Dučić, Jovan - PESME
A naše dve strane Duše osećahu, ipak, kô u tami: Kipe dve-tri suze još neisplakane. I negdašnjeg srca, nikad nerečena, Pritajena, tamna, reč htede poteći... A kad pođe kao beznadeždna sena — Nikad možda nismo bili bliže sreći.
Kakva himna srca, ta reč nerečena! Ta reč što ne pozna bespuća ni bludnje! Kad tišina zbori mesto nas, reč njena Ima svu čistotu sna i bolne žudnje.