Jakšić, Đura - PROZA
Put je onde jako strm: to je upravo nena putanja kojom bez nevolje niko ne putuje. S jedne i s druge strane goleme bukve i rastovi, i danju je tako debela senka
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
artiljerca Marka Medića, koji je, nekim čudom, ovamo dospio iz čuvene Šeste ličke divizije, nadovezala se nekakva stara nena, muslimanka. Propituje se za sina. —Zdravlja ti, vojniče, je l tamo, u halki, moj Dedo?
—Pa ono tamo. Vidiš, tamo — neodređeno pokazuje nena nekud u pravcu Save. — Aaa, u obruču! — iznenađeno otegnu Marko. —Pa tako, brate, kaži, sin ti je u bandi, je li?
— Bogami su ga lijepo počešali — dobaci neko s odobravanjem. Ona nena, pečalno zagledana u partizansku haubicu, potegnu Marka za rukav i prekide ga u razgovoru.
Izgore stara Anđa zajedno sa svojom štalicom i svojim razgovorima. Videći tako glagoljiva i otvorena vojnika, stara nena prikrpi se sasvim uz Marka i uze da ga obavještava: -Vidiš, ovaj stari pod orahom, to ti je Dedin amidža, Huso.
Haubica tresnu i po drugi put. Huso ponovo đipi. — Ačkosum! Ejvala ti glasu! Nena, u neprilici, gleda čas u haubicu, čas u razigranog Husu i ne može sebi da dođe: je li ovo nekakav šenluk ili se od
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Preko puta mene afektirala je u ogromnim količinama jedna Nena (znate, ona što upotrebljava parfem Helena Frankeštajn), do nje je sedeo neki Mikica, pa Burza i Sule, kao odjedanput,
Pazite sad šta je rekla Nena onim svojim čuvenim falsetom: — Ana, srce, jesi li je to donela iz Italije? Mislila je, naime da je Snežana neki
Stalna muzejska temperatura, vlažnost vazduha i sve što uz to fura! „Otkad je Nena porasla, mnogo više izlazimo“; kaže četvrta veštica. „Jeste li bili u hotelu 'Jugoslavija'?
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Mrzim ga, izjedna ga kao rajetin nena– vidim, jer me je rodilo robom, a opet mi ga nikad dosta nije. Često sam se zaricao da neću da ga gledam koliko ni
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Ali bi sigurno počeo da plače kad bih se ja potužila, ja, njegova Nena. Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena...
Ali bi sigurno počeo da plače kad bih se ja potužila, ja, njegova Nena. Sva deca me zovu Nana, a on prekrstio u Nena... Ne znam šta će biti od tog deteta, kao što, ako smem vama reći, ne znam pravo ni čiji je.
Zabolelo me je to, ali razumem. „Nena”, to je detinjska reč, a ti si eto pravi pravcati čovek. To je i glavno, i to sam i ja htela, i da nisi to, bilo bi mi
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
ž— Onda gotovo pod pravim uglom skreće na istok rukom skrenu nadesno. — E, u ovom uglu, koji zahvataju ta dva nena kraka — on raširi prste i ruku nekoliko puta diže i spusti — nalazi se kajmakčalanski masiv. Je li tako?