Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Dobivale su nešto pronicavo, nešto što prodire do dna i razgolićava, a one same ostajale nepronicljive, praveći nam znanu i voljenu osobu iznenadno dalekom i zagonetno tuđom. Mogao sam da dugo i nenasitno gledam u njih.
Neumitnom jasnoćom ocrtane, postojane zjene, a opet nepronicljive, apsolutne, kao zjene gospodnje. — Mama! — uskliknuo bih trzajući je za rukav. — Ja te ne poznam! Ja te ne poznam!...