Obradović, Dositej - BASNE
zloupotrebljava, o pristojnosti, česnosti i blagonaraviju ne mareći, poznatoj istini i opštemu dobru ne poborstvuju|ći, nepovine i poštene ljude zlosloveći, sve njegovo krasnorečije krajnjega je pohuždanija i otvraštenija dostojno.
Takovi bogovi koji istrebljenije i umaljenije roda čelovečeskoga iziskuju, i koji se u beščelovečnom nepovine dece krovoprolitiju uslaždavaju, šta su drugo razve besni volci i ljuti i nemilostivi demoni?
K a z u j š t a s i u č i n i o?” Umiva pred svima ruke svoje od nepovine krovi; a kad sav narod viče „V o z m i i r a s p n i!” —nek im bude, „o n i u z r j a t!