Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ta on nam je bio harambaša... A Surep samo uzdigao obrve, pa kosi li — kosi. Zavrzan je jurišao nemilice u najgušće redove turske...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Narod poče redom spuštati u kapu. Među putnicima beše i braće Rusa, sa onom, kako oni vele, „širokom naturom”. Oni nemilice davaše. Vojnik se zahvaljivaše neprestano sa: „hvala, braćo!”, „hvala, braćo!
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Za najmanju sitnicu kaštigovao je nemilice. — Eh! Pa ne valja baš ni to kad je neko isuviše svirjep. E, bože, pa ljudi smo, slaba stvorenja, pa, pa onda i zgrešimo
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Sad ih zaokupe, nazdravljaju; vici, pevanju nema kraja. Purgerija sad se tek raširi. Troši se nemilice. Čamča i Krečar moraju da sednu do Polačeka i do gospodara Sofre. Krečar sedne do gospodara Sofre.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
nijedan dan nije prošao, a da u čast vojsci, koja se prikupljala i išla prema Rajni, ne prirede igranke, gde se pivo nemilice trošilo, ili večere, na gradskim trgovima pred crkvama, uz fenjere, gde se do nesvesti žvakalo.
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
MUŽ: Ti sve znaš. ŽENA: Kad mi da cvancik, a njega stane dreka: Kud si tolike novce dala; raširila si se, trošiš nemilice; a kad on troši po osam cvancika, to je ništa. MUŽ: Nisam li dao za drva? ŽENA: O, drva! Izmisli još štogod.
Sremac, Stevan - PROZA
« Zato se gazda Radisav starao i razbirao i za učenje i vladanje Marjanovo; a kažnjavao ga redovno i nemilice za rđavo učenje i loše vladanje apsom, virgazom i udaljenjem od očinskog stola za vreme ručka i večere.
Radičević, Branko - PESME
sreća, Ta kad ono priskočila mlada, Sva van sebe od slutnje i jada, Kad dohvati vranca za vođice, Kako li je tište nemilice. Pa ko znade kako može biti, Može tužna jošte pogoditi.
On vide kako Stojan o tle pade, Konjica nagna, i njemu dopade, I glenu njemu u to bledo lice, Što smrt razvlači tako nemilice, I glednu, glednu, i beše mu slatko, Te još se smeje, al' beše za kratko; Jer Mile otle beše nedaleko, Te silnom
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
U slavu kola Banaćana, što se tu igralo oko stolova na koje su ih bacali i sekli. Sekli nemilice, noževima strašnim, što su zadirali duboko, i besno, ali nisu mogli da iseku ni jedan jauk, iz tela njihovog, punog
Pandurović, Sima - PESME
Ćutiš? — Reci ko nam krade Ceo svet naš nemilice I od njega vazda stvara Ovu bedu, ove trice? Ćutiš? — Reci ko obara Naše blago, naše nade?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Kad ta „derba“ doprije do najvećeg nesklada, fra-Tetka se najedi, pa i on poče nemilice udarati po zupcima, te iz cijevi izlijetahu svakojaki glasovi.
Pa kad su jednom prstenjkali, Jela ga je nemilice tukla uvijenim rupcem po dlanu, tako nemilo da su se njemu suze zavrtjele, a svi se ostali smijahu.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Iz velikog, nagorelog ibrika sipa nemilice rakiju u široko otvorena usta, sipa iz osvete nad nečim, iz inata. — Sneg, sneg.. Desni je manji. Što je desni manji?
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Čak je i izbegavao odlazak na obalu plašeći se susreta s Zlatnom krabom, čije je naredbe nemilice kršio, sve dok jednoga dana, udarivši nekog mališana, ne opazi da se sapliće o nogavice sopstvenih pantalona.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Vidinu, Anastasijevića dočekali ne samo kao dobrotvora nego i kao spasioca: kad nije hteo da mu plate, darivali su ga, nemilice, novcem.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
SASTANAK MAČAKA I MIŠA Zamole se jednom miši mačkama da učine sastanak, ne bi li se kako nagodili da ih mačke onako nemilice ne kolju, nego da im plaćaju godišnji harač koliko se pogode.
Spram ledine bijaše jedan pogolem čardak, a na čardaku jedna bogata hadžinica. Kad hadžinica opazi Bošnju gdje onako nemilice puši duvan, reći će sama sebi: „Onome je čovjeku beli nekakova velika muka dok onoliko puši“, pa spremi sluškinju te
Hero mu kaže da jest, a zato što je beg njegova sina istukao nemilice a ni kriva ni dužna. — E, pošto je tako, — reče kadija — ti si, Vlaše, dužan platiti džerime po groša begu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
kamenje i istiha zaleva belo zimsko cveće što se iza kamenja krije, da se zorom smrzne i, kad sunce sine, razmrzne i nemilice ga ubije, Cveta, gonjena jednom mišlju, ni na šta se ne obzire. Žuri kao luda. Otvori vrata i uljegne u kuću.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
tako završava, pa iz udaljenije perspektive izgleda kao da je u svakome od njih jedna oveća masovna, kolektivna energija nemilice rasipana da bi se izdvojile dvetri doista značajne umetničke individualnosti.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Tako im porodični interesi jednim delom redovno, a često i potpuno, nemilice osujećuju intimni život. Svedena na najprostije odnose, junakova psihodinamika - pa i dramatičnost u razvijanju sižea
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Zima hita nemilice, Plaši ljude, goni tice, Po drveću palo inje — Sećajte se sirotinje! Lako j’ onom ko je zgrnô Te jesenske lepe
Krakov, Stanislav - KRILA
U klancu je još tutnjilo. Pisar Kazimir je obilazio oko šatora i šaputao posilnima: — Sveta krv čoveka proliva se nemilice... Čujete li? Grmi... Svaki prasak je nov vesnik smrti... Zašto slični slične ubijaju?
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
X Devojčice, nemilice mala, Što si moje srce okovala? Nije ono sirotanče krivo, Što sam tebe na mom krilu snivô, Željan bio, pa te
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Otpoče pljusak. — Lakše podnosim artiljerijsku vatru nego grmljavinu — veli Ćirić. Munje su parale oblake, kiša je nemilice lila. Sedeli smo naježeni na konjima, dok su krupne kišne kapi pljuštale po nama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
“ Neće l' reći: „Vala, momče, nećeš mi se ožeći, Nećeš nikad ti postelje ni snašice steći! Ti za snašu nemilice sasma često pitaš, A sam mi se po b'jelome vječno svjetu skitaš, I k tvojemu neščastiju sad ni svirca nije, A bez
Kad sultan pade, grozni strah i tuga Obuze Turke u carskome stanu, Pa zabunjeni skaču, beže, ječe, A srpski mač ji nemilice seče.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Mrtav je on!... Ubijen... leš!... Na steni tamo negde kamenoj Nemilice se truju orlovi Mesišta tvrdog ljutim otrovom...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Bilo ih je dvadesetak. Stajali su dečaci na putu, dok je kiša nemilice lila. Nosići im pomodreli od zime. Svi su nosili na glavi neke stare šajkače, sigurno od pomrlih vojnika, da su im uši
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I niko, sem Mitanče Petrakijevog, ne zna zašto se Mane veseli, zašto je veseo, zašto časti sve i zašto nemilice baca bakšiš, i ne da nikome da plaća!...