Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
iz mojih starih cipela i povrati, bar nakratko, osećanje elegantnog siromaštva; gradskog ludaka videh i njegov večiti, neprekinuti dijalog s nevidljivim sabesednikom, pročitah sumanute reči na njegovim usnama (zaboravljenu šifru sreće), ugledah onda
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Ona tka između usana i uha, pa je istovremeno i saopštenje i pitanje i odgovor. To mešanje različitih planova, taj neprekinuti dijalog i udvajanje, to jezičko menjanje perspektive oseća se i u sledećim stihovima.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
se ispod svega što likovi čine i što im se dešava na putu ne bi nalazila još jedna specifična ravan opisivanja: onaj neprekinuti tok pesnički oblikovanog opažanja što smo ga maločas već letimično okarakterisali.