Radičević, Branko - PESME
zemljo meni sveta, Kojom ona sinoćke prošeta, Zar si mi se baš uzalud, mila, Tako lepo danas okitila, Zar ti nesi to prosula cveće Da po njemu moje zlato šeće? Cveća krasna vidim ovde sila, Al' najlepši de si ostavila?
(1844, jan.) ĐAČKI RASTANAK Nesi, breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga latka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Ni
(1844, jan.) ĐAČKI RASTANAK Nesi, breže, čudo ti za oko, Ne dižeš se do neba visoko, Nesi gora umilnoga latka, Kad ko šeće da je šetnja slatka, Ni se voda sa kamena sliva, Kad ko legne da slađe počiva, A
Goli braco, što si stao, Valjda nesi već sustao, Cupni, skoči, Sitno kroči, Pa zavedi, Pa provedi, Opa cupa, Pa na ćupa!
Ta čudo je, pobratime mio, Ni u snu ga nesi nikad snio: Kakva stasa — lice kâ zorica, Oko bistro lepše neg Danica, Danica nam nosi belog danka — Ta lepša je
Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane — Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si mogâ?! 9. 5. 1850.
Eto časti Srpčića starina, Čast gospodska pod nebom milina, Samo šteta, pobratime mio, Što ti divan tuna nesi bio.
Oh, zašto me još u klici Nesi, Bože, umorio? Zašto si mi nemilosno Bela dana otvorio I pokazâ još suviše Svako čudo i milinu, Te s' oteo tić
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Pa ko ti čisti sobu, kad nemaš svoga? LjUBA: Devojka. STANIJA (Ljubi): Što ti znaš, kad nesi tamo bila. VELIMIR: Devojka, devojka. STANIJA: Kuku, devojka ulazi momku u sobu! VELIMIR: Zašto ne, za plaću.
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Natkrij, višnjo, I topolo, sentandrejsko simbol-kolo MAGARČEV BREG Nesi, breže, čudo ti za oko...! B. Radičević: Đački rastanak Ni gradina niti leja. Skrajnut krčag - Sentandreja.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Što se napravi to u svet? — Pa jesam li vam pročitao?! — Jesi, gospodin-učitelj, da kažem nesi, jesi! Ama znaš, ja se malko zamaja oko ćeleraj pa i ne ču ubavo sve što mu pisuje u novine.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sunce zađe - pade tama A ja ostah sama! Ala ljubiš, moje lane, Ala grliš slavno! Ljubi, grli, dok ne svane Ta već nesi davno! Već nedelja dana prođe Kako mi ne dođe!... Jao zlato, tako t' Boga, Ta kako si moga'?! Br.
Haj, Srbine, a moj živi brate, 3adrkćem se kad pomislim na te! Srpska momo, sele moja mila, Ti mi nesi groba ni vidila, Ta ni groba, ni na grobu cveta Tuđa noga po njemu se šeta.
Stanković, Borisav - TAŠANA
Oh, de, beže: »Veselo, Stojno, Veselo«. Svirka i pesma: Veselo, Stojno, mori, veselo! Što nesi uvek, mori, veselo? Da li ti je žalba, mori, za mene, Što ne smem, tugo mori, da te zemam?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
dan na kup u amam, ta da gledaš i seiriš i biraš, ete, za tvojega Manču, pa da ti, kako i men’, dođe žal i krivo što nesi ti Manča! — Ih, — graknuše neke — što je brljivo! Neje te ni sram! Pi, kakvo zborenje! Idi si dom! Nesrećo bećarska!...
ako što nesi muško... GLAVA PETA Ona je upravo kao neka epizoda. Kao epizoda uzeta, ona je, istina, malo poduža, ali uzeta kao
iznese tražene stvari; učini mu se da se isuviše otegao pazar, odmeri mušteriju od glave do pete, pa reče: — More, nesi mušterija!... Nemaš te pare!... — pa uze ispred nosa zabezeknutom mušteriji poređane stvari i iziđe brzo iz dućana.
Znaje što je zlato, i kako se, ete, zlato topi!... Mašalah, Mančo, — nesi zabadava sin na Đorđiju!... Đorđijina krv!... Aškoljs’n!... — Ama neje ništo bilo! — odvraća je Jevda.
— Ič da se ne ljutiš, — veli mu Doka — ič da nesi žalan! Ako što ti ne dadoše devojče! ... Ta što pa da ti je za toj?
— veli Doka. — More, teto, — brani se Mane od ove nove i neočekivane napasti — nesi ti veće za tej rabote. Iskam visoka i t’nka inka da je... — Što, što, bre?
— Ama, bila si dè, ama sag, ete, nesi! — More, uzni si ti sal mene, pa ič ne beri brigu! Ako treba da se tepamo s nekoga, — pa će se i tepamo.
— Ima si zauške, ta nikakva se napraji; ništa ne valja, veće tri din, ete. — Pa mlogo li si bolna? U čaršiju i ma’alu nesi iskačala? Za kakvo iskačanje pa zboriš? — pita je tiho i bolno Zone. — Pa, demek, za spaciruvanje, ete, nesi iskačala?
Za kakvo iskačanje pa zboriš? — pita je tiho i bolno Zone. — Pa, demek, za spaciruvanje, ete, nesi iskačala? — Jok! — odgovara Zona umorno i uvi se još jače u svoju zelenu svilenu bundicu, sede i nasloni čelo na
Ta kako sag da tražim kad ubavo si znam da mi neće dadnu devojku? — Ta što nesi tražija nikog potakvog čoveka, od red čoveka...
Eli si došeja pri men’ i pitaja men’ da ti, demek, navodadžišem za niku trgovačku kerku?... Nesi!... — Nesam... — odgovara Mane i pruži Zamfiru muštiklu, koju je opravio. — Ja si sina nemam, Mane.
— Kol’ko će put pa tija isti reči da mi kažeš i zboriš?... — Što, ne veruješ, bata-Mane? — Da se nesi posmešila, nevesto?... Znaš: Manulać i Manča slično mu dolazi, — ta može da si zab’ravila za koga ti rekoše...