Kostić, Laza - PESME
I opet ne: ta dela tvojih kras prenašô je i svakog tamo nas; za tebe mora boli biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan.
I s paklom bi se volan borio toliku ko je strast pokorio: al' žešći za te mora biti stan, nezamišljen još, neslućen, neznan: taj stan ti je u tvojim delima; u tome carstvu vladalac si sam, okružen sediš svetiteljima, junacima besmrtnih
Pandurović, Sima - PESME
Ja gledam žudno, začuđenim okom, Neslućen refren zemaljske poeme; Ja mislim na nju, tamo gde ’no voda Pod hladnim ledom monotono liba.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Jest! Ali đavo i leži baš u tome što se u danom momentu u čovjeku odjednom sve preokrene, u njemu zine jedan neslućen ambis, tumbe se prevrne njegov stav, i on sad za tim novim stavom stoji čitavim sobom, jednako onako kao što je