Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Tu ti je otac! Čekaj da mu kažem! Kako beše tek zora, i putnici neodlučno stajahu na obali, to i nehotice svi obratiše pažnju ovoj sceni. Kapetan otrča napred u mehanu da probudi Blagoja.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Trenutak ili dva Melanija je stajala neodlučno, držeći cveće u rukama, a zatim je potrčala i tako, u trku, okrenula se kao da ne zna kuda će, opet se vratila na
Milićević, Vuk - Bespuće
I oboje se osjećahu teško i neodlučno u času kad se moradoše rastajati. Kad je izgubi s očiju, on iđaše lagano, s oborenom glavom, s očima punim njezine
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Idi pa vidi ako meni ne vjeruješ — mamurno prožvaka starčić. Djed se neodlučno uzvrpolji stojeći u mjestu: ko će ići privirivati u jedan tako posvećeni posao kao što je slikanje sveca, ikone?
Okreći konje natrag. Sad se i seljak uozbilji, zamisli se, neodlučno se obazre oko sebe, pa se vrati kolima. Šuškao je tamo nešto sa ženama, pa onda svi siđoše s kola i s legitimacijama u
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Uđe on zanoseći se. — ’Adžike mori! Što? — Ali se brzo trže kad me spazi, skinu kapu i pogleda me neodlučno. Zatim baci kapu, nasmeja se tupo, pa, šireći ruke pođe mi u susret. — A ja te, brate Kosto...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Vojnik ih zaustavlja. — More, može... požurite — viču ovi iza ograde. — Samo se na vas čeka. Seljaci zastadoše neodlučno. — Odbij! — naređuje vojnik. — Što, bre, odbij, ne idemo na svadbu, već u rat. — Tako je naređeno...
Čekaju da prime njihove stvari, ili da uzmu... možda poslednje zbogom. Pred kapijom zastadoh neodlučno. — Artiljerijski puk? — obratio sam se stražaru.
čujemo žagor, kao da im otuda nešto govore, naređuju... Neki se već dižu i neodlučno prilaze topovima. Onda se odmiču, kao da nekoga traže. Evo... jednoga vode, nešto razgovaraju...
Onda on pođe laganim korakom, sam, držeći ispred sebe krst. Pređe rovove, obazre se neodlučno levo i desno, prođe između mrtvih i približi se obali...
A na glavnom putu kuda mi idemo sakupilo se mnoštvo naroda, pa okrenuto nama, neprekidno maše maramama. Mi neodlučno zastadosmo... Ali gomila krete na našu stranu. Već se čuju uzvici: „Živeli, živeli, živela srpska vojska!
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Baš smo pogrešili!... prošapta Ljubica strašljivo, obrćući glavu izlasku. — Pa... da se vratimo! odgovori Gojko neodlučno, uviđajući i sam da je to nemogućno. — Videli su nas... ne ide... Ah, šta tu !...
Ćosić, Dobrica - KORENI
„Ja živim samo da taj dan dočekam. Zdravo, Čakaranče!“ Pružio mu je ruku, a ovaj je, zbunjen, neodlučno prihvatio. „Ti i ja bićemo od danas prijatelji“, nastavio je Aćim stojeći, čvrstim glasom koji je samo za njegovo uvo
U jabučaru iz sve snage svira Tola. GLAVA ČETVRTA Andra shvati šta se dogodilo, jer Đorđe uđe polako, neodlučno. Uđe kao prebijeno pseto, glava mu sparušeno Visi na omršavelom vratu, i tako se kuštrava i suva prelomila na crnom
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Nikad dotle nisam video ponositijeg konjanika. I ja ga primetih, tada, kako neodlučno zadržava svoga konja, kao da bi hteo da se zaustavi i da mi govori mnogo, opširno, oduševljeno; a zatim kako mu popušta
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Đurica napreže volju i, starajući se da izgleda što mirniji, progovori neodlučno: — Možete sad govoriti što vi je drago... Znam ja čije je to maslo...
Krakov, Stanislav - KRILA
— Pst... Vojnici se ustavili. Ugledali su na obali golog Grka, koji se neodlučno okretao. — Spira, Spira... Na kamenu sred njegovog zgužvanog odela ležala je puška. Kratak nož je nataknut na cev.
Glasovi su očajni, odlučni. A odlučnost deluje na slabe. Izdvajaju se senke, koje neodlučno staju. Jedan prikupljeni, zbijeni red se vraća, i gura pred sobom ustavljene senke. Sve je jača rika: — Napred, napred.
— Imam i jagnjećine, hajde da se prihvatite. Vojnici su odvlačili u stranu leševe pokrivene usirenom krvlju. Major neodlučno pođe. Samo njegove krupne oči prekorno pogledaše ađutanta. Pošao je napred uzdahnuvši.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Nad našim rovovima zasjaktaše šlemovi i jedan vod pešaka izmigolji... Zastali su neodlučno... Onda se rasturiše u strelce i sa pripravnim puškama kretoše preko onih ruševina i razrivene zemlje...
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Dakle, nima pomoći? — zapita stari Ante, a glas mu čisto podrhtava. — Nema. — Prostite! — najposlije neodlučno izreče, i smućen iziđe iz dućana. Kad je Ivo izišao iz dućana, ugleda Katu u vrtu iza njene kuće.
I sunce grane; isprvice sporo, čisto neodlučno rasiplju se njegovi svjetlaci; časom drhte i zaigraju na pučini, pa požure s drugoga kraja k njemu, zasjene mu oči i,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A okolo neke žene. Na trpezi bilo je pečenja i oglodanih kostiju. U sobi se osećao zadah vina. Neodlučno pogledah, onda zapitah jednoga: — Komandant? — Ja sam — progovori jedan dežmekasti čovek, u uniformi oficira.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Ej, pokaži se, nemoj nas plašiti. Prsti na nogama opet obijesno poigraše. Djevojčice su i dalje neodlučno stajale, a onda se iz grupe izdvoji mirna Lunja i pođe prema žbunu.
U-uh kako peče, kao živa vatra. Priđe i Jovanče, uze Strica za ruku i neodlučno reče: — Kanda je živ. Još je vruć. Nekakav mrav, mileći kroz travu, bio je stigao do sama Stričeva nosa i počeo da
Voda je postajala sve dublja. Najzad im se pope skoro do pasa. Mačak neodlučno zastade. — Ja ne bih dalje. — Ništa se ti ne boj! — prišapnu mu Jovanče opčaran tajanstvom podzemne prostorije.
! — trže se Mačak. Odnekle, iz neodređena pravca, čulo se jasno pljuskanje i žubor vode. Jovanče neodlučno zastade. — Čekaj, s koje li to strane dopire?