noktima u zubima, mračno su gledali u teške, potkovane čizme žandarma, što su sa
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
I kao da se htede još jednom uveriti da je ne varaju oči, kao da htede zapečatiti u duši taj nemi poslednji odgovor ohladnela srca, koje govori o neverstvu, pogleda ga još jednom pažljivo, bolno, mučenički...
Petković, Vladislav Dis - PESME
sreće, bez šuma i glasa, Preko tajnih snova visinama stremi, Kao zora nebom zračno se talasa, Kao veče u noć gubi se i nemi.
Pognuta drveta, u znaku ćutanja, Stoje k'o kajanja, nemi učenici Apostola mrtvog što poraze sanja, Zemlju koju nose svetli mučenici. Odaje se kreću u tišinu samu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Treće ime koje bih ovde pomenuo jeste Edvard Hol, američki antropolog, autor i kod nas vrlo poznate knjige Nemi jezik. On je razlučio, kao što se zna, tri sfere u kulturi: formalnu, neformalnu i tehničku.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
”100 Razume se, ne samo što slika ljudi koji celu bogovetnu noć nemo sede potiče iz dubokog, iz dečjeg sećanja (nemi su ljudi jedna od tipičnih stilizacija dečjeg sećanja), nego otuda potiče i strah da će se kuća izgubiti, nekome
Osim što pokoju reč izuste, likovi uglavnom ne govore. Ali se zato Sofkin nemi (ili latentni) tovor prelama u autorovome, a u Sofkinom se, opet, prelama Todorin takođe nemi govor.
Ali se zato Sofkin nemi (ili latentni) tovor prelama u autorovome, a u Sofkinom se, opet, prelama Todorin takođe nemi govor.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
POZORIJE 5. EVICA, RUŽIČIĆ RUŽIČIĆ (gledajući čas gore, čas u Evicu): Šta je život bez ljubovi Nego nemi stubovi? Nego oči bez vida, Il’ devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il’ noć bez meseca. (Evici) Blagozračna Heleno.
Krakov, Stanislav - KRILA
Pošao je napred uzdahnuvši. Išli su uskom stazom pod samim grebenom jedan za drugim, bliski i nemi. Sve novi leševi nicahu međ žbunjem. Više šuma je izlazio zažareni kotur sunca, i usijani zraci padali su po kamenjaru.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Pošto pokazujemo nameru da pođemo, svirači i igrači lupaju i tabaju, previjeni sasvim pred našim nogama; u prašini, nemi, očajni. Treba im dati poklona, i moj boj izdišući prazni kesu novčića i đinđuva što nosi za nama.
Mladići su bili apsolutno nemi, oborenih glava; nosili su jedino, kao i ostali crnci u ovom kraju duga crna koplja. Nisu se ni iznenadili ni uplašili
Tako bismo ostali usred puta, izgubivši svakako nekoliko dana u ispetljavanju iz neprilika. Nosači se dižu, dremljivi, nemi, i ne izašavši još sasvim iz sna. Uzimaju stvari koje su im prve pod rukom. tovare ih na glave i odlaze u noć.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
A ovi klonuli lugovi bili su prazni i pusti, nemi i žalosni; nigde tičice da prhne, da zacvrkuće i oveseli gaj svojom jutrenjom pesmom.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Stajasmo nemi kod mrtvaca blizu, — Bolovi naši onesvesnuli su; Obamrlo srce, pretrnuli vaji, Sledile se suze, smrzli uzdisaji.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Pala je komanda: „Izlazi!“ Pojavili su se izvan rovova i zastali u klečećem stavu. Bili su nemi. Nije se čuo ni najma nji zveket.
žurili svojim kućama na „permision“, dolazeći da se pozdrave sa nama, mi smo ostajali još uvek na istome mestu, nemi i tužni. Ni kuće, ni kućišta...
Utrčali smo u lagum. Onako u šlemovima, sa spuštenim kaiševima oko vrata, sa opasačima i bombama, vojnici su stajali nemi. — Jeste li spremni? — Jesmo! — odgovori jedan za sve.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pak pristupi k Cvet-devojci, Opaše je levom rukom, Desnom turi mlado momče Pa povika šupljim glasom: „Otvaraj se, nemi grobe, Evo ide mladoženja Sa lijepom nevesticom.
Bojić, Milutin - PESME
čelična ruka stisnuta, Kô s neba grumen zvezda sronjen, Moj narod dahće, dršće, stremi I divljim okom besno luta. Nemi. Sluktanju predan On čeka gnevno udar jedan, da plane... I planu, prasnu. Zakrvaviše se stare rane.
I kao grešnik bez svesti i vere Prinosim dušu ognju što se puši. I Bog još jedan u duši se sruši. XXVI Nemi su za mene oltari kô stene, Amvona nema da mi očaj čuje, Oprosti čežnji koja sebe truje, Da pojmi dušu i idole njene.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Kad će otići u dućan, pregledati ga, proći magaze, proći svuda a da za to vreme svi u dućanu, i brat, i sluge, stoje nemi, ukočeni, čisto da ne dišu, da se čuje kako šušti njegovo džube i udaraju zrna na brojanicama. Posle će u crkvu.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Jelena im se činila kao divna šumska vila što je dolepršala iz nebeskog plavila na njihov nemi poziv da ih izbavi iz kandži zlotvora. I gle, evo je kako ga delje, renda i testeriše, kako mu pije dušu na slamku.
Ilić, Vojislav J. - PESME
1880. NAD BEOGRADOM Spomeniče nemi prohujalih dana, 3ašto ti je čelo sumorno i tavno? Da l' se sećaš, možda, krvavih megdana, Što digoše u zrak tvoje ime
Zaborav ono daje. Kroz ovaj mili poljski svet Lahora bledo krilo, Šireći nemi, blagi let, Leluja cveće milo. Gle, već je svenô venac moj, Što kiti moje vlasi, I tužno sipa miris svoj, I gordo čelo
3. Pa i ovaj spomen, gde zamišljen stojim, Jeste nemi svedok o viteškoj sili... Međe carstva svoga grobnicama svojim Mi smo beležili. 4.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
A ne bismo se mogli ni sporazumeti, jer bismo bili savršeno nemi i gluvi. Ovaj prostor oko nas ne prenaša ni najsilniji zvuk.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Po nekom predanju, artiljerac ne sme napustiti topove do poslednjeg daha. Ljudi su se saživeli sa tom mišlju i stoje nemi i ukočeni pored oruđa, očekujući sve što je najgore. I to svesno.
“ Vetar je duvao iz Rugovske klisure. Vojnici su stajali nepomični i nemi, onako promrzli i pogureni, izgle-dali kao zaleđeni. Oni veruju svome komandantu i svojim oficirima.
Na vojnicima se opaža uzdržanost. Umesto da se raduju što se približuju svojoj zemlji, bili su nemi i hladni. Ratno iskustvo ih je tome naučilo. Oni su na sebi osetili prevrtljivost ratne sreće.
Šantić, Aleksa - PESME
32 Kada te jednom sudbina spremi U grob pun mraka i studi, Ja ću ti tada sić u grob nemi I svit se uz tvoje grudi. Ja ljubim tebe i grlim jako, A ti sva nema n ledna!